Deepak Chopra-Sedam Duhovnih Zakona Uspeha

  • Published on
    10-Jul-2015

  • View
    682

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<p>Ovo delo, zasnovano na zakonima koji upravljaju svime stoje na ovom svetu stvoreno, rui mit o tome da je uspeh rezultat napornog rada, detaljnog planiranja i neumorne ambicije. U Sedam duhovnih zakona uspeha Dipak Copra nudi put ka uspehu koji moe da izmeni svaiji ivot: potrebno je da shvatimo svoju pravu prirodu i da nauimo da ivimo u skladu sa prirodnim zakonima, a oseanje unutarnjeg mira, dobro zdravlje, sreeni odnosi sa okolinom, energija i ivotna radost usledie sami od sebe, bez napora. Ova knjiga predstavlja spoj prastare mudrosti i praktinih postupaka iju primanu u svakodnevnom ivotu moemo bezgranino proirivati.</p> <p>ZAHVALNOSTZeleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost sledeim osobama: Denet Mils (Janet Mills) koja je predano podravala ovu knjigu od nastanka do ostvarenja. Riti Copra, Maliki Copra i Gautami Copra (Rita Chopra, Mallika Chopra, Gautama Chopra) to postoje kao ivi izrazi Sedam duhovnih zakona. Rej ejmersu, Gejl Rouz, Adriani Nienov, Dejvidu Sajmonu, Dordu Herisonu, Oliviji Herison i Naomi Dad (Ray Chambers, Gayle Rose, Adrianna Nienow, David Simon, George Harrison, Olivia Hanison, Naomi Judd) elim da se zahvalim na hrabrosti i istrajnosti u sprovodenju vizije koja svojom lepotom, plemenitou i nadahnuem menja nae ivote. Roderu Gabriel, Brentu Bikvar, Rouzi Bueno-Marfi (Roger Gabriel, Brent Becvar, Rose BuenoMurphy) i svima zaposlenim u arp centru za medicinu uma i tela zahvaljujem to svojim primerom nadahnjuju sve nae pacijente i posetioce. Dipak Singu i Giti Sing (Deepak Singh, Geeta Singh), kao i svim zaposlenim u Quantum Publications zahvaljujem na predanom i neumornom radu. Mjuriel Nelis (Muriel Nellis) dugujem zahvalnost zato to je bez ustupaka nastojala da svi nai poduhvati budu sreno izvedeni do kraja. Riardu Perlu (Richard Perl) zato to prua najbolji primer kako ovek moe sebi da bude referentna taka. Lindi Ford (Linda Ford) zbog toga to gaji nepokolebljivu veru u poznavanje same sebe i zato to je uvek spremna da, ne alei truda, pomogne drugima. Isto tako Bilu Elkusu (Bili Elkus) zahvaljujem na prijateljstvu i razumevanju.</p> <p>UVODIako je naziv ove knjige Sedam duhovnih zakona uspeha, on bi isto tako mogao da glasi i Sedam duhovnih zakona ivota, jer je re o istim principima koje i priroda koristi da bi stvarala sve ono stoje opipljivo - to moe, da se vidi, uje, oseti ulom mirisa ili dodirne. U svojoj knjizi Kako postati imuan: svest o bogatstvu u odnosu na otvorene mogunosti ja sam u] glavnim crtama opisao stupnjeve koji vode svesti oj bogatstvu, zasnovane na svesti o delovanju prirode.! Sedam duhovnih zakona uspeha ine sutinu ovog" uenja. Kada se znanje o ovome ugradi u nau svest, ono e nam omoguiti da stvaramo neograniena bogatstva sa neverovatnom lakoom i da uspemo u svakom svom pokuaju. Uspeh u ivotu moe se opisati kao srea koja tee u neprekidnom nizu; kao neprekidno ostvarivanje postavljenih, vrednih ciljeva. Uspeh je sposobnost da se ti ciljevi ostvare sa lakoom i bez napora. Mada se oduvek smatralo da je uspeh, a tu spada i stvaranje bogatstava, dug proces koji zahteva teak rad i da se esto moe ostvariti jedino na tetu drugih. Potrebno je da se uspehii i bogatstvu pristupi imajui u vidu u velikoj meri ono duhovno, kako bismo ih posmatrali kao stalni, bogati dotok svega to je za nas dobro. Upoznavanje i primena duhovnih zakona dovodi nas u sklad sa prirodom i mi stvaramo osloboeni briga, radosno i sa ljubavlju. Postoji mnogo vienja uspeha, a materijalna dobra su samo jedno od njih. Sem toga, uspeh je putovanje, a ne odredite. Materijalno obilje, u svim vidovima, je inilac koji to putovanje moe uiniti prijatnim. Ali, uspeh isto tako obuhvata i dobro zdravlje i energiju i volju za ivotom, odnose sa drugima koji nas usreuju, stvaralaku slobodu, emotivnu i psiholoku stabilnost, oseanje zadovoljstva i smirenost. Ipak, ak i kada smo ispunjeni svim ovim doivljajima, ostaemo neostvareni ako u sebi ne gajimo seme boanskog. U stvari, svako od nas je boanstvo u nekom preruenom obliku, a bogovi i boginje koji u nama obitavaju trae da se u potpunosti izraze. Istinski uspeh je, dakle, doivljavanje udesnog. On znai da se ono boansko u nama razvilo. Uspeh je</p> <p>oseanje boanskog kudgod krenuli, u tagod pogledali - oi deteta, lepotu cveta, let ptice. Kada ponemo da doivljavamo ivot kao udesno iskazivanje boanskog, i to ne samo povremeno nego sve vreme, onda emo shvatiti pravo znaenje reci uspeh. Pre nego to definiemo sedam duhovnih zakona, provenmo pre svega da li razumemo ta je to zakon. Zakon je postupak u kome ono to nije bilo jasno iskazano, postaje jasno iskazano; to je postupak u kome posmatrac postaje posmatrani; to je proces u kome posmatrac postaje predmet posmatranja; to je postupak u kome sneva iskazuje svoj san. Sve to je stvoreno, sve to postoji u fizikom svetu, rezultat je neiskazanog koje se pretvorilo u iskazano. Sve to vidimo ima svoj nastanak u nepoznatom. Nae fizike bie, fiziki svemir, bilo ta i sve ono to do nas stie preko naih ula je pretvaranje neiskazanog, nepoznatog i nevidljivog u iskazano, poznato i vidljivo. Fiziki svet nije nita drugo nego Bie koje je svoje Ja u Sebi samom izvilo da bi se doivelo kao duh, um i fizika materija. Drugim recima, svi procesi stvaranja su procesi u kojima Ja ili boanstvo ostvaruje Sebe. Svest u kretanju ispoljava se u vidu predmeta u svemiru koji uestvuju u venoj igri ivota. Izvor sveg stvaranja je boanstvo (ili duh); proces stvaranja je boanstvo (ili duh) u kretanju (ili um); a predmet stvaranja je celokupan fiziki svet svemir koji ukljuuje i fiziko telo. Tri inioca stvarnosti - duh, um i telo, ili posmatra, proces posmatranja i posmatrani u sutini su isto. Svi oni dolaze iz istog izvora: iz oblasti istog potencijala koji je u svojoj sutini neiskazan. Fiziki zakoni svemira su, u stvari, proces boanskog u kretanju, ili svesti u kretanju. Kada shvatimo te zakone i primenimo ih u ivotu, sve to elimo moe i da se ostvari, jer isti oni zakoni kojima se priroda slui da bi stvorila umu, galaksiju, zvezdu ili ljudsko telo, mogu da dovedu i do ispunjenja naih najskrivenijih elja. Preimo sada na sedam duhovnih zakona uspeha, i pogledajmo kako oni mogu da se primene na nae ivote.</p> <p>ZAKON ISTOG POTENCIJALAIzvor svakog stvaranja je ista svest... ist potencijal koji tei svom izrazu od neiskazanog ka iskazanom. I kada shvatimo da je nae istinsko Ja u stvari Ja istog potencijala, svrstavamo se uporedo sa svim to postoji u svemiru. U poetku nije bilo ni postojanja ni nepostojanja, Sav ovaj svet bio je neiskazana energija... Jedno je disalo bez daha, Svojom sopstvenom snagom I niega drugog nije bilo... Himna o stvaranju, Rig Veda. Prvi duhovni zakon uspeha je ZAKON ISTOG POTENCIJALA. Taj zakon se zasniva na injenici da smo mi, u svom sutinskom obliku, ista svest. ista svest je isti potencijal, to je polje svih mogunosti i neogranienog stvaralatva. ista svest je naa duhovna sutina. Biti neogranien i nesputan je isto tako ista radost. Ostale odlike svesti su isto znanje, beskrajna tiina, savrena ravnotea, nepobedivost, jednostavnost i blaenstvo. To je naa sutinska priroda. Naa sutinska priroda je priroda istog potencijala. Kada otkrijemo svoju sutinsku prirodu i shvatimo ko smo u stvari, otkriemo da se u samom tom shvatanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji svoj san, 2 Sedam zakona uspeha jer smo mi veita mogunost, nemerljiv potencjal svega to je bilo, to jeste i to e biti. ZAKON ISTOG POTENCIJALA moe, isto tako, da se nazove i ZAKONOM JEDINSTVA, jer se u osnovi beskrajne raznolikosti ivota nalazi jedinstvo jednog duha koji sve proima. Ne postoji nita to nas deli od tog polja energije. Polje istog potencijala je nae sopstveno Ja. I to vie doivljavamo sopstvenu prirodu, to smo blii polju istog potencijala. Doivljavanje sopstvenog Ja ili "obraanje sebi samom" znai da je unutarnja referentna taka nas sopstveni duh, a ne predmeti naeg doivljavanja. Suprotno od obraanja sebi samom nalazi se obraanje objektima. Kada se obraamo objektima, na nas uvek utiu objekti van naeg Ja, koji obuhvataju situacije, okolnosti, ljude i stvari. Prilikom obraanja objektima uvek traimo odobravanje priznanje drugih. Nae miljenje i ponaanje nalaze se u stanju oekivanja povratnog reagovanja. Zato je takvo obraanje zasnovano na strahu. Kada se obraamo objektima, oseamo stalnu potrebu da stvari drimo pod kontrolom. Oseamo jaku potrebu za spoljanjom moi. Potreba za odobravanjem priznanjem, potreba da se stvari dre pod kontrolom i potreba za spoljanjom moi zasnovane su na strahu. Ta mo nije Mo istog potencijala, niti je mo naeg Ja ili stvarne moi. Kada doivljavamo</p> <p>snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda da se sve dri pod kontrolom, kao to nema ni borbe za odobravanje - priznanje i spoljanju mo. Prilikom obraanja objektima unutranja referentna taka je ego. Ali, ego nije ono to mi u sutini jesmo. Ego je naa slika o sebi, naa drutvena maska - to je uloga koju igramo. Naa drutvena maska ivi od odobravanja priznanja. Ona eli da kontrolie, nju podrava mo, jer ona ivi u strahu. Nae istinsko Ja, koje je na duh, naa dua, potpuno je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na kritiku, njega ne plai izazov i ne osea se niim u odnosu na bilo koga. A ipak, ono je skromno i ne osea se viim u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako drugi ono isto Ja, onaj isti duh preruen u neto drago. U tome lei osnovna razlika izmeu obraanja objektima i obraanja samome sebi. Prilikom obraanja samom sebi doivljavamo svoje istinsko bie koje se ne boji nikakvog izazova, koje potuje sve ljude i koje se ne osea potinjeno bilo kome. Sopstvena mo je, dakle, istinska mo. Mo zasnovana na objektu je, nasuprot tome, lana mo. Poto je to mo zasnovana na egu, ona traje samo dok je prisutan objekat kome se obraa. Ako neko ima visoku titulu, ako je, na primer, predsednik neke zemlje ili predsednik upravnog odbora veoma velike firme, ili ako neko ima mnogo novca, mo koju on uiva vezana je za zvanje, poloaj ili novac. Mo zasnovana na egu traje onoliko koliko traju i stvari koje smo pomenuli. Kada zvanje, poloaj ili novac nestanu, nestane i mo. Sopstvena mo, nasuprot tome, trajna je, jer se zasniva na poznavanju svoga Ja. Postoje, sem toga, izvesne odlike sopstvene moi. Ona privlai ljude nama, a isto tako privlai nam i stvari koje elimo. Ona magnetie ljude, situacije i okolnosti koje onda potpomau ispunjenju naih elja. Drugi naziv za ovo je pomo prirodnih zakona. To je pomo koju prua boansko, to je pomo koja se dobija kada se ovek nalazi u stanju milosti. Naa mo je tada takva da uivamo vezu sa svetom i svet uiva vezu sa nama. Naa mo je mo povezivanja povezivanja koje nastaje iz prave ljubavi. Kako je mogue primeniti ZAKON ISTOG POTENCIJALA na polje svih mogunosti, to jest na nae ivote? Ako elimo da uivamo ono sto polje istog potencijala prua, ako elimo da u najveoj moguoj meri koristimo kreativnostjkoja je sadrana u istoj svesti, moramo, pre svega, tom polju da priemo. Jedan od naina prilaenja tom polju je putem svakodnevnog sprovodenja utanja, meditacije i neprocenjivanja. Provoenje vremena u prirodi nam isto tako omoguuje pristup osobinama sadranim u polju, a to su beskrajna kreativnost, sloboda i blaenstvo. Sprovoenje utanja znai vrstu odluku da izvesno vreme odvojimo i da jednostavno budemo. Sprovoenje utanja znai da se povremeno uzdravamo od govora. To, takoe, znai povremeno uzdravanje od aktivnosti, kao to su gledanje televizije, sluanje radija ili itanje knjiga. Ako sebi nikada ne pruimo priliku da doivimo tiinu, doveemo do sukoba u svom unutarnjem dijalogu. Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se doivela tiina. Tiinu moemo da doivljavamo i tako to emo svakodnevno odrediti jedan period namenjen tome, kojeg emo se pridravati. To moe da bude period od dva sata ili, ako nam to izgleda dugo, onda jedan sat. Ipak, povremeno je potrebno da za doivljavanje tiine odvojimo dui period - ceo dan, dva dana ili ak elu sedmicu. ta se dogaa kada se upustimo u doivljavanje tiine? U poetku nas unutarnji dijalog postaje jo burniji. Oseamo snanu potrebu da saoptavamo stvari. Znao sam ljude koje je utanje, na poetku dueg preuzetog perioda, dovodilo skoro do ludila. A onda, poto uu u period tiine, njihov unutarnji dijalog poinje da se smiruje. I ubrzo, zatim, tiina postaje duboka. To je zbog toga to um odustaje od borbe - on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi, nae Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, nee da govore. I taka. Tada, kada unutarnji dijalog poinje da se stiava, poinjemo da oseamo tiinu polja istog potencijala. Povremeno doivljavanje iste tiine, kako svakom od nas najbolje odgovara, jedan je od naina da se doivi ZAKON ISTOG POTENCIJALA. Da svakodnevno provedemo izvesno vreme u meditaciji, je drugi nain. Idealno bi bilo da se u meditaciji provede trideset minuta izjutra i trideset uvee. Kroz meditaciju nauiemo da doivljavamo polje iste tiine i iste svesti o sebi. U tom polju iste tiine je polje beskrajnog povezivanja, polje beskrajne moi za organizaciju, najvia podloga za stvaranje gde je sve neraskidivo povezano sa svim ostalim. Peti duhovni zakon, ZAKON NAMERE I ELJE pokazace nam kako u ovo polje moemo da uvedemo jedan blagi impuls namere, to dovodi do spontanog ispunjenja naih elja. Ali, pre svega, moramo da iskusimo tiinu. Tiina je prvi zahtev za iskazivanje sopstvenih elja, jer u tuini lei naa veza sa poljem istog potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj pojedinosti koje su za nas vane.</p> <p>Podsetimo se kako to izgleda kada ubacimo kameni u mirnu baricu na ijoj se povrini zbog toga stvore talasii. Kada se oni umire, posle izvesnog vremena, moda emo poeleti da opet ubacimo kameni. Tano se to dogaa kada uemo u polje iste tiine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj tiini, ak i najslabija namera uzburkae onu podlogu univerzalne svesti koja sve povezuje sa svim ostalim. Ako ne doivimo tiinu u svesti, ako je na um nalil uzburkanom okeanu, on se nee promeniti ak ni ako u njega ubacimo Empajer Stejt Bilding. U Bibliji postoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam ja Bog", to moe da se postigne samo putem meditacije. Drugi nain da se doe do polja istog potencijal: je da se uzdrimo od procenjivanja. Procenjivanje je neprekidno svrstavanje stvari u ispravne i neispravne dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifikijemo, obeleavamo i preispitujemo, istovremeno stvaramo snane nemire u svom unutarnjem dijalogu. Ti nemiri stoje na putu protoku energije izmeu nas i polja istog potencijala. U tom sluaju "razmak" izmeu misli nasilno se uklanja. Taj razmak je veza sa poljem istog potencijala. To je stanje iste svesti o sebi, onaj tihi prostor izmeu misli, ona unutarnja tiina koja nas povezuje sa istinskom moi. Kad taj razmak istisnemo, to jest, nasilno ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem istog potencijala i beskrajne kreativnosti. U Uenju o udima (A Course in Miracles) postoji jedna molitva koja kae "Danas neu da prosuujem nita to se dogodi". Uzdravanje od procenjivanja stvara tiinu u umu. Zato je dobro da se dan zapone ovom izjavom. I tokom celog dana podseajmo sebe na ovu izjavu kada primetimo da sm...</p>