Antologija '94

  • Published on
    10-Oct-2015

  • View
    70

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Antologija

Transcript

<ul><li><p> POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '94 Preveo Mia Milovanovi Majkl Svonvik JEDNOROGOVO JAJE Mesec? On je jednorogovo jaje, iz koga e se izlei sutranja no. Oh, kako e, veseli i razdragani, deaci gledati mo' kako razbija ljusku, prua se vani i puzi preko neba. Deaci e se smejati. Devojice, bojim se, plakati bi mogle i skriti se, ako treba... Vejel Lindzi Sunce je proistilo planine. Ginter Vajl podigao je ruku kao da salutira, a zatim se trgnuo, jer ga je blesak pogodio u oi u trenu koji je bio potreban njegovom lemu da se polarizuje. Prevozio je ipke gorivog elementa reaktora u industrijskom kompleksu u krateru eterdi. Reaktor eterdi B zapao je u kritino stanje etrdeset sati pre zore, odnevi sa sobom petnaest daljinskih i mikrotalasnih releja i izazvavi strujni udar koji je prouzrokovao posredne kvarove u svim fabrikama u kompleksu. Sreom, povremeno topljenje bilo je predvieno projektom sistema. Kada se Sunce izdiglo iznad visoravni Retikus, novi reaktor ve je bio sagraen i spreman da ue u pogon. Ginter je mehaniki vozio, odmeravajui razdaljinu do Samostalnosti po koliini ubreta koje je oiviavalo put za More Pare. U blizini grada, ostavljene graevinske maine i uniteni montaeri stajali su na otvorenom vakuumskom skladitu i ekali potencijalne lovce na otpad. Deset kilometara dalje eksplodirao je kamionet pod pritiskom i razbacao mainske delove i dinovke crve izolacione pene irom predela. Na dvadeset petom kilometru, slabo projektovan nagib na deonici puta prisvojio je izvestan broj palih predmeta i razbijenih bonih pozicionih svetala. etrdeset kilometara dalje, meutim, put je bio ist, prav, jasan rez po tlu. Zanemarujui glasove u pozadini lobanje, saobraajno brbljanje i automatske bezbednosne poruke koje je kamion rutinski slao u njegov primopredajni ip, skrolovao je topografske podatke na instrumentalnoj ploi. Otprilike ovde. Ginter je skrenuo sa puta za More Pare i poeo da ostavlja tragove po devianskom tlu. "Napustili ste prijavljenu trasu", ree kamion. "Skretanje sa prijavljene trase moe se obaviti samo uz zabeleenu dozvolu vaeg dispeera." "E pa, dobro." Ginterov glas inio se prejak u njegovom lemu, jedini fiziki zvuk u avetinjskoj graji. Ostavio je kabinu bez pritiska, a izolatorski slojevi na njegovom odelu utiavalii su ak i preneto kloparanje sa povrine tokova. "I ti i ja znamo da, sve dok ba puno ne zakasnim, Bet Hamilton nee zameriti ako u meuvremenu malo vrljam." "Prevazili ste lingvistike sposobnosti ove jednice." "U redu je. Nek' te to ne brine." Svenjem ice spretno je prevezao predajniki prekida na radiju kamiona. Glasovi u glavi naglo su utihnuli. Sada je bio potpuno izolovan. "Rekli ste da to vie neete da inite." Rei, odailjane pravo u njegov primopredajni ip, zvuale su duboko i rezonantno, kao da ih je izovarao Bog. "Politika Generacije pet izriito zahteva da svi vozai neprestano odravaju radio..." "Ne kukaj. Odvratno je." "Prevazili ste lingvistike..." "Ma, daj, zavei." Ginter je prstom preao preko topografske karte, sledei put koji je smislio vee ranije: trideset kilometara preko tla boje trenje, terena preko koga nijedan ovek niti </p></li><li><p>maina nisu preli, a onda prema severu do Marisonovog puta. Ako bude imao sree, moda e u eterdi stii i pre vremena. Vozio je kroz lunarnu ravnicu. Sa obe strane promicale su stene. Ispred, planine su se jedva primeivale. Osim tragova koji su se smanjivali za njim, od obzorja do obzorja nije bilo niega to bi ukazivalo na postojanje oveanstva. Tiina je bila savrena. Ginter je iveo za ovakve trenutke. Ulazei u ovakvu istu, samotnu prazninu, doivljavao je beskrajno proirivanje bia, kao da je sve to vidi - zvezde, ravnica, krateri i ostalo - sadrano u njemu samom. Grad Samostalnost bio je samo san koji iezava, daleko ostrvo na blago zatalasanoj povrini kamenog mora. Niko ovde vie nee biti prvi, pomisli on. Samo ja. Doplovilo je seanje iz detinjstva. Bilo je Badnje vee i on je bio u oevim kolima, na putu za pononu misu. Sneg je padao, gusto i bez vetra, vraajui svim poznatim putevima u Diseldorfu njihovu istotu i neokaljanost pod platom beline. Otac je vozio, a on se nagnuo preko prednjeg sedita i zadivljeno, netremice posmatrao ispred sebe taj mirni, preobraeni svet. Tiina je bila savrena. Osetio je kao da ga je samoa dodirnula i od njega nainila sveca. Kamion je krio put kroz dugu blagih, sivih, priguenih preliva, vie nagovetaja nego boja, kao da se neto svetlo i razdragano neprestano skriva tik iza plata praine. Sunce mu je bilo na ramenu, a kada je okrenuo osovinu da izbegne stenu, senka kamiona zavrtela se i posegnula za beskonanou. Vozio je nagonski, opinjen jednostavnom lepotom terena preko koga je prolazio. Na pomisao, njegov PC poslao mu je muziku na ip. Stormy Weather, ispuni vaseljenu. Sputao se niz dugaku, gotovo nepreglednu kosinu, kada su mu upravljaki ureaji zamrli u rukama. Kamion je izgubio napajanje i, tociljajui se, stao. "Prokleta bila, usrana maino", zareao je. "ta je sad?" "Tle ispred je neprohodno." Ginter tresnu pesnicom po tabli, od ega su karte zaigrale. Tle ispred bilo je glatko i koso nagnuto, a sve sklonosti ka nepravilnostima pripitomila je pre mnogo eona eksplozija koja je stvorila More Kia. Kukavika naprava. Udarcem nogom otvorio je vrata, a zatim se spustio dole. Kamion je zaustavio malecki rile; zmijolika depresija koja je meandrirala preko puta kojim je nameravao da ide i izgledala ba kao suvo reno korito. Odskakao je do njene ivice. Bila je iroka petnaest metara, a duboka najvie tri metra. Taman dovoljno plitka da ne bude prikazana na kartama. Ginter se vratio u kabinu i bezvuno zalupio vrata za sobom. "Vidi. Strane nisu tako strme. Sto puta sam se sputao niz gore. Poi emo polako i lagano. Vai?" "Tle ispred je neprohodno", ree kamion. "Molim vas, vratite se na prvobitno odreenu trasu." Sada je Vagner bio ukljuen. Tanhojzer. Nervozno ga je milju iskljuio. "Ako si tako prokleto heuristian, zato nikad ne poslua glas razuma?" Besno je zagrizao usnu, pa brzo odmahnuo glavom. "Ne, vraanje bi nas odvelo daleko od plana. Rile mora da se raspline za par stotina metara. Hajde da ga pratimo dok se to ne desi, a zatim veto nazad do Marisona. I eto nas u kompleksu." Tri sata kasnije konano su stigli na Marisonov put. Do tada, ve je bio sav znojav i smrdljiv, a ramena su ga bolela od napora. "Gde smo?" zlovoljno upita. A onda, pre nego to je kamion stigao da odgovori, dodade: "Poniti to." Tle je iznenada pocrnelo. To mora da su ejektorske lepeze iz Soni-Rajnpfalcovog rudnika. Njihov inski top bio je orijentisan gotovo pravo prema jugu da bi se izbegle zavisne fabrike, tako da je njihova jalovina prvo pogaala put. To je znailo da je blizu. Marison nije predstavljao mnogo vie od stecita tragova kamiona; grubo zaravnjen put obeleen narandastim oznakama na oblinjim stenama. Ginter je ubrzo proao pored niza orijentira: industrijska lepeza Harada, makrofabrika lepeza More Oluja, lepeza Krup fnfzig. Poznavao ih je sve. G5 radila je robotiku za mnoge. </p></li><li><p> Laki teglja bez bonih stranica koji je nosio natovaren buldoer projurio je pored njega, podiui sprej praine koja je padala istom brzinom kao i ljunak. Onaj koji je daljinski upravljao njime mahnuo mu je vretenastom rukom u znak pozdrava. Mahinalno mu je odmahnuo i zapitao se da li je to neko koga poznaje. Teren u okolini bio je izrovan i izdubljen, tle i stene nabacani u nemarne hrpe i brdaca, a povremena alatna stanica ili platforma sa rezervoarom kiseonika za hitne potrebe uklesane u oblinju liticu. Proleteo je pored znak TOALET NA ISPIRANJE POLA KILOMETRA. Napravio je facu. Onda se setio da mu je radio jo iskljuen i skinuo namotaj ice s njega. Vreme je da se vrati u stvarni svet. Smesta je u primopredajnom ipu zauo glas svog dispeera, otar i pun statikog uma. "...vin sine! Vajle! Gde si, kog kurca?" "Tu sam, Bet. Malo kasnim, ali tano sam tamo gde treba da budem." "Kurv..." Snimak se prekinuo i do njega je, uivo, dopro pretei glas Hamiltonove: "Srce, trebae ti za ovo stvarno dobro objanjenje." "Oh, zna kako je." Ginter je skrenuo pogled s puta, na udaljena, pranjava nefritna brda. Voleo bi da se popne do njih i da se nikad ne vrati. Moda bi pronaao peine. Moda tamo ima udovita: vakuumskih trolova i meseevih zmajeva sa sporim i strpljivim metabolizmom, koji se vekovima pomeraju za jednu duinu tela, hipergustih bia koja mogu da plivaju kroz kamen kao da je voda. Zamislio ih je kako rone, sledei linije magnetskih sila, duboko, duboko u dijamantske i plutonijumske ile, zabaenih glava i pevajui. "Pokupio sam stoperku i smuvali smo se." "Probaj da to kae E. Izmailovoj. Besna je kao ris na tebe." "Ko?" "Izmailova. Ona je nova efica rasturaa. Stigla je ovde na osnovu multikoroporacijskog ugovora. Ima skoro etiri sata kako je uzela skaka i od tada eka tebe i Zigfrida. Rekla bih da se nisi sreo s njom?" "Nisam." "Pa, ja jesam, i bolje se pazi pred njom. Ona je upravo ona vrsta gadne ribe koju nee zanimati tvoji antikviteti." "Ma, daj, ona je samo jo jedan tehno na platnom spisku, je l' tako? Nije na mojoj liniji komandovanja. Ne deluje mi da mi moe bilo ta." "Sanjaj, lue. Ne treba puno potezati da se jedan takav kuri kao to si ti poalje dole na Zemlju." Sunce je bilo samo za irinu prsta iznad brda, kada se na vidiku pomolio eterdi A. Ginter je s vremena na vreme zabrinuto bacao pogled na Sunce. Sa vizirom podeenim na H-alfa talasne duine, predstavljalo je blistavu belu kuglu prekrivenu lagano uzburkanim crnim pegama; bilo je granulastije nego obino. inilo se da je aktivnost Sunevih pega visoka. udio se to Sluba prognoze zraenja nije izdala povrinsko upozorenje. Momci u Opservatoriji obino uspeno kontoliu stvari. eterdi A, B i C predstavljali su trojku jednostavnih kratera odmah ispod Hladnog, i dok su dva manja bila gotovo nezanimljiva, eterdi A poticao je od meteora koji se probio kroz bazalt Kia do tako draesne ile aluminijumske rude kakve nema u brdima. Smeten tik uz Samostalnost, bio je jedan od ljubimaca rukovodilaca, tako da Gintera nije iznenadilo to Ker-Makgi odlazi ak tamo da osposobi njihov reaktor. Kompleks je vrveo od hodaa, stalkera i montaera. Bili su posvuda po fabrikama s mehurastim kupolama, topionicama, utovarnim dokovima i vakuumskim garama. Sazvea plavih iskrica vrcala su prilikom rastavljanja velikih industrijskih konstrukcija. Flote teko natovarenih kamiona lepezasto su se udaljavale u lunarnu ravnicu, uzburkujui prainu iza sebe. Fets Valer poe da peva The Joint is Jumping i Ginter se nasmeja. Usporio je do puenja, napravio irok luk da izbegne gasni galvanizator koji je bio nabaen na utovariva i presekao preko nagnutog prilaznog puta eterdija B. Novo sletite bilo je nainjeno u eksplozijama steni neposredno ispod ruba, a skupina ljudi stajala je tamo oko nepominog skakaa. Jedno ljudsko bIe i osam daljinskih. </p></li><li><p> Govorio je jedan od daljinskih, pravei rukama trzave male gestove. Nekoliko ih je pasivno stajalo, jednakih kao toliko starinskih telefona, nezatraenih od strane rukovodstva iz Zemaljaske Strane, ali dostupnih ako bi bilo neophodno ukljuiti jo savetnika. Ginter je odvezao Zigfrida sa krova kabine i, sa kontrolnom ploom u jednoj ruci i kalemom kabla u drugoj, poslao ga da hoda prema skakau. Ljudsko bie krupnim koracima poe ka njemu. "Ti! ta te je zadralo?" E. Izmailova nosila je dreavo crveno-narandasto odelo butika Studio Volga koje je predstavljalo otar kontrast njegovom kompanijskom odelu sa G5 logoom na grudima. Nije mogao da joj razazna lice ispod zlatnog stakla njenog vizira. Ali mogao je da ga uje u njenom glasu: uarene oi, tanke usne. "Probuila mi se guma." Naao je dobru, glatku kameninu i spustio kalem, vrtei ga da bi bio siguran da je je dobro legao. "Doneli smo moda petsto jardi oklopljenog kabla. Je l' vam to dosta?" Kratko, napeto klimanje glavom. "Dobro." Izvadio je pitolj sa klinovima. "Skloni se." Kleei, ankerisao je kabl za stenu. Onda je na brzinu proverio funkcije jedinice. "Znamo li kako je unutra?" Daljinski je oiveo, napravio korak napred i predstavio se kao Don Sakai i G5 kriznog upravljakog tima. Ginter je ve radio sa njim: pristojan, tvrd momak, ali, kao i svi Kanaani, preterano se plaio nuklearne energije. "Gospoa Lang, iz Soni-Rajnpfalca, uvela je svoju jedinicu, ali zraenje je bilo tako jako da je izgubila kontrolu posle preliminarnog skeniranja." Drugi daljinski potvrdno je klimnuo, ali vreme prenosa do Toronta bilo je taman dovoljno da Sakai to ne primeti. "Daljinski je nastavio dalje." Nervozno se zakaljao, a zatim nepotrebno dodao: "Autonomna kola bila su previe osetljiva." "Pa, to nee biti problem sa Zigfridom. On je glup k'o no. Na evolucionoj lestvici mainske inteligencije blii je rabou nego kompjuteru." Dve i po sekunde su protekle, a onda se Sakai ljubazno nasmejao. Ginter klimnu Izmailovoj. "Provedi me kroz ovo. Reci mi ta hoe." Izmailova stade pored njega - odela su im se nakratko pritisnula dok je ukljuivala kabl s prikljucima na oba kraja u njegovu kontrolnu plou. Neobini oblici preletali su preko spoljanjosti njenog vizira kao senke iz snova. "Zna li on ta radi?" upita ona. "Hej, ja..." "Zavei, Vajle", zarea mu Hamiltonova na privatnom kanalu. Otvoreno, ona ree: "Ne bi bio tu da kompanija nema potpuno poverenje u njegove tehnike sposobnosti." "Siguran sam da nikada nije bilo u pitanju..." poe Sakai. Zautao je kad su rei Hamiltonove sa zakanjenjem stigle do njega. "Na skakau je ureaj", ree Izmailova Ginteru. "Idi i uzmi ga." Posluao je, preureujui Zigfrida na malo, zbijeno optereenje. Jedinica se nagnula iznad skakaa i obmotala velike, osetljive ake oko ureaja. Ginter je naneo blag pritisak. Nita se nije dogodilo. Teak pederi. Polako, paljivo, poveao je snagu. Zigfrid se uspravio. "Uz put, a onda nadole." Reaktor je bio neprepoznatljiv, istopljen, izuvijan i smotan u sebe, humka ljake sa savijenim cevima koje su trale sa krajeva. Na poetku incidenta dogodila se eksplozija u rashladnom sistemu i jedan zid kratera bio je svetao od rasprenog metala. "Gde je radioaktivni materijal?" upita Sakai. ak i sa razdaljine od trista trideset hiljada kilometara, zvuao je napeto i zabrinuto. "Sve je radioaktivno", ree Izmailova. ekali su. "Mislim, znate, ipke goriva." "Upravo sad, vae ipke su verovatno tri stotine metara nie i jo idu. Govorimo o fisionom materijalu koji je dostigao kritinu masu. Jo na samom poetku procesa ipke su se sve stopile u neku vrstu supervrue barice koja je sposobna da progori sebi put kroz stenu. Zamislite je kao gustu, teku grudvu voska koja sebi kri put ka lunarnom jezgru." "Boe, kako volim fiziku", ree Ginter. lem Izmailove okrenuo se prema njemu, najednom prazan. Posle duge pauze ponovo se ukljuio i okrenuo u stranu. "Bar je put do dole ist. Odvedi svoju jedinicu do samog kraja. Tamo, s jedne strane, ima istrani kosi, tunel. Stari. Hou da vidim da li je jo otvoren." </p></li><li><p> enina panja bila je usmerena na Zigfridovo napredovanje. Pometeno, ona ree: "Gospodine Sakai, lanac preko pristupnog puta bio bi dovoljan da se ovo mesto raisti. Zidovi kratera zatitili bi od gama...</p></li></ul>