Antonio Gaudi Seminarski

  • Published on
    24-Jul-2015

  • View
    866

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>UMETNICKA SKOLA - NIS</p> <p>SEMINARSKI RAD TEMA : ANTONIO GAUDI</p> <p>( 1852 - 1926 )</p> <p>PROFESOR : MARIJA MILENKOVIC TRAJKOVIC ATANASOV</p> <p>IVANA IV - T</p> <p>SADRZAJ :1 . GAUDIJEV RODOSLOV ..................................................................... 3 2 . BIOGRAFIJA ...................................................................... ................... 4 3. SAGRADA FAMILIA...............................................,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 6 4. CASA MILA.................................................................................... 7 5. CASA BATILO............................................................................... 8 6. PARK GUELL.............................................................................. 11 7. CASA VICENS............................................................................. 12 8. PALATA GUELL.......................................................................... 13 9. ZAKLJUCAK................................................................................ 14 10.LITERATURA.............................................................................. 15</p> <p>GAUDIJEV RODOSLOV</p> <p>Gaudi 1878. godine sa 26 godina.</p> <p>Gaudi 1888. godine sa 36 godina.</p> <p>Gaudi pusi cigaretu, pored njega je otac, sestricina i Dr. Santalo.</p> <p>Gaud na misi.</p> <p>Portret staroga Gaudija.</p> <p>Portret staroga Gaudija.</p> <p>Prvi Gaudijev portret koji je objavljen u Spaniji.</p> <p>BIOGRAFIJAGaudi je roen u malom gradiu Reus, provincija Taragona, (panija) 1852. godine. Oko njegovog mesta roenja danas se prostiru gradii Riudoms i Reus, iako veina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran. Gaudi je studirao arhitekturu na Vioj tehnikoj koli arhitekture u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehniki crta i ponekad kao dizajner nametaja. Poto je te poslove odlino radio, za razliite projekte ga unajmljuju dvojica poznatih katalonskih arhitekata, uzep Fontsere i oan Martorelj. 1878 diplomira i dobija svoj prvi posao. I to za gradsku rasvetu grada Barselone. U to vreme Barselona doivljava procvat i ljudi ele imati lepe i velike , raskone kue. Prvo veliko Gaudijevo delo je kua proizvoaa opeka Manuela Vincensa. Raena je u stilu koji je podsecao na maurski i to ak 5 godina. Gaudijeva karijera kree uzlaznom putanjom. Gaudi radi za njegovog glavnog pokrovitelja , proizvoaa tekstila Eusebia Guella. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanite, Kasa Kornelja u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izlobu u Parizu, 1878. godine. Taj in pravi zaokret u profesionalnom i privatnom ivotu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaenih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome e kasnije dobiti ime i Park Guelj. 1883 Gaudiju se obracaju da preuzme graenje crkve posvecenoj Svetoj Obitelji (Sagrada Familia ) . Gradnja te crkve ispunjava poslednje godine njegovog ivota , a sama je graevina postala simbol njegovog revnog , asketskog katolicizma, koji je bio izraen u starijoj dobi. Gaudi je u mladosti bio slobodnog duha , i iako je imao nekoliko romantinih veza Gaudi se nikad nije enio. Posao je ispunjavao itav njegov ivot.</p> <p>Promatrajui Gaudijeve graevine , koje karakteriziraju vrtoglave ivice , bizarni oblici i blistave boje , neko bi zakljuio da je Gaudi sate provodio nad svojim crtaim stolom , paljivo merei estarom i lenjirom no u tome nema bas puno istine. Veliki deo posla Gaudi obavlja na terenu esto improvizirajui. Gaudi se smatrao Kataloncem a ne pancem to je jedan od razloga to su mu skoro sva dela u Barceloni ( drugi je to se u to doba u Barseloni mnogo gradilo ). 1908 godine Gaudi je primio narudbu za izradu nacrta hotela u New Yorku , ali taj se projekat nikad nije realizovao. Od 1914. godine, na dalje Gaudi sve svoje napore usmerava na gradnju crkve Sagrada Familia. Njegovo ponaanje postaje sve ekscentrinije, ivi sam u radionici i tek povremeno izlazi sa kapom u ruci , molei za priloge kako bi se gradnja crkve nastavila. Ta graevina postaje njegova opsesija. I tako jednog dana izlazei iz svoje radionice na veernju molitvu , sruio ga je tramvaj. Niko ga nije prepoznao, budui da je kao i obino bio obuen u pahobanu, otrcanu odeu, tako da je nakon nekog vremena primljen u lokalnu bolnicu na odeljenje za prosjake. Umire dva dana kasnije u 74 godini. I danas 75 godina nakon njegove smrti "Sagrada Familia" jo nije dovrena , iako rad pomalo napreduje.... Ljudi i danas u prolasku kroz Barselonu ponovo cene , ali i uivaju u Gaudievoj ekcentrinosti , razigranosti i neverovatnoj mati.,</p> <p>Sagrada Familia</p> <p>Detalji:</p> <p>Casa Mila 1906-1910 Mnogi kad vide ovu zgradu pomisle da je od armiranog betona , meutim Gaudi je ostao pristalica tradicionalnih materijala. Stoga je ova zgrada izgraena od kamena koji je obraen ekiem kako bi se dobio grubi povrinski izgled. Povrina svih podova je 926 m 2 , ali te se povrine razlikuju kako se ide sa sprata na sprat , i to zbog toga to graditelj nije koristio zidove unutar zgrade ve je ona oslonjena na stubove. Ovde takoe imamo</p> <p>krov valovitog oblika sa bizarnim sklupturama na vrhu koji su zapravo veto prikriveni dimnjaci. Stanovi imaju nepravilan razmetaj , karakterisu ih kose ivice , tako da svaki sprat zgrade podsea na pelinje sae.</p> <p>Poznato je da je Gaudi na ovu zgradu hteo dodati lik Majke Boje i Isusa sa dva anela. Meutim 1909 dolazi do anticrkvenog pokreta u kataloniji ( spalivanja samostana ) to je uzrokovalo da vlasnik kue Mila ne dopusti gradnju tog dodatka. Gaudiju se to nije svidelo pa dolazi do lagane svae. Zanimljivo je da na ovoj zgradi ne postoje dva ista balkona. Naime sam Gaudi izrauje ograde balkona od kovanog gvozdja sa neverovatnom energijom.</p> <p>Ova zgrada i danas pored "Guggenheima" i "Pompidoua" jo uvijek zadivljuje sve koji je vide.</p> <p>Casa Batllo 1906-1908Casa Batllo je locirana u Passeig de Garcia 43 u Barceloni . U kvartu poznatom po puno razliitih stilova graenja.</p> <p>Vlasnik Mr. Josep Batllo unajmljuje Gaudija da mu totalno redizajnira kuu. Prvi sprat postae kua Batllove porodice , a druga dva sprata e iznajmiti. Reforma ukljuuje redizajn fasade , krova , interijera itd.</p> <p>Interijer je viestruko proiren sa keramickim detaljima koje je napravio sam Gaudi. Tamno plavi plsfon, i svetliji pod. Sa modernijim i veim prozorima za to vie prirodne svetlosti. Gaudi radi puno tanje stubove od peskovitog kamena. Ljudi su je nazvali pre nego je zavrena "La casa dels ossos" tj. House of Bones , asocirajui na skelet kostura. Menjaju se balkoni koji su i najzanimljiviji. Naravno na vrhu dimnjaci sami krov su ono to oduzima dah.......slike e rei same za sebe.....</p> <p>Detalj interijera</p> <p>DetaljI:</p> <p>Park GuellPark Guell 1900-1914 Smeten u severozapadnom delu Barselone. To je bio veoma hrabar poduhvat u planiranju grada. Eusebi Guell je bio oduevljen pejzaima i pojavom planski izgraenih gradova s obiljem zelenila. Upravo zbog toga odluuje izgraditi na niijoj zemlji naselje u kojem e stanari iveti okrueni zelenilom . Meutim bile su prodane tek 2 od 60 parcela i projekat uskoro biva naputen. Gaudi je ipak stvorio nekoliko zadivljujuih , draesnih struktura u ovom parku koji 1922 grad Barselona kupuje i otvara 1922 za javnost. Gaudi se prilagodio terenu , radio staze i tunele sa totalno neobraenim kamenom to je stvaralo dodatnu prirodnost i inilo se da je graevina izrasla iz zemlje ( to zapravo i jeste). Jedno od najpoznatijih obleja ovog parka je zmijolika klupa ukraena blistavim mozaicima. Oblik klupe je ukazivao na initmnost. Naime krue prie da je prilikom zaobljivanja zaposlio mukarca koji je go seo na klupu i to dok je malter bio sve tako da se to posle koristilo kao ablon. Puno mozaika i fontana sa glavom udovita i</p> <p>danas mame poglede sa divljenjem. Jo jedan zanimljiv detalj je bio ulaz sa vratarevom kuom gdje je Gaudi stvarno dao sebi oduka.</p> <p>Park Guell..........</p> <p>Casa Vicens</p> <p>Casa Vicens 1883-1888 Prvi posao Gaudija 1883 narucen od strane proizvoaa opeke i keramikih ploica Manuela Vicensa y Montanera. To je trebala biti letnja rezidencija. Plan kue je u osnovi pravougaonik , meutim fasada je neto zanimljivo gde se vidi kolika je velika bila Gaudijeva mata. Dominantan je maurki stil to je vidljivo na arkadama i tornjevima. Najuoljivija je bila upotreba keramikih ploica u skladu za zanimanjem vlanika kue. Vicens je skoro bankrotirao isplaujui ogromne svote Gaudiju za izgradnju ove kue ali nije za zauditi jer se npr. na primjeru stuba gde je svaki detalj izraivan runo , svaki elemenat stuba u obliku palminog lista je predstavljao odreeno znaenje , zidovi su obloeni keramikim ploicama oblikovani papir-maeom. U blagovaonici su tavanice tako obojene da podseaju na krovni otvor nekog eika , kroz koji dopiru ak i palmine grane...</p> <p>Palata Guell 1886-1889</p> <p>Guell susree Gaudija na Pariskoj izlobi , i u godinama koje slede postaje najvei njegov pokrovitelj a i prijatelj. Spoljni izgled palate Guell ( izgraen od sivog kamena ) ne daje zakljuiti kakva nas samo rasko oekuje unutra. Ulaz je sa dva parabolina luka i preterano nakienim sklupturama od kovanog gvizdja ( koja pdsea na katalonski grb jer je i Guell kao i Gaudy bio gorljivi nacionalista). Prie nego to je u potpunosti izradio fasadu ove kue Gaudi je izradio cak 25 uzoraka za fasadu palate. Veliastvena sredinja dvorana sa kamenom , zlatom , i nekoliko vrlo komplikovanih uzoraka , dok se u cieloj kui nalazi ak 127 raskonih mramornih stubova. Ovde treba spomnuti raskono obojene staklene povrine izmeu stubova. Gaudi nije bio samo arhitekta , neime on nije samo projektovao zgrade ve je i ureivao interijer svojih graevina. Ucestvovao je u oblikovanju svog pokustva i to u stilu art nouveaua . Ponovo nailazimo na preraskone izrezbarene tavanice sa elementima islamsko maurske umetnosti. Na ovoj kui vidimo jo jednu veliku osobinu Gaudijevog rada a to su krovovi. Gaudi radi valovite krovove sa eksentrinim dimjacima te ih oblae komadiima keramikih ploica bez ikakvog reda... Da , ini se da ba i ne spadaju takvi eksentrini oblici na ovako eleganto ozbiljnu graevinu , meutim , arhitekta je postavio slobodu da postavi stvari tamo gde se one uopste ne oekuju. ZAKLJUCAK:</p> <p>Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESKO proglasio za svetsku batinu. Gaudijev stvaralaki in nas zadivljava. U istoriskom svrstavanju njegovog dela u vreme eklektike arhitekture i istorizma nastaje i narasta njegova tenja za originalnou, njegov do sada ini se nedocenjan odnos ka naunom istraivanju, ka psihologiji, skulpturi i slikarstvu. Privlai nas i svojim traganjem smisla stila, dakle ka osnovnom principu arhitektonskog rada. Gaudi e pripomenuti graditelje velikih stilova, koji su tragali za lepotama u nepoznato.</p> <p>LITERATURA: ISTORIJA MODERNE UMETNOSTI H.H.ARNASON 1975 WWW.WIKIPEDIJA.ORG WWW.GAUDICLUB.COM WWW.ZVRK.RS</p> <p>1. 2. 3. 4.</p>