ARBITRAŽA skripta NK

  • Published on
    10-Jun-2015

  • View
    8.699

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skripta sa predavanja ARBITRAZNO PRAVO na fakultetu UNION u Beogradu, spremljena za polaganje ispita kod Vesne Rakic Vodinelic.Pozdrav kolegamaNikola

Transcript

<p>POJAM ARBITRAEArbitraa je nain reavanja sporova izmedju lica u pravnom odnosu. Arbitraa je nain reavanja sporova koje stranke dogovore, od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitai. Arbitraom se i naziva organ ili telo ne dravnog karaktera koje reava spor. Osnovna karakteristika arbitrae je privatno reavanje spora. Arbitaa je konkurent dravnom sudu, jer je arbitrana odluka izjednaena sa sudskom. Da li arbitraa moe reavati spor zavisi od svake drave. Arbitrano pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer drava ne regulie detaljno arbitrau, ve je stvara praksa. Postoje razliite tendencije u Svetu- da arbitraa sve vie lii na dravni sud i zbog toga je u stalnoj evoluciji. Arbitraa se smatra privatnom sudskom juresdikcijom, kvazi sudom i tei se da ona ima snagu suda. Za arbitriranje se plaa naknada. ELEMENTI ARBITRAE 1* Sporazum stranaka bez njega nema arbitrae Po pravilu su to ugovorne strane, ugovor moe biti o bilo kom konfliktu izmedju dva lica. 2* Dozvoljenost od strane drave Dozvoljenost se predvidja u zakonu. Zakonom o arbitai regulisana su odredjena pitanja vezana za arbitrano reavanje sporova. Ovaj zakon uredjuje arbitrano reavanje sporova unutar jedne zemljebez stranog elementa. Zakon se primenjuje kada je mesto arbitrae na teritoriji Srbije. Zakon se moe primeniti i u inostranstvu ako e odluka biti izvrena na teritoriji Srbije. 3* Arbitrabilnost - Podobnost spora za arbitrau. 4* Da su arbitri koji reavaju spor privatna fizika lica. To su profesionalci i u Svetu ne moraju biti pravnici. 5* Da postoji arbitrana odluka koja obavezuje stranke. Ovo je razlikuje od medijacije Arbitrana odluka ima snagu pravosnane sudske odluke Stranke uglavnom dobrovoljno izvravaju odluku. Ako je domaa odluka stranka moe uloiti tubu za ponitenje.</p> <p>6* Naknada za rad arbitara. Naknadu odredjuje arbitraa, ne reava spor dok se ne uplati naknada.</p> <p>PRIMENA ARBITRAENajee se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima. U radnim sporovima. U gradjanskim odnosima. U profesionalnim udruenjima izmedju lanova. U oblasti sporta klubovi i igrai.</p> <p>PODELA ARBITRAE PREMA IZVORIMA DRAVNA Zasniva se na zakonu. MEDJUNARODNA Proizilazi iz medjunarodnih dokumenata. AUTONOMNA Pravo koje nije stvorila drava. Najvaniji izvor pravilnik o arbitrai i pravila o arbitrai.</p> <p>PRAVILA: Opte arbitrano pravo. Specijalizovano arbitrano pravo sportsko , trgovinsko. U sporovima o arbitrai esto stoji da e stranke mirnim nainom reiti spor a ako ne onda arbitraom. Postoje dva odgovora: Zastaje se sa arbitraom dok se ne rei mirno. Ne zastaje se sa arbitraom. Abitar ne moe biti onaj koji je uestvovao u postupku mirenja.</p> <p>ISTORIJAT ARBITRAEStara Grka institucija. Vrlo razvijena u srednjem veku naroito u privrednim sporovima. Arbitraa je starija od sudova kao nain reavanja sporova. Stranke polaze od toga da su delimino u pravu Da bi se reavalo po pravinosti to mora biti izriito navedeno u sporazumu. Kolevka arbitrae je Francuska 1857 Formirana je Trgovaka Komora Srbije, a u okviru nje izabrani sud.</p> <p>PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAEPrednosti: Profesionalnost arbitara o tome vode rauna same stranke Izbor arbitra vri se u ugovoru i u skladu sa njim. U ugovoru moe biti odredjeno lice koje e biti arbitar ako dodje do spora. Spor moe reavati arbitar pojedinac a stranke su dune da ga izaberu, ako ne imenuje ga organ imenovanja. Ako je predvidjeno da spor reavaju 3 arbitra svaka stranka imenuje svog arbitra a sporazumno biraju treeg. Ako stranka ne imenuje svog arbitra onda to ini organ imenovanja. Postoje 3 situacije kada imenuje organ imenovanja: Kod ogranizovanih institucija, ako je organizovan organ imenovanja i ako je organ imenovanja dravni sud. Jednostepenost i brzina. Neformalnost postupka mogue je produiti rokove, nema presude zbog izostanaka, arbitraa dovodi svedoka i fleksibilnost samog postupka. Jeftinija je od sudskog postupka relativno. Kod nas se naknada obraunava po vrednosti spora. Postoje 3 sistema naknade trokova: Onaj ko izgubi snosi sve trokove. Slobodna ocena arbitra. Tuilac snosi u meri u kojoj je uspeo a drugi u meri u kojoj je izgubio. Tajnost postupka. Samostalnost u odnosu na dravu. Neutralnost arbitara. Arbitraa po pravinosti.</p> <p>Nedostaci: Nema kontrole vie instance nema albe ako je odluka nepravedna. Korumpiranost arbitara. Skupe i dugotrajne medjunarodne arbitrae.</p> <p>PRAVNA PRIRODA ARBITRAEUgovorna teorija Zastupljena u Francuskoj. Smatra arbitrau ugovornom institucijom. Ugovor je osnov arbitrae. Jurisdikciona teorija Zastupljena u Nemakoj. Smatra arbitrau privatnim sudom. Meovita teorija Sadri elemente prethodne dve. Nastanak i konstituisanje ima ugovorni karakter, ali delovanje i dejstvo ima procesni karakter.</p> <p>ARBITRABILNOSTArbitrabilnost je podobnost spora da se reava putem arbitrae. Arbitrabilnost moe odrediti drava zakonom, a moe biti odredjena i od specijalizovanih arbitranih institucija. Arbitrabilnost moe biti: Subjektivna vezuje se za sposobnost za zakljuenje sporazuma o arbitrai. Sporazum moe zakljuiti svako poslovno sposobno lice, dok za pravno lice je potrebno da se radi o licu koje je ovlaeno da preduzima odredjene radnje. Dugo se smatralo da drava i njeni organi ne mogu ugovoriti arbitrau, ali je danas opte prihvaeno da je to mogue. Zakljuivanjem sporazuma o arbitrai smatra se da se strana drava i njeni organi odrekli mogunosti pozivanja na imunitet. Objektivna vezuje se za vrste sporova koji se mogu reavati putem arbitrae. To su sporovi koji se mogu reiti poravnanjem, sporovi o pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati. Iz arbitrae su iskljueni sporovi iz statusnih odnosa fizikih lica, sporovi regulisani antimonopolskim zakonodavstvom, sporovi nelojalne konkurencije, propisi o hartijama od vrednosti.</p> <p>U naem pravu: Objektivna arbitrabilnost arbitraa se moe ugovoriti za reavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odredjena iskljuiva nadlenost suda. Subjektivna arbitrabilnost arbitrau moe ugovoriti svako fiziko i pravno lice, drava i njeni organi, ustanove i preduzea u kojima ona ima svojinsko uee, svako ko ima sposobnost da bude stranka u postupku.</p> <p>VRSTE ARBITRAESa aspekta trajnosti razlikujemo: Stalne INSTITUCIONALNE arbitrae Osnovane su da pruaju usluge reavanja sporova. Najee ih osnivaju privredne komore. One imaju : AKT O OSNIVANJU, SEDITE, ORGAN ARBITRAE i PRAVILNIK ZA REAVANJE SPOROVA. Mora se ugovoriti nadlenost odredjene stalne arbitrae i to: po imenu arbitrae ili po pravilima odgovarajue arbitrae. Stalne arbitrae: Spoljnotrgovinska arbitraa pri privrednoj komori Jugoslavije, arbitraa medjunarodne trgovake komore u Parizu. Privremene arbitrae AD HOC Formiraju se za reavanje odredjenog spora i kad ree spor prestaju da postoje. Mora biti izriito ugovorena kao i nain kako e se ona konstituisati. AD HOC arbitraa nema svoj pravilnik ni organe. Naroito se ugovara kod velikih institucionalnih sporova, kad je stranka u ugovoru drava i kod sporova o koncesijama. Ranije je kod nas mogla da se koristi kod medjunarodnih sporova a ne kod unutranjih, a sada je dozvoljena u svim situacijama. Medjunarodne arbitrae One koje su osnovale medjunarodne institucije. Nacionalne arbitrae One koje su formirane na nacionalnom planu. Osnivaju ih privredne komore i preduzea, pri emu se jedne osnivaju za sporove iz medjunarodnih odnosa, druge za unutranje odnose a ima i onih za meovite. Unutranje arbitrae Reavaju sporove unutar jedne zemlje. Medjunarodne arbitrae Reavaju sporove iz medjunarodnih odnosa bilo da su medjunarodni ili nacionalni po svom osnivau. Opte arbitrae Nadlene su za reavanje svih vrsta trgovakih sporova. Specijalizovane arbitrae Nadlene su za reavanje posebnih vrsta sporova. Arbitraa otvorenog tipa Kada bilo koje stranke mogu ugovoriti nadlenost te arbitrae. Arbitraa zatvorenog tipa Ona iju nadlenost mogu ugovoriti lanice odredjene asocijacije ija je to arbitraa. Arbitraa meovitog karaktera Kada jedna stranka mora imati odredjeno svojstvo a druga ne mora. Arbitraa kod kojih spor reava 1 arbitar Postoje kad se stranke tako dogovore, bilo da jne stalna ili ad hoc arbitraa. Arbitar se moe sporazumno odrediti Abitraa kod kojih spor reava vie arbitara Mora biti neparan broj arbitara zbog donoenja odluke, po pravilu 3. Broj arbitara odredjuje se sporazumno. Stalna arbitraa slobodno odluuje, predvidja mehanizam</p> <p>izbora koji je razliit do 70.000$ jedan arbitar, a prek 70.000$ 3 arbitra. Ad hoc arbitraa ostavlja imenovanje organu imenovanja, one imaju svoje tarife usluga koje se zasnivaju na vrednosti spora. Neke tarife imaju viu ili niu stopu za istu vrednost spora zavisi od sloenosti spora. Trokovi se plaaju unapred, instituciji. Kod ad hoc arbitri odredjuju trokove tek kad su imenovani. Mogue je i odredjivanje trokova po satu rada a ne unapred. Da bi arbitraa bila sigurna postoji avansiranje.</p> <p>STALNE ARBITRAEARBITRAA PRI MEDJUNARODNOJ TRGOVINSKOJ KOMORI U PARIZU Osnovana je 1923 godine. Njenu organizaciju sainjavaju: predsednik, podpredsednici i lanovi suda. Svaka drava lanica medjunarodne trgovinske komore ima 1 lana suda koji ima zamenika. Sud ima oko 70 lanova. Ova arbitraa ne sudi, ona potvrdjuje imenovanje arbitara, organizuje imenovanje arbitara kad ga stranke ne imenuju, odluuje da li postoji arbitrani sporazum, odredjuje trokove na predlog sekretarijata, odluuje o izuzeu arbitara, daje saglasnost na nacrt arbitrane odluke, stavlja klauzulu arbitranosti na arbitranu odluku i odredjuje naknadu za rad arbitara. Arbitra odredjuju stranke a ne sud. Ako stranke nisu imenovale arbitra sud se obraa nacionalnim odborima medjunarodne trgovinske komore i od njega trai da imenuje arbitre . Izuzee arbitra stranka moe traiti zbog pristrasnosti, novootkrivene veze izmedju stranke i arbitra, opstrukcije postupka i nesposobnosti rada. Odluka o izuzeu je bez obrazloenja bilo da se odbija ili prihvata zahtev. Nepisano pravilo je da arbitraa zaustavlja postupak dok sud ne odlui o zahtevu za izuzee. Davanje saglasnosti na nacrt arbitrane odluke. Nacrt dolazi pred predsednika, o njemu se izjanjava administrativni tim suda koji je pratio predmet. Gleda se da li postoje svi elementi odluke, da li je dobro obrazloena, jasna, da li se u meritumu odluke nalaze elementi zbog kojih moe doi do ponitenja ili neizvrenja odluke. Ako odluka ima nedostatke vraa se arbitrima. Arbitri mogu biti izuzeti u sledeem sporu od strane suda i to bez obrazloenja.</p> <p>TRGOVINSKA ARBITRAA U BEOGRADU Osnovana je 1948 pri Privrednoj Komori Jugoslavije. Institucionalna, nacionalna, medjunarodna arbitraa, opta i otvorenog tipa. Kao stalna arbitraa vezana je za Privrednu Komoru ali je samostalna u svom radu. Njene organe bira Privredna komora: predsednik, podpredsednik i lanovi predstavnitva. Postoji lista arbitara. Ranije su liste bile iskljuive, samo arbitri sa liste su se mogli imenovati. Danas postoji lista domaih i stranih strunjaka i lista nije iskljuiva. Kada su tri arbitra, predsednik arbitranog vea mora biti sa liste. Ako je 1 arbitar onda mora postojati sporazum o imenovanju arbitrara sa liste. Lista se preispituje svake 4 godine. Ova arbitraa vri kontrolu odluke. Predsednik prvi ita i stavlja primedbe. Sve primedbe treba da skrenu panju arbitru gde je pogreio da ne bi dolo do ponitaja odluke. Trokove arbitrae odredjuje predsednik, primenom tarife koja je vezana za vrednost spora. Trokovi se odredjuju jednokratno sem ako ne dodje do poveanja tubenog zahteva . SVAKA ARBITRANA ODLUKA NA KRAJU NOSI KLAUZULU DA IMA SNAGU PRAVOSNANE SUDSKE ODLUKE DOMAEG SUDA. Ovu klauzulu stavlja sekretar arbitrae. Odluka mora biti na srpskom jeziku. Ako se stranke dogovore moe biti i na stranom jeziku, ali mora biti obezbedjeno prevodjenje zbog zapisnika. Naa arbitraa moe odbiti da reava spor zbog ponaanja stranaka. Ako jedna stranka ne dodje na rapravu druga predlae odlaganja. Ako opet ne dodje arbitraa donosi odluku cenei sve dokaze. Ako arbitraa NIJE donela odluku mogue je OBRATITI SE SUDU.</p> <p>IZVORI ARBITRANOG PRAVA ZAKON MEDJUNARODNA KONVENCIJA PRAVILNIK ARBITRAE</p> <p>PODELA IZVORA: DRAVNI zakon i medjudravna konvencija AUTONOMNI - pravilnik NACIONALNI zakon, pravilnik i prava nacionalnih arbitraa MEDJUNARODNI medjudravni sporazum i medj. Dr. Arb. Pravila</p> <p>ZAKON Zakonsko regulisanje arbitrae. Drava priznaje i prihvata arbitrano reavanje spora, odrie se nadlenosti svojih sudova. U zakonu se utvrdjuju uslovi i okviri za arbitrano reavanje spora, posebno imperativne norme. U zakonu se regulie obaveznost arbitrane odluke, kontrola arbitrae kroz tubu, zahtev za ponitenje, priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka. Postoje: Arbitrae regulisane u zakonima o parninom postupku zakonu o arbitrai. Jedne zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitrai koji obuhvataju domau i medjunarodnu arbitrau. Dok druge zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitrai a posebne o arbitrai. Tree reguliu arbitrau van zakona u posebnim propisima. MEDJUNARODNA KONVENCIJA Moe biti: Bilateralna (dvostrana) retke u arbitrai. Mi imamo bilateralnu konvenciju zakljuenu sa vajcarskom i arbitraa se predvidja u konvencijama: o pravnoj pomoi i zatiti stranih investicija. Multilateralne (viestrane) Drave su preko ovih konvencija radile na prihvatanju arbitraa, ak i kad nisu bile dovoljno prihvaene u nacionalnim okvirima. To su : enevski protokol o arbitranim klauzulama. enevska konvencija o izvrenju stranih arbitranih odluka. Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka. Evropska konvencija o medjunarodnoj trgovinskoj arbitrai. Vaingtonska konvencija o reavanju investicionih sporova izmedju drava i gradjana drugih drava . Postoje i regionalne multilateralne konvencije.</p> <p>MEDJUNARODNE MULTILATELARNE KONVENCIJEenevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923 Drave su sporazumno prihvatale arbitrau na medjunarodnom planu. Konvencija obavezuje drave da njihovi sudovi prepuste spor arbitrai ako to 1 stranka zahteva ili tako predvidja sporazum. Konvencija predvidja da je za formiranje arbitrae vana volja stranaka i sedite zemlje u kojoj se vri arbitraa. Regulie izvrenje arbitrane odluke koja je doneta u zemlji potpisnici. Kod nas je ratifikovana 1958 godine. enevska konvencija o izvrenju stranih arbitranih odluka 1927 Regulie izvrenje i utvrdjuje uslove za izvrenje. Sadri 6 meritornih i 5 protokolarnih lanova. Njom se dopunjuje protokol iz 1923 godine. 1958 godine je ratifikovana kod nas. Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958 Ratifikovalo ju je oko 130 drava, kod nas je ratifikovana 1981 godine. Predvidja uslove za osporavanje priznanja i izvrenja stranka koja osporava mora dokazati nedostatke...Konstitucija zahteva da arbitrani sporazum bude pismen. Primenjuje se na odluke ad hoc arbitraa. Ovu konvenciju prati UNCITRAL. Vaingtonska konvencija o reavanju investicionih sporova 1906. Cilj je arbitrano reavanje sporova. Formiran je Medjunarodni centar za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu, kome se invst...</p>