BILANS STANJA I BILANS USPJEHA SEMINARSKI

  • Published on
    25-Nov-2015

  • View
    57

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

SEMINARSKI RAD BILANS STANJA I BILANS USPJEHA

Transcript

<p>Koled za informatiku i menadment</p> <p>Visoka kola za ekonomiju i informatikuPrijedorRaunovodstvo</p> <p>Seminarski rad</p> <p>Tema: Bilans stanja i bilanas uspjehaProfesor:</p> <p>Student:</p> <p>Mr. Milovan Dragi</p> <p>Sandra Porobi 175/08Sadraj:3VRSTE BILANSA</p> <p>5BILANS STANJA</p> <p>10AKTIVA</p> <p>10REALNA AKTIVA</p> <p>10FIKTIVNA AKTIVA</p> <p>11PASIVA</p> <p>11FINANSIJAKI IZVJETAJI</p> <p>12BILANS USPEHA</p> <p>16DOBITAK</p> <p>17GUBITAK</p> <p>17PRIKAZIVANJE PRIHODA I RASHODA</p> <p>17SADRAJ BILANSA USPEHA</p> <p>17POSLOVNI PRIHOD</p> <p>18RASHOD</p> <p>18FINANSIJSKI PRIHODI</p> <p>19REZULTAT POSLOVANJA</p> <p>19RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA</p> <p>UVOD-VRSTE BILANSA</p> <p>Bilansi se meusobno razlikuju po formi i sadrini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju.</p> <p>Bilans moe biti sastavljen u odnsu na sledee kriterijume:</p> <p> prema vezi sa knjigovodstvenim raunima bilans stanja i bilans uspeha</p> <p> prema svrsi iskazivanja bilansa imovinski bilans, bilans utvrivanja uspeha i bilans kretanja</p> <p> prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju poslovni bilans, poreski bilans</p> <p> prema podruju informisanja uz pomo bilansa interni bilans, eksterni bilans</p> <p> prema podacima na osnovu kojih je odreen knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans</p> <p> prema duini bilansnog perioda poetni bilans, meubilans, krajnji bilans</p> <p> prema tehnici sastavljanja bilansa bruto bilans, neto bilans</p> <p> prema broju ukljuenih bilansa individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans</p> <p> prema odnosu sredstava i obaveza aktivni i pasivni bilans</p> <p> prema odnosu prihoda i rashoda uspean i neuspean bilans</p> <p> prema redovnosti sastavljanja bilansa redovni, specijalni </p> <p>Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha. </p> <p>Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetiki prikazi, izvetaji o poslovanju, sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava proizvodnje </p> <p>Finansijski izvetaji moraju da sadre sledee podatke: </p> <p>- podatke o sredstvima preduzea </p> <p>- podatke o obavezama preduzea</p> <p>- podatke o kapitalu preduzea </p> <p>- podatke o prihodima i rashodima</p> <p>- podatke o gotovinskim tokovima</p> <p>Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja.</p> <p>Kompletan finansijski izvetaj sadri:</p> <p>- bilans stanja</p> <p>- bilans uspeha</p> <p>- izvetaj o tokovima gotovine</p> <p>- izvetaj o promenama na kapitalu</p> <p>- napomene uz finansijske izvetaje</p> <p>Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzea iskazuju preko novanih jedinica. </p> <p>Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.</p> <p>Interni korisnik je sam menadment preduzea iji je zadatak da preduzee bude likvidno i da posluje rentabilno. Prouavanjem bilansa stanja, uprava preduzea donosi odluke o angaovanju sredstava, mogunosti zaduivanja itd.</p> <p>Eksterni korisnici su: </p> <p> potencijalni investitori i investitori koji na ovaj nain mogu da npr procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povui ili dodatno ulagati.</p> <p> kreditori na ovaj nain dobijaju podatak da li je preduzee ve zadueno, visini kamate, likvidnosti preduzea, izvorima gotovine i da li preduzee svoje obaveze izmiruje na vreme.</p> <p> drava i dravne institucijama su finansijski izvetaji vani zbog poreza, jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Finansijski izvetaji su takoe vani i zbog usklaivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzea.</p> <p> zaposlenima u preduzeu, su finansijski izvetaji vani jer ih zanima rentabilnost preduzea, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.</p> <p> javnost jer uspenost gradova i optina zavisi od uspenosti preduzea na teritoriji grada ili optine.</p> <p>Zakljuak je da da razliiti korisnici imaju potrebe za razliitim informacijama. Ali, i pored razliitih interesa, jedna odreena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom poloaju preduzea i o promenama u tim poloajima.</p> <p>Najvaniji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha. BILANS STANJA</p> <p>Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoonih potraivanja koja ima. </p> <p>Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.</p> <p>Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.</p> <p>Sredstva sa kojima preduzee posluje se prikazuju u bilansu stanja. (Bilans potie od lat. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive. </p> <p>Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa.</p> <p>Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.</p> <p>Bilans moe biti prikazan u vidu u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.1. forma jednostranog pregleda ili forma listeBILANS STANJA</p> <p>P O Z I C I J ANapomena broj Iznos</p> <p>TekuagodinaPrethodnagodina</p> <p>A K T I V A</p> <p>A. STALNA IMOVINA (I do IV)328,884140,800</p> <p>I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL00</p> <p>II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 80590</p> <p>III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA (1 + 2)4.3, 4.4, 996,03390,064</p> <p>1. Nekretnine, postrojenja i oprema85,40767,342</p> <p>2. Bioloka sredstva10,62622,722</p> <p>IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2)4.5, 10232,85150,146</p> <p>1. Uee u kapitalu 4.5.1, 10232,23949,850</p> <p>2. Ostali dugoroni plasmani4.5, 10612296</p> <p>B. OBRTNA IMOVINA (I do III)672,686536,826</p> <p>I. ZALIHE4.6, 11139,533147,934</p> <p>II. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 533,153388,892</p> <p>1. Potraivanja 4.5.4, 12382,832387,683</p> <p>2. Kratkoroni finansijski plasmani 12146,5720</p> <p>3. Gotovinski ekvivalenti4.7, 121,4391,209</p> <p>4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja4.8, 132,3100</p> <p>III. ODLOENA PORESKA SREDSTVA00</p> <p>V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)1,001,570677,626</p> <p>G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA00</p> <p>D. UKUPNA AKTIVA (V+G)1,001,570677,626</p> <p>. VANBILANSNA AKTIVA00</p> <p>P O Z I C I J ANapomena brojIznos</p> <p>Tekua godinaPrethodna godina</p> <p>P A S I V A</p> <p>A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII)5.1, 14192,226121,515</p> <p>I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL16,28116,281</p> <p>II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL00</p> <p>III. REZERVE862862</p> <p>IV. REVALORIZACIONE REZERVE00</p> <p>V. NERASPOREENA DOBIT175,083104,372</p> <p>VI. GUBITAK00</p> <p>VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE00</p> <p>B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE (I do IV)809,344556,111</p> <p>I. DUGORONA REZERVISANJA5.2, 152,62113,437</p> <p>II. DUGORONE OBAVEZE (1+2)5.3, 16265,7857,346</p> <p>1. Dugoroni krediti145,6440</p> <p>2. Ostale dugorone obaveze120,1417,346</p> <p>III. KRATKORONE OBAVEZE (1 do 4)5.3.540,938535,329</p> <p>1. Kratkorone finansijske obaveze1789,009118,338</p> <p>2. Obaveze iz poslovanja18442,488378,925</p> <p>3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda5.4, 192,96512,120</p> <p>4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska razgranienja5.5, 206,47625,946</p> <p>IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE00</p> <p>V. UKUPNA PASIVA (A+B)1,001,570677,627</p> <p>G. VANBILANSNA PASIVA00</p> <p>Bilansna aktiva: 1,001,570677,626</p> <p>Bilansna pasiva: 1,001,570677,627</p> <p>Vanbilansna aktiva: 00</p> <p>Vanbilansna pasiva: 00</p> <p>2. forma dvostranog pregleda ili forma kontaBilans stanja mora biti u ravnostei jer se radi o dvostranoj slici sredstava na odreeni dan ili u odreenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja imovina preduzea, a pasivu kapital i obaveze preduzea. </p> <p>AKTIVA</p> <p>Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja krue. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troe i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeu i onima koj treba oekivati u budunosti. Otuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu ine realne i fiktivne stavke.</p> <p>REALNA AKTIVA</p> <p>Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. </p> <p>Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvrenje slue poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvrenje osnovnog zadatka potpomau sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije).</p> <p>FIKTIVNA AKTIVA</p> <p>Odnosi ili poslovne transakcije izmeu dva preduzea koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzea. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu moe biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neaurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema). PASIVA</p> <p>Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona prua informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne take gledita, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzea. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzea prema samom sebi to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema treim licima. </p> <p>Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo finansiranje u uem smislu ili finansiranje proste reprodukcije, odnosno tekuih poslovnih aktivnosti i finansiranje u irem smislu ili finansiranje proirene reprodukcije, odnosno novih ulaganja.</p> <p>Finansiranje se moe posmatrati kao vlasniko, vremensko i namensko. Vlasniko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tuih izvora, kao to su banke, poslovni partneri itd. </p> <p>Sa pozicije ronosti, razlikuju se dugoroni-trajni izvori, finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoroni-povremeni izvori, finasiraju se povremene potrebe obrtnih sredstava. Sa aspekta namene, svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu.FINANSIJAKI IZVJETAJI</p> <p>Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. </p> <p>U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila. </p> <p>Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. </p> <p>Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. </p> <p>Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. </p> <p>Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. BILANS USPEHA</p> <p>Do dvadesetih godina XX veka, dominantan znaaj u prikazivanju poslovanja preduzea je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzea. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzea, i porastom znaaja rezultata poslovanja za budunost preduzea, raste i znaaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vue iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim. </p> <p>Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u odreenom vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izvetajem. Bilans stanja i b...</p>