ČETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

  • Published on
    14-Jan-2016

  • View
    33

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ETVRTA NEDELJA ANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVETAJA. Godinji izvetaj o poslovanju - sadraj (1). prikaz finansijskog poloaja, rezultata poslovanja i finansijskih pokazatelja; kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture; informacije o kadrovskim pitanjima ; - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • ETVRTA NEDELJAANALIZA POSLOVANJA NA OSNOVU FINANSIJSKIH IZVETAJA

  • Godinji izvetaj o poslovanju - sadraj (1)prikaz finansijskog poloaja, rezultata poslovanja i finansijskih pokazatelja;kratak opis poslovnih aktivnosti i organizacione strukture; informacije o kadrovskim pitanjima;informacije o ulaganjima u cilju zatite ivotne sredine; planirani budui razvoj; aktivnosti istraivanja i razvoja; informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela; informacije o izloenosti rizicima (cenovnom, kreditnom, riziku likvidnosti i riziku novanog toka) strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti;

  • Godinji izvetaj o poslovanju - sadraj (2)finansijski pokazatelji ne pruaju informacije o uspenosti preduzea u ostvarivanju nefinansijskih ciljeva ;strategija za drutveno odgovorno upravljanje preduzea obaveza preduzea da informie javnost : o nainu na koji su u delatnost preduzea integrisani briga za ivotnu sredinu i drutvo; unapree nefinansijskih performansi poslovanja i praenje nefinansijskih pokazatelja;

  • Godinji izvetaj o poslovanju - sadraj- nefinansijski pokazatelji poslovanja(3)ekoloka pitanja; drutvena pitanja; pitanja zaposlenosti; potovanja ljudskih prava; aspekti borbe protiv mita i korupcije; Za svaku od navedenih oblasti prezentuju se politike, rezultati, rizici i nain na koji se rizicima upravlja;

  • Godinji izvetaj o poslovanju - sadraj- finansijska analiza poslovanja(4)zasnovana na:- finansijskim izvetajima porede se iste bilasne pozicije iz tekueg i prethodnog obr. per. i iskazuju u nominalnom i relativnom izrazu i izraunava uee pojedinih podbilansnih stavki u vie sintetikoj bilansnoj stavki; dobra osnova za procenu budunosti preduzea;- finansijskim pokazateljima - povezuju dve razliite bilansne pozicije iz istog obraunskog perioda i izraunavaju se kao njihov kolinik; dobra osnova za analizu u duem vremenskom periodu za samo preduzee ili njegovo poreenje sa drugim istim ili slinim i sa standardima iz oblasti delatnosti kojoj pripada;

  • Analiza na osnovu Bilansa stanja analiza finansijskog poloaja preduzea: finansijske ravnotee, ravnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, reproduktivne sposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala,odravanja realne vrednosti sopstvenog kapitala

  • BS 1. analiza finansijske ravnoteeAnaliza finansijske ravnotee izmeu kratk. i dug. potraivanja i obaveza ; kratkorona finansijska ravnotea omoguava odravanje tekue likvidnosti; dugorona ravnotea stvara uslove za trajno odravanje potrebnog nivoa likvidnosti solventnost;Nesolventnost fin. stanje do koga dolazi kada ukupne obaveze premae vrednost ukupne imovine preduzea tako da ono vie nije u mogunosti da izmiri svoje obaveze prema poveriocima;Steaj - pravna institucija iji cij je namirenje poverilaca preko bankrota ili reorganizacije;Likvidacija mogua samo ako ukupne obaveze preduzea ne prevazilaze njegovu ukupnu imovinu

  • BS 2. analiza ravnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leverid (1)Ravnotea izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala je pitanje zaduenosti preduzea; Kada se preduzee zaduuje izlae se finansijskom riziku;Tradicionalno finansijsko pravilo je da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba da bude 1:1; Savremena finansijska teorija dovodi u vezu finansijski rizik sa poslovnim rizikom koji je uzrokovan poslovnim leveridom;

  • BS 2. analiza ravnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala -levverid (2)

    Poslovni leverid odraava efekte privreivanja sa fiksnim trokovima poslovanja (amortizacijom); to je vea potreba za ulaganjem u osnovna sredstva vei je poslovni leverid;preduzea sa velikim poslovnim leveridom treba da tee srazmerno veem ueu sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu da bi smanjila potrebu za zaduivanjem i obratno; poslovni rizik je samostalan i funkcija je neizvesnosti budueg prinosa na ukupan kapital;

  • BS 2. analiza razvnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala -leverid (3)

    - ako se preduzee finansira zaduivanjem, izlae se osim poslovnom i finansijskom riziku; finansijski rizik funkcija je neizvesnosti budueg prinosa na vlasniki kapital - ceo rizik zaduivanja pada na teret vlasnika zbog obaveza prema poveriocima koje se ne prilagoavaju eventualnim promenama u visini ostvarene dobiti;

  • BS 2. analiza ravnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala - leverid (4)Finansijski rizik meri se i procenjuje finansijskim leveridom; Fin.leverid zavisi od: 1. apsolutne razlike izmeu stope prinosa na ukupan kapital i prosene kamatne stope kao cene pozajmljenog kapitala; 2. relativnog uea pozajmljenog - tueg kapitala u ukupnim izvorima finansiranja;

  • BS 2. analiza razvnotee izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala-leverid (5) Faktor finansijskog leverida izraunava se kao kolinik izmeu poslovnog dobitka i neto dobitka;Npr. ako je faktor finansijskog leverida 2 znai da bi poveanje ili smanjenje poslovnog dobitka od 1%; 2% ili 3% uticalo na poveanje odnosno smanjenje neto dobitka za 2%; 4%, odnosno 6%;

  • BS - 3. analiza reproduktivne sposobnosti ukupno upotrebljenog kapitala;

    Reproduktivna sposobnost preduzea - sposobnost preduzea da sopstvenim kapitalom finansira reprodukciju; - prosta reprodukcija - finansira se isti fiziki obim proizvodnje; - proirena reprodukcija finansira se uveani fiziki obim poslovanja i nabavka novih osnovnih sredstava;

  • BS - 4. odravanje realne vrednosti sopstvenog kapitala (s.k.);

    Odravanje realne vrednosti sopstvenog kapitala ostvaruje se kada s.k. raste: 1. po stopi inflacije, odnosno po osnovu efekata revalorizacije pripisane s. k. po stopi rasta inflacije, 2. iz finansijskog rezultata koji se pripisuje s.k.;Ocena - na osnovu poreenja porasta s. k. u odnosu na prethodnu godinu i stope inflacije merene indeksom rasta potroakih cena ili indeks rasta cena industrijskih proizvoda.

  • BS - Goodwillvrednost imovine preduzea. vrednost p.;vrednost p. = vrednost imovine p. + goodwill;Goodwill - sposobnost p. da ostvari profit;G. - imovina koja nema fiziki oblik egzistencije, a vrednost joj zavisi od prava koja poseduje vlasnik (patenti, licence, autorska prava)U bilans stanja moe se uneti samo plaeni G.- razlika izmeu cene po kojoj je p. prodato i knjigovodstvene vrednosti sopstvenog kapitala preduzea na dan procene;

  • Analiza poslovanja na osnovu BU (1)Na osnovu bilansa uspeha pravi se: analiza strukture ukupnog prihoda; analiza rashoda; analiza finansijskog rezultata.Prihodi su sva poveanja, a rashodi smanjenja sopstvenog kapitala p. proistekla iz posl.;fin. rezultat: dobitak (prihodi vei od rashoda ili gubitak (rashodi vei od prihoda);Dobitak pre oporezivanja=neto dobitak + porez na dobit pravnih lica (AD i DOO)

  • Analiza poslovanja na osnovu BU (2)Rashodi: poslovni i finansijski; Poslovni rashodi - trokovi sadrani u prodatim robama i izvrenim uslugama;Trokovi - novani izraz utroenih faktora proizvodnje: sredstava rada, predmeta rada i ljudskog rada; Trokovi se izraunavaju kao proizvod utroaka i njihovih jedininih cena; utroak- naturalno izraen utroen faktor proizvodnje;

  • Analiza poslovanja na osnovu BU (3)znaajno za analizu trokova:podela trokova na trokove dovrene i trokove nedovrene proizvodnje;Ralanjavanje trokova mogue po raznim osnovama: prema vrsti,mestu nastanka i drugim kriterijumima, u zavisnosti od znaaja za konkretnu proizvodnju;Amortizacija osnovnih sredstava: o.s. delimo na o.s. u funkciji, o.s. u pripremi i osnovna sredstva izvan upotrebe.

  • BU- Trokovi dovrene i nedovrene proizvodnjezavisi realnost bilansa uspeha;Ako se precene trokovi nedovrene p. iskazuju se manji trokovi dovrene p. i prikriva gubitak;Ako se precene trokovi dovrene proizvodnje iskazuje se pozitivan finansijski rezultat u manjoj vrednosti od stvarne umanjuje se osnovica za oporezivanje;

  • BU - Ralanjavanje trokova po vrstama daje odgovor na pitanje koliko na visinu ukupnih trokova utiu trokovi:materijala, energije, usluga, otpisa sitnog invenatara, amortizacije, reklame i propagande, zarada zaposlenih, kamate itd.

  • BU- Osnovna sredstava i amortizacija (1)O. S. - sredstva koja svoju vrednost prenose na nov proizvod u periodu duem od jednog reproduktivnog ciklusa; O.s. u funkciji: zemljite, graevinski objekti, maine,oprema, nematerijalna osnovna sredstva itd.. O. S.u pripremi: zalihe opreme i investicionog materijala i investicije u toku; O. S. izvan upotrebe: o. s. koja se ne koriste u procesu proizvodnje

  • BU- Osnovna sredstava i amortizacija (2)Osnovna sredstva predmet amortizacije;Amortizacija - prenos vrednosti osnovnog sredstva na nov proizvod tokom perioda dueg od jedne godine;Prenos vrednosti osnovnog sredstva znai njegovo smanjenje odnosno ispravku vrednosti;nisu predmet amortizacije o.s u pripremi i neka o. s. u funkciji npr. zemljite,ume;

  • BU - Osnovna sredstava i amortizacija (3)Za utvrivanje amortizacije potrebno je utvrditi osnovicu za amortizaciju i vek trajanja osnovnog sredstva; Osnovica - nabavna vrednost osnovnog sredstva uveana za zavisne trokove nabavke, koja se na kraju svake godine revalorizuje po odreenoj revalorizacionoj stopi;vek trajanja zavisi od prirodnih i faktora intenziteta korienja odnosno ekonomske zastarelosti.

  • BU-Osnovna sredstava i amortizacija (4)Nain obrauna amortizacije:srazmerno uinku funkcionalna amortizacija; npr. nabavna vrednost je 10.000. RSD; kamion moe prema tehnikoj dokumentaciji da pree 200.000 km; u obraunskom periodu preao 50.000 km; stopa amortizacije 50000/200000 x 100= 25%; a godinja amortizacija 2.500 dinara;

  • BU-Osnovna sredstava i amortizacija (5)2. srazmerno vremenu vremenska amortizacija: moe biti proporcionalna, progresivna i degresivna u zavisnosti da li se tokom amortizacionog veka primenjuje ista, rastua ili opadajua i stopa;zasniva se na nabavnoj vrednosti i procenjenom veku trajanja; npr. nabavna vrednost kamiona 10.000. RSD; vek trajanja 5 godina; godinja amort. 2.000 dinara; stopa amort. 20%;

  • BU -Osnovna sredstava i amortizacija (6)amortizacija = otpis osnovnog sredstva ako je obraunata u toku amortizacionog veka trajanja;amortizacija otpis osnovnog sredstva ako nije obraunata u toku amortizacionog veka trajanja; onda se prilikom rashodovanja osnovnog sredstva otpis neamortizovanog dela ne vri na teret novog proizvoda, nego direktno na teret prihoda;

  • Trokovi i obim proizvodnje (1)Razvrstavanje trokova prema stepenu reagovanja na promenu obima proizvodnje: varijabilni, fiksni, relativno fiksni trokovi;Varijabilni trokovi menjaju se, smanjuju ili poveavaju, kako se menja, smanjuje ili poveava, obim proizvodnje; (sirovine, energija, funkcionalna amortizacija)Fiksni trokovi su konstantni ili stalni zato to su uslovljeni samim postojanjem preduzea i postoje bez obzira da li i koliko preduzee radi; ( vremenska amortizacija)

  • Trokovi i obim proizvodnje (2)relativno fiksni trokovi - pri porastu proizvodnje rastu sporije ili bre, a pri smanjenju obima proizvodnje opadaju sporije ili bre;Podela znaajna za analizu uticaja fiksnih trokova na efekte poslovanja;

  • Trokovi i obim proizvodnje (3)Kada je visoko uee fiksnih trokova u ukupnim trokovima:poveanje obima i prihoda od prodaje utie da je optereenost fiksnim trokovima manja,a poslovni dobitak vei; smanjenje obima i prihoda od prodaje nema za posledicu smanjuje trokova, te je preduzee izloeno relativno visokom stepenu poslovnog rizika;

  • Poslovni leverid (1)meri uticaj visine fiksnih trokova na poslovni dobitak (podatak u bilansu uspeha) - prinos na ukupan kapital;pokazuje procentualne promene poslovnog dobitka koje nastaju na osnovu procentualne promene u obimu prodaje; izraunava se kao kolinik izmeu marginalnog dobitka i poslovnog dobitka (podatak izMarginalni dobitak=prihod varijabilni trokovi

  • Poslovni leverid (2)faktor poslovnog leverida 3 znai da bi:porast obima prodaje od 1%; 2%; ili 3%; poveao poslovni dobitak za 3%; 6%; odnosno 9%; pad obima proizvodnje smanjio bi poslovni dobitak ili poveao poslovni gubitak u istoj srazmeri, a zavisno od lokacije prelomne take profitabilnosti

  • Poslovni leverid (3)ako je prihod blizu prelomne take profitabilnosti onda male fluktuacije u visini prihoda imaju za posledicu gubitak; Prelomna taka profitabilnosti pokazuje nivo privredne aktivnosti na kome se izjednaava marginalni dobitak sa fiksnim trokovima, pa je posledino neto dobitak jednak nuli;

  • Kombinovani leveridmeri neizvesnost u pogledu budueg neto dobitka i stope prinosa na sopstvena sredstva u direktnoj meuzavisnosti sa moguim oscilacijama u prihodima; izraunava se kao proizvod finansijskog i poslovnog leverida;Ako je 4,5 znai da bi poveanje ili smanjenje prihoda od 1%; 2%; ili 3% imalo za posledicu poveanje ili smanjenje neto dobitka i stope prinosa na vlasniki kapital od 4,5%; 9% odnosno 13,5%;

    *