Arhitektura poslovnih objekata

  • Published on
    04-Aug-2015

  • View
    260

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

<p>POSLOVNI OBJEKTIArhitektura poslovnih objekata se moze nazvati komercijalnom arhitekturom(eng: commercial architecture). Komercijalna arhitektura je projektovanje zgrada i struktura koje se koriste za poslovanje. Ovaj tip arhitekture je fokusiran na kombinovanje dizajna i funkcionalnosti kako bi ispunio uslove za irok spektar poslovnih delatnosti. Uticaj poslovne(komercijalne) arhitekture se moe videti u svakom veem gradskom centru, gde je skoro sva arhitektura komercijalna. Arhitektura je projektovanje i izgradnja sklonita od vremenskih prirodnih pojava. Posao arhitekte je da spoji tu funkciju sa dobrim diyajnom i svim sadanjim i buduim potrebama korisnika prostora. Komercijalna arhitektura postoji od kad postoji i arhitektura, i neki od tih objekata postoje i danas. Grka i rimska arhitektura proizvela je objekte razraene strukture, sa sobama za sastanke i dvoritima. Danas veina arhitekata se bavi upravo poslovnom arhitekturom. Postoje etiri koraka do projekta poslovnog objekta: dobijanje zahteva klijenta, odredjivanje lokacije za izgradnju, izrada idejnog projekta, konana predaja projekta i cene trokova. Prvi deo procesa je sastanak sa klijentom i definisanje njegovih potreba. to su potrebe detaljnije i specifinije odredjene, taniji i odredjeniji e biti predlog projekta.Poeljno je sastati se sa ljudima iz vie slojeva firme kako bi se upoznali sa nainom njihovog poslovanja, i imidom firme. Dobro je obratiti panju na reklamni materijal firme kako bi uvideli njihov ukus. Klijent bi trebalo da poseti lokaciju, ili da prethodno naglasi prostorne potrebe za svoj objekat. treba dobro osmotriti lokaciju kako bi stekli uvid okruenje budueg objekta. Obratiti panju na stil, visinu, fasade okolnih objekata. Pripremiti skice, modele, makete sa fokusom na spoljanost, prizemlje i kancelarije kako bi klijent mogao da uoi vau ideju.</p> <p>Andreevskiy Plaza Kiev, MountfordPiggot</p> <p>1</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIKada se koncept odobri, poinje tehniki i finansijski deo komercijalne arhitekture. Potrebno je izraditi detaljan projekat, sa vremenskim odrednicama i cenom izgradnje. Projektni plan mora biti odobren od strane klijenta da bi izgradnja mogla da pone.</p> <p>Postoji mnogo tipova komercijalne arhitekture irom sveta. Od obinih perionica i barova do bogatih hotela i velianstvenih banaka. Danas je vie od 50% prostora poslovnih objekata namenjeno za javnu upotrebu. Svi novi objekti pridravaju se velikog broja razliitih bezbednosnih standarda. Takoe, skoro sve nove zgrade se prave tako da to pametnije koriste energiju kako bi postali to manji zagaivai i kako bi investitor kasnije utedeo na energiji. Banke Banke sa poetka 20. veka koje su gradjene u beaux arts i viktorijanskom stilu kako bi predstavljale stabilnost, jainu i integritet su do kraja veka evoluirale u takozvane zelene banke, kao to je San Francisco's New Resource Bank koja radi na solarnu energiju, i odobrava kredite za ekoloke projekte i sl. prema aia.org Restorani Restorani su ili samostalni objekti ili su u sklopu veih poslovnih objekata. Obino su podeljeni na zonu za ruavanje, zonu za poslugu i kuhinju. Savremeni restorani kao deo dekora mogu imati LCD menije, kombinaciej retro i modernog nametaja, kao i modernu i industrijsku spoljanost. prema retailtrafficmag.com</p> <p>Arezzo park hotel, restoran, Simone Micheli</p> <p>2</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIHoteli Hoteli su se u sutini malo promenili sa vremenom. Izuzetak je to moderne hotelske zgrade obino stoje samostalno, i akcentuju svoje promenljive usluge u toku sa svetskim tendencijama. Takoe nastaju imena poput Holiday Inn, Marriot, Hyatt kako bi se uklopili sa globalnim ukusima. Svi moraju biti u stanju da prime veliki promet to potrauje veliki lobi, liftove, sale za sastanke i sobe sa minimum spavaom sobom i kupatilom.</p> <p>Kancelarijski prostor U urbanim sredinama se obino manifestuje kao oblakoder, jer zahteva puno korisnog prostora. Mora da ispunjava stroge sigurnosne uslove. Od 2000. do sad, arhitekte su projektovale objekte sa tendencijom ka to je mogue vie korisnog prostora koristei reetke velikog raspona i jake nosee zidove jezgra kako bi smanjili upotrebu unutranjih stubova.</p> <p>Black Pearl, Shin Takamatsu</p> <p>3</p> <p>POSLOVNI OBJEKTISuper marketi Supermarketi su dizajnirani da na najbolji mogui nain iskoriste jedno-etani prostor sa ekcentom na impulsivnu kupovinu i organizaciju na jednoj etai radi komfora kupaca. takodje se dosta panje obraa na dizajn enterijera i osvetljenja kako bi se ohrabrila to lagodnija kupovina.</p> <p>Trni centri(mall-ovi) Natkriveni trni centri su se pojavili u 19. veku, ali su postali deo svakidanjice tek pedesetih godina 20. veka. Svoj bum doivljavaju sedamdesetih godina. Novi standard kod trnih centara postaju vertikalni objekti, ekoloki projektovani, locirani u predgradjima.</p> <p>4</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIMaloprodajni objekti Od bakalnice u komiluku do velikih box diskontnih radnji koje sadre ogroman broj artikala na maloprodaji. Maloprodaje su odgovorne za oko 48% emisija koje stvaraju uticaj staklene bate, troe oko 68% svetske elektrine energije. Zbog ovih razloga se sve vie ulae u razvijanje to vie ekoloki orijentisanih objekata maloprodaje. izvor: http://www.ehow.com/about_5622341_commercialbuilding-types.html</p> <p>Cena izgradnje Proizvodna cena poslovnih obekata Za svaki investicioni proekat e veoma znaana metodologia za planiranje i brzo praenje ulaganja finansiskih sredstava u toku realizacie proekta. Na osnovu tehnikotehnolokih karakteristika investicionog obekta odreue se procedura ulaganja finansiskih sredstava, odnosno procedura izrade investicionog programa po strukturi, kao i kontrole po fazama izvrenja. Mada aktuelni zakonski propisi ne obavezuu investitora da investicioni program bude sastavni deo investiciono-tehnike dokumentacie, investicioni program e, pored ugovora o graenju, kljuni dokument za upravljanje investiciom u finansiskom smislu. Struktura investicionog programa zavisi od vrste obekta, uslova lokacie na koo se obekat realizue i propisa koi obavezuu investitora na ulagaa prema avnim preduzeima, a vrednost poedinih stavki od trinih uslova. Da bi proektom moglo5</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIracionalno da se upravlja potrebno e znati njegovu ukupnu finansisku vrednost i vrednost poedinih faza, kako ne bi dolo do zastoa u obezbeivanju finansiskih sredstava. Sagledavanjem koliine ve uloenih sredstava u odnosu na ukupnu vrednost proekta, kao i stepena realizacie proekta kroz izvrene obaveze/ugovore/radove mogue e ustanoviti nivo racionalnosti tih uloenih sredstava. Na osnovu ovih zakljuaka utvrue se opredeljuua strategia daljeg finansiranja proekta. Od ovoga e zavisiti rokovi zavretka proekta, dinamika izgradnje i konana cena. Za formiranje strategie svakodnevnog ulaganja u proekat naroito e znaana mogunost brzog praenja ve realizovanih elemenata strukture investicionog programa, pogotovo u uslovima promenljivih odnosa cena poedinih komponenti. Efikasnost ovih aktivnosti nie mogue postii bez redovnog praenja i auriranja.STRUKTURA INVESTICIONOG PROGRAMA</p> <p>Formiranje cene Aktuelni planirani trokovi koi utiu na cenu investicionog proekta u odreenom vremenskom preseku mogu se podeliti na sledee grupe trokova: participacie/naknade avnim preduzeima; planirani trokovi pripremanja i opremanja lokacie; trokovi izgradnje; i ostali pratei trokovi.</p> <p>Uobiaeno se u naim uslovima kao reprezent edinice mere obekta uzima m2 korisnog prostora izraenog/proektovanog obekta. Ovo opredeljenje inicira da se sve edinine cene komponenata investicionog programa preraunau na m2 posmatranog obekta. Cena investicionog proekta moje se prikazati na edan od sledeih naina: ukupna i po edinici mere obekta koi se gradi; po poedinim komponentama, odnosno po strukturi trokova; po procentualnom ueu poedinih komponenata u ukupno ceni; kao i po procentualnom ueu edininih cena komponenata u odnosu na edininu cenu obekta. Osim cena, kao izlazni podaci mogu se prikazati i osnovne karakteristike obekta: ukupna korisna povrina prema nameni prostora u obektu (npr. stambeni, poslovni, proizvodni, itd...); i ukupan bro korisnikih edinica prema nameni (npr. stanova, lokala, kancelaria, garanih mesta, hotelskih soba, itd...). Ulazni podaci za praenje realizacie Da bi se dobili dovoljno precizni rezultati, potrebni za praenje realizacie i odluivanje u finansiskom aspektu upravljanja proektom, nacelishodnie e za ulazne podatke pri6</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIformiranju aneksa investicionog programa koristiti revalorizovane podatke ugovorenih cena, komponenata investicionog programa, iz ugovora sa izvoaima radova, proektantima i avnim komunalnim preduzeima. Svaki od ovih ugovaraa/uesnika u investicii obraunava revalorizaciu cene svoih radova/usluga po posebno metodologii, koa odgovara njegovo delatnosti i omoguava mu normalno poslovanje. Podrazumeva se da struni tim investitora koi upravlja proektom treba da ima uvid u nain i tanost izvrene revalorizacie, kao i mogunost revizie.</p> <p>Rezultati obrauna Formiranjem aneksa investicionog programa stvara se mogunost dobianja pravovremene informacie o vrednosti uloenih sredstava, kao i vrednosti ukupno planiranih sredstava u posmatranom vremenskom preseku. Sa ovim informaciama e mogue izvriti obraun preostalih ulaganja i formirati strategiu obezbeenja i ulaganja preostalih sredstava u potrebnim rokovima Za ovu svrhu mogu se prikazati uloena sredstva po komponentama investicionog programa i to: plaena vrednost u apsolutnom (dinarskom) iznosu; plaena vrednost iskazana u m2 korisne povrine obekta; procentualno uee plaene vrednosti u odnosu na ukupnu planiranu vrednost posmatrane komponente; i procentualno uee plaene vrednosti u odnosu na ukupnu planiranu vrednost obekta. Evidentno e da e za planiranje i brzo praenje ulaganja finansiskih sredstava u proekat neophodna baza podataka sa svim cenama komponenata investicionog programa. Takoe, ako se ele pravovremeni podaci o vrednosti uloenih sredstava, kao i vrednosti predstoeih ulaganja, uputno e koristiti savremene informatike alate za</p> <p>7</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIobraun. Na ta nain se izbegavau aproksimativni prorauni, koi ne mogu da dau dovoljno tane rezultate. Problem zagaenja i potronje energije kod poslovnih objekata</p> <p>Samoodriva arhitektura postoji ve dugo u zabaenim delovima Zemlje, gde je vetaka energija nedostupna. U prenaseljenim urbanim centrima se najvie energije troi, i proizvodi najvie otpada. Prioritet za budue zelene gradove treba da bude stvaranje zelene tipologije objekata za svaki urbani mikroklimat, kao i razvijanje standardizovanih tehnologija za svakog korisnika. Sa razvijanjem tehnologija obnovljivih resursa konano je mogue ostvariti stanovanje sa samoodrivim termalnim komforom. Postoji est arhitektonskih principa koji poboljavaju energetsku efikasnost i unutranju udobnost stanovanja: 1)lokacija i kolokvijalni dizajn; 2) svetlost i senka; 3) prirodna ventilacija; 4) zemljano sklonite(mada neprikladno za urbanu sredinu); 5) termalna inercija; 6) sistem vazdunih otvora. Iako je pasivno grejanje zimi i hlaenje leti energetski najefiaksnije, kapitalna investicija u nove tehnologije bi pokrila etiri glavne samoodrive komponente ivotnog procesa jednog objekta. 1) Elektrina energija; 2) Grejanje i hlaenje; 3) Sakupljanje, tretiranje i reciklaa vode na licu mesta; 4) Tretiranje i reciklaa organskog otpada. Korienje lokalnih, odrivih ili obnovljivih(pogodnih za reciklau) resursa je jedan od postulata zelene arhitekture. Predlae se korienje GIPV (glass integrated photovoltaic) solarnih zidova (SolarWall) na junim fasadama, upotreba maina za reciklau kinice(to nas dovodi8</p> <p>POSLOVNI OBJEKTIdo zakljuka da je potrebno odvojiti tehniku vodu(grey water) od vode za pie). Kombinacijom ova dva sistema moe se dobiti i besplatan sistem grejanja. Ovaj koncept je u svetu nazvan Living machine. Idealan je za stvaranje zelene urbane sredine.</p> <p>SolarWall</p> <p>9</p> <p>POSLOVNI OBJEKTI</p> <p>reciklaa vode</p> <p>Moramo promovisati i implementirati ovakve odrive tipologije kako bi kreirali zelenu urbanu sredinu.</p> <p>10</p> <p>POSLOVNI OBJEKTILiteratura: - www.ehow.com/about_5622341_commercial-building-types.html - www.vggs.rs/gradjevinski_odsek/.../INVESTICIONI_PROGRAM.doc (Doc. dr Dragan irovi, Ognjan Lukovi) -www.architecture.uwaterloo.ca/faculty_projects/terri/competitions/comp_essays /tang_essay.pdf - www.atlantisenergy.org/CustomPVGlazing.html Photovoltaic as Glazing Material, Atlantis Energy Systems Inc., 2003 - www.solarwall.com - www.google.rs/imghp?hl=sr&amp;tab=wi (google images) - www.takamatsu.co.jp - en.wikipedia.org</p> <p>11</p>