18 Vrste Hartija Od Vrednosti

  • Published on
    28-Dec-2015

  • View
    22

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Vrste Hartija Od Vrednosti

Transcript

Filip Enter

Vrste hartija od vrednosti

Filip Enter

Fakultet: FABUS

Centar: Smederevo

Br. indeksa: 01207/05 IV

SEMINARSKI RAD

Predmet: Finansijski menadment

Tema: Vrste hartija od vrednostiMentor: prof. Goran Aneli

Novi Sad, Sremska kamenica, 20. april 2007.Sadraj

Uvod

4

Podela hartija od vrednosti

5

Hartije od vrednosti prema nainu odredjivanja njihovog

korisnika

5

Hartije od vrednosti prema prirodi sadranog prava

6

Ostale podele hartija od vrednosti

6

Novane hartije od vrednosti

7Menica

7

Pojam i pravna priroda menice

7

Osobine menice

8

Menina naela

8

Vrste menica

9

Menini elementi

9

ek

10

Pojam eka

10

Elementi eka

11

Vrste ekova

12

Deonica

12

Pojam i karakteristike

13

Vrste akcija

13

Cena akcija

14

Obveznica

16

Opte napomene

16

Vrste obveznica

17

Sadraj obveznice

17

Kratkorone i dugorone obveznice

17Certifikat

18

Blagajniki zapis

19

Komercijalni zapis

19Robne hartije od vrednosti

20

Skladinica

20

Pojam, osobine i znaaj skladinice

20

Teretnica

20

Pojava, pojam i osobine teretnice

20

Tovarni list

21

Opte karakteristike

21Zakljuak

22Literatura

23Zamislite trite koje je otvoreno 24 sata dnevno, gde moete da kupite akcije najveih svetskih kompanija, pozajmite novac vladi na 30 dana ili 30 godina, ili da se kockate sa buduom cenom sirovina koje moda nikad neete videti ni koristiti.Dobrodoli u integralni i esto zbunjujui, svet novca i investicija, svet koji je, ini se, odvojen od naih svakodnevnih ivota, ali ipak direktno utie na nae novanike, ili, koliko e kotati da kupimo ili uloimo novac u neku kuu.UvodNovac, uglavnom, nema sopstvenu vrednost. On vredi onoliko koliko za njega moe da se kupi u datom momentu. Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadre pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da e zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleenu u toj ispravi. Najkrae reeno, hartija od vrednosti je isprava o nekom gradjanskom pravu. Ovo pravo je najtenje povezano sa samom ispravom, jer pravo bez postojanja isprave ne postoji, niti se ono samim tim moe prenosti na drugoga, pa prema tome ni ostvariti. Pravo na hartiju poklapa se s pravom iz hartije, pri emu je pravo na hartiji stvarno pravo, dok je, medjutim, pravo iz hartije obligaciono pravo. Drugim reima, dranje hartije od vrednosti znai da dunik mora ispuniti obavezu im mu se hartija od vrednosti prezentira, s jedne strane, a s druge strane, imalac hartije od vrednosti moe zahtevati od dunika da mu ovaj ispuni obavezu iz hartije im mu prezentira hartiju, pri emu imalac isprave moe ovu preneti na tree lice s prunim pravnim dejstvom. Hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) preduzea, banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica. Oni se takodje bave i trgovinom hartija od vrednosti. Trgovina se obavlja na organizovanom finansijskom tritu, poznatom kao berza, koja radi po principu aukcija slobodne javne ponude i potranje odnosno javnog nadmetanja u pogledu prihvatanja cene odredjenih hartija od vrednosti. Osnovni cilj efektne berze je da izvri koncentrisanje ponude i tranje na jednom mestu radi utvrdjivanja dnevne trine vrednosti (berzanskog kursa) pojedinih hartija od vrednosti. Berzanski poslovi mogu biti promtni i terminski. Promtni poslovi se likvidiraju odmah (sutradan po zakljuku). Specifinost terminskih poslova je u tome to se temelje na vremeskom razmaku izmedju zakljuka i izvrenja posla. Na samom poetku rada, berzu su esto poistoveivali sa pijacom. Osnovno pravilo glasilo je ''uvek na istom mestu i u isto vreme''. Razvoj kompjuterske tehnologije omoguio je zamenu navedenog pravila novim ''stalno i svuda''. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! To je mesto susreta prodavaca i kupaca hartija od vrednosti. Zajednika osobina hartija od vrednosti jeste da su u njima sjedinjena obligaciona i stvarna prava. Hartije od vrednosti se mogu upotrebiti za obavljanje razliitih poslovnih transakcija, to nije mogue ostvariti ni sa jednim drugim instrumentom pravnog prometa. Sve hartije moraju da imaju odredjenu formu da bi se uopte mogle upotrebiti u prometu. Da bi hartija od vrednosti mogla da bude predmet trgovinskog prometa, potrebno je da ima sledee osobine: da je lako prenosiva, da je potraivanje sadrano u hartiji novano potraivanje i da je u hartiji od vrednosti sadrano neko kratkorono potraivanje. Hartija je istinita samo ako je snabdevena potpisom lica koje je izdalo hartiju od vrednosti.

Podela hartija od vrednostiAkcije su deo kompanijskog kolaa. Kada ih kupite, pripada vam deo kompanijeHartije od vrednosti se dele na razliite vrste, zavisno od funkcije koju imaju u novanom prometu i kriterijuma od kojeg se polazi prilikom njihove klasifikacije, odnosno podele. Hartije od vrednosti prema nainu odredjivanja njigovog korisnikaPrema ovom kriterijumu, sve hartije od vrednosti dele se na: hartije od vrednosti na ime, hartije od vrednosti po naredbi i hartije od vrednosti na donosioca. Postoje jo i tzv. alternativne hartije i meovite hartije od vrednosti.

Kod hartije od vrednosti na ime prvo se prenosi pravo iz hartije, a potom pravo na hartiju. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti na donosioca, na samoj hartiji unosi se klauzula o cesiji s naznaenjem novog imaoca (cesionara) i potpisom prenosioca (cedenta). Zahvaljujui tome to se ove hartije prenose cesijom, dunik (cesus), prema normama gradjanskog prava, ne moe biti u nepovoljnijem poloaju zbog promene lica na poverilakoj strani. Zato dunik ima pravo da istie prigovore ranijem ili sadanjem poveriocu. Poto se hartije od vrednosti prenose cesijom, one imaju izrazito malu cirkulacionu mo. Hartije od vrednosti na donosioca se prenose prostom predajom. Kod ovih harija od vrednosti pravo iz hartije sledi pravo na hartiju. Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored odredjenih bitnih elemenata, sadri oznaku iz koje je jasno vidljivo da je u pitanju hartija na donosioca. Zato dunik po ovoj ispravi ima pravo i obavezu da naznaenu inidbu iz hartije izvri svakom imaocu takve hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti na donosioca sline su novanicama, jer je pravo iz isprave ostvarljivo samo pod uslovom da se isprava dri u rukama. Medjutim, za razliku od novanice (koja je zakonsko sredstvo plaanja), u nekim zakonodavstvima predvidjena je mogunost ponitenja hartije od vrednosti na donosioca. Zahvaljujui brzom prenoenju hartija od vrednosti na donosioca, postie se brza cirkulacija novanih sredstva, to dovodi do njihovog racionalnog korienja. Zato je ova hartija od vrednosti pogodno sredstvo plaanja. Za hatrije po naredbi karakteristino je da se one prenose indosamentom. One spadaju u tzv. prave hartije od vrednosti i prilikom prenosa indosamentom, prvo se prenosi pravo na hartiju, pa zatim prenosom prava na hartiju simbolino se prenosi i pravo iz hartije. Hartije od vrednosti po naredbi relativno lako i brzo cirkuliu, jer se prenos vri upisivanjem na poledjini isprave klauzule o prenosu (''po naredbi''), a da se pri tom ne obavetava dunik. Hartije od vrednosti po naredbi uvek glase na ime odredjenog lica, kao prvog poverioca kome je klauzulom ''po naredbi'' dato ovlaenje da svoje pravo iz isprave moe preneti na njegovog poverioca. To znai da imalac isprave mora dokazati svoje pravo iz hartije neprekinutim nizom indosamentata iz kojeg se vidi da je on poslednji vlasnik. Pod indosamentom se podrazumeva koju imalac hartije od vrednosti upisuje na samu hartiju od vrednosti po naredbi i kojom svoja prava iz hartije prenosi na neko drugo lice (novog poverioca po toj hartiji od vrednosti). Kod alternativnih hartija od vrednosti, u ispravi je navedeno lice kome treba da bude izvrena obaveza iz hartije, pri emu je doputena mogunost da dunik izvri svoju obavezu i nekom drugom licu koje mu podnese ispravu na kacept ili isplatu. Zato alternativne hartije od vrednosti predstavljaju kombinaciju hartije na ime i hartije na donosioca.

Hartije od vrednosti prema prirodi sadranog pravaPrema ovom kriterijumu, hartije od vrednosti se dele na stvarnopravne, obligacionopravne i hartije od vrednosti koje svom imaocu daju pravo na uee (korporacioni papiri).U stvarnopravnim hartijama od vrednosti sadrano je neko stvarno pravo na pokretne i nepokretne stvari, kao to su pravo zaloga, hipoteke, ili pravo svojine. Ovde spadaju i konosman, skladinica, hipotekarno pismo i sl. Stvarnopravne hartije od vrednosti se najee prenose predajom, s tim to je predaja takvih hartija izjednaena s prenosom svojine ili poseda ili ostalih prava koja su u njima sadrana. Obligacionopravne hartije od vrednosti sadre neko potraivanje, izraeno u novcu ili nekoj drugoj inidbi. Ove hartije od vrednosti su najbrojnije. U red pomenutih hartija od vrednosti dolaze: menica, ek, trgovaka uputnica, kreditno pismo i obveznica. Istovremeno se ove hartije od vrednosti smatraju prezentacionim hartijama, jer moraju da budu prezentirane duniku, da bi poverilac mogao zahtevati izvrenje dunikove obaveze sadrane u samoj hartiji.

Korporacione hartije od vrednosti odlikuju se time to je u njima sadrano p