ANALIZA Bilansa Uspjeha-II Deo

  • Published on
    27-Jun-2015

  • View
    759

  • Download
    10

Embed Size (px)

Transcript

<p>ANALIZA BILANSA USPEHA Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha - Metode prikazivanja prihoda i rashoda - Sadraj bilansa uspeha na osnovu vaeih propisa - Analiza rashoda bilansa uspeha - Analiza prihoda bilansa uspeha - Analiza rezultata poslovanja - Raspodela finansijskog rezultata - Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha Znaaj BU naglo poinje da raste u drugoj deceniji dvadesetog veka sa razvojem novih preduzea, konkurencije, i porastom znaaja poslovnog rezultata za budunost firme. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan. Bilans uspeha moe biti prikazan u formi jednostranog pregleda (forma liste ili tafelna forma) i u formi dvostranog pregleda (forma konta). Za bilans uspeha u formi konta obino se kae da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodinog rezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom Veza izmeu bilansa uspeha i bilansa stanja</p> <p>Metode prikazivanja prihoda i rashoda Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima. U prvom sluaju bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim sluajevima po neto principu. U bilansu uspeha sainjenom po bruto principu ne kompenziraju se pojedine vrste prihoda i rashoda ve se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno. Bilans uspeha sastavljen po neto principu moe da bude sastavljen na razliite naine.</p> <p>Sadraj bilansa uspeha na osnovu naih propisa Rashodi, prihodi i rezultat koji se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak Rashodi: poslovni rashodi, rashodi finansiranja i neposlovni i vanredni rashodi Poslovni rashodi (trokovi perioda): rashodi direktnog materijala i robe (nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala za izradu) i drugi poslovni rashodi (trokovi ostalog materijala, proizvodne usluge, trokovi goriva i energije, rezervisanja, amortizacija, nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi pravnog lica nezavisno od rezultata, bruto zarade i ostali lini rashodi) nezavisno od momenta plaanja. Rashodi finansiranja rashodi iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne kursne razlike smanjenje vrednosti dugoronih finansijskih ulaganja i ostale rashode finansiranja -</p> <p>Neposlovni i vanredni rashodi gubici po osnovu prodaje i rashodovanja osnovnih sredstava i nematerijalmih ulaganja, gubici po osnovu prodaje dugoronih hartija od vrednosti i uea, gubici od prodaje materijala, rashodi iz ranijih godina, manjkovi, otpisi potraivanja, otpisi zaliha, vanredni otpisi osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, rashodi od dugoronih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni rashodi.</p> <p>Prihodi poslovni prihodi, prihodi finansiranja i neposlovni i vanredni prihodi Poslovni prihodi: - prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, - prihodi od aktiviranja uinaka, - prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraaja dabina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, - prihodi od doprinosa i lanarina i - drugi poslovni prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate Finansijski prihodi prihodi od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, ostvareni iz odnosa sa povezamim pravnim licima sa uzajamnim ueem i sa drugim pravnim licima, kao i ostali finansijski prihodi</p> <p>Neposlovni i vanredni prihodi dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje dugoronih hartija od vrednosti i uea, dobici od prodaje materijala, prihodi iz ranijih godina, vikovi, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja nesiskorienih dugoronih rezervisanja i ostali vanredni prihodi.</p> <p>Sadrina vaee eme bilansa uspeha:A. I. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. II. 1. 2. III. III/1 IV. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI POSLOVNI PRIHODI PERIODA (1+2+3+4+5+6 -7)</p> <p>Prihodi od prodaje robePrihodi od prodaje p roizvoda i usluga Prihodi od aktiviranja uinala i robe Prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl. Drugi poslovni prihodi Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjenje vrednosti zaliha uinaka Poslovni prihodi perioda (1+2+3+4+5+6 -7)</p> <p>Smanjen je vrednosti zaliha uinaka iznad poslovnih prihoda perioda (7RASHODI DIREKTNOG MATERIJALA I ROBE Nabavna vrednost prodate robe Trokovi materijala za izradu BRUTO POSLOVNI DOBITAK (I -II) Bruto poslovni gubitak (9+II -8) DRUGI POSLOVNI RASHODI Trokovi ostalog materijala Trokovi goriva i energije Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi Trokovi proizvodnih usluga Trokovi amortizacije Trokovi rezervisanja za materijalne trokove Nematerijalni trokovi Trokovi poreza Trokovi doprinosa POSLOVNI DOBITAK (III - IV) POSLOVNI GUBITAK (IV III + III/1)</p> <p>-8)</p> <p>V. VI.</p> <p>Finansijski prihodi i rashodiB. I. 1. 2. 3. 4. II. 1. 2. 3. 4. III. IV. FINANSIJSK I PRIH O I R ASH ODI DI FINANSIJSKI PRIHODI Finansijski prihodi od povezanih pravnih lica Prihodi od kamata Pozitivne kursne razlike Ostali finansijski prihodi FINANSIJSKI RASHODI Finansijski rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima Rashodi kamata Negativne kursne razlike Ostali finansijski rashodi DOBITAK FINANSIRANJA (I-II) GUBITAK FINANSIRAN JA ( II-I)</p> <p>Neposlovni i vanredni prihodi i rashodiV . I. 1 . 2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . II. 1 . 2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . 8 . III. IV . G . I. II. D . I. II. . E . N P S O N IV N E N E OL V I A R D I P IH D I R S O I R O I AH D N P S O N IV N E N E OL V I A R D I P IH D R OI D b i o p d je o o n sre sta a i n mte ln u g n o ic d ro a sn v ih d v e a rija ih la a ja D b i o p d je u e a i d g ro n h rtija o v d o o ic d ro a u o ih a d re n sti D b i o p d je o ic d ro a mte la a rija P o i iz ra ijihg d a rih d n o in Vkv i o i P o i o s a je ja o a e a i u id n n isk ri n d g ro n re e is n z riz e rih d d mn n b v z k a ja e o e ih u o ih z rv a ja a ik O li n p s v i i v n d i p o i sta e o lo n a re n rih d N P S O N IV N E N E OL V I A R D IR S O I AH D G b i p o o ura o o a ja u ic o sn v sh d v n , p d je i o is o o n sre sta a i n mte ln u g n ro a tp a sn v ih d v e a rija ih la a ja G b i p o o up d je u e i d g ro n h rtija o v d o ti u ic o sn v ro a a u o ih a d re n s G b i o p d je mte la u ic d ro a a rija R sh d iz ra ijihg d a a oi n o in Mn o i a jk v O is o rtn sre sta a o imu in k tp i b ih d v s aa Ra h d d g ro n re e isa ja z riz e s o i u o ih z rv n a ik O li n p s v i i v n d i ra h d sta e o lo n a re n s o i N P S O N IV N E N E OL V I A R D I D B A (I O IT K -II) N P S O N IV N E N E OL V I A R D I G B A (II U IT K -I) B U OR Z L A P E U RT EUTT RD Z EA B U OD B A R T O IT K B U OG B A R T U IT K D B A O IT K IG B A U IT K DB A O IT K GB A U IT K P R Z ID P I O II O E I O RN S ZD B T A OI K NT RZLA P EU EO EUTT RDZ EA N T D B A (I E O O IT K - ) N T G B A ( E O U IT K -I) U UNP I O I K P I RH D U UNR S O I K P I AH D</p> <p>Elementi rashodne strane bilansa uspeha u prvoj fazi se preuzimaju oni rashodi koji su zajedno sa zalihama doneti iz prethodnog perioda. Njima se zatim dodaju trokovi tekueg perioda i oduzimaju oni trokovi koji e teretiti naredni period sistem obrauna trokova - izvren po jedinstvenoj metodologiji elementi rashodne strane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima po kojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama) Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanja odvija se na dva mogua naina: - Prvi: smanjenje vrednosti neke realne imovine - Drugi: formiranje neke obaveze Elementi prihodne strane bilansa uspeha Kod prihodne strane bilansa uspeha znaajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskau po segmentima i nosiocima trokova, odnosno prihoda Uslovi prodaje se ugrauju u prihodnu stranu bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi: -prodaja koja se realizuje pod specifinim okolnostima (npr. multilevel marketing) -realizacija pod povlaenim komercijalnim uslovima</p> <p>- prihodi se naplauju avansno U svim ovakvim sluajevima javlja se nepotpuna slika za analitiko zakljuivanje, pa se ovakvi bilansi moraju preureivati kada se formira valjan analitiki zakljuak i ocena poslovne politike ANALIZA OBIMA I STRUKTURE PRIHODAVrsta prihoda 1 Prihodi od prodaje uinaka Prihodi od zakupnina Prihodi od subvencija, dotacija UKUPNO Iznos Prethodna Tekua god. god. 2 3 Struktura Prethodna Tekua god. god. 4 5 Dinamika (3 : 2) x 100 6</p> <p>A N A L I ZO B IM ASIT R U K T U R E S L O V N IH IH O D A A PO PR Po s lo v n i p ri ho d i Izno s S truk t u ra D ina m ik a P retho d na Tek ua P retho d na Tek ua (3 : 2 ) x 1 0 0 go d . go d . go d . go d . 1 2 3 4 5 6 S a d o m ae g t r i ta S a ino str a no i ta rg t U K U PN O</p> <p>Uspostavljanje veze izmeu prihoda i rashoda Logika koja iako izgleda ekonomski tana a pripada prolosti: prihodi i rashodi se direktno povezuju svoenjem na obim izvrene prodaje U savremenim uslovima - sistem neposredne veze izmeu rashoda i prihoda je pokidan Trokovi se dele: one koji terete proizvod i one koji su uslovljeni protokom vremena, te se tretiraju kao tokovi perioda Na ovaj nain rui se uzronost izmeu prihodne i rashodne strane bilansa uspeha, kao i proporcija izmeu ovih kategorija. Analiza rezultata poslovanja Prema klasinom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzea je da maksimizira profit u korist vlasnika kapitala. Prema tzv. teoriji (entiteta) poslovne firme primarni cilj finansijskog upravljanja je maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni i periodini rezultat preduzea Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finasijski i vanredni Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan I konano, rezultat preduzea moe biti pozitivan i negativan. Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o njegovom obimu u tekuoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu.</p> <p> Analizom internih i eksternih faktora treba utvrditi njihov uticaj na veliinu i vrstu gubitka, jer on moe da ima poslovan, finansijski i vanredni karakter.</p> <p>Raspodela finansijskog rezultata Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom- neto dobit. Neto dobit se rasporeuje na: Deo na ime dividende (zarada investitora) Deo na ime participacije zaposlenih; Deo na ime jaanja fondova preduzea; Deo na ime ostalih namena; Deo koji ostaje privremeno nerasporeen.</p> <p>Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi finansijski rezultat biti vei nego to bi realno trebalo da bude Posledica - oni trokovi koje je trebalo ukljuiti u bilans uspeha zadravaju se na zalihama materijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ili drugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa veom vrednou se unose u bilans stanja). Naredni obraunski period e biti tereen veim trokovima pa e finansijski rezultat perioda biti manji nego to bi trebalo da bude Ako se prihodi iskazuju nerealno vie, to znai da e potraivanje od kupca po osnovu prodaje biti fiktivno uveano Bilans raspodele finansijskog rezultata Raspodela finansijskog rezultata se vri dvostepeno: - u prvoj fazi utvruje se deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina - deo koji ostaje preduzeu. Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom. To je neto dobit. Neto dobit se rasporeuje: Deo na ime dividende (zarada investitora) Deo na ime participacije zaposlenih; Deo na ime jaanja fondova preduzea; Deo na ime ostalih namena; Deo koji ostaje privremeno nerasporeen.</p> <p>- Ukupan prihod - Rashodi - Bruto dobitak - Porez na dobit (15%) - Neto dobit Rasporeuje se u korist: - Dividende - Obavezne rezerve - Statutarne rezerve - Stimulacija zaposlenih - Ostale namene</p> <p>25.000.000 23.000.000 2.000.000 300.000 1.700.000 1.200.000 100.000 125.000 225.000 50.000</p> <p>Bilans raspodele bruto dobiti</p> <p>O stvareni bru to dobitak R asporeuje se u korist B ruto d obit 2.000.000 Po rez na do bit 300.000 N eto dob it 1.700.000 Z bir 2.000.000 Z bir 2.000.000Ostvareni bruto dobitak Neto dobit Rasporeuje se u korist Dividendi Obaveznih rezervi Statutarnih rezervi Stimulacije zaposlenih Ostalih namena Zbir</p> <p>1.700. 000</p> <p>1.200.000 100.000 125.000 225.000 50.000 1.700.000</p> <p>Zbir</p> <p>1.700.000</p> <p>Bilansiranje u smislu pokria gubitka</p> <p>- O stvareni prihodi - O stvareni rashodi - O stavren gubitak Stanje kapitaln ih pozicija na p oetku obraunskog perioda: - A kcijski k apital - R ezervn i fondo vi - O stali fondoviBilans pokria gubitka</p> <p>24.000.000 25.000.000 1.000.000 8.000.000 280.000 120.000</p> <p>O stvareni gubitak Pokriva se na teret V isina gubitka 1.000.000 Rezervnih fondova 280.000 Ostalih fondova 120.000 Akcijskog kapitala 600.000 Zbir 1.000.000 Zbir 1.000.000</p> <p>B ilans pokria g ubitka (ka da je n jegov vea od kapitala) a v isina O stvaren i gu bita k P okriva se na teret V isina gubitka 11.000.000 R ezervn og fon da 280.000 O stalih fondova 120.000 T rajnog k ap itala 8.000.000 K apitala po verilaca 1.600.000 Z bir 11.000.000 Z bir 11.000.000</p> <p>Struktura ostvarenih rezultataStruktura rezultata Element 1. preduzee 2. preduzee Dobitak iz osnovne delatnosti 8.000.000 3.000.000 Dobitak iz trgovake delatnosti 2.000.000 3.000.000 Profit od kapitalnog dobitka 5.000.000 Profit od revalorizacijskih efekata 1.000.000 500.000 Profit od finansiranja 500.000 Ukupan profit 11.500.000 11.500.000</p> <p>Znaajno je znati odakle profit potie i da li se on moe ponoviti u narednom periodu. Metode obraunavanja rezultata (metode sainjavanja bilansa uspeha) Obraunavanje periodinog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprostavljanje meusobno uporedivih veliina (prihoda i rashoda). Uporedivost se ne postavlja kao pitanje samo kada su proizvedene i prodate koliine u obraunskom periodu jednake. Poto se, po pravilu, proizvedene i prodate koliine ne podudaraju, one se moraju raunski dovesti u sklad da bi periodini rezultat mogao da bude obraunat. To se moe postii primenom dve glavne metode bilansiranja rezultata, i to: 1) Metoda ukupnih trokova, i 2) Metoda prodatih trokova Metoda ukupnih trokova (raun uinaka) MUT se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima predstavljaju ukupni trokovi perioda (ne trokovi prodatih proizvoda). Poslovni rezultat se utvruje suprostavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda</p> <p> U bilansu uspeha sainjenom po MUT na strani rashoda iskazuju se ukupni rashodi a na strani prihoda se iskazuju ukupni prihodi ostvareni u toku perioda Problem s primenom MUT nastaje kada se prodaja koliinski ne podudara sa proizvodnjom u istom periodu, odnosno kada postoje promenjive zalihe uinaka. Raunska uporedivost (u pogledu njihove koliinske kompon...</p>