Antropoloska lingvistika - odgovori na pitanja

  • View
    145

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

odgovori

Transcript

Leksiko polje SRODSTVA pitanja1.Navedite razlog velikog interesovanja za leksiko polje SRODSTVA u antropolingvistikoj literaturi.Fenomen srodtsva je bioloki uslovljen.2.U kognitivnom i perceptivnom smislu leksiko polje SRODSTVA se bitno razlikuje od recimo leksikog polja BOJA, ZOO i FITO klasifikacije. Navedite po emu.Za leksika polja zoo i fito klasifikacija, a pogotovo za boje pretpostavlja univerzalna bioloka, perceptivna i kognitivna osnova zajednika svim ljudima, takva perceptivna i kognitivna svojstva oveka nisu od istog znaaja kada su u pitanju srodnici, jer jer, jednostavno, nai krvno blisku srodnici ne moraju i najee nuno ne lie jedni drugim na isti nain na koji se spektar boja prikazuje svakom oveku.3.Iako bioloki znaajni, leksiko polje srodstva u smislu bioloke percepcije moe da se povee sa procesom socijalizacijom jer predstavlja neku vrstu zajednikog iskustva ljudi.4.Bazinim jedinicama, tj. univerzalne seme, u svim leksikim sistemima srodstva uglavnom se smatraju: majka i otac.5.Smatra se da postoji izvesna razlika u pogledu univerzalnog znaaja bazinih leksema za kategorije otac majka u jezicima sveta, a to je kulturoloka razlika.6.Objasnite na koji nain primer lekseme appan iz jezika najar za pojam oca moe da poslui tvrdnji o ne-univerzalnosti termina za taj pojam.Leksema appan kojom se oznaava otac upotrebljava se samo za mladog oveka s kojim je prola prvi predmenstrualnu ceremoniju7. Navedite neke strune termine i skraenice koje se koriste u formalizovanju sistema naziva za srodstvo.Osnovni pojmovi se belee poetnim slovom, uglavnom engleskog jezika M(other), F(ather), B(rother), Z(sister), S(on), D(aughter), Ch(ild).Osoba koja upotrebljava odreeni naziv oznaava kao ego. Ego moe da se oznai kao enski () i muki ego ().8.Pojam ega oznaava osobu koja upotrebljava odreeni naziv.9.veza po majci se naziva matrilinearni, a po ocu se naziva patrilinearni u strunoj literaturi.10. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti generacija (koleno, pokoljenje): otac,sin,unuk11. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol srodnika: brat, sestra, sinovac, sinovica 12.Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol govornika sinovac, bratanac.13.Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol lica preko kojeg se ostvaruje srodnika veza ujak,stric.14. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti krvna ili zasnovana brakom. zet, jetrva, snaja15. Najrazueniji deo leksikog polja srodstva obuhvata 2-3 generacije.16. Uoljiva je morfoloka razlika u leksemama koje obuhvataju dve generacije i udaljenije generacije i to po tome to se za prve upotrebljavaju lekseme koje su proste (deda, otac, sin, unuk) a za naredne izvedenice (pradeda, ukundeda, praunuk, ukununuk) 17. Trea, etvrta, peta i jo dalja generacija srodnika i u srpskom imaju nazive poput pradeda, ukundeda, praunuk, ukununuk, a preuzeti su iz drugih jezika.18. Navedite primer proirivanja znaenja jedne lekseme za fokalnog lana kategorije u leksikom polju srodstva : sibling - sestra19.U jeziku watam leksema aem oznaava vie lanova nego to je fokalni lan majka. Navedite ta proirena znaenja: majka, majina sestra, erka sestre babe po majici20. Navedite primer za pravilo redukcije u leksikom polju srodstva. sibling oznaava svako dete jednog od roditelja: i brat i polubrat i sestra i polu-sestra21.Navedite primer ukrtenog oznaavanja pojmova srodstva putem jedne lekseme. majin brat izjednaava se sa decom njenog sina leksema je tabuleksema kada kojom se oznaava i majin brat i sestrin sin22.Navedite razlog zbog koga se smatra da je pravilo redukcije bitno za leskiko polje srodstva. Predstavlja univerzalnu tendenciju uprkos razlikama u broju i razuenosti sistema naziva za srodstvo, pronalaze se univerzalne osnove, zajednike razliitim jezicima i kulturama.23.Univerzalnost ogranienja moguih tipova leksikih sistema srodstva u jezicima sveta na nekoliko desetina moe se dokazati i nemogunou nekih kombinacija. Navedite primer nemogue kombinacije: Nije pronaen nijedan jezik u kome bi termin obuhvatio i majinu sestru sa npr. oevom majkom24.Osnovne i univerzalne semantike komponente (seme) za leksiko polje srodstva su: godiste i pol. Leksiko polje BOJA pitanja1.Za razliku od drugih leksikih polja, BOJE se smatraju izuzetno vanim za prouavanje jezike i kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zato.Vizuelni perceptivni sistem je univerzalan, isti za sve ljude, zbog toga se oekuje da se na neki nain ispoljava i u sistemima za nazive boja. Znai, fiziologija vizelne percepcije boja je sa jedne strane univerzalno ljudska osobina (nezavisna od jezika, kulture), a sa druge strane spektar boja u fizikom smislu predstavlja jedan relativno jasno ogranien domen, a to ne vai za sve kognitivne domene, npr. porodicu, biotaksonomiju.2.Navedite osnovne podele boja.Sve boje se dele na hromatske (sve one koje se nalaze unutar sunevog spektra) i ahromatske (ili neboje, ovde pripadaju crna, bela, siva).3.Hromatske (osnovne) boje su: crvena, uta, plava, zelena; Ahromatske su crna,bela,siva.4.Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizikom smislu su:ton ili obojenost - se odnosi na stepen izraenosti boje zasienost ili intenzitet se odnosi na stepen jaine bojesvetlina ili vrednost - predstavlja stepen osvetljenosti ili tamnog u odreenoj boji5.Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizikom smislu): Pastelne ili boje koje nastaju spajanjem dve boje, narandasta, ljubicasta6.U fizikom pogledu, bela boja je meavina svih boja, a crna boja je odsustvo svih boja.7.Navedite osnovne postavke jedne od teorija o fiziologiji percepcije boja.Po ovoj teoriji postoje tri fizioloki uslovljena podsistema boja. Jedan podsistem poiva na razlikama u svetlini i ahromatski je. Drugi subsistem percepira opoziciju crveno-zeleno, dok trei opoziciju uto-plavo. 8.Najvanije i najcitiranije delo o istraivanju boja je autora Berlina i Kaya 1969 godine.9.Jezici sveta imaju od 2 do 12 osnovnih naziva za boje.10.Navedite etiri osnovna kriterija po kojima se odreuje koje osnovne nazive za boje poseduje jedan jezik.Nije derivat izveden od druge rei (ne moe da bude svetlo-plava, ili plaviasta). Nije hiponim nekog drugog naziva za boje (teget je vrsta plave pa ne moe biti osnovni naziv) Ispitanici, tj.govornici jednog jezika se najlake i najbre prisete tih boja . Nije ograniena na specifine predmete, odnosno moe da kolocira sa mnogo leksema11.Po teoriji prototipinosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici e izabrati istu fokalnu crvenu (ili neku drugug boju) kao najbolji primerak te boje.12.Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksikim poljem boja, koja poiva na evolucionom principu.Ako u jeziku nema naziva za crvenu boju, nee biti ni naziva za zelenu. (ako jezici imaju razliit broj naziva onda se moe pretpostaviti ta ima jezik sa dva naziva, tri naziva itd)13.Navedite primer jezika sa dva termina za boje.Na primer dani i burara (abordinski).14.U dani jeziku dve lekseme mili i mola pokrivaju sledee segmente kognitivnog polja bojaMili se odnosi na sve hladne i tamne boje.Mola oznaava sve tople i svetle boje.15. Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su tople boje, crvena.16.Ukoliko jezik ima etiri naziva za boje, imae nazive za crvenu i utu, ili nazive za zelenu/plavu (grue na engleskom)17.Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to e biti sledee: tamno/crno, svetlo/belo, crveno, uto i grue.18.Ukoliko jezik ima vie od pet naziva za boje, ti nazivi su: grue razdvajaju u zeleno i plavo, braon, pa ljubiasta, siva, roze, i narandasta.19.Navedite kombinaciju boja u leksikom sistemu od etiri naziva koja nije mogua u jezicima sveta Ne postoji nijedan jezik koji bi imao sledee etiri osnovne boje: na primer tamno/plava, uta, narandasta, svetla/bela20.Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalistikog pristupa bojama navode.Prvi kontra argument se odnosi na injenicu da su eksperimenti raeni sa vetakim stimulusom, odabranim geometrisjskim prikazima boja, a ne kako ih govornici razumeju, te se bave nazivim za boje u odnosu na vetake prikaze boja.Rei imaju svoju vrednost, svako znaenje je deo nekog kulturnog obrasca.Prouavanje boja, osim u eksperimentalnom ispitivanju kako ljudi imenuju prikazane boje, ili kako reaguju na razliite stimuluse sa bojama, gotovo uvek obuhvata i prouavanje prirenih znaenja.21.Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ogranienost nekih prideva za boje u srpskom jeziku.Plava kosa, ria kosa, sme eir, ri bour22.Navedite primere upotrebe prideva beo koji ilustruju semantika proirenja u odnosu na osnovna znaenjaU tekstovima narodne poezije pridev beo je u odnosu je epske sinonimije sa pridevima lep, divan, slavan, svetao. U narodnim govorima ulazi u sastav imena lokaliteta, renih tokova, pa ak i vetrova: (Bele vode, Beli izvor) (reke: Beli Drim, Beli Timok,...)23.Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju vano morfoloko, gramatiko ogranienje u odnosu na prideve domaeg porekla. - braon (koristi se za predmete ee) - ljubiasta, narandasta (rezultat derivacije)- roze24.Navedite anglicizme za boje u srpskom jeziku. *kaki koji ima boju suhe zemlje ili praine *ukastosme, , *pink;25.Navedite primere germanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. * braon (sme) * grao (siv) *teget (modar) *memun (bledouta)26.Navedite primere romanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. *be *bordo *krem *lila *rezeda *oran

27.Navedite primere turcizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. *grimizli *uvez *jorgovanli *kauni *menevli sve izrazi za razne ljubiaste nijanse28.Navedite primere opisnih nominacija boja u srpskom jeziku.boja mora, boja trule vinje, boja kajsije, boja koe, boja cigle. 29.Nazivi z