2. Ekološki Menadžment Drugi Deo

  • Published on
    17-Feb-2016

  • View
    15

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

.

Transcript

  • Zakonodavstvo i standardi u ekolokom menadmentu

    Aleksandar Pei

  • Ekoloki menadment i zakonZakon kao regulativni okvir u ekolokom menadmentu ima kljunu ulogu u pogledu:Regulacije korienja resursaZatite okruenja i bioraznolikostiPosredovanja, reavanja konflikata i izmirenjaFormulisanja stabilnih, jednoznanih sporazuma

    Bez efektivnog zakonodavstva, upotreba resursa, kontrola zagaivanja i druge oblasti zatite ivotnog okruenja mogu dovesti do konflikta ili haosa. Zakon utie na ostvarivanje zadovoljavajuih performansi i omoguava autoritetima da kazne one subjekte koji naruavaju ili ne potuju ekoloke zakone.

  • Ekoloki menadment i zakonEkoloki kriminal se odnosi na sve radnje kojima se kre odredbe ekolokih propisa i kojima se priinjava znaajna teta ili ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi.

    Najpoznatije manifestacije ove vrste kriminala javljaju se kao:

    nelegalne emisije ili isputanja supstanci u vazduh, vodu ili zemljite, nelegalna trgovina ivotinjama i biljkama, nelegalna trgovina supstancama koje unitavaju ozonski omota ili pak opasnim otpadom i sl.

  • Ekoloki menadment i zakonEkoloki menadment moe obuhvatati vie razliitih stanja u pogledu vlasnitva nad resursima (npr. resursi mogu biti u privatnom (individualnom) vlasnitvu, dravnom vlasnitvu zajednikom vlasnitvu, itd.), a zakon, neke od situacija moe pokrivati bolje u odnosu na druge situacije. Postoje, takoe, razliiti pravni sistemi u razliitim zemljama, dok neke zemlje koriste kombinacije pravnih sistema.

    Zatita ivotne sredine sve vie ukljuuje prekogranine probleme koji prevazilaze tradicionalne granice suvereniteta i uslovljavaju saradnju izmeu nacija. Meunarodni zakon se razvija da odgovori na takve vrste problema.

  • Meunarodni zakon i ekoloki menadmentMeunarodni zakon ureuje odnose izmeu drava i nema direktne efekte na domae zakone i pojedince. Prema tome, meunarodno zakonodavstvo zavisi od dobrovoljnih sporazuma drava i meunarodnih tela (Briselska konvencija i Konvencija iz Lugana pokrivaju pitanja u oblasti pravosua i obezbeivanja usklaenosti).

    Kao inicijatori razvoja meunarodnog zakona o zatiti ivotne sredine izdvajaju se specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija (npr. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO, Food and Agriculture Organization), Svetska zdravstvena organizacija (WHO,World Health Organization), Program Ujedinjenih nacija za zatitu ivotne sredine (UNEP, The United Nations Environmental Programme), itd.)

  • Meunarodni zakon i ekoloki menadmentNevladine organizacije kao to su Meunarodno udruenje ekolokih aktivista - Greenpeace, Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth), Svetski fond za zatitu prirode (TheWorld-Wide Fund for Nature), takoe lobiraju za ekoloko zakonodavstvo.

    U Evropi se mogu izdvojiti Savet Evrope (The Council of Europe) koji je aktivan u zastupanju i podizanju svesti o mnogim pitanjima ukljuujui ouvanje i zatitu okruenja i Agencija Ujedinjenih nacija ustanovljena kao pan-Evropski forum, tj. Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE, United Nations Economic Commission for Europe).

  • Meunarodni zakon i ekoloki menadmentIzvori prava Evropske unije u oblasti zatite ivotne ovekove okoline i prava oveka na zdravu ivotnu sredinu mogu podeliti na dve osnovne grupe i to:

    Primarne (osnovne izvore), u koje spadaju tzv. osnivaki ugovori: Pariski (1951), Rimski (1958), Jedinstveni evropski akt (1986), Mastrihtski sporazum (1992).

    Sekundarne (izvedene): uredbe, odluke i uputstva (I grupa) i rezolucije, preporuke i miljenja (II grupa).

  • Meunarodni zakon i ekoloki menadmentEvropska zajednica za ugalj i elik (1950)Evropska zajednica za atomsku energiju Evroatom (1957)

    Na Stokholmskoj konferenciji UN (1972) doneta je odluka o sprovoenju Akcionih planova u oblasti zatite ivotne sredine, (sedmi akcioni plan je u toku do 2020) kojima treba izvriti zatitu, ouvanje i unapreenje zdrave ivotne sredine.

    Ugovor iz Mastrihta (1992)

    U ugovoru iz Amsterdama (1997) odrivi razvoj je eksplicitno definisan kao cilj Zajednice.

  • Meunarodni zakon i ekoloki menadmentVeoma znaajan dokument koji je ujedno i osnovni izvor prava EU, kojim se ustanovljavaju izvesna pravila u oblasti krivine odgovornosti, je Direktiva 2008/99/EZ o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava, od 19.11.2008. godine.

    Direktivom se propisuju mere koje drave lanice treba da preduzmu u oblasti krivinog prava, a radi efikasnije zatite ivotne sredine. Direktiva propisuje minimalne zahteve koje drave lanice treba da ugrade u svoje krivino-zakonodavne okvire, s tim da mogu slobodno da odre ili uvedu stroije zatitne mere

    .

  • Uloga dravnih intervencijaEkoloka politika je neizbeno intervencionistikog karaktera, to znai da bez dravne intervencije nije mogue na adekvatan nain zatiti okruenje.

    Brigu o oblastima divljine, snabdevanje istom vodom, finansiranje istraivanja o ekolokim problemima i druga slina pitanja, odgovornije i efikasnije reava drava u odnosu na pojedince u drutvu (koji mogu biti manje ili nedovoljno zainteresovani za probleme ivotne sredine).

  • Uloga dravnih intervencija

    Uloga drave, se proiruje izvan granica korienja samo ekonomskih instrumenata i podrazumeva:

    pomo u proceni uticaja sadanjih tehnologija na okruenje i predlaganje alternativa, informacionu podrku organizacijama, identifikovanje trinih ansi za alternativne proizvode i tehnologije, obezbeivanje obuke i drugih podravajuih usluga koje su potrebne za olakavanje transfera tehnologije razvijanje tranzicionih programa usmerenih ka uspostavljanju organizacionih praksi odrivog razvoja.

  • Kreiranje i implementacija ekolokih regulativaNacionalni, regionalni i lokalni sistemi administracije o zatiti ivotne sredine prate postojee obrasce administrativnih organizacija i raspodele nadlenosti izmeu razliitih nivoa vlasti.

    Stepen alokacije snage politikih i administrativnih autoriteta moe varirati i u federalnim i u unitarnim dravama, s tim da u sistemima koji su u veoj meri decentralizovani, lokalni i regionalni autoriteti imaju vie funkcija i odgovornosti.

  • Kreiranje i implementacija ekolokih regulativa

    Ekoloke politike EU utiu na nacionalne ekoloke politike, zakonodavstvo i menadment prakse na vie naina, npr. standardi ekolokog kvaliteta se koordiniu, primenjivanje procena uticaja na okruenje je postalo standardna praksa i obezbeivanje javnih informacija o okruenju je iroko rasprostranjeno u zemljama EU.

    U Srbiji, Ustav Republike Srbije predvia pravo na zdravu ivotnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog graanina. Takoe, na osnovu Ustava (lan 97), Republika Srbija ureuje i obezbeuje odrivi razvoj, sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta i dr.

  • Kreiranje i implementacija ekolokih regulativaSposobnost administrativnog i institucionalnog sistema da ekoloke ciljeve prevede u akcije je odreena sledeim aspektima:

    Institucionalnim, tehnikim i ljudskim kapacitetima administrativnog sistema

    Lakoom i mehanizmima saradnje izmeu autoriteta na svim administrativnim nivoima

    Stepenom do koga zakoni i propisi uzimaju u obzir administrativne kapacitete i olakavaju implementaciju ekoloke politike

    Fleksibilnou koja omoguava trokovno efektivne odgovore ekolokim propisima

    Postepenim prilagoavanjem i razvijanjem institucija koje odraavaju rastui interes prema reavanju ekolokih pitanja

  • Pojam standarda i standardizacijePrema Zakonu o standardizaciji Republike Srbije, standard i standardizacija su definisani na sledei nain:

    Standard je javno dostupan dokument, utvren konsenzusom i donet od priznatog tela, u kome se za optu i viekratnu upotrebu utvruju pravila, zahtevi, karakteristike, uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti u odreenoj oblasti u odnosu na postojee ili mogue probleme.

    Standardizacija je skup koordiniranih aktivnosti na donoenju standarda

  • Pojam standarda i standardizacijeStandardi su iroko prihvaeni i odobreni primeri koji omoguavaju smislenu evaluaciju i komparaciju podataka. Takoe, poboljavaju objektivnost procenjivanja (to je znaajno za nauku) i omoguavaju prepoznavanje kritinih pragova i granica.

    Razliite ekoloke aktivnosti imaju razliite obzire i probleme, a time i razliite standarde koji generalno mogu specificirati eljeno stanje ili granice prekoraenja.Standardi za ivotno okruenje imaju kljunu ulogu u: monitoringu i reviziji, modeliranju za razumevanje okruenja i postavljanju trendova, sprovoenju propisa odravanju kvaliteta ivotnog okruenja.

  • Standardi ISO 14000Kao rezltat uveane potrebe za sistemom standarda u oblasti zatite ivotnog okruenja u okviru Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO, International Standards Organisation) u Junu 1993. godine je formiran Tehniki komitet ISO (sa zvaninim nazivom ISO TC 207).

    Zadatak novoformiranog komiteta je bio da ustanovi: koji menadment alati su potrebni na tritu da formulie i postavi uslove koje je potrebno da zadovolje organizacioni menadment sistemi za zatitu ivotne sredine u cilju ostvarivanja odrivog razvoja.

  • Standardi ISO 14000Meutim, inicijativa za postavljanje serije standarda ISO 14000 je dola znatno ranije jer su za mnoge kompanije irom sveta, nedostatak jedinstvenih pravila za poslovanje u skladu sa zatitom okruenja i interpretacija termina odrivi razvoj predstavljali ozbiljan problem. Naime, koncept odrivog razvoja je razliito interpretiran u zavisnosti od razliitih polazita i preferencija.

    Ove potekoe su uticale da lanovi Meunarodne trgovinske komore (ICC, International Chamber of Commerce) i Poslovnog saveta za odrivi razvoj (BSCD, Business Council for Sustainable Development) predl