Boris Godunov

  • View
    17

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

B. Godunov-prezentacija

Transcript

  • OPERA U RUSIJI (2): BORIS GODUNOV

  • MODEST MUSORGSKI I OPERA

    Sticanje prvih muzikih iskustava put do otkrivanja opere

    Prve muzike obuke Musorgski je dobio od majke koja je umela da svira klavir, a

    pored toga bila je vrlo umetniki nastrojena.

    Musorgski je ve kao estogodinjak bio sposoban da odsvira pojedina Fildova i

    Listova dela.

    I pored ovih vetina, prvobitno polje delovanja Musorgskog nije bila muzika.

    Sledei porodinu tradiciju, posle osmogodinjeg kolovanja u Sankt

    Peterburgu, Musorgski kao trinaestogodinjak (1852) upisuje Kadetsku kolu za

    gardiste (zavrio je 1856. godine).

    Meutim, tada njegovo muziko obrazovanje nije prekinuto on nastavlja

    privatno da pohaa asove klavira, interesujui se vie za salonski, nego za

    vojniki ivot, od kojeg e zvanino odustati 1858.

  • INTERESOVANJE ZA OPERU

    -Godina 1856. vana je zbog jo jednog dogaaja Musorgski tada upoznaje

    Dargomiskog i poinje da pohaa njegove muzike veeri, te tada, prema reima

    Stasova, zapoinje njegov pravi muziki ivot. Potom upoznaje Kjuija, Balakirijeva,

    Stasova.

    - Te godine, iako nije poznavao osnove harmonije i kompozicije, ve samo note i

    pijanistiku tehniku, on eli da komponuje operu, prema tekstu Viktora Igoa. Tu

    elju tada nije realizovao.

    -Shvata da mu je potrebno znanje, te sredinom decembra 1857. poinje da pohaa

    asove kod Balakirijeva. Ovi asovi su se bazirali uglavnom na sviranju i analiziranju

    dela (pre svega forme) Betovena, uberta, umana, Berlioza, Lista, Glinke,

    Dargomiskog. U tom periodu komponuje solo-pesme i klavirske transkripcije.

    - Godine 1858. Musorgski nastoji da realizuje jo jedno muziko-scensko delo -

    muziku za komad Edip u Atini Vladislava Ozerova (ostalo je samo nekoliko numera).

  • - Godinu dana kasnije, Musorgski proivljava iskustvo postavljanja jedne opere

    na scenu, to e ga takoe pribliiti ovom anru. Naime, tada ga je pevaica

    Marija ilovska pozvala da pripremi produkciju Glinkine opere ivot za cara, u

    privatnom teatru njenog supruga.

    - Poseban utisak na njega ostavila je i premijera opere Serova Judita (1863).

    - Samo nekoliko meseci kasnije on poinje da komponuje novu, tj. prvu operu.

    Re je o nedovrenom ostvarenju Salamba tj. Libijac (1863-66) prema Floberu.

    Nezadovoljan tokom rada i dominacijom istonjake tematike (radnja se

    odvijala u Kartagini), on prekida dalje komponovanje ovog dela.

  • UTICAJ DRUTVENIH PROMENA NA

    MUSORGSKOG

    Posle ukidanja kmetstva (1861. godina, vreme vladavine Aleksandra II) izdvaja

    se grupa intelektualaca koja se zalae za drutvene promene i nov nain ivota

    zasnovan na zajednikim interesima, isticanju uloge naroda, suprotstavljanju

    carizmu i izbegavanju kapitalistikih tekovina.

    Ovaj idejni pravac nazivao se narodnjatvo.

    Jedan od vodeih predstavnika bio je Nikolaj ernievski, ije je delo ta da se

    radi? (1863) ostavilo znaajan uticaj na njegove savremenike, pa i na samog

    Musorgskog.

    Pod uticajem ovog dela u kojem pisac govori o novoj Rusiji iji e prosperitet

    obezbediti rad u zajednicama, Musorgski se prikljuuje komuni i opredeljuje za

    specifian nain ivota. On je veoma dobro shvatao ideje narodnjatva, jer je

    njegova porodica veliki deo svoje zemlje dala kmetovima.

  • ernievski je promovisao jo

    jednu vanu ideju, pratei evropske

    knjievnike i intelektualce

    umetnost ima zadatak da objasni

    ivot (u tekstu Estetski odnos

    umetnosti i stvarnosti, 1855).

    On veruje da je umetnost samo

    adekvatna reprodukcija realnosti.

    Realizam objektivno

    predstavljanje socijalne realnosti

    naie svoje mesto u opusu

    Musorgskog.

  • PRIPREMA ZA BORISA GODUNOVA

    U ovom kontekstu Musorgski osmiljava novi pristup operi, to e demonstrirati u novom operskom pokuaju, operi enidba (prema Gogolju, a po preporuci

    Dargomiskog) iz 1868.

    Ovo delo predstavlja vaan korak u izgradnji realistikog muzikog izraza, pre

    svega zbog naina omuzikaljenja teksta koji je blizak govoru. On preferira

    deklamaciju koja postaje gotovo naturalistika, to znai da prati tempo

    uobiajene konverzacije.

    Evo ta bih eleo za moje likove: da govore na sceni kao to to ine ivi ljudi, u

    emu e ih podrati orkestar... Moja muzika mora biti umetnika reprodukcija

    ljudskog govora, govora naroda (iz pisma Ljudmili estakovoj).

    Upravo je ovakav stav zastupao i Dargomiski: Ja elim da ton izrazi re, ja

    elim istinu, pa je njegov uticaj ovde oigledan.

    Ipak, posle zavrenog I ina Musorgski odustaje od daljeg rada, proglasivi

    operu samo pripremom za ono to sledi.

    Usledila je opera Boris Godunov.

  • Naziv opere Godina nastanka Libreto Struktura

    Salamba/ Libijac 1863-1866. Kompozitor, prema

    noveli Gistava

    Flobera

    Zamiljena kao

    etvoroinka

    enidba 1868. Kompozitor, prema

    komediji Gogolja

    Zavren samo I in

    Boris Godunov

    opera

    1868-1872. Kompozitor, prema

    Pukinovoj drami i

    istorijskom spisu

    Karamzina

    IV ina sa

    prologom/9 slika

    Mlada

    opera-balet

    1872. Viktor Krilov Komponovao

    segmente II i III ina

    Hovanina, narodna

    muzika drama

    1872-1880. Kompozitor, prema

    istorijskim izvorima

    (period 1682. godina)

    V inova; Korsakov

    dovrio delo

    Soroinski sajam,

    komina opera

    1874-1880. Kompozitor, prema

    Gogolju

    III ina; nedovrena;

    Korsakov, Ljadov i

    drugi su dovravali

    operu

  • O NASTANKU OPERE BORIS GODUNOV

    Musorgski je radio na ovoj operi nepune etiri godine, od 1868. do 1872, komponujui scene po redu, od prve do poslednje (to nije bio sluaj sa Libijcem;

    nesistematian je bio i dok je radio na Hovanini mnoge delove opere je osmislio

    i izvodio i pre nego to ih je zapisao, a libreto je najpre zapisao u vidu skica).

    Opera ima dve verzije:

    1. verzija je zavrena 1869. godine, posle ega je poslata Komitetu carskih

    pozorita na razmatranje koji je odbio delo za izvoenje (mogui razlozi: sezona

    je ve isplanirana; nedostaje enski lik i ljubavni momenat). Tada Musorgski

    odluuje da sprovede odreene izmene.

    2. verzija, revidirana, zavrena je 1872. godine i izvedena je 1874. godine u Sankt

    Peterburgu.

  • Dalji ivot opere je takoe bio praen revidiranjima, ak dodavanjima novih

    muzikih segmenata: operu su popravljali Rimski-Korsakov (ima previe

    apsurdnih situacija u harmoniji, ritmu i melodijama), 1896. i 1908, kao i

    ostakovi, 1839-40, izvedena 1959.

    U Rusiji se najee izvodi verzija Korsakova, a originalna verzija se retko

    moe uti.

  • TEMATIKA LIBRETO

    Predlog za istorijsku tematiku, koja je inae interesovala Musorgskog, kompozitoru je dao njegov prijatelj, profesor ruske istorije i jezika, a pre svega prouavalac

    Pukinove knjievnosti, Vladimir Nikolski.

    On mu skree panju na Pukinovu dramu Boris Godunov, koja je ba u vreme

    kada je Musorgski radio na operi Libijac postavljena prvi put na scenu, iako je

    napisana 1825. godine. Istorijska drama bila je veoma popularna u Evropi u 19.

    veku, a posebno u Rusiji jedinoj preostaloj autokratskoj zemlji u Evropi, u drugoj

    polovini veka.

    Nikolski Musorgskom takoe predlae da proita Istoriju ruske drave (1816-1826)

    Nikolaja Karamzina u kojoj je predstavljen ivot Boris Godunova.

    Ova dva dela postaju osnova za libreto.

    Prva verzija libreta bila je uglavnom zasnovana na Pukinovoj tragediji, da bi se u

    drugoj verziji Musorgski posvetio i Karamzinu (koristi 10. i 11. tom njegove Istorije).

    Na njih Musorgski potom dodaje svoje segmente i pogled na tumaenja glavnog

    lika.

  • Vladimir Nikolski

    Aleksandar Pukin

    Nikolaj Karamzin

  • KO JE BORIS GODUNOV?

    Period koji se vezuje za vladavinu Borisa

    Godunova u ruskoj istoriji naziva se smutno

    vreme ( ) obuhvata godine

    izmeu smrti poslednjeg ruskog cara iz

    dinastije Rjurikovia, Fjodora Ivanovia (sin

    Ivana Groznog), 1598, i dolaska na vlast

    prvog cara iz dinastije Romanovih, 1613.

    Boris Godunov je bio bojar plemi-ratnik koji je postao zet cara Fjodora Ivanovia

    (on je brat njegove ene, carice Irine). Kako je car bio loeg zdravlja, Godunov je

    faktiki upravljao dravom kao carev savetnik.

    Car nije imao naslednike, pa je posle njegove smrti na vlast doao Boris Godunov.

    Izabran je za cara 1598. godine (vladao je do 1605). On je bio prvi izabrani car (od

    strane Zemskog sabora) u istoriji Rusije.

  • U tom periodu Rusiju je zahvatila glad koja je

    odnela oko dva miliona ljudi, a ustanci naroda i

    pobune su bile veoma uestale. U takvoj

    atmosferi nezadovoljstva stvoren je pogodan teren

    za pojavu samozvanaca koji su istupali pod

    imenom nasledinka Ivana Groznog.

    Godine 1604. iz Poljske u zemlje Moskovske

    drave krenuo je Lani Dimitrije I - odbegli

    monah, samozvanac, koji se predstavljao kao

    sin Ivana Groznog.

    Posle smrti Borisa Godunova na stranu Lanog

    Dimitrija preao je znaajan deo carske vojske

    koja je izvrila prevrat u korist Samozvanca: sin

    Borisa Godunova, Fjodor, i carica Marija

    Grigorjevna su uhapeni i ubrzo ubijeni, a u

    Kremlju se ustoliio novi car.

    Godine 1606. ubio ga je knez i bojar, Ivan

    Vasiljevi ujski, koji je potom postao c