Braća Lumiere

  • View
    117

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

abaka gimnazija

MATURSKI RAD

Predmet : istorija Tema : Braa Limijer

Mentor : prof. Zoran Bogdanovi

Kandidat : Sneana Markovi, IV2

abac, jun 2011.

1.UVOD

Braa Limijer radei zajedno, kao tim, znaajno su doprineli i pokretnoj fotografiji i fotografiji uopste ali i ostalim naukama. Patentirali su i nekoliko medicinskih sprava i znaajno unapredili tadanji patent zvunika. Ipak najpoznatiji su kao izumitelji filma, tada zvanog pokretna slika, i bioskopa. Iako braa Limijer nisu prvi pronalazai koji su razvili tehniku pokretnih slika, zasluni su kao pronalazai bioskopa kao masovnog medija, jer su prvi shvatili kako da ga koriste. Za razliku od Tomasa Edisona koji je ovaj izum zamislio kao zabavu za bogate ljude, a ne kao film koji bi gledala ira publika... Ni sami nisu shvatili koliko e njihov izum uticati na svet. Mislili su da ljude nee interesovati da gledaju pokretne slike koje mogu videti svaki dan na ulicama. Nisu mogli ni pretpostaviti da e film postati najunosnija umetnost. Kao znak zahvalnosti danas brojne filmske nagrade i festivali nose njihovo ime.

2

2.

Rani ivot

Ogist i Luj Limijer bili su sinovi Antona Limijera slikara i fotografa koji je osnovao fabriku u Leonu u Francuskoj. Braca su rodjena u gradu Besanionu, Ogist 19. oktobra 1862. , a Luj 5. oktobra 1864. Porodini posao izazvao je kod njih interesovanje za fotografiju. U Leon su se preselili 1870. godine gde su pohaali najveu tehniku kolu u Leonu. La Martiniere. Braa su studirala prirodne nauke, Ogist hemiju,a Luj fiziku, i zbog toga su se dobro dopunjavali - Ogist je na prvo mesto stavljao hemiju, a Luj tehniku snimanja. 1881, sa samo 17 godina, Luj je izumeo izuzetno osetljivu fotografsku ploicu, koja se od tada pravila u fabrici njegovog oca u Leonu..

3

3. KinematografU oevoj fabrici temeljno su savladali laboratorijske procese, a 1894. godine upoznali su se s Edisonovim kinetoskopom, takozvanim. 'bioskopom za jednog gledaoca', i odluili su da ga usavre. eleli su da pokretne slike prikau to veem broju gledaoca i da postignu komercijalni uspeh. Detaljno razmatrajui radove svojih prethodnika, Luj je doao do svopstvenih saznanja, i po njegovim uputstvima Mojison, glavni mehaniar u njihovoj fabrici fotoaparata, izradio je prvu filmsku kameru. Od Edisona je preuzeo traku od 35 mm, ali je koristei saznanja belgijskog naunika Dozefa Plateua brzinu snimanja smanjio na 16 sliica u sekundi jer je shvatio da je upravo toliko sliica u sekundi potrebno da se u ljudskom oku proizvede efekt prividnog kretanja. Izum brae Limijer nije sluio samo za snimanje, nego i za kopiranje materijala i projekciju i predstavlja veliki pomak u razvoju kinematografije, jer je sada vea grupa ljudi mogla da gleda film, dok je kinetoskop bio ogranien samo na jednu osobu. Prvobitni naziv ureaja bio je "Projekcioni kinetoskop", ali je ureaj brzo preimenovan u "Kinematograf" da se ne bi mesao s Edisonovim kinetoskopom. Naziv je nastao od grkog izraza kinema to znai pokret i graphein to znai pisati. Sprava je bila praktina, lagana i lako prenosiva, zbog toga je ubrzo stekla popularnost. Do januara 1896. godine ve je bilo proizvedeno dvestotine takvih ureaja..

4

4.Prva filmska projekcija ikadaBraa su izum patentirala 13. februara 1895. godine, a prvi film "Izlazak radnika iz fabrike Limijer" prikazan je da bi se izum demonstrirao 22. marta 1895. godine na konferenciji o unapreenju fotografske industrije u Francuskoj. 28. decembra 1895. godine u pariskom Grand Cafe-u priredili su komercijalnu bioskopsku projekciju koja se smatra prvom takvom u istoriji. Tada je u Indijskom salonu uz pratnju pijanista prikazano deset kratkih filmova. Luj Limijer je je te filmove snimio na nain koji je pojaavao njihovu realistinost. Prizor voza koji ulazi u stanicu u filmu "Ulazak voza na stanicu" bio je tako jak i upeatljiv da su neki gledaoci pobegli mislei da e ih voz pregaziti, nekoliko ena se onesvestilo. Prvoj projekciji prisustvovalo je 120 gledalaca, a duina prikazanih filmova nije prelazila jedan minut (toliko se materijala moglo snimiti na kasetu koja je sadravala 17 metara celuloidne filmske trake). Braa su ila na turneju sa svojim kinematografom 1896, posetili su Bombaj, London, Njujork i Buenos Ajres.

5

5. FilmoviZahvaljujui fotografskom iskustvu, Luj je sve filmove pomno izradio, vodei rauna o kompoziciji, kadriranju i svetlu. Prizore iz ivota snimao je fiksiranom, statinom kamerom, a esto je koristio i metodu "skrivene kamere", klonei se glumaca, dekora, kostima i minke, takvim pristupom je postavio temelje dokumentarnog filma. Njihov prvi film Izlazak radnika iz fabrike gotovo da bi se mogao nazvati reklamnim filmom. Radnice sa irokim suknjama i esirima ukraenim perjem, radnici koji guraju svoje bicikle i danas toj jednostavnoj sceni daju dra naivnosti. Ti filmovi predstavljaju na neki nain i socijalni dokument o nainu ivota iz tog vremena.

U filmu pod nazivom Dolazak voza u stanicu autor je iskoristio sve mogunosti objektiva da bi postigao veliku otrinu u dubini. Najpre se vidi u optem planu cela stanica a potom se pojavljuje na horizontu crna taka koja ubrzo postaje sve vea i vea dok na kraju ne ispuni itav ekran jurnuvi pravo na gledaoce. S montanog stanovita upotrebljeni su svi planovi koji se i danas koriste u filmu. Njihov sledei film "Hranjenje bebe" prikazuje dobroudnog oca Ogista i njegovu suprugu koji uivaju u posmatranju i hranjenju njihova deteta kaicom. Scena je prikazana u srednje krupnom planu pa gledaoci mogu dobro uoiti izraze njihovih lica.

6

Poliveni poliva je prvi film brae Limjer koji je snimljen sa scenarijom u kom se nazire primesa umetnikog.

Limijeri su postali veoma znaajni snimatelji kada su zabeleili 1895. iskrcavanje uesnika kongresa iz broda, projektujui taj snimak javnosti samo 24 sata posle snimanja pomenutog dogaaja. Pored ovih filmova poznatiji su jo i Brod naputa luku, Kovai,Posuda s crvenim ribicama, Kupanje u moru, Otkrivanje spomenika, ivot i muka Isusa Hrista... Zapaen uspeh podstakao je brau na obuku veeg broja snimatelja koji su obilazili okolne drave i donosili snimke sa svojih putovanja po inostranstvu prvenstveno carskih linosti i ministara, obezbedivi svojoj publici uestvovanje u sjaju njihovih ivota na do tada nepoznatom direktnom nainu. Zahvaljujui tome prvi snimci su zabeleeni i na naim prostorima meu kojima i Krunisanje Kralja Nikole II kao i neki snimci manastira ie. Kamera je postala kuriozitet i svakim danom je privlaila sve vei broj ljubitelja pokretnih slika. Neki od snimatelja koje su braa obuili zasluni su za otkrivanje raznih snimateljskih postupaka, a posebno je vano Promiovo otkrie vonje kamere. Veliku atrakciju je izazvao i pronalazak projekcije filma u suprotnom pravcu kao Ruenje zida ili Dijanino kupalite u Milanu gde se iz vode prvo pojavljuje skaka koji se potom vraa na odskonu dasku. Braa su uveliko pomogli razvitku filma ali Limijerski realizam je uskraivao glavno filmsko umetniko sredstvo.

7

Njihova proizvodnja prerasla je u pravo filmsko novinarstvo.Reporteri su snimali zanimljive dogaaje tog vremena. Parade, sveanosti, katastrofe, sve vie snimaju prizore a ne ljude. Ali sve je liilo jedno na drugo, ponavljalo se. Opadao je broj gledalaca. Braa su dola do zakljuka da su iscrpili svoj izum. Rekli su da je bioskop izum bez ikakve budunosti1.Da bi se vratila publika bilo je potrebno ispriati u filmu neki sadraj, neku priu sluei se sredstvima jedne srodne umetnosti: pozorita, to e kasnije uiniti or Melijes.

1

Rado Novakovi, Istorija filma, Beograd, Prosveta, 1962. str. 23

8

5.Fotografija u bojiKao pioniri fotografije u boji, Limijerovi su dosli na ideju da naprave sliku u boji na jednoj plocici. Njihov autohroni proces, patentiran 1907, predstavljao je prekrivanje specijalne fotografske ploice patentirane 1904 sa malim zrncima krompirovog skroba bojenog u zeleno, crveno i plavo i onda nanoenje tankog sloja emulzije. Ploica je bila sastavljena od sitnih takica prekrivenih bojom. Te takice bile su isuvie sitne da bi ih ljudsko oko videlo i tako su odavale utisak izmeanih boja. Do 1930 ovo je bio najpopularniji nain bojenja fotografija.

9

6.Kasniji ivotBraa Limijer nisu mogla da se prilagode brzom i ekspanzivnom razvoju filmske tehnike i nisu znali da usklade svoj rad sa eljama publike koja je ve nakon godinu i po dana fasciniranost dokumentarnim filmovima zamenila fascinacijom filmovima fikcije i apstraktnih pria. Poto je publika izgubila zanimanje za kratke reportane filmove snimljene bez duhovitosti, braa su odustala od snimanja filmova i rad na tom podruju prepustila drugima. Ogist se posvetio medicini, a Luj je nastavio istraivanja na podruju reljefnog platna, boje i irokog platna. 1919. godine izabran je za lana Francuske akademije, 1946. godine je francuskoj kinoteci poverio

10

oko 1800 svojih filmova, od kojih je sam reirao njih 60. Luj Limijer umro je u Bandolu, 6. juna 1948. Ogist je umro u Leonu 10. aprila 1954.

8. Literatura

1. 2.

Novakovi, Rado, Istorija filma, Prosveta,Beograd,1962. Lindgren, Ernest, Umetnost filma, Matica srpska,1966.

3.www.blockbuster.co.rs 4. www.madehow.com

11

5. http://sechtl-vosecek.ucw.cz 6. www.holonet.khm.de

9. SADRAJ

1. 2.

Uvod .......................................................................................2 Rani ivot.................................................................................3

12

3. 4. 5. 6. 7.

Kinematograf............................................................................4 Prva filmska projekcija ikada....................................................5 Filmovi......................................................................................6 Fotografija u boji................................................