04 Internet Uvod Veze Protokoli

  • Published on
    21-Feb-2015

  • View
    67

  • Download
    5

Embed Size (px)

Transcript

<p>Internet uvod</p> <p>INTERNET- Uvod -</p> <p>Teme: Osnovni pojmovi i krai istorijat Internet protokoli Servisi Interneta Veze sa Internetom Zatita na Internetu Multimedija</p> <p>Jovan Jovijjovic@tehnikum.edu.rs2</p> <p>Osnovni pojmovi Osnovni Osnovni pojmovi i krai istorijat kraiMrea svih mrea</p> <p>4</p> <p>Osnovni pojmovi Osnovni Skup meusobno povezanih mreaprovajdera i njihovih korisnika IP protokol koji povezuje sve mree Internet je baziran na primeni otvorenih standarda (javno dostupni standardi) Internet tehnologije</p> <p>Istorijat Interneta 1969. ARPANET (Advanced ResearchProject Agency Network)</p> <p> 70-ih prikljuenje univerziteta u SAD 1974. Definisan TCP/IP (TransmissionControl Protocol / Internet Protokol)</p> <p> 1978. TCP/IP v.4 1981. Broj hostova na mrei: 2136</p> <p>5</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>1</p> <p>Internet uvod</p> <p>Istorijat Interneta 1982. Internet se prvi put koristi kaotermin 1983. ARPANET prelazi na TCP/IP 80-ih Na mreu se prikljuuju i univerziteti u Evropi 1986. Formirana NSF mrea (National Science Foundation Network) u SAD7</p> <p>Istorijat Interneta 1989. ARPANET ugaen 1990. Tim Berners Lee kreirao WEBprotokole</p> <p> 1991. Ukidanje zabrane komercijalnihaktivnosti</p> <p> 1992. CERN u enevi razvija WWW saprimenom GUI</p> <p> 1993. Mosaic prvi Web browser8</p> <p>Istorijat Interneta 1994. Pojava pretraivaa (Search Engines: Yahoo, Altavista) 1995. NSF mrea ugaena 1995. Broj hostova: 6.642.000</p> <p>Istorijat Interneta24.oktobra 1995. usvojena REZOLUCIJA: The Federal Networking Council (FNC) agrees that the following language reflects our definition of the term "Internet".</p> <p>"Internet" refers to the global information system that (i) is logically linked together by a globally unique address space based on the Internet Protocol (IP) or its subsequent extensions/follow-ons (ii) is able to support communications using the Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) suite or its subsequent extensions/follow-ons, and/or other IP-compatible protocols; and (iii) provides, uses or makes accessible, either publicly or privately, high level services layered on the communications and related infrastructure described herein.9 10</p> <p>Broj korisnika Interneta1400 1200</p> <p>Internet saobraaj e do saobra 2013. porasti pet puta</p> <p>i est ov ikr M</p> <p>Kompanija Cisco objavila je rezultate studije Cisco Prognoze i Metodologije Indeksa vizuelnog umreavanja (2008- 2013), koja ukazuje da e svetski internet saobraaj porasti pet puta do 2013. godine. Prognoza je napravljena da bi se izraunao rast svetskog IP saobraaja i zasniva se na prognozama Ciscovih nezavisnih analitiara. Glavni pokretai rasta su brzi irokopojasni video sadraj, mobilnost ureaja i aktivno digitalno obavljanje vie zadataka u isto vreme.11 12</p> <p>1000Miliona korisnika</p> <p>800</p> <p>600</p> <p>400</p> <p>200</p> <p>0</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>2</p> <p>Internet uvod</p> <p>Internet saobraaj e do saobra 2013. porasti pet puta</p> <p>ti ves kro Mi</p> <p>Internet saobraaj e do saobra 2013. porasti pet puta</p> <p>ti ves kro Mi</p> <p>Studija predvia da e se globalni internet saobraaj do 2013. godine upetostruiti, pribliavajui se stopi od 56 eksabajta meseno u 2013., u odnosu na 9 eksabajta u 2008. godini. Ciscovi analitiari procenjuju da e 2013. godine zbir svih oblika video zapisa (TV, video na zahtev, Internet video i P2P) initi vie od 90% globalnog korisnikog IP protoka.(Eksabajt je jedinica mere koliine podataka u informatici i iznosi bilo 1000 ili 1024 petabajta, to zavisno od interpretacije moe da bude: 1.000.000.000.000.000.000 bajta (1018, trilion) - po SI sistemu ili 1.152.921.504.606.846.976 bajta(260) - po binarnim umnocima (eksbibajt))13</p> <p>Protok video komunikacija (video preko programa za razgovor i video pozivi) porae deset puta od 2008. do 2013. godine, a do 2013. godine video preko Interneta generisae saobraaj svakog meseca koji je ekvivalentan sadraju 4,5 milijardi DVD diskova. Prema ovoj studiji, danas "dan na mrei" traje 36 sati. Do 2013. godine trajae priblino 48 sati zahvaljujui aktivnom digitalnom radu na vie poslova istovremeno, kao to je, na primer, sluanje muzike ili snimanje videa dok se radi na mrei.14</p> <p>Internet saobraaj e do saobra 2013. porasti pet puta</p> <p>i est ov ikr M</p> <p>Internet saobraaj e do saobra 2013. porasti pet puta</p> <p>i est ov ikr M</p> <p>Rastui broj ureaja koji imaju ekrane uslovljava znaajno poveanje korienja video signala, odnosno prenosa slike. Pored toga, vei ekrani zahtevaju i video vie rezolucije, to dodatno doprinosi poveanju saobraaja.</p> <p>Cisco predvia da e do 2013. godine povrina svih digitalnih ekrana na svetu dostii blizu milijardu kvadratnih metara, to je ekvivalentno broju od dve milijarde velikih ekrana. Ukoliko bi se poreali jedan uz drugi, ti ekrani bi okruili Zemljinu kuglu vie od 48 puta.</p> <p>15</p> <p>16</p> <p>Osnove internet protokola Internet protokoli Osnova je mrena tehnologija komutacije paketa (Packet Switching) Podaci se dele u pakete i svaki paketsadri polaznu i odredinu adresu</p> <p> Paketi samostalno putuju mreom(mogu i razliitim putanjama) i na odreditu se ponovo spajaju u poetni raspored TCP/IP protokol koji ovo obezbeuje18</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>3</p> <p>Internet uvod</p> <p>Osnove internet protokolaTCP (Transmission Control Protocol): rastavlja podatke/informacije na pakete verifikuje da su svi paketi kvalitetno stigli na odredite od pristiglih paketa rekonstruie originalnu informaciju</p> <p>Osnove internet protokolaIP (Internet Protocol): definie kolika je veliina paketa priprema i adresira pakete (obe adrese) omoguava mrei da proita pakete i usmeri ih ka odreditu</p> <p>19</p> <p>20</p> <p>Osnove internet protokolaRutiranje: Rutiranje usmeravanje paketa kroz mreu dinamiko praenje stanja pojedinih delova mree otpornost na otkaze i zaguenja u pojednim segmentima Router ureaj koji ovo omoguuva21</p> <p>Osnove internet protokolaNumeriko adresiranje: adresiranje svaki raunar ima jedinstvenu numeriku (IP) adresu IP v4: adresa je 32-bitni broj (4,3x109 adresa) IP v6: adresa je 128-bitni broj (3,4x1038) strogo definisana pravila dodele adresa adresa sadri adresu mree i adresu raunara u mrei22</p> <p>Osnove internet protokolaes ro v MikEvropa sporo uvodi protokol IPv6</p> <p>ti</p> <p>Osnove internet protokolaes ro v MikEvropa sporo uvodi protokol IPv6</p> <p>ti</p> <p>Istraivanje sprovedeno na zahtev Evropske komisije pokazuje da je mali broj organizacija irom Evrope uveo Internet protokol verzije est (IPv6), novu verziju protokola koja unapreuje adresiranje na Intenetu.23</p> <p>Od 610 upravnih, obrazovnih i drugih organizacija obuhvaenih istraivanjem u Evropi, na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, samo 17% njih je prelo na IPv6. Ovaj prelazak je neophodan, jer se oekuje da e aktuelni protokol IPv4 kroz dve do tri godine ostati bez slobodnih adresa. Najgore je stanje meu kompanijama davaocima Internet usluga - 92% u svojim mreama ili ne koristi IPv6 ili to ini u izuzetno maloj meri.24</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>4</p> <p>Internet uvod</p> <p>Osnove internet protokolaes ro v MikEvropa sporo uvodi protokol IPv6</p> <p>ti</p> <p>Osnove internet protokolaSimboliko adresiranje: adresiranje numerika adresa: 194.247.192.241 simbolika adresa: www.imt.co.rs</p> <p>Preko 60% onih koji su odgovorili na upitnik, a lanovi su udruenja RIPE Network Coordination Center ili APNIC regionalnih Internet registara koji dodeljuju blokove IP adresa davaocima Internet usluga i staraju se o drugim Internetskim pitanjima rekli su da jo uvek nemaju poslovnu potrebu da uvedu IPv6. Veina onih koji nemaju ni planove da ga uvedu kao drugu prepreku uvoenju naveli su cenu. Oito je da davaoci internet usluga pre svega nastoje da zarade i ne vide IPv6 kao hitnu potrebu, smatra Aksel Pavlik, direktor organizacije RIPE.25</p> <p>26</p> <p>Osnove internet protokolaPravila za simboliko adresiranje (poelo u SAD, kasnije prihvatile i ostale zemlje): zemlje) .edu obrazovne institucije .com komercijalne institucije .org nezavisne organizacije .gov vladine institucije .mil vojne institucije .net mrena administracija i provajderi27</p> <p>Osnove internet protokolaSimboliko adresiranje zemalja: zemalja .yu Jugoslavija .rs Republika Srbija .de Nemaka .fr Francuska .sl Slovaka .si Slovenija .eu Evropska unija28</p> <p>Osnove internet protokolaGenerisanje simbolike adrese (van SAD): SAD) .rs nacionalni domen Republike Srbije edu.rs obrazovne institucije u Srbiji tehnikum.edu.rs Tehnikum Taurunum esto nema podomena za oblast: politika.rs, telenor.rs, raiffeisenbank.rs29</p> <p>Osnove internet protokolaPrevoenje adresa: DNS (Domain Name Server) Konverzija simbilikih u numerike adrese i obrnuto Paketima simboliki adresirane poruke dodeljuju se numerike adrese</p> <p>30</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>5</p> <p>Internet uvod</p> <p>Osnove internet protokolaUniformni lokator resursa: URL (Uniform Resource Locator) adresa se sastoji od: metod pristupa (servis) simbolika ili numerika adresa raunara direktorijum datoteka31</p> <p>Servisi Interneta</p> <p>Servisi Interneta Servis = Usluga koja se moe dobiti preko Interneta Upotrebna vrednost = Servisi Interneta Ranim razvojem Interneta poveavao se broj servisa Kasnijim razvojem usledila je integracija Danas se veina servisa koristi kroz web browser ili elektronsku potu33</p> <p>Osnovni servisi e-mail razmena poruka elektronskimputem</p> <p> telnet (telecommunications network) i rlogin (remote login) interaktivni rad na fiziki udaljenom raunaru ftp (file transfer protokol) prenos datoteka izmeu dva udaljena raunara</p> <p>34</p> <p>Javni informacioni servisi anonymous javno skladite podataka, na raspolaganju svima bez pretplate gopher servis za pregled tekstualnih informacija (elektronska oglasna tabla) www (world wide web) multimedijalna elektronska oglasna tabla</p> <p>Diskusioni servisi mailing lists liste elektronske pote uokviru osnovnog servisa e-pote omoguava grupisanje korisnika slinog profila. Poruka poslata grupi se automatski dostavlja svim lanovima grupe newsgroup servis javnih interesno povezanih korisnika, poruke se ne prosleuju automatski ve im se pristupa selektivno i prema potrebi36</p> <p>35</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>6</p> <p>Internet uvod</p> <p>Konferencijski servisi talk interaktivna razmena tekstualnih poruka sa drugim korisnikom irc (internet relay chat) interaktivna razmena tekstualnih poruka istovremeno sa veim brojem korisnika internet phone razmena govornih poruka videoconferencing multimedijalno komiuniciranje sa drugim korisnikom37</p> <p>Servisi za pretraivanje archie pretraivanje anonimnih FTP serverana bazi naziva datoteke ili njenih karakteristika veronica pretraivanje informacija sadranih u naslovima iz menija Gopher-a wais pretraivanje tekstova na osnovu zadatih kljunih rei www search engine specijalizovano pretraivanje Web sadraja (Yahoo, Altavista, Google,...)38</p> <p>Neki esti pojmovi Web prezentacija skup meusobno povezanih dokumenata (web stranica) Home page prva (naslovna) stranicaprezentacije</p> <p>Neki esti pojmovi Web site najee zajedniki pojam za web server i web prezentaciju Web browser program za pristup web serveru i itanje web stranica Web adresa simbolika adresa web stranice</p> <p> Web server raunar koji ima stalnuvezu sa Internetom i na kome se nalazi</p> <p>web prezentacija</p> <p>39</p> <p>40</p> <p>Neki esti pojmovi Web protocol sistemski programi kojiomoguavaju razmenu podataka izmeu web servera i web browser-a HTTP HyperText Transfer Protocol HTML HyperText Markup Language</p> <p>Veze sa Internetom</p> <p>41</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>7</p> <p>Internet uvod</p> <p>Veze sa Internetom Potrebno je da postoji veza do raunara koji je stalno povezan sa Internetom ISP (Internet Service Provider) specijalizovana firma za ove usluge (Internet dobavlja) Nain povezivanja sa ISP zavisi od potreba i raspoloivih tehnologija</p> <p>Veze sa Internetom VezeMogui scenario:ProvajderSatelliteWorkstation</p> <p>Mainframe</p> <p>Modem</p> <p>Satellite dish</p> <p>InternetTownMoje radno mestoModemMainframe Mainframe Mainframe</p> <p>Satellite dish</p> <p>Neka baza podataka</p> <p>Telephone</p> <p>Computer</p> <p>43</p> <p>44</p> <p>Veze sa Internetom Vrste pristupa prema stalnosti veze1. Povremena veza 2. Stalna veza</p> <p>Povremena veza Dial in veza na zahtev Nije potrebno dodatno ulaganje utelekomunikacionu strukturu</p> <p> Vrste pristupa prema tehnologiji1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Analogna veza Digitalni sistemi prenosa ADSL tehnlogoije Kablovska veza Mikrotalasna veza Satelitska veza DirecPC Mobilna telefonija45</p> <p> Koristi se javna telefonska mrea (PSTN Public Switched Telephone Network) Primenljiva za pristup jednog raunara ililokalne mree</p> <p>46</p> <p>Stalna veza Veza tipa 24 x 7 Kod korisnika moe da se nalazi server zaelektronsku potu i web prezentaciju Korisnik lako odrava svoju prezentaciju Vrsta i kapacitet veze su kompromis potreba i cene</p> <p>Analogna veza Potreban modem Prenosni medijum je komutiranatelefonska linija</p> <p> U jednom trenutku vezu moe da koristisamo jedan ureaj Brzine prenosa uglavnom do 33,6 Kbps u oba smera Postoji mogunost 33,6 Kbps ka provajderu i 56 Kbps ka korisniku48</p> <p>47</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>8</p> <p>Internet uvod</p> <p>Digitalni sistemi prenosaPotreban poseban modem-adapter Prednosti u odnosu na analogne veze: Vee brzine prenosa Mogunost otklanjanja greaka u prenosu Pouzdaniji prenos</p> <p>Digitalni sistemi prenosa ISDN Integrated Services Digital Network HDSL High-speed Digital Subscriber Line X.25 (YUPAK) ATM Asynchronous Transfer Mode</p> <p>49</p> <p>50</p> <p>Digitalni sistemi prenosaISDN omoguava da se: postojea telefonska infrastruktura (analogna) koristi kao digitalna mrea integrisanih usluga izvri prenos zvuka, slike i podataka prenos izvri i do 40x bre nego analognim vezama51</p> <p>Digitalni sistemi prenosaISDN primenljiv za: pristup Internetu poveanim brzinama povezivanje raunarskih mrea (LAN to LAN, LAN to Host) teleworking (npr. telemedicina) autorizaciju kreditnih kartica zamenu servisa VoD52</p> <p>Digitalni sistemi prenosaZa ISDN servis postoje dve vrste prikljuaka: BRI (Basic Rate Interface) dva B kanala sa po 64 Kbit/sec i jednim D kanalom sa 16 Kbit/sec (2B+D) PRI (Primary Rate Interface) 30B+D sa ukupno 2048 Kbit/sec53</p> <p>Digitalni sistemi prenosaBazni pristup je uglavnom namenjen manjim firmama ili privatnim licima. Preko jedne iste ISDN linije mogu se odvijati nezavisno i istovremeno: dve razdvojene "konverzacije", npr.dve govorne veze sa razliitim sagovornicima54</p> <p>kolska 2009/2010. godina</p> <p>9</p> <p>Internet uvod</p> <p>Digitalni sistemi prenosa jedna govorna veza i jedna veza ka Internetu jedna govorna veza i jedna veza za prenos faksporuka i sl.</p> <p>Digitalni sistemi prenosaPrimarni pristup je projektovan sa ciljem da omogui: efikasnu upotrebu komunikacionih veza nezavisno korienje 30B kanala (potrebne 2 parice) veliki broj usluga, nezavisno i istovremeno:56</p> <p> jedna veza ka Internetu i jedna veza za prenosfaks poruka, muzike, videa i sl. Korienje ovih usluga (dve istovremeno) moe se obavljati preko jedne bakarne telefonske linije koja je u analognom prenosu omoguavala samo jednu vrstu prenosa</p> <p>55</p> <p>Digitalni sistemi prenosa prenos govora prenos zvuka za audiofrekvencijske,...</p>