Crvena kuga

  • Published on
    27-Jun-2015

  • View
    1.720

  • Download
    10

Embed Size (px)

Transcript

<p>Crvena kugaNezaboravnik Ni sa tomovima knjiga njima se, ini mi se, ne mogu oduiti Kome sve ne dugujem ovu knjigu! ivima, koji izaoe iz komunistikog pakla, dugujem potovanje mrtvima, koji u njemu sagoree, dugujem sve. Jesam li, pitam se, najvie duan onima koji su za mene, jo golobradog, najmlaeg Brozovog zatoenika u sremskomitrovakom kazamatu, uvali poslednje zalogaje hleba s nadom da u preiveti i da u verno opisati njihove patnje i njihovu smrt. Ni sa tomovima knjiga njima se, ini mi se, ne mogu oduiti. U ovaj NEZABORAVNIK, u ovu knjigu srpskih jada unosim Milunku Mai iz sela Trudov, pod Golijom, ije mladalako telo, dve godine po svretku rata, "iamarae" strujnim opekotinama i tako, polumrtvu, otpremie u poarevaku robijanicu da tamo bolno i lagano umire. Ovu knjigu dugujem i velikom duhovniku Mitrofanu Matiu igumanu manastira okeine, kome pripadnici umobolne komunistike ideologije iskopae oi pa mu pod krvave duplje podnee Sveto pismo - da ita! Pomenuu i na ovom mestu protu i gimnazijskog profesora Savu Bankovia koji devetnaest krsnih slava, i devetnaest Boia i devetnaest Vaskrsa provede u sremskomitrovakoj tamnici, i koji na svaki praznik, bez ijednog crkvenog znamenja, bez krsta i mantije, bez Molitvenika i Jevanelja, otpoja svetu liturgiju. Ovu knjigu dugujem i Mirku Jeftoviu, s udnim nadimkom uslin, iz sela Mravinjci, kod Kosjeria, starom komitskom vuku pod komandom majora Tankosia, junaku s Makovog kamena i Kajmakalana. Njega, osuenog na krai prinudni rad, po cii-zimi, uoi Nikoljdana, njegove krsne slave, vezae za drvo ukraj puta. Sutradan, na krsnu slavu, njegovo mrtvo, smrznuto telo, dadoe rodbini. U NEZABORAVNIK unosim i duhovnika Jeliseja Popovia, igumana manastira Sveta Trojica, pod Ovarom, nesuenog doktoranta, koga Brozovi i Staljinovi sledbenici saekae u zasedi pred manastirskom kapijom, ubie maljevima i njegovo telo bacie u nabujalu Moravu. Duan sam porodici Cveti iz Visibabe, kod Poege, ijeg sina i brata Sretena, nesvrenog bogoslova, tek mobilisanog, ubie na podmukao i zverski nain. Podmetnuvi komade iscepane Staljinove slike uz njegovo vojniko uzglavlje -osudie ga na smrt i rafalima iskidae njegovo telo na tri dela: otac Budimir i stric Milomir u dakovima, tajnovito, prenee njegove ostatke i sahranie blizu kue. I Vasiliima iz Banjice, u aanskom kraju, dugujem ovu knjigu. Njihovog Kostu, aktivnog oficira, koji se, po svretku rata, neko vreme skrivao u strievoj kui oekujui da se utemelje pravedni i nezavisni sudovi - streljae mrtvog! Opkoljen u zemunici, Kosta Vasili, ispalio je metak u slepoonicu, to e Brozovog komesara razbesneti: kako je smeo da digne ruku na sebe! Kivan na mrtvog Kostu, komesar nareuje stricu d iznese sinovca, da ga prisloni uz zid kue, zatim izgovara neku svoju presudu i nareuje da se ispali plotun prvo je, pokoen, pao stric Milorad a preko njega se sruio po drugi put ustreljeni Kosta. U NEZABORVNIK, u ovu nau tminu, koju vreme presporo razgoni, unosim jo jedno svetlo ime: Stevana Moljevia, doktora pravnih nauka, poznatog advokata i jednog od</p> <p>elnika Srpskog kulturnog kluba, ideologa Ravnogorskog porketa i urednika ravnogorskih listova, tampanih u slobodnim srpskim planinama, koji je umro u petnaestoj godini robijanja. Dug sestrama Ruici i Duici Njegov i na elijski sapatnik, David Damjanovi, u jednoj od svojih knjiga, objavljenih u ikagu, navodi Moljeviev odgovor na ponudu komunistikih delata da ga oslobode tamnice pod uslovom da se odrekne svog nacionalnog programa i svojih nacionalnih ideja: "Nema te slobode koja e me privoleti i nema te smrti koja e me uplaiti i navesti da izgubim obraz". Knjigu dugujem i sestrama Borisavljevi, Ruici i Duici, koje elom dotakoe samo dno ljudske patnje a svojom jevaneljskom duom dosegoe do ISTINE i zvezda i meu zvezdama na srpskom pravoslavnom nebu ostadoe. etiri ratne godine pod nemakom okupacijom borile su se za Srpstvo i Pravoslavlje - borile se srcem, duom, umom i perom. Pred najezdom Brozovih i Staljinovih "oslobodilaca" otile su u svet da otuda, iz tuine, nastave bitku za nepromenjene ciljeve. Njihova neumorna borba traje est decenija. U NEZABORAVNIK uoe i sestre Pavlovi, Bosa i Draga, jo nepunoletne, koje otpremie na Vardu, to strano gubilite, pred sudiju Cicvaria, da im dosudi smrtnu kaznu zato to je njihov brat Miko otiao s etnicima u Bosnu. S njima je, iste noi, pogubljen i uiki maturant Jevrem Konstantinovi. Knjigu dugujem i rodbini Veselina Petrovia, predsednika optine u Divcima, koga komunistiki zlikovci u ime Kominterne i za sreu svetskog proletarijata, testerom iskomadae, kao trupce, u dvoritu njegove kue. Duan sam porodici Nikite Aksentijevia, banovinskog putara iz Sevojna, iji je le njegov petnaestogodinji sin Dobrivoje - Doa, prepoznao meu osamdeset sedam rtava krvave vladavine poslednjeg dana Sovjetske uike republike. I deci prote Janka Popovia, koji je Bogu i rodu sluio u selu Brekovu kod Arilja, dugujem ovu knjigu: njemu, ocu sedmoro dece, presudie Slobodan Penezi Krcun, Milovan ilas, Petar Stamboli i Vladimir Dedijer. Protinica Darinka, nosei u utrobi osmo dete, jedva je, posle vaenja iz masovne grobnice, prepoznala njegov le. Ue u NEZABORAVNIK i gradski amalin Vaso, koji je prvi izgovorio rei "crvena kuga" i koji je sauvao OBRAZ kad je odbio da na montiranom suenju bude lani svedok. Ovu knjigu dugujem i porodicama elezniara Dragog Badovia i Milana Todorovia koji glavama platie istinu da je Gestapo uputio vagon novinskog papira u tabacima partizanskoj komandi u Uicu u jesen 1941. godine. U NEZABORAVNIK uoe i gimnazijalci, deaci i devojke iz Leskovca, Nia, Skoplja, Beograda, aka: Rastko Krsti, braa Vladislav i Lazar Kneevi, Koa Kosti, Dragoljub Poli, Milojko Jovanovi, Dara Radojii Oni prvi pruie OTPOR komunistikoj tiraniji. Ovu knjigu dugujem familiji Petra Vujovia, poslednjeg komandanta Jelikog etnikog odreda, iju decu - sina Mlaena od dvanaest, sina Aleksandra Lekicu od etrnaest i ker Danicu od osamnaest godina ubie Brozovi sledbenici. Ubie i njihovu majku Rosu u etrdeset petoj godini ivota. Utuli se kandilo i ugasi ognjite u kui Petra Vujovia. Petnaest meseci po svretku rata. Ovu knjigu dujem desetinama hiljada sinova i unuka koji ne upoznae i ne zagrlie svoje oeve i dedove, niti saznae za njihove grobove.</p> <p>Sluaj druga Vase Vaso nije shvatio nita o emu su mu oni priali Ne, ne, Vaso, nee ti vie, nositi tue kofere, ni svoje nee nositi, drugi e to raditi, a ti e da zapoveda I pravedno je, i poteno je da i ti uiva. Radnika klasa je pobedila, radnici su doli na vlast nema vie gospode, buruja, bogataa, koji su i tebe eksploatisali, gulili kou s tvojih lea Neki su, dodue, pretekli, ivi su, uivaju u svojim kuama, imaju trgovine, kafane, radnje, a ti, Vaso, nema nita. Ali, bude li pameti, bude li pravde, a hoe, hoe sigurno, jer narodna vlast mora da bude pravedna, oni nee imati nita, a ti, Vaso, drue Vaso, imae sve. I nee ti vie nositi tue kofere, ne, nego e, bogme, bude li pravde, a bie, ova gospoda, ovi buruji, ratni bogatai, koji su lepo iveli za vreme okupacije, nositi tvoje. Kad ti poe na partijski kongres, spakuje u kofer svoje stari, krene na voz i ovako, kaiprstom, pozove nekog biveg buruja i zapovedi: ponesi ovo do stanice, dobie baki. Gradski amalin, ijem se imenu, radi raspoznavanja obavezno dodavalo njegovo zanimanje, gotovo nezainteresovano slua njemu nepoznatog oveka u uniformi s nekim pozlaenim iritima na rukavima i zvezdicama ispod njih, koji ga je u asu kad je prolazio pored ove jednospratnice, udaljene pedesetak metara od eleznike stanice, pozvao na kafu. Od ove prie Vaso nije shvatio nita: celog ivota je od kako za sebe zna, teglio tue kofere, torbe i ko pre, one od prua, iz kojih je, naroito za vreme okupacije, kad se u svemu oskudevalo, mirisalo neto prijatno, gotovo opojno - hleb, primeivao je, ima najlepi miris, zatim jabuka, suvo meso - Nee ti, drue Vaso, vie nositi tue kofere - odzvanjaju u njegovom sluhu rei nepoznatog oveka. - Bie u ovoj naoj novoj dravi leba za tebe. I s lebom. Dobijae platu, redovno, svakog meseca. Ne moe Vaso da dokui ta hoe ovaj ovek: ma kakva plata, dan i komad, na to je navikao i time je zapoeo njegov gradski ivot od kako se iz sela otisnuo, kad je motiku bacio i uskoio u iru", onog to puke i izbacuje gust dim i varnice. Nije se vie u selo vraao. Njegov otac nije se vratio sa Solunskog fronta, ostalo neto zemlje, mogao je od nje da ivi, ali zgrabila ga rakija, a ta veselnica, ne voli da kopa, ne trpi motiku. Otuda, iz sela, doneo je udnu meavinu jezika pa je zbunjivao gradsku gospodu kad bi rekao voe u ja da jednem", ili kad bi, uoavajui neku opasnost viknuo: Bii otale!" I sada, ovog asa, Vaso sedi u mekanoj fotelji i slua rei nepoznatog oveka sa pozlaenim iritima na rukavima vojnike bluze koji govori o nekom udnom i neverovatnom obrtu u njegovom ivotu: - Imae svakog meseca platu Slua Vaso, osmehuje se, kezi ona dva prednja zuba poutela od duvana, vrti glavom, ali uti. Neto mu se ini da je ova pria arena laa, neka obmana, da je to neto tek onako, da se neto pria i priom ulepava ivot. U jedno je, ipak, siguran: ovaj oficir je veliki budovan, taj je sila i vlast, taj moe sve! Zna Vaso i ta je plata, poznaje on i neke inovnike i radnike koji za svoj trud primaju platu, ali ne moe da vidi sebe meu pratenicima" - to to ne vidi izazva u njemu opreznost. Neto se, misli, tu krije, ali ta?</p> <p>Vidi i onaj sa pozlaenim iritima na rukavu da je Vaso zapao u nedoumicu, pa hoe brzo da je otkloni: - Mora i ti Vaso, da uini neto za sebe, ne moe sve vlast, zna kako se kae: svaki ovek je kova svoje sree. Ti sada kuje svoju sreu. Sve od tebe zavisi. Sve. Vaso uti i netremice gleda u oficira. - Je li Vaso, ti zna Maliu? - Kog Maliu? - pita Vaso i istura kroz iskrivljena usta ona dva zuba. - Ma zna ti dobro Maliu lanja - nastavlja oficir - Zna i on tebe dobro, ali te u svoju kafanu nije putao; nisi, bar neko vreme, mogao ni da proviri u nju. Gospodine drue, dolazi voz Vaso osea da se igra neka igra... Gleda Vaso u sagovornika, trepe oima i kao udi se reima koje izgovara ovaj nepoznati ovek koji, tako mu se ini, neto lukavo sprema. Osea Vaso d se tu neto vrti, igra se neka igra, mota se neko klupko, ali ne moe da dokui ta je i kakve veze on ima sa Maliom, poznatim kafedijom, koji prema njemu nije bio lo, a nije, koliko je njemu poznato, bio lo ni prema drugima. Ali oficir veze dalje udnu priu: - Dabome, nisi ti mogao da ue u kafanu kad u njoj sede nemaki oficiri i zajedno s gazdom krkaju jagnjetinu; kako bi ti, kao nosa, mogao da ue - bojali su se tebe, Vaso, zna Malia da si radnik, sirotinja, da si poten i da e jednog dana, kad radnici dou na vlast, ispriati ono to si video. A to to si video ne zaboravlja se, jeste, kako bi ti, kao patriota, mogao da zaboravi takvu sliku: sede nemaki oficiri, slui im lino Malia, deru i piju, a posle kao dobri saradnici i prijatelji poverljivo razgovaraju. Jel tako? Vasu se uinilo da je red da i on progovori koju pa najpre iskapi ostatak rakije u ai i taman da izusti re zau se pisak lokomotive i on kao da je samo to ekao skoi i krenu prema vratima. - Kuda, Vaso? - Kako kuda, gospodine drue, dolazi voz, sad e putnici, a ja voe zanovetam LJudi e pogledati okolo ima li me i ko e im kufere nositi - Samo ti sedi, uivaj i ne vodi tuu brigu, nego gledaj kako da zaradi platu Malo uplaen i malo nervozan Vaso utonu u fotelju, i poe da se prisea kofera - onih finih od crne, ute i braon koe, od platna i kartona, mada je najvie bilo obinih drvenih sanduka ofarbanih suvom bojom. Prenosio je on i one nabrekle, tri puta uvezene kanapom, da se ne rasprsnu i da iz njih ne pokulja roba - takvi koferi mirisali su na platno, na bele marame, stoljnjake, komade finog tofa, to su nosili crnoberzijanci i prodavali po seoskim vaarima ne iznosei sve to imaju nego pomalo, viui: Evo, samo je ovo ostalo, jo malo pa nestalo" Nosio je, istina ree, zimi, naroito, i one kofere to su mirisali na slaninu, na prutu i uz put se nagutao tog lepog mirisa pa mu se, zaudo, inilo da je sit. Ali, kad bi doneo stvari tamo gde treba, domain ili domaica davali bi mu komadi slanine, i hleba bi mu davali, onog peninog, pa bi on toplo blagodario i traio neki kutak u kome e na miru progutati koji zalogaj. Hitno je potom na sledei voz ne bi li ugrabio jo koju muteriju. Iz ovog razmiljanja trgoe ga oficirove rei: - Taj lanjo je zao ovek, nepoten, mrzi radnike i mrzi ovu nau narodnu vlast. A to i da ne mrzi, pa on je, bre, buruj, bogata, gazdurina. Najvie se, a ti to najbolje zna, obogatio za vreme rata. Nemci mu iz kafane nisu izbijali, a to bi kad im je bilo lepo. Krkali, nabavljao Malia za njih, moda je i seljake ucenjivao, a moda su i Nemci otimali od</p> <p>seljaka pa donosili lanju da im on priredi gozbu. to da ne? Otmu seljaku svinje , pa ga donesu lanju - ispeci ga za veeras, kau mu. Ti si to, drue Vaso, gledao svojim oima, je li Ne moe Vaso nikako d se seti tog prizora - jeste, prolazio je moda i deset puta na dan pored lanjove kafane, leti i zimi, i kad su vrata irom otvorena i kad su zatvorena, ali ne sea se da je ikad u njoj video Nemce. Moda je taj lanjo primao Nemce, moda ih je gostio, kafana je za to da se ljudi u njoj ugoste, da popiju, mezete, pa ko ima para moe i da rua. A on, Vaso, nije zalazio u kafane, jedino ako je nekom kafediji nosio kofere od stanice do kafane, ili od kafane do voza. On je, zna se to, voleo da cugne, nosio je pljosku, grli je virio iz depa, pa ekajui voz povue dva gutljaja, trei retko, jedino ako mu izmakne dobra muterija. tada se naljuti kao ris pa potegne dug gutljaj, klokoe niz grlo ljuta tenost. Ljuto u grlu, ali njemu slatko u dui. Ugrabi i Vaso priliku da neto kae: - Plata mora da se zaradi Ko je u vabraci jal ko je inovnik ima platu. Kolika je, da je njegova je, on rasporeuje ta e da kupi - Jeste, drugo Vaso, tako je. Ma kaem ja sebi:pametan je na drug Vaso, bistar, ima dobro pamenje Plata, nego ta. I ti e, Vaso, dobijati platu - Ali za platu se radi - kezi se Vaso. - Neto se radi, jal u vabrici, jal na eleznici Dobra plata za pamenje - Tako je, bravo drue Vaso. Tako je. Samo, da zna, od tebe se nee traiti da radi, od tebe se trai samo da pamti. A ti ima dobro pamenje. uvaj to to ima. Pamenje uva, drue Vaso, ono to si svojim oima video. E, ono to si video - to je plata. Nagrada. Dobro pamenje se dobro plaa. Vidi, ovako: sedi Malia lanjo u svojoj kafani, sedi za stolom, a oko njega tri nemaka oficira Sede i piju. I jedu. ta jedu ti, moda, ne vidi, ali ja ti kaem: jedu peenje, pui se vrua jagnjetina ili prasetina, svejedno, a posle lanjo ustaje, klanja se Nemcima i stavlja na sto flae vina Ti, dabome, ne moe da ue unutra, a i kako bi mogao da ue, kad tamo sede gospoda nemaki oficiri. Je li? Pa to je normalno: kako bi drug Vaso, lan radnike klase, radnik, svestan radnik, proleter, mogao da ue u kafanu u kojoj se goste nemaka gospoda! To si dobro upamtio, tu sliku, taj prizor, kako da kaem. To je pamenje. E, dobro pamenje se nagrauje, daje se plata. Ako je iko zasluio platu, i to dobru, platu, bogatu, onda si ti. Niko bolji od tebe, niko bistriji od tebe, niko sa takvim pamenjem...</p>