504 Minic - Analiza i poboljsanje poslovnih aktivnosti Minic... · Tehnika i informatika u obrazovanju,…

  • Published on
    22-Jul-2018

  • View
    212

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU 3. Internacionalna Konferencija, Tehniki fakultet aak, 79. maj 2010.

    TECHNICS AND INFORMATICS IN EDUCATION 3rd International Conference, Technical Faculty aak, 79th May 2010.

    UDK: 004 Struni rad

    ANALIZA I POBOLJANJE POSLOVNIH AKTIVNOSTI UPOTREBOM INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

    Sinia Mini 1, Milo Vorkapi 2, Dragan Kreculj 3

    Rezime: Analiza poslovnih aktivnosti u CMTM-u se vri zbog postizanja vee efikasnosti preduzea. Kvalitetnu analizu danas nije mogue izvriti bez upotrebe informacionih tehnologija. Uz ljudske resurse i organizaciju, informacione tehnologije predstavljaju kljuan faktor uspenosti u definisanju poslovne strategije, prepoznavanju kljunih elemenata procesa, analizu strukture i tokova postojeih poslovnih procesa, merenje performansi postojeih procesa kao i dizajniranje novih poslovnih procesa.

    Kljune rei: prodaja, proizvod, baza podataka, tok informacija.

    ANALYSIS AND IMPROVEMENT BUSINESS ACTIVITIES OF THE USE OF INFORMATION TECHNOLOGY

    Summary: Analysis of business activity in CMTM-in is done for companies to achieve greater efficiency. Assessment has not been possible to perform without the use of information technology. In addition to human resources and organization, information technology is a key factor of success in defining business strategy, identify key elements of the process, analysis of the structure and flows of existing business processes, measuring performance of existing processes and designing new business processes.

    Key words: Sales, Product database, The information flow.

    1. UVOD

    Informacioni sistem svake firme omoguuje upravljanje podacima koji su bitni za njeno poslovanje. Broj podataka unutar firme je ogroman i nemogue je sve podatke i sve uoene detalje ukomponovati unutar informacionog sistema.

    Ako se model podataka odnosi na neku firmu (organizaciju) i njeno poslovanje, onda se naziva bazom podataka (database). Baza podataka ne moe da sadri sve podatke koji se pojavljuju u izvravanju poslovnih aktivnosti. Samo se podaci relevantni za neko podruje

    1 Dr Sinia Mini, Uiteljski fakultet, Nemanjina bb, 38218 Leposavi, E-mail: sinisa.minic@pr.ac.rs 2 Mr Milo Vorkapi, IHTM-CMTM, Njegoeva 12, 11000 Beograd, E-mail: worcky@gmail.com 3 Mr Dragan Kreculj, prof. teh. inf., O Jovan S. Popovi, Vojvoanska 61, 11070 Beograd,

    E-mail: kreculj7@gmail.com

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    593

    primene organizuju u baze podataka.

    Rezultati prouavanja modela podataka doveli su do saznanja da svaki model podataka ima tri neodvojive komponente:

    strukturu podataka, operacije nad podacima, ogranienja.

    Struktura podataka u modelu podataka opisuje elemente modela, klase i objekte, entitete i druge elemente koji se selektuju iz sistema koji se analizira i za koji se kreira model podataka. Strukturu modela ine objekti, njihova svojstva, veze izmeu objekata i njihovih svojstava.

    Operacije nad podacima u modelu su operacije nad strukturom modela kojima se izraava dinamika realnog sustava. Operacije izraavaju kretanje, dinamiku realnog sustava.

    Ogranienja su pravila koja razdvajaju doputena od nedoputenih stanja realnog sistema i u svojoj prirodi deo su strukture modela podataka.

    2. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U FUNKCIJI STRATEGIJE PREDUZEA

    Nove tehnologije su temelj za nove proizvode, omoguavaju bolju vezu sa kupcima. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veu upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljanju poslovnih aktivnosti unutar preduzea. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naruivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omoguavaju sprovoenje kvalitetne poslovne politike preduzea. Naravno, ove tehnologije kod nas polako poinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvoa-kupac.

    Na taj nain, dosadanji klasini proizvoai postaju multimedijalni predstavnici informacija koristei se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u [1]:

    modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, boljem finansijskom poslovanju preduzea, racionalnom korienju kapaciteta, resursa i energije, kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

    Ovo sve utie na poboljanje poloaja preduzea u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pruanja usluga preduzea.

    3. KVALITET POSLOVANJA PREDUZEA

    Uticaj informacionih tehnologija na uspenost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog informisanja, kontrole, planiranja, sve do upravljanja i odluivanja. Vano je istai dve vrste uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzea i to [1]:

    Neposredni i lako merljivi uticaji - neposredni uticaji obuhvataju utede u resursima (rad, materijal, energija), utede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog poslovnog procesa u preduzeu. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama

    Posredni i teko merljivi uinci - posredni uinci su vaniji, ali tee ih je pratiti, odnosno izmeriti.

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    594

    4. BAZA PODATAKA U CMTM-U Baza podataka uraena u CMTM-u je jednostavno reeno apresar ili popis sadanjih i potencijalnih klijenata, ali i dobavljaa, partnera itd. Kvalitetna baza podataka temelj je za irenje vlastitog poslovanja na druga trita. Unutar baze mogu se voditi beleke za svakog klijenta gde se jasno vidi stanje i realizacija ponuda. To sve uslovljava da odnos sa klijentima moe biti profesionalniiji, a da klijent bude zadovovljan. Proces izgradnje baze podataka zapoinje prepoznavanjem objekata o kojem e se prikupljati i podhranjivati podaci. Svaki objekat [2] o kojemu se prikupljaju podaci treba da ima odreena svojstva (atribute), a pri odabiru ta e biti predmet zanimanja potrebno je nabrojati svojstva to ih takvi predmeti poseduju i to je potrebno na neki nain ih beleiti. Svi objekti koji e se beleiti u bazi podataka poseduju jednaka svojstva (atribute), ali se meusobno razlikuju po vrednostima pojedinih svojstava. Ovo se sve moe objasniti na primeru izgradnje modela baze podataka prodaje transmitera CMTM-a. Za transmiter je potrebno zabeleiti razliite podatke, to e biti osnova za prepoznavanje i pretraivanje eljenog transmitera. Tako za transmiter moemo prepoznati atribute: tip i ifra transmitera, opreg traene vrednosti i serijski broj/godina. Broj atributa moe biti razliit i odreujemo ga u skladu s potrebama korisnika. Pri odreivanju atribura i njihovih vrednosti treba paziti da se kao sadraj polja u naelu odreuju nepromenljiva svojstva. Potrebno je razlikovati atribute koji jednoznano odreuju predmet naeg interesa od onih koja to svojstvo jednoznanosti nemaju. Jedan odreeni tip trensmitera mogu da kupe vei broj kupaca. To su kategorizacije koje su istodobno i polazite za pretraivanje baze podataka, a njihov broj i opis odreeni su struktirom firme, tj . interesima vlasnika. Svakom polju u tablici potrebno je odrediti naziv te i vrstu prema moguem izboru. Vrsta polja automatski odreuje i kontrolne postupke pri unosu podataka te se tako smanjuje mogunost greke. Nakon to su opisane sve strukture potrebno je odrediti meusobni odnos polja u tablicama, a uspostavlja se prilikom povezivanja kljueva pojedinih tablica, videti sliku 1, (Sl.1).

    Slika 1: Odreivanje odnosa izmeu tablica kupac-proizvod

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    595

    Pri itanju relacija vano je uoiti da se oznaka i nalazi na strani tablice kupac i tip, a znak beskonano nalazi se na strani tablice: ponuda, otpremnica, servis. To znai da se u tablici proizvod moe pojaviti vie kupaca sa jednakim tipom i ifrom transmitera, odnosno transmiter jednake kategorije, videti sliku 2, (Sl.2).

    Slika 2: Grafiki uredan upis podataka tipa transmitera

    Podaci koji nas interesuju su svakako i podaci koji se vezuju za kupca, jer preko njih moemo da pratimo poslovanje i unapreujemo poslovne aktivnosti kako sa sadanjim tako i sa potencijalnim novim kupcima. Na slici 3, (Sl.3), dat je izgled ekrana na kome se upisuju osnovni podaci firme.

    Slika 3: Grafiki uredan ispis podataka o kupcu na ekranu

    Tok poslovnih aktivnosti u CMTM-u ogledaju se u pisanju ponuda, zatim u izdavanju predrauna i rauna, a za finalizaciju poslovnih aktivnosti kupac dobija kompletnu tehniku i metroloku dokumentaciju sa otpremnicom, videti sliku 4, (Sl.4).

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    596

    Slika 4: Ponuda CMTM-a

    Otpremnica, kao izlazni dokument, daje podatke kupcu o robi koju je poruio i primio. Uloga je sada mnogo znaajnija jer pomou ovog dokumenta mogu se pratiti kvalitetno poslovne aktivnosti preduzea, videti sliku 5, (Sl.5).

    Slika 5: Otprenmica CMTM-a

    Naime, izdavanjem zbirne otpremnice po kupcu mogu se pratiti parametri koji ukazuju na poslovnost i kvalitet proizvoda. Bitni parametri su: broj kupljenih transmitera po tipu i po opsegu i servis transmitera. Zbirna otpremnica otkriva nam zadovoljstvo kupca i njegovu dinamiku u naruivanju transmitrera, to sa jedne strane daje odreene povlastice kupcu pri naruivanju. Na taj nain moe se sagledati koji tip transmitera se najvie prodavao i predvideti dalji tok prodaje, to uslovljava analizu trita i eventualnu promenu proizvodnog programa, videti sliku 6, (Sl.6).

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    597

    Slika 6: Zbirna otpremnica CMTM-a

    Na slici 7, (Sl.7) prikazana je analiza prodaje transmitera po kupcima. Vidi se tana koliina prodatih proizvoda po tipovima, a sluba marketinga na osnovu ovih podataka dalje preuzima bitne korake u redefinisanju poslovnih aktivnosti.

    Slika 7: Prodaja transmitera po kupcima

    5. SERVIS TRANSMITERA Pored ulazno-izlaznih podataka, veoma vaan povratni podatak je informacija o eksploataciji ureaja, njegovom stanju u ekstremnim uslovima i prag izdrljivosti tokom rada. Sve ovo se definie, ukoliko doe do kvara ureaja. Servisni list koji ide uz svaki transmiter mora da poseduje sve te podatke, jer i ovi podaci su relevantni i veoma bitni pri donoenju poslovnih i stratekih aktivnosti preduzea. Poslovne aktivnosti, na osnovu podataka o servisu odreenog tipa transmitera, mogu ii u smeru redizajna ili poboljanja

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    598

    karakteristika, dok strateke aktivnosti mogu dovesti u pitanje sam proizvodni proces u pitanje. Da li e se na osnovu toga izvriti reinenjering [3], svakako zavisi od rukovodstva preduzea. Na slici 8, dat je transmiter koji se servisira i koji mora da sadri bitne podatke. Ti podaci se odnose na tip i ifru transmitera [4], serijski broj/godinu, ko je kupac transmitera i opis kvara. Vrlo je bitno da se zna da li je servis transmitera uraen u garantnom roku ili ne.

    Slika 8: Servis transmitera CMTM-a

    Zbirni servis transmitera daje podatke rukovodstvu preduzea od velike vanosti. Ovi podaci signaliziraju i alarmiraju do kog stepena je dolo do propusta u proizvodnom procesu ili koji su elementi nestabilni.

    Slika 9: Zbirni servisni list transmitera

  • Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010. Sinia Mini i dr.

    599

    Ukoliko neki kupac ima poprilian broj reklamacija, to moe dosta loe da utie na poslovne aktivnosti preduzea. Opis kvara ili neusaglaenosti moe biti jedan od repera za poboljanje proizvodnih aktivnosti i usavravanje postojeih proizvoda. Uvoenjem novih tehnologija proizvod moe da se inovira i usavrava do tog nivoa da se u budunosti postojei problemi (kvarovi) ne ponavljaju. Sa druge strane, servisni list daje taan i precizan broj kvarova koji se javio na odreenom tipu transmitera, a na osnovu ovog podatka sluba marketinga daje nalog sektoru proizvodnje da preispita kvalitet izrade delova i montae sklopa. Na slici 9, (Sl.9), dat je zbirni servisni list transmitera CMTM-a.

    6. ZAKLJUAK

    Baza podataka je organizovana zbirka podataka. Termin je izvorno nastao unutar raunarske industrije. Raunari se koriste za skladitenje i obradu podataka jo od 1950-ih godina. Raunari se na optimalan nain koriste u cilju reavanja savremenih problema koji se javljaju u preduzeu. Prilikom rada na raunaru racionalnije se koristi vreme, sredstva i prostorije u proizvodnji. Procesi unutar poduzea se retko opisuju i analiziraju jer su nevidljivi i neopipljivi.

    Baza podataka je bitna za podrku u odluivanju rukovodstva. Potreba za bazama podataka posledica je pojave mnotva malih baza podataka i razliitih korisnikih programa koji se pojavljuju kod pojedinaca ili poslovnih jedinica.

    Kod izrade novog modela baze podataka kritian faktor predstavlja snaga kreacije izvoaa ovog modela, a ogleda se kroz: poboljanje postojee strukture, reinenjering ili izgradnju potpuno nove organizacione strukture.

    7. LITERATURA [1] Velimir Sria i grupa autora, Menaderska informatika, HITA Poslovna Akademija,

    Delfin, Zagreb, 1999. [2] V.eri, M.Varga, L. Budin i drugi, Poslovno raunarstvo. Zagreb: Znak, 1998. [3] Hammer, M., Champy, J., 1993. Reengineering the corporation, New York: Harper

    Collins Books [4] Sinia G. Mini, Praktikum iz osnova informatike i raunarstva, Uiteljski fakultet -

    Leposavi, 2007. godina, Unigraf-Ni [5] Ivkovi M., Radenkovi B., Internet i savremeno poslovanje, Tehniki fakultet

    Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1998.