Andric Ivo - Gospodica.doc

  • Published on
    19-Dec-2015

  • View
    237

  • Download
    10

Embed Size (px)

Transcript

4NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKEBIBLIOTEKA VIJENAC KNJIGA 27UREDNIKI ODBORBRANIMIR DONAT, DUBRAVKO JELI IGOR ZIDIUREDNIK DUBRAVKO JELIIVO ANDRIGOSPOICAPRIREDILAJASMINA LUKIISBN 86-401-0144-2 TISAK: GP DELO, Ljubljana 1988.NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKE ZAGREB, 1988.GOSPOICA11\Kad radi, neka ti je bogom prosto! Ali kad ti je srce zapeaeno mrtvim voskom, onda je to prokletstvo.Janko VeselinoviProklet jest i ostaje novac koji se ne upotrebljava na obte naroda polze.Sima Milutinovi-SarajlijaJednog od poslednjih dana februara meseca 1935. godine sve su beogradske novine donele vest da je u Stikoj ulici, u kui broj 16a, naena mrtva sopstvenica te kue. Zvala se Rajka Radakovi, bila je rodom iz Sarajeva, a ivela je u toj kui ve petnaestak godina, potpuno povueno, ivotom stare, usamljene devojke i vaila je kao tvrdica i osobenjak. Njenu smrt je otkrio pismonoa te ulice. Poto je dva dana uzalud zvonio, obiao je kuu, pogledao kroz prozor iz dvorita, video u predsoblju le stare devojke kako lei nauznak, i odmah prijavio stvar policiji.Po obiajima koji su tada vladali, kriminalna hronika zauzimala je mnogo mesta u dnevnoj tampi. Svi dnevni listovi iskoriavali su ubi-stva, nesree i krvave dogaaje da bi, raspaljujui matu gomile, zagoli-cali njeno ljubopitstvo i, zadovoljavajui ga do u najsitnije pojedinosti, poveali prodaju lista. I ovu vest o smrti usamljene starice novine su objavile na vidnom mestu, sa golicavim podnaslovima: Da li se radi o zloinu?, Istraga u toku. Na reporter na licu mesta. Ali ovoga puta nije novinama bilo sueno da donesu duge reporterske izvetaje sa jezivim pojedinostima i fotografskim snimcima. Komisija, koja je odmah izila u Stisku ulicu, utvrdila je brzo i nesumnjivo da nije u pitanju zloin, nego da je stara devojka umrla prirodnom smru, od srane kapi, a da je sve u kui neoteeno i na svom mestu, bez traga provale i ma kakvog nasilja i krae.im je objavljena vest o smrti stare devojke, doao je u Stisku ulicu stari i poznati beogradski trgovac ore Hadi-Vasi sa enom. To su bili jedini roaci koje je pokojnica imala u Beogradu. Oni su izvrili sahranu i, kao najblii roaci, preuzeli kuu i sve to je u njoj, dok se pitanje zaostavtine ne raspravi.Novine nisu vie nikad pomenule ime Rajke Radakovi. Ni njen tadanji ivot ni njena smrt nisu imali niega to moe da privue panju i uzbudi matu italake gomile, ali njenu istinsku sudbinu priae vam stranice koje dolaze.Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoi; i za letnjih oluja kad se elo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kiu pomeanu sa prainom panonske ravnice; i u prolee kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad otea od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj udnoj varoi za sve ono ega u njoj nema i uteha zbog svega onog to ne bi trebalo da bude. Ali najvei rasko toga neba nad Beogradom, to su sunevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigueni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su esti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, meu rekama pod Beogradom, odbije ak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varoi. Tada sunano rumenilo oboji za trenutak i najzabaenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kua koje inae slabo obasjava.Ta svetlost je obasjala, potkraj toga februarskog dana 1935. godine, i lice jedne male i zaputene kue u Stikoj ulici. U naglom razvoju ove ulice tu su se sudarili kuni brojevi i pobrkalo optinsko brojanje, tako da su nastala dva broja 16, i jedan od njih morao postati 16a. Taj broj i nosi ova niska, uta kua, stenjena i izgubljena izmeu dve moderne, visoke zgrade novijeg vremena. Ta prizemna neugledna zgrada potiejo iz vremena pre balkanskih ratova, kad se za ovaj kraj govorilo da je iza bojih lea, kad je cena zemljita ovde bila dinar po kvadratnom metru, i kad su kue u ovoj ulici bile jo retke i sve ovako niske a odvojene prostranim batama i vie ili manje isturene ili uvuene, ve prema udi i potrebi sopstvenika. Tada kuni brojevi nisu ni bili tako vana stvar. Znalo se ija je koja kua i ljudi su se veinom poznavali, bar po imenu ili iz vienja. A ukoliko se i nisu poznavali, rede su se traili i, u potrebi, lake nalazili nego danas.Ovakvih kua predratnog beogradskog tipa ima jo dosta po udaljenijim ulicama Beograda. One su sve jednake, ne po veliini ali po obliku i grai, po raspodeli prostora i, manje-vie, i po unutranjem ureaju. Dva ili etiri prozora gledaju na ulicu, ve prema tome da li kua ima dve ili tri sobe. Ispod prozora nagoveten u malteru neki secesionistiki motiv ili uproen geometrijski orna-menat iz veno istog kalupa kakvog majstora Crnotravca. Gvozdena kapija, ija je gornja polovina pletena od ice a po vrhu okiena e-leznim iljcima, vodi u malo dvorite sa sitnom kaldrmom i uskom lejom cvea uza zid, a po zidu se penje loza ili rua puzavica. Tu je, na sredini, ulaz u kuu sa jednim ili dva kamena basamaka, natkriven malim drvenim krovom koji je kod imunijih ljudi od debelog, mlenog stakla. Dublje unutra, iz kue, nalazi se bata sa orahom u sredini, esto i sa bunarom pored njega, a sa ranim ljivama i eftelijama uz ogradu koja je deli od komijskih bata i avlija. I unutra je raspored gotovo uvek isti: veliko predsoblje, i oko njega tri do etiri sobe i kuhinja.U svemu jednake, sad se te kue razlikuju samo po spoljanjem izgledu. Jedne su okreene, oigledno dobro drane i redovno opravljane; gvozdena vrata na dvoritu obojena svetlom masnom bojom; prozori ieni i zastrti tankim belim zavesama. One pokazuju da njihovi stanovnici dre korak sa vremenom, da rade i stiu, da neto trae i imaju od ivota. Druge su, naprotiv, zaputene i rune. Ivica krova izrovaena, oluci pomereni, boje izbledele, simsovi i primitivni ornamenti naeti. Zid ispod prozora pokropljen ulinim blatom, iaran prvim dejim vebanjima u azbuci. Kroz prozorska stakla viri unutarnja zaputenost, sirotinja ili prosto odsustvo potreba.Kua broj 16a spada u ovu potonju vrstu. Ona ima svega dva prozora koji gledaju na ulicu. Na prozorima padaju u oi jake gvozdene preage koje celoj kui daju mraan i tamniki izgled. Sudei po izgledu moglo bi se pomisliti da je naputena ili da eka kupca koji bi je uzeo ne da stanuje u njoj nego da je rui i da zida novu i veu, slinu ovim dvema koje su je pritisnule sleva i zdesna. Ali ako dobro zagledate, videete da iza jednog od onih prozora bez zavesa i cvea sedi starija ena, nepomina i pog-nuta, sa onim odsutnim i usredsreenim izrazom koji imaju lica ena pognutih nad runim radom. To je gospoica Rajka Radakovi.Stariji stanovnici Stiske ulice, oni koji su doli pre nego to su se izgradile nove kue sa vie spratova i naselio nov i nepoznat svet, poznaje je i po imenu, ali je svi, ve odavno, zovu jednostavno Gospoicom.Ona se doselila tu odmah posle osloboenja 1919. godine, iz Sarajeva; kupila je tu kuu i ivela u njoj sa majkom, koja je umrla ve posle dve godine. Od tada ivi sama, bez rodbine i bez posluge, gotovo i bez poseta i prijatelja. Od ega ivi? (Jer to je prvo i glavno pitanje koje se ovde postavlja kod svaijeg ivota i neumorno ponavlja, sve dok se ne pronae ili ne izmisli odgovor na njega.) I starosedeoci Stiske ulice pronali su nekad da Gospoica ivi od rente i tednje. Jedini su tvrdili da je bogata i da lei na parama, a drugi da je sirota i da se zlopati. Uostalom, ima ve mnogo godina da se niko i ne brine naroito za tu povuenu staru gospoicu kod tolikog ivog i arenog sveta.Poslednjih godina ona se retko via. Tek s vremena na vreme ode do pijace na Kalenia guvnu ili, kad je ovako zima, izie da sama poisti sneg sa trotoara pred kuom. To je visoka, mrava stara devojka u pedesetim godinama. Njeno lice je uto, izbrazdano mnogim borama. Te bore su neobino duboke, a na elu, pravo iznad nosa, one se ukrtavaju i ocrtavaju pravilan trougaonik koji spaja dve jake obrve. U dnu svake od tih bora lei, kao crn talog, tanka senka. Od toga elo njeno lice ima taman i izmuen izraz koji pogled oiju nerazvedrava, jer iz njih bije pomrina. Ali njeno dranje je pravo, bez traga onog kolebanja koje u svemu pokazuju usamljeni, bolesni i siroti ljudi, a njen hod brz i otar. U crnoj jakni i neobino dugakoj suknji, kakvu danas niko ne nosi, u iznoenim cipelama i debelim arapama, sa vunenom kapicom na prosedoj kosi, ona je odevena izvan svih vremena i moda. Ovaj dananji svet koji brzo ivi, tako da ve po navici uri, gotovo i ne primeuje visoki, neobini lik mrave crne ene.I ovoga februarskog dana, pred vee, Gospoica sedi pored prozorai krpi arape. Danas posle podne morala je da izie nekim poslom, ali sevratila jo za videla, pokisla i prozebla od februarskog vetra koji nosisneg i kiu zajedno. Izula je stare kaljae i skinula svoj crni, dugakizimski kaput od grubog kao vojnikog sukna, natopljen vodom. Uzela jestarinski klajdertok, povukla ga iz ugla na sredinu predsoblja i okoj njega ogrnula svoj kaput da se bre sui. Tako je stajao kao visok ovekbez glave koji je uao u kuu i zastao tu nasred predsoblja. Zatim je ulaI u sobu, koja joj se onako ozebloj uinila topla, uzela svoj runi rad i sela.fOna veernja rumen koja nad Beogradom, ini mi se, due traje i jae ari nego nad drugim varoima, obasjava i njene prozore. Pri toj1011rumenoj poslednjoj svetlosti nevidljivog sunca moe jo lepo da se radi, samo kad se ovek primakne prozoru. Jer u dnu sobe ve se hvata tanak sumrak. U tom sumraku razabira se mala gvozdena pe meu oskudnim nametajem od ormana, police i drvenog kreveta pokrivenog ebetom od kamilje dlake. Sve u toj sobi, od zidova do nametaja, nosi peat nehata i zaputenosti, kao da u njoj ivi lep ovek ili neko ko je savreno ravnoduan prema stvarima ovog sveta i ko se njima slui jer mora i samo koliko mora, a potpuno mu je svejedno gde koja stvar stoji i kakav izgled ima. Ovaj rumeni odsev beogradskog predveerja daje oskudnim i zaputenim prostorijama jo tuniji izgled, isto kao to lepe i negovane ini jo prijatnijim