Dimenzije i Antropometrijske Mere Nameštaja u Osnovnim Školama (Autosaved)

  • Published on
    13-Sep-2015

  • View
    244

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

opis mera

Transcript

<p>REZIME</p> <p>Svrha ove studije je bila da se uporede dimenzije uenika i kolskog nametaja u osnovnim kolama, i utvrivanje da li je ova vrsta nametaja dobro dizajnirana kao i da li podstie dobar sedei poloaj u kolama uzimajui u obzir mere dece.U studiji je uestvovalo ukupno 180 uenika (90 deaka i 90 devojica) iz tri osnovne kole u Solunu, Grka. Oni su bili uzrasta od 7 do 12 godina. Dimenzije tela koje su merene: visina, visina lakta, visina ramena, duina nadlaktice, visina kolena, visina podkolenice i duina butine. Dodatno je izmereno etiri tipa razliitih stolica i pet tipova klupa koje preovladavaju u uionicama. Na kraju mere uenika i kolskog nametaja su uporeene sa ciljem pronalaenja njihovih nekompatibilnosti.Podaci pokazuju neusklaenost izmeu mera uenika i kolskog nametaja njima dostupnog. Stolice su previsoke i preduboke, a klupe su takoe previsoke za uenike. Tako da imamo negativne efekte u sedeem poloaju posebno kada deca itaju i piu.</p> <p>1. Uvod</p> <p>Deca i dalje u koli provode vei deo vremena sedei. Statian poloaj i dugotrajno sedenje u poloaju kada su nagnuti napred, aci esto stiu takvu naviku, stavlja u ekstreman fizioloki poloaj miie, ligamente i posebno na diskovima. Ispravno stajanje i sedenje su veoma vani faktori u prevenciji miino skeletnih simptoma. Sedei poloaj aka je prouzrokovan aktivnostima koje obavljaju u ucionici, tako da su antropometrijski faktori dece kolskog uzrasta mere za karakteristike dizajna kolskog nametaja. Nametaj ima glavnu ulogu u odravanju pravilnog sedeeg poloaja. Pravilan poloaj dranja tela je vaniji za decu nego za odrasle jer se njihove navike sedenja tek formiraju. Loe navike steene u detinjstvu je veoma teko promeniti kasnije u zrelijem starosnom dobu.Antropometrijske mere su veoma vaan faktor koji treba da bude uzet u obzir prilikom dizajna kolskog nametaja. Specifine mere kao to su visina potkolenice, visina kolena, duina butine i visina lakta su neophodne prilikom odreivanja dimenzija kolskog nametaja kako bi bio omoguen pravilan sedei poloaj.Antropometrijske mere dece variraju izmeu razliitih starosnih grupa, unutar iste starosne grupe, izmeu polova i izmeu razliitih nacija. Mere dece ne razlikuju se samo izmeu razliitog uzrasta ve i u okviru istog. Prema tome mala je verovatnoa da kolski nametaj ima fiksne mere i da pri tome bude kompatibilan sa veinom aka. Potrebno je prilagoditi kolski nametaj varijacijama antropometrijskih mera kako se navodi u radu Evansa.U proloj dekadi ergonomska istraivanja posebno su fokusirana na dizajn nametaja u radnom okruenju zasnovana na osnovu biomehanike ljudskog tela. Mnoga istraivanja bavila su se principima dizajna stolica i stolova na radnom mestu, posebno za korisnike raunarskih sisrema. Meutima malo interesovanja je pokazano za dizajn kolskog nametaja, gde imamo injenicu da deca provode dosta vremena u koli.Cilj ovog istraivanja je da se uporede antropometrijske mere aka u osnovnim kolama i kolskog nametaja, i utvrivanje da li nametaj nudi odgovarajui sedei poloaj u koli.</p> <p>2. Materijal i metode</p> <p>Stotinu i osamdeset (n=180) aka - volontera, starosti od 7 do 12 godina, iz tri razliite osnovne kole, jedna se nalazi u zapadnom delu, jedna u istonom a druga u centru Soluna, Grka. Dvadeset aka (10 deaka i 10 devojica) iz tri razliita razreda (drugi, etvrti i esti) koji su nasumino odabrani, nakon odobrenja kole i sami su pristali da uestvuju u studiji.Pored antropometrijskih merenja, sva deca su odgovorila na upitnik u svojoj uionici. Ispitiva je objasnio pitanja i pomogao svakom aku ponaosob da odgovori na njih, kako ostali aci ne bi uticali na odgovor. Upitinik je fokusiran na sluaj bola u leima koji se javlja dok deca sede za vreme kolskog asa, koliko je to mogue sa njihove subjektivne percepcije.</p> <p>2.1 Merenja</p> <p>Sva antropometrijska merenja, sa izuzekom visine, uzeta su dok ak sedi na seditu (horizontalna povrina), sa kolenima savijenim po 90 i sa bosim nogama, pozicioniranim na podesivoj horizontalnoj povrini. Eksplicitnije, izmerene dimenzije ljudskog tela su sledee:Visina: merena je kao vertikalno rastojanje od poda do vrha glave, dok ak stoji uspravno i gleda napred.Visina lakta: merena je pri savijenom laktu pod uglom od 90, kao vertikalno rastojanje od dna do vrha lakta dok je ak sedeo i gledao ispred sebe.Visina ramena: merena je kao vertikalno rastojanje sa vrha ramena dok je ak drao ruku ispruenu i gledajui pravo.Duina nadlaktice: dobija se kao razlika izmeu visine lakta i visine ramena.Visina kolena: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, i to je vertikalno rastojanje od stopala koje je na ravnoj povrini do vrha kolena, tik iznad asice.Visina potkolenice: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, od stopala na ravnoj povrini do potkolenog prostora, to bi bio zadnji deo kolena.Duina butine: merena je pri savijenom kolenu pod uglom od 90, i to je rastojanje od zadnjeg dela butine do zadnjeg dela kolena.Visina je izraena u [cm] i merena je mernom trakom, a ostatak antropometrijskih mera je meren antropometrom (Lafayette instrument company, Lafayette, Indiana, USA). Savijanje lakta i kolena pod uglom od 90 odreeno je sa Brodin goniometrom. Ostala oprema koriena za proces merenja je sedalni deo i ravan podesivi oslonac za noge.</p> <p>2.2 Merenje nametaja</p> <p>Izmerene dimenzije nametaja su:Visina sedita: merena je kao rastojanje od najvieg prednjeg dela sedita pa do poda.Dubina sedita: merena je od zadnjeg dela sedalnog prostora pa do njegovog prednjeg dela.Nagib sedita: je ugao nagiba sedalnog dela (sedita)Visina stola: merena je od poda do gornje prednje ivice stola.Meuprostor stola: meren je od poda pa do prednje ivice police ispod radne povrine.Nagib stola: to je ugao nagiba radne povrine stola.Merenje stolica i klupa izvreno je metalnim metrom, a nagib sedita i stola uglomerom.</p> <p>2.3 Analiza podataka</p> <p>Analiza podataka izvrena korienjem SPSS za MS Windows 8.0, ukljuuje izraunavanje opisne karakteristike (srednja vrednost, standardna devijacija, standardno odstupanje od srednje vrednosti) i fizike karakteristike subjekta. Antropometrijske mere svakog pojedinca uporeene su sa relativnim merama nametaja u cilju definisanja slinosti ili neuskaenosti izmeu aka i nametaja koji oni koriste. Na osnovu ve postojeeg istraivanja (dr. Parcells 1999., Chaffin i Anderson 1991.), neusklaenosti su definisane kao nespojivost izmeu dimenzija kolskog nametaj i dimenzija tela aka.Neusklaenost u potkolenoj i visini sedita: razlika je bila takva da je potkoleni deo bio vei za 95% ili manji za 88% od potkolene duine.Neuskalenost duine butine i dubine sedita: razlika je bila takva da je sedalni deo bio za 95% vii ili za 80% dublji u odnosu na duinu butine.Neusklaenost visine kolena i meuprostora stola: sto je za 2cm vii od visine kolena.Neusklaenost visine lakta i ramena u odnosu na sto: prihvatljiva visina stola se odreuje na osnovu izraza (Parcells 1999.):</p> <p>hE = hEv + U[(1 cos ) + cos (1 cos)]gde je hE vertikalno rastojanje sa vrha stola do povrine gde ak sedi, hS je visina ramena, hEv je visina lakta, U = hS hEv je duina nadlaktice, () je ugao savijanja ramena i () je ugao pomeranja (odvoenja).Prema Chaffin-u i Anderson-u (1991), minimalni i maksimalni prihvatljiv ugao savijanja ramena tokom pisanja je od 0 do 25 i za pomeranje ramena od 0 do 20. Kod ugla savijanja odgovarajui kosinus je od 1 (0) do 0.9063 (25), a za ugao pomeranja odgovarajui kosinus je od 1 (0) do 0.9397 (20). Uvrtavanjem kosinusa u prethodnu jednainu odreuje se visina stola:- minimalna visina stola = visina sedenja + hEgde je: hE = hEv + U[(1 1) + (1 1)] = hEv</p> <p>- maksimalna visina stola = visina sedenja + hEgde je:hE = hEv + U[(1 cos ) + cos (1 cos )] = hEv + U[(1 0.9063) + 0.9063(1 0.9397)] = 0.8517 hEv + 0.1483 Hs, poto je U = hS Hv.</p> <p>Tako da je neusklaenost lakatno-ramene visine i visine stola data kada je sto ili nii od minimalne visine stola ili vii od maksimalne visine stola.Na kraju, koristei gore navedene izraze, mere, procente uenika, izraunate su i odgovarajue dimenzije nametaja. Prema tome treba standardizovati dimenzije nametaja koje moraju biti pogodne za najbei broj aka po odeljenju.</p> <p>3. Rezultati</p> <p>3.1 Mere kolskog nametaja</p> <p>U studiji su upotrebljena dva tipa kolskog nametaja, stari i novi, koji je obezbeen od strane School Buildnig Organization. To su dve dimenzije za svaku vrstu nametaja, jedna za prva tri razreda i jedna za poslednja tri razreda u osnovnoj koli. Dimenzije oba tipa stolica i klupa date su u Tabeli 1. Takoe je u proces merenja bio uvrten i jedan set kolskog nametaja koji se obino koristi u srednjim kolama, ali moe se nai u upotrebi kod nekih osnovnih kola u poslednja dva razreda. Dimenzije ovog nametaja takoe su date u Tabeli 1.</p> <p>Tabela 1.Dimenzije kolskog nametajastari tipnovi tipsrednjokolskinametaj</p> <p>1., 2., 3. razred4., 5., 6., razred1., 2., 3. razred4., 5., 6., razred5., 6., razred</p> <p>visina sedita35 cm42 cm35 cm39 cm44.5 cm</p> <p>dubina sedita35 cm35 cm35 cm35 cm37 cm</p> <p>nagib sedita5 105 105 105 105 10</p> <p>visina stola61 cm71 cm60 cm66 cm74 cm</p> <p>meuprostor stola50 cm57 cm47 cm53 cm60 cm</p> <p>nagib stola00000</p> <p>3.2 Antropometrijske mere aka</p> <p>Mere tela aka su prikazane u tabelama 2 4. Te mere pokazuju dosledno poveanje u datim starosnim grupama. Standardna odstupanja se poveavaju sa gaodina, to aproksimativno pokazuje da se odstupanja poveavaju kako godine rastu.</p> <p>Tabela 2.Antropometrijske mere uenika drugog razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE</p> <p>visina116.5141.5129.005.650.73</p> <p>duina butine28.236.532.571.790.23</p> <p>visina kolena37.245.841.792.240.29</p> <p>visina potkolenice28.538.233.962.090.27</p> <p>visina lakta34.750.243.922.640.34</p> <p>visina ramena13.322.918.222.170.28</p> <p>Tabela 3.Antropometrijske mere uenika etvrtog razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE</p> <p>visina127.5158.0140.976.300.81</p> <p>duina butine30.740.035.521.930.24</p> <p>visina kolena41.352.246.152.520.32</p> <p>visina potkolenice33.040.836.891.900.24</p> <p>visina lakta42.555447.812.810.36</p> <p>visina ramena16.024.719.742.160.28</p> <p>Tabela 4.Antropometrijske mere uenika estog razredaminimalnomaksimalnosrednja vrednostS.D.SE</p> <p>visina133.5165.0150.027.520.97</p> <p>duina butine33.044.738.722.810.36</p> <p>visina kolena43.555.248.92.980.38</p> <p>visina potkolenice34.543.339.42.220.28</p> <p>visina lakta41.558.050.83.400.44</p> <p>visina ramena15.827.220.92.470.31</p> <p>3.3 Uporeivanje mera tela uenika i kolskog nametaja</p> <p>Dijagram 1., prikazuje procentualno slaganje i neslaganje mera uenika drugog razreda koje su uporeene sa merama kolskog nametaja. Ni jedna mera od uenika nije bila proporcionalna sa dubinom, a 5% mera je bilo proporcionalno sa visinom stolice. Po visini imamo 11.7% uenika kojima odgovara novi tip stola i 3.3% kojima odgovara stari tip stola, a u oba sluaja je koriena stolica visine 35 cm. Oigledno je stolica preduboka za svu decu i previsoka za 95% od njih. Dok ni jedan uenik nije imao problema sa meuprostorom za kolena, kod obe klupe (stari i novi tip), ali svaka klupa je previsoka za veinu uenika.Dijagram 2., prikazuje procentualno slaganje i neslaganje mera uenika etvrtog razreda koje su uporeene sa merama kolskog nametaja. kolski nametaj koji je uzet u razmatranje, za etvrti razred, sastojao se od tri razliite veliine stolica i klupa. Sva tri tipa stolica bila su preduboka za 70% uenika, dok su dva od tri bila previsoka. Stolice visine 35cm su obino u upotrebi za uenike prvog, drugog i treeg razreda, a bile su odgovarajue za 53.3% uenika etvrtog razreda.</p> <p>Dijagram 1. procentualno slaganje i ne slaganje mera uenikadrugog razreda koje su uporeene sa merama nametaja</p> <p>Dijagram 2. procentualno slaganje i ne slaganje mera uenikaetvrtog razreda koje su uporeene sa merama nametaja</p> <p>Meuprostor kod novog i starog tipa klupe bio je prihvatljiv za 98.3%, odnosno 100% uenika. Klupa starog tipa (visine 71cm) bila je previsoka za 100% dece kada je uz nju koriena stolica visine 42cm, a klupa novog tipa (visine 66cm) bila je previsoka za 93.3% dece kada je uz nju koriena stolica visine 39cm. ak 60cm visoka klupa, koja se obino koristi u prvom, drugom i treem razredu, bila je odgovarajua samo za 30% dece etvrtog razreda uz korienje stolice visine 35cm. Dijagram 3., prikazuje procentualno slaganje i ne slaganje mera uenika estog razreda koje su uporeene sa merama kolskog nametaja. Dubina sedita (35cm) na obe vrste stolica (stare i nove) bila je odgovarajua za 71.7% dece, dok je bila prevelika za 23.3%, a premala za ostalih 5%. samo 33.3% uenika koji su uestvovali u merenju bilo je kompatibilno sa visinom novog tipa stolice, dok nikome od njih nije odgovarala stolica starog tipa. Stolice za srednju kolu koje su upotrebljene u posleddnja dva razreda, u nekim kolama, bile su preduboke za 53.3% uenika i previsoke za sve njih. Meuprostor kod novog tipa klupe bio je odgovarajui za 73.3% dece, a meuprostor kod starog tipa klupe za 98.3% od njih.</p> <p>Dijagram 3. procentualno slaganje i ne slaganje mera uenikaestog razreda koje su uporeene sa merama nametaja</p> <p>Dubina sedenja oba tipa stolica bila je odgovarajua za veinu dece (71.7%) iako su obe vrste previsoke za njih. Meuprostor klupe bio je takoe odgovarajui za veliku veinu aka (73.3%) iako su oba tipa previsoka za njih.U Tabeli 5., prikazane su dimenzije nametaja koji bi hipotetiki bio pogodniji za veinu studenata. Podaci koji su prikazani u Tabeli 5., govore o procentu dece kojima odgovra isti kolski nametaj, sa standardnim dimenzijama, i to opada kako godine rastu.Stolice sa standardnim dimenzijama pogodne su za 83.3 91.7% aka u pogledu dubine i 55 60% u pogledu visine sedenja. Visina stola bila je prihvatljiva za 68.3 80% dece, a ispod radne ploe ne bi trebala da postoji polica za knjige (kasna) kako bi se omoguio optimalan meuprostor.</p> <p>3.4 Pojava bola</p> <p>18.3% uenika drugog razreda, 20% uenika etvrtog razreda i 45% uenika estog razreda poalilo se na povremeni ili kontinualni bol u leima od poetka svoje osnovne kole.Bol u leima se javlja sa odreenom frekvencijom u vratnom, grudnom i lumbalnom delu kime. Tek 16.7% uenika drugog razreda, 15% uenika etvrtog razreda i 23.3% uenika estog razreda imalo je prouzrokovan bol u leima dok sedi u koli, i veu uestalost bola nakon zavretka obaveza u koli. Vie od 8.3% uenika drugog razreda, 10% uenika etvrtog razreda i 15% uenika estog razreda imalo je izazvan bol u nogama dok sedi u koli. Meutim, procentualno poveanje onih kojima se javlja bol u leima i nogama raste sa poveanjem godina.</p> <p>3.5 Lina zapaanja o kolskom nametaju</p> <p>Veina njih primeuje kako se udobnost njihovih klupa i stolica opada sa porastom njihovih godina (tabele 6 i 7). U pogledu visine stola veina dece drugog razreda smatra da je dobra (Tabela 8.), i pronali su udoban poloaj za itanje, pisanje i sluanje nastavnika (Tabela 9.). Meutim kod starije dece (etvrti i esti razred) opaanje o nametaju je razliito. Po njima klupe i stolice su manje udobne nego po miljenju uenika drugog razreda, naroito za vreme pisanja, dok za vreme itanja i sluanja nastavnika se to manje ma...</p>