200168515 Fizicko-Tehnicka-Zastita-Objekata

  • Published on
    13-Oct-2015

  • View
    98

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Fizicko-Tehnicka-Zastita-ObjekataFizicko-Tehnicka-Zastita-Objekata

Transcript

<ul><li><p>Ruica I. SimiMio V. Bokovi</p><p>FIZIKO - TEHNICKAZATITA OBJEKATA</p><p> prirunik </p><p>INSTITUT BEZBEDNOSTI MULTIALARM</p></li><li><p>OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE</p><p>Bpoj</p><p>Autor i : - </p></li><li><p>)3. Senzori za zatilu perimetra 914. Senzori za unutrasnju zatitu 945. Alarmna centrala 1006. Dojava alarma 101</p><p>III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 1051. Namena sistema 1052. Sastav sistema 1053. Bezbednosno osvetljenje 111</p><p>IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H31. Namena sistema 1132. Vrste sistema 1143. Izbor sistema 117</p><p>V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLUOBILASKA OBJEKTA 121</p><p>1. Komunikacione veze 1212. Sistemi za kontrolu obilaska objekta 122</p><p>VI. CENTAR TEHNIKOG OBEZBEENJA 1231. Lokalni nadzor 1232. Centralizovani nadzor 125</p><p>VII. POUZDANOST SISTEMA 1271. Otkaz sistema 1272. Lani alarmi 129</p><p>VIII. STANDARDI 131DRUGO POGLAVLJE: TEHNIKA ZATITA OBJEKATAPOVEANOG RIZIKA 133I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 134</p><p>1. Zatita od provale 1342. Zalita od prepada 1393. Standardi za sisteme tehnike zatite u bankama 141</p><p>II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE 143"l.Muzeji 1432. Galerije 1503. Pokretne izlobe 1504. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 1515. Transport umetnikih dela 1536. Biblioteke 154</p><p>III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 1571. Alarmni sistera 1582. TV sistem zatvorenog kruga 1623. Sistem za kontrolu pristupa 1644. Komunikacione veze 1655. Sistem za kontrolu obilaska objekta 1666. Centar tehnikog obezbeenja 166</p><p>IV. OSTALI OBJEKTI 1671. Apoteke 1672. Arhivi 1673. Juvelirnice '. 1684. Benzinske pumpe 1685. Samoposluge 1696. Robnekue 169</p><p>TREI DEO:STRUNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIKOGOBEZBEDENJA OBJEKATA 230I. UVODNA RAZMATRANJA 173II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 174</p><p>1. Preventivno-represivna zatita 1742. Tehnika (protivprovalna) zatita 1763. Protivdiverziona zatita 1774. Protivpoarna zatita 178</p><p>PREDGOVOR</p><p>Publikovanje Prirunika za fiziko-tehniku zatitu objckata predstavljapokuaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit nain prezentira problematikapreventivno-represivne i tehnike zatite objekata. Potrebu trita za ovakvomvrstom strune literature uoili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovimafiziko-tehnike zatite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kakokao izvrioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavai na nizu kur-seva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru kol-skog centra Instituta.</p><p>Kome je ova knjiga namenjena?Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zaduena za bezbednost obje-</p><p>kata, organizovanje slube fizikog obezbeenja i onih koji odluuju o tonie dali ili ne primeniti tehnika sredstva zatite u cilju poveanja bezbenostiobjekta.</p><p>^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeenju objekata kao uvari,ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru pre-ventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zatitnim siste-mima, kako bi se u odreenim situacijama pravilno odredila.</p><p>I tree, ona moe da poslui licima koja se bave projcktovanjem protivpro-valnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju infor-macija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehnike zaiite.</p><p>ta sadri prirunik?Prirunik sadri tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavlja-</p><p>ju zaokruenje fiziko-tehnike zatite na ovom nivou.Prvi deo (autor Mio Bokovi, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-re-</p><p>presivne zatite sa osvrtom na osnovne oblike ugroavanja drutvene imovine(Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistika znanja i metode u funkciji za-tite potencijalno ugroenih objekata (Drugo poglavlje).</p><p>Drugi deo (autor Ruica Simi, dipl.ing.el.) se odnosi na tehniku zatitu itakoe sadri dva poglavlja. Prvo poglavlje obrauje osnovne pravce planiranjatehnike zatite, sredstva i ureaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa be-zbednosti, kao i nain dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja za-titnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zatite objekata povea-nog rizika kojim su obuhvaeni: finansijske institucije (banke, SDK, pote, me-njanice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti(rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objektigde se uvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) apote-ke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kue.</p><p>Trei deo sadri kratak pregled programa bezbenosnog obrazovanja licakoja rade na obezbeenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-</p></li><li><p>hnike zatite. To je bazni program koji je mogue prilagoditi specifinim za-htevima odreenih korisnika objekata.</p><p>Nadamo se da e knjiga korisno posluiti svima onima kojima je namenjena,a sa posebnim zadovoljstvom emo uzcti u razmatranje sve primedbe, predlogei sugestije.</p><p>Na kraju, zahvaljujemo se recenzentima, prof. dr. Vladimiru Krivokapiu iMr. Radivoju Tasiu, ije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi.</p><p>Beograd, juni 1991.AUTORI</p><p>PRVIDEOPREVENTIVNO-REPRESIVNA ZATITA I PRIMENA</p><p>KRIMINALISTIKIH METODA U FIZIKO-TEHNIKOJZATITI OBJEKATA</p></li><li><p>PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNAZATITA</p><p>I. OSNOVNI OBLICI UGROAVANJASvi objekti u kojima su smctcni ili sc uvaju novac, hartije od vrednosti, zla-</p><p>to, skupoceni eksponati, specifini predmeti i druga imovina vee vrednosti, . kao i objekti od posebnog interesa, su oduvek bili prcdmet posebnog intereso-</p><p>vanja uinilaca raznih krivinih dcla, koji su kroz razne oblike kriminalne de-latnosti, u mnogim sluajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protiv-pravno prisvoje, ili pak da pojeine objekte otcte ili unite.</p><p>/ Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vrenje raznih krivi-nih dela iz oblasti polilikog, oplcg (klasinog) i privrednog kriminaliteta.Najzastupljcnija su krivina dcla iz domena opteg kriminaliteta, mada mnogakrivina dela privrednog kriminaliteta i njihovi uinioci nisu nikada ni ot-kriveni.</p><p>Uspeno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u ra-. . dnom odnosu kod potencijalno ugroenih objekata ne moe se ni zamisliti bez</p><p>prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivinih dcla koja se vrena tetu ovih objekata i osnovnih svojstava uinilaca ovih krivinih dela. Pret-hodno steeno znanje iz ovih oblasti omoguava, kako radnicima koji rade nafizikoj zatiti objekata, tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomonudelatnost, da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u</p><p>. . cilju spreavanja izvrenja konkrctnih krivinih dela. Isto tako, u sluaju da jekrivino delo izvreno, dolazi do izraaja blagovremenost preduzimanja i odre-</p><p>j. .'.... . enih represivnih mera. Stoga emo u narednom izlaganju izneti samo onajobim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zatitu potencijalno ugro-enih objekata.</p><p>j . . 1. Oblici i karakteristike krivinih dela koja se vre na tetu potencijalnougroenih objekata</p><p>Pre nego to predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama.:-'. : ovih krivinih dela, nuno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroenih</p><p>objekata, odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Polazei odsvrhe, sadraja i namene ovog prirunika, opredelili smo se da pod pojam po-</p><p> . tencijalno ugroenih objekata uvrstimo sledee objekte: banke, pote, slube drutvenog knjigovodstva, menjanice,</p><p>: , industrijski objekti razne namene,..' ' ' muzeji,</p><p> galerije,</p></li><li><p> biblioteke, robne kue, zlatare, benzinske pumpe, apoteke, preduzea i organizacije u kojima su locirane kase s novcem, dragocenos-</p><p>tima i poverljivim materijalom, prodavnice oruja, municije i druge skupoccne robe.Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehnike zaStite, koja</p><p>e biti obraena na sledeim stranicama ovog prirunika, moe odnositi takoei na objekte od posebnog interesa, kao i na svc druge objekte koji, bilo po na-pred utvrenom osnovu, ili po osnovu znaaja svoje delatnosti, mogu biti pre-dmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti.</p><p>U narednom izlaganju, u obimu koji zadovoljava budue korisnike ovog pri-runika, daemo kratak osvrt na kriminoloke i kriminalistike aspekte poje-dinih krivinih dela koja se vre najce na tetu ovih objekata.</p><p>Iz oblasti politikog ki-iminaliteta na tetu potencijalno ugroenih objekatavre se sledea krivina dela:</p><p> diverzija, sabotaa, terorizam, pijunaa.Diverzija se sasloji u ruenju, paljenju ili na drugi nain unitenju ili oie-</p><p>enju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata, saobraaj-nih sredstava, uredaja ili postrojenja, uredaja sistcma veze, ureaja javne upo-trebe vode, toplote, plina ili energije, brana, skladita, zgrade ili kakvog drugogobjekta koji ima vei znaaj za privrcdu ili za redovan ivot gradana, pod uslo-vom da je uinjeno u nameri ugroavanja ustavom utvrenog dravnog i dru-tvenog ureenja ili bezbednosti SFRJ. Uinilac diverzije, kao i organizator, suzainteresovani da to iri krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove na-mere, jer to ne utie direktno na odreivanje kruga lica iz kojeg moe poticatiuinilac, niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Za izvrenje ovog krivinogdela najee se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksplo-ivi u vrstom, plastinom ili tenom stanju, kao i mine, bombe velike razornezivi</p><p>moi i razna hemijska srcdstva. Takoe su prisutna i minsko-eksplozivna sred-stva koja su smetena u razne predmete svakodnevne upotrebe. U sluajuizvrene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeenja mesta kriminal-nog dogaaja do dolaska operativnih radnika organa unutranjih poslova, kakobi se sauvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o oevidcima ili drugim li-cima kojima su poznate pojedine injenice ili okolnosti u vezi sa krivinim de-lom, o emu rukovodilac fiziko-tehnike zatite obavetava radnike organaunutranjih poslova odmah po njihovom dolasku.</p><p>Sabotaa se takoe vri u istoj nameri i to na prikriven, podmukao i druginain od strane lica u vrenju njegove radne obaveze, usled ega prouzrokujeznatnu tetu za dravni organ ili organizaciju u kojoj radi, ili za drugi dravni</p><p>organ ili organizaciju. Za razliku od divcrzije, uinilac sabotae prikriva krivi-no delo i eli da prikae da on redovno i pravilno izvrava svoje radne obavezei da nastala teta nije posledica odredcnog naina vrenja ili nevrenja njegoveradne obaveze, ve da je prouzrokovana viom silom, dotrajalou i zamorommaterijala ili iz nekog drugog uzroka. Bitno je odmah po izvrenju krivinogdela gde se sumnja da se radi o sabotai, obczbcditi licc mesta, a poto uinilacmora biti u radnom odnosu, a nastala poslcdica je u vezi sa njegovim vrenjemili nevrenjem radne obavcze, to radnici fiziko-tchnike zatile mogu u tompravcu pruiti dosta korisnih informacija opcrativnim radnicima dravne i jav-ne bezbenosti.</p><p>Terorizam, kao krivino dc!o, jc intcrcsantan ukoliko se vri izazivanjem ek-splozije ili poara ili preduzimanjem druge optc opasnc radnje. Postupanje ra-dnika fiziko-tehnike zatite je idcntino kao i kod diverzije.</p><p>Krivino delo pijunae u svom osnovnom obliku se sastoji u saoptenju,predaji ili injenju dostupnim vojnih tajni, ckonomskih ili slubenih podatakaili dokumenata stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui. Premazakonskoj definiciji ovo krivino delo se ispoljava u tri osnovna oblika: odava-nje tajnih podataka ili dokumenata, stvaranje ili rukovoenje obavetajnomslubom i saradnja sa stranom obavetajnom slubom. Radnici fiziko-tehni-ke zatite, kao i ostali subjekti zatite u okviru konkretnog objekta, mogu svo-jom preventivnom delatnou doprincti spreavanju prikupljanja obavetajnihpodataka putem javnih i legalnih srcdstava, koji metodi su prisutni u aktuelnojobavetajnoj aktivnosti.</p><p>Treba poi od injenice da se danas mnogi obavetajno interesantni podacimogu nai u sredstvima javnog informisanja, da se do njih moe doi u kontak-tima sa stranim dravljanima, ili prikupiti opserviranjem prilikom raznih po-seta, obilazaka i putovanja.</p><p>Iz oblasti opteg kriminaliteta na tetu ovih objekata najee se vre slede-a krivina dela:</p><p> kraa, teka krada, najee obijanjem i provaljivanjem, razbojnika kFada, razbojnitvo, najee upotrebom vatrenog oruja, tzv. oruano razboj-</p><p>nitvo, teki sluajevi razbojnikih krada i razbojnitva, utaja, prikrivanje.Pored ovih krivinih dela u praksi su prisutna i krivina dela koja se izazi-</p><p>vaju poarima i eksplozijama, a ne spadaju u oblast politikog kriminaliteta.Kraa je jedno od najeih krivinih dela uopte u strukturi kriminaliteta.</p><p>Sastoji se u oduzimanju tude pokrelne stvari u nameri da se njenim prisvaja-njem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Bez obzira o kojimse napred nabrojanim oblicima kraa radilo, ili je pak u pitanju razbojnitvo,sigurno je da se mnoga od ovih krivinih dela mogu spreiti ili otkriti upravo</p><p>10 11</p></li><li><p>))</p><p>blagovremenim preduzimanjem adekvatnih preventivno-represivnih mera odstrane or^anizovane slube fiziko-tehnike zatite. Posebno istiemo da sunajei objekli napada provalnih kraa i razbojnikih napada upravo banke,pote, menjanice, zlatarske radnje, ugostiteljsko-turistiki objekti, benzinskepumpe, robne kue i trgovinske radnje.</p><p>Iz oblasti privrednog kriminaliteta, na telu ovih objekata uglavnom se vresledea krivina dela:</p><p> zloupotreba slubenog poloaja, pronevera, nedozvoljcna trgovina, nesavesno poslovanje u privredi, davanje i primanje mita, razni oblici falsifikata.Ova krivina dela vre lica koja se nalaze na odredcnim poloajima, koja</p><p>imaju ovlaenja i kojima je povcrcn novac, hartije od vrednosti i druge vrednestvari u okviru preduzea, dravnog organa ili organizacije. Do saznanja da suova krivina dela izvrena dosta se tcko dolazi, s obzirom na prikriven nainnjihovog izvrenja, loe organizacije, evidcncije i nedovoljnog obezbeenjasredstava drutvene imovine, loe interne i ekstcrne kontrole, nepravilne ka-drovske politike, nepotpune pravne regulative, izvesnih nedostataka prilikompopisa imovine i uvek prisutnog autoriteta lica na odgovarajuim radnimmestima.</p><p>U cilju blagovremenog uoavanja pojcdinih oblika navedenih kriminalnihdelatnosti, svakako da je nuna saradnja organa samoupravnih radnikih kon-trola, organizovanih slubi fiziko-tehnike zatite i rugih organa u okvirupreduzea, organa i organizacija, bilo da predstavljaju potencijalno ugroeneobjekte u napred navedenom smislu, ili pak da u okviru njihove organizacijepostoje i posluju ovakvi objekti. U svim preduzetim delatnostima ovih organanuno je strogo potovanje zakonitosti i struan, profesionalan odnos premapostavljenim zadacima, kakobi se suzio prostor navedenim oblicima kriminal-ne delatnosti, odnosno blagovremenom saradnjom sa mesno nadlenim orga-nima unutranjim poslovima omoguilo otkrivanje krivinih dela i njihovihuinilaca i obezbedili adekvatni dokazi.</p><p>U kontekstu predhodnog izlaganja isticmo i injenicu da Zakon o predu-zeima predvia da radnici u drutvenom preduzeu, u cilju ostvarivanja zatitedrutvene svojine i svojih samoupravnih prava, imaju pravo i dunost da ostva-ruju samoupravnu radniku kontrolu neposredno, preko organa upravljanja ipreko posebnog organa samoupravne radnike kontrole. Nain ostvarivanjasamoupravne radnike kontrole je utvren statutom ili drugim optim samo-upravnim aktima.</p><p>T&amp;koe, ovim samoupravnim aktima utvruje se saslav, izbor i opoz...</p></li></ul>