autoritarna ličnost: psihoanaliza antisemitizma i predrasuda

  • View
    222

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

  • PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 41 (2), str. 123-147 UDC 159.923.3.072

    AUTORITARNA LINOST: PSIHOANALIZA ANTISEMITIZMA I PREDRASUDA

    Bojan Todosijevi1 Odsek za psihologiju, Univerzitet u Novom Sadu

    Autoritarna linost spada meu najuticajnija istraivanja u socijalnoj psihologiji, ali je od samog objavljivanja predmet razliitih, esto protivrenih tumaenja. U ovom radu se obrazlae postavka da je najvaniji element teorije o autoritarnoj linosti analiza psiholoke funkcionalnosti predrasuda. Koriste-i psihoanalitika konceptualna sredstva, Adorno i saradnici su opisali psiho-loku logiku koja se krije iza naizgled kontradiktornih predrasuda, kao i funk-cije predrasuda u linoj psiholokoj 'ekonomiji'. Na taj nain, Adorno i sarad-nici su psihoanalizirali' kako predrasude tako i osobe sklone predrasudama. Prvi deo ovog rada predstavlja originalno istraivanje, sa naglaskom na manje poznatim detaljima. Drugi deo rada je posveen pregledu reakcija na Autori-tarnu linost, analizi nekih od najeih kritika i zamerki, kao i pregledu novi-jih trendova u istraivanjima inspirisanih teorijom Adorna i saradnika.

    Kljune rei: Autoritarnost, predrasude, antisemitizam, linost

    1 : B.todosijevic@utwente.nl

  • Bojan Todosijevi

    124

    Ako su strah i destruktivnost glavni emocionalni izvori faizma, eros pripa-da demokratiji.

    Autoritarna linost

    Predrasude prema Jevrejima imaju dugu istoriju, sa korenima u sloenim isto-rijskim, kulturnim i religijskim procesima (Wistrich, 1992). Nakon emancipacije evropskih Jevreja u 19. veku, verovalo se da e njihova integracija u ire drutvo, i njihova asimilacija, smanjiti te predrasude. Stoga su najvanije preporuke bile samo-transformacija Jevreja, i prosveenje ostalih o ivotu Jevreja (Smith, 1996). Uspon sekularnog i politikog antisemitizma u Evropi, posebno u Nemakoj 20-tih i 30-tih godina, pokazao je da je problem mnogo sloeniji. Psihoanalitiari su prvi koji su pisali o tome iz psiholoke perspektive, mada su isticali antisemitizam kao kulturni fenomen (e.g., Freud, 1939, Fenichel, 1940). Meutim, uspon nacizma je usmerio panju na problem individualnih razlika. Prema Milneru "sama opscenost holokausta je ukazivala na neku vrstu masovne patologije, kolektivnog ludila. Objanjenja su se dakle traila u poremeenoj linosti, jer je bilo teko shvatljivo da to mogu biti pos-tupci normalnih ljudi" (navedeno u Duckitt, 1992). Autoritarna Linost je bio prvi i najuticajniji rad koji je istraivao "potencijalno faistiku linost, ija je struktura takva da izraava posebnu podlonost antidemokratskoj propagandi", ukljuujui i antisemitizam (Adorno, Frenkel-Brunswik, Levinson i Sanford, 1950, str. 1)2.

    Mada se AL pokazao kao izuzetno uticajan rad, bio je takoe i predmet raznih, esto protivrenih tumaenja. U ovom radu se obrazlae postavka da je najvaniji element teorije o autoritarnoj linosti analiza psiholoke funkcionalnosti predrasuda. Koristei psihoanalitika konceptualna sredstva, autori su pokuali da opiu kako psiholoku logiku koja se krije iza naizgled kontradiktornih predrasuda, tako i funk-cije predrasuda u linoj psiholokoj 'ekonomiji'. Na taj nain, autori AL su psihoa-nalizirali' kako predrasude tako i osobe sklone predrasudama. Da bi se potkrepilo ovo tumaenje neophodno je predstaviti AL na detaljniji nain, i citirati autore vie nego to je uobiajeno kada se prikazuje teorija koja postoji ve vie od pola veka.

    2 U daljem tekstu AL. Citati koji ne prikazuju godinu objavljivanja odnose se na originalno izdanje iz 1950, citati iz skraenog izdanja su referisani sa godinom izdanja (1982). U prevodima, kurziv se javlja kao i u originalu, osim kada je drugaije naznaeno.

  • Autoritarna linost: psihoanaliza antisemitizma i predrasuda

    125

    DRUTVENI I TEORIJSKI KORENI

    Autoritarna linost ima sloene istorijske i teorijske korene. Neposredan pod-sticaj za istraivanje je dao Ameriki Jevrejski Komitet 1944. godine, kada je pokre-nuo jedan ambiciozan istraivaki projekat o antisemitizmu, pod upravom Maxa Horkheimera, nazvan Studije o predrasudama (Adorno et al. 1950, Predgovor; vidi takoe Samelson, 1993, Werz, 1998, Worrell, 1998). Podsticaj za takav projekat su dali tadanji dogaaji: razorni Drugi Svetski Rat i Holokaust. U takvom kontekstu nije iznenaujue da je "glavni predmet bila potencijalno faistika osoba(e)" (Adorno et al. 1950, str. 1), kao i procena mogunosti uspeha faistike i antisemit-ske propagande u SAD-u. Prema reima jednog od autora, "Koji problemi mogu biti vredniji prouavanja, tokom tog perioda kataklizmikih promena u ljudskom dru-tvu, nego anti-semitizam, etnocentrizam, i faizam?" (Levinson, u Adorno et al., 1982, str. vi).

    Teorijski koreni AL-a su u nekim od glavnih intelektualnih tradicija dvadese-tog veka: akademska pozitivistika psihologija, psihoanaliza, i kritika teorija, ili Frojdo-Marksizam Frankfurtske kole. Sanford, Levinson i Frenkel-Brunswik u to vreme behu ukljueni u rad Berkli Studije javnog mnenja. Po reima Levinsona, oni su bili "akademski psiholozi koje je zaokupila vizija potpunijeg uvoenja psihoana-lize u akademsko-naune vode" (Adorno et al., 1982, str. v-vi). Pored interesovanja za psihoanalizu, oni su u to istraivanje doneli neke od glavnih karakteristika tada-njih amerikih drutvenih nauka: metode istraivanja javnog mnenja, tehnike kons-trukcije psiholokih skala, kvantitativne metode analize podataka, i slino. U ranim etrdesetima oni su ve objavili nekoliko izvetaja o antisemitizmu i autoritarnosti, koji su sadravali mnoge elemente koji e se kasnije nai u AL-u.

    Levinson i Sanford su, 1944. godine, objavili prvu skalu antisemitizma, zajed-no sa preliminarnim rezultatima i teorijskom diskusijom, slinim onome u AL-u. Frenkel-Brunswik i Sanford su 1945. godine istraivali strukturu linosti visoko an-tisemitskih osoba, na osnovu poreenja profila linosti visoko i nisko vrednovanih subjekata na skali antisemitizma. Struktura linosti je istraivana upitnicima i kvali-tativnim metodama, ukljuujui intervjue i TAT. Na osnovu preovlaujuih rezulta-ta oni su napravili novu skalu koja je sadravala "indirektne stavke" za merenje anti-semitske linosti (Ibid., str.100). Visoko antisemitske linosti su opisane kao nesi-gurne "ispod povrine" (Ibid., str. 103), anti-intraceptivne, sklone potinjavanju u odnosu prema roditeljima i autoritetima uopte, zatim kao sklone ispoljavanju soci-jalne anksioznosti, te agresivnosti i destruktivnosti u projektivnim odgovorima.

    Ovo istraivanje je sadravalo gotovo sve metodoloke i teorijske odlike kao i budui AL: kombinaciju kvantitativnih i kvalitativnih tehnika, te psihoanalitiki konceptualni okvir. Razlika je u tome to se to istraivanje bavilo samo antisemitiz-mom, dok je u AL-u centar panje pomeren prema optim predrasudama ili etnocen-trizmu. Frenkel-Brunswik, Levinson i Sanford su 1947. godine objavili lanak pod naslovom Antidemokratska linost", gde su dalje doradili opis sada ve antidemo-kratske, a ne samo antisemitske, linosti.

  • Bojan Todosijevi

    126

    Adorno i Horkheimer su predstavnici tradicije Kritike Teorije. Dva glavna in-telektualna stuba Frankfurtske kole su Marksizam i psihoanaliza. Iznenaeni i razo-arani revolucionarnim neuspehom nemakog proletarijata da se odupre usponu na-cizma, oni su se upustili u preispitivanje ekonomsko-deterministike drutvene teori-je marksizma (vidi Samelson, 1993, Worrell, 1998, Smith 1998, Billig, 1982). Kriti-ka i subverzivna priroda psihoanalize izgledala je kao nit koja moe da povee drutvene procese sa ideologijom (Elliott, 1994, Billig 1982). Takoe je vano da je psihoanaliza tada bila na svom vrhuncu to se tie ugleda i uticaja u akademskim krugovima.

    Tokom tridesetih godina lanovi i saradnici Frankfurtske kole razradili su koncept autoritarnosti, ija je svrha pre svega bila da objasni podrku radnike klase autoritarnom vostvu. Veza sa antisemitizmom i predrasudama je dola tek kasnije (Worrell, 1998, Smith, 1998, Werz, 1998, Samelson 1993). Wilhelm Reich (1929) je bio meu prvima koji je povezao Marksizam i psihoanalizu i ve je predstavio odre-ene pojmove koji su se pojavili kasnije u AL-u. Na primer, pisao je o porodici kao o "fabrici buroaske ideologije", i o istovremenoj seksualnoj i politikoj represiji. (Reich, 1933).

    Erich Fromm je takoe doprineo ranom razvoju koncepta autoritarnosti. Godi-ne 1932., opisao je sado-mazohistiki karakter u svojoj raspravi o psihoanalitikoj karakterologiji, to je kasnije obilno citirano u zakljunim poglavljima AL-a. Beks-tvo od slobode (1941) sadri njegovu ve razraenu koncepciju razvoja potreba po-jedinca da se potini autoritetima. Fromm (1936) takoe daje svoj doprinos knjizi, pod urednitvom Horkheimera, na temu veze izmeu drutvenih sila i linosti, i o ulozi porodice u prenoenju autoritarnosti. U toj knjizi se i pojavio koncept autori-tarne linosti "kao veze izmeu psiholokih dispozicija i politikih stremljenja" (Horkheimer u Adorno et al. 1950, str. xi). Smith (1998) na primer, tvrdi da je ideja autoritarnosti u sutini zajedniki doprinos Fromma i Horkheimera.

    Fenichel, koji nije bio lan Frankfurtske kole ali je objavljivao u njihovom a-sopisu, napisao je prvi lanak o antisemitizmu iz psihoanalitike perspektive 1940. godine.3 U njemu je istakao ulogu projekcije u antisemitizmu, to je zadralo vanu ulogu i u teoriji Adorna i saradnika.

    Kao to ovaj kratki prikaz pred-istorije Autoritarne linosti pokazuje, njeni autori su uinili jedinstveni pokuaj da ujedine neke od glavnih teorijskih struja u tadanjim drutvenim naukama - psihoanalizu, psihometriju i Kritiku teoriju. U daljem prikazu e se videti da su prve dve dobro zastupljene u AL-u. Veliki prostor je posveen prikazivanju metodologije i pitanjima merenja, dok, s druge strane, gla-vni eksplanatorni pojmovi dolaze iz psihoan