DRUGI POGLED

  • Published on
    19-Jan-2016

  • View
    120

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

katalog izlobe

Transcript

  • , -, ( ), - . 20. , , , -, . - . .

  • . -, - .

    20. 21. , - - - . - , , , . - . - -

    - .

    , . - - - .

    .

  • Ha a mvszetrl, mint rktl fogva s szntelenl ltez folyamatrl be-szlnk, ha egy folytatlagos mv-szi akcisorozatknt fogjuk fel, s ha ezek a mvszi akcik szmos olyan vltozst hoznak, mely vltozsok a prbeszdek erteljes arnj-ban (mvszeti trben) keletkeznek, akkor a mvszettrtnetnek, mint a mvszethez s mvszekhez kap-csold valamennyi jelensget me-morizl diszciplnnak a ltezse is kulcskrdsknt merl fel a kortrs mvszeti folyamatokban.

    A 20. szzad utols vtizedtl mig turbulens trendezdsek kvetkeztek be szmos terleten, mint a mv-szet, trsadalmi mozgsok, a nemek, fajok s trsadalmi rtegek kztti viszonyok. Mindez hatssal volt a kortrs vizulis szntr alakulsra, s egsz sor j mfaji besorolst eredmnyezett. A mvszettrtnet ezeknek a jelensgeknek a megha-trozsra irnyul vlaszkeress. A kutats szegmenseinek egyike a

    Ms szemszgA ni

    mvszi

    potika

    bizonyos

    aspektusai

  • ktsgtelenl klnleges ni potika a mvszi kifejezsben, amely a fen-tebb emltett tnyezk sajtos pro-duktuma. Az eredmny klnleges: ms szemszg s msfajta elktele-zettsg az emltett kategrikban.

    A nk lnyegesen szignifiknsabb je-lenlte a 20. s 21. szzadi mvszet-ben mindenkppen a bekvetkezett trsadalmi vltozsok eredmnye, a szociolgiai klmt megvltozta-t feminista mozgalmak, melyek egyenrang helyet vvtak ki a ni mvszek szmra a globlis kortrs mvszettrtnetben. Brmennyire is jelentsek a feminista mozgalmak a nk jogi emancipcijban, de mindenekeltt a nyugati trsadal-mak teljes emancipcijban is, a ni mvszet semmikpp sem csu-pn feminista mvszeti attribtu-mok hordozja. Ez a projekt ppen arra hivatott rmutatni, hogy a ni mvszet nem feminista mvszet. A ni mvszek sajtsgos potikja nyilvnvalan a fentebb felsorolt t-

    nyezk folyomnya, s vitathatatlan, hogy a trtnelem folyamn a nk szocilis sttusra is befolyssal volt a sajtos ni mvszi megnyilvnuls illetve hivats.

    Ezzel a trlattal nem prblunk vla-szul szolglni e jelensg valamennyi aspektusra, de a killts nyilvnva-lan pp e klnleges, ms szemsz-g ni mvszet ltal meghatrozott vizulis szntr egy metszett jelenti. nk el trjuk a kortrs szabadkai vizulis mvszet ni alkotinak egy lehetsges felsorakoztatst, amely nem kizrlagosan helyi nzpontok szerini, hiszen valdi rtelemben a globlis mvszeti trekvseknek egy kiemelt rszt mutatja be.

    A mvszet univerzlis nyelvn ez egy sajtsgos, Ms szemszg.

    Miroslav Jovani

    magyarra fordtotta:Molnr-Csiks Virg

  • Ukoliko razmiljamo o umjetnosti kao neprekinutom procesu koji traje oduvijek, ako ga vidimo kao niz umjetnikih akcija u kontinuitetu, ako te umjetnike akcije rezultiraju brojnim promjenama koje nastajuu ovoj vitalnoj areni dijaloga (plje umjetnosti), onda se i pitanje po-stojanja povijesti umjetnosti kao discipline koja pamti sve fenomene vezane za umjetnost i umjetnike postavlja kao jedno od kljunih u ivotu suvremenih umjetnikih procesa.

    Od posljednjeg desetljea 20. stolje-a do danas, desila su se turbulentna previranja u mnogim aspektima kao to su umjetnost, drutvena kretanja, odnos meu polovima, rasama, drutvenim klasama. Sve ovo utjecalo je na sam tok suvre-mene vizualne scene, a otvorilo je i niz novih kategorizacija. Povijest umjetnosti trai odgovore u defini-ranju ovih pojava. Jedan od segme-nata je svakako posebna poetika u

    Drugi pogledNeki

    aspekti

    umjetnikih

    poetika

    ena

  • enskom umjetnikom izraavanju koji je produkt gore navedenih faktora. Rezultat je poseban, drugi pogled i angairanost u pomenutim kategorijama.

    Angairanije prisustvo ena u umjetnosti 20. i 21. stoljea svaka-ko je rezultat drutvenih promjena, borbe feministikih pokreta koji su izmijenili socioloku klimu i stvorili mogunost ravnopravnog sudje-lovanja umjetnica ena u pisa-nju suvremene svjetske povijesti umjetnosti. Ma koliko feministiki pokret bio znaajan u emancipa-ciji ne samo prava ena nego i u emancipaciji itavog, u prvom redu zapadnog, drutva, umjetnost ena umjetnica nikako nema samo atribut feministika umjetnost. Ovaj projekt upravo ukazuje da umjetnost ena nije feministika umjetnost. Specifina poetika ena umjetnica jeste rezultat svih gore navedenih faktora i neosporno je da je socijalni status ene kroz

    povijest uvjetovao svojstven nain umjetnikog angamana ena.

    Ovom izlobom ne pokuavamo dati odgovore na sve aspekte ovog feno-mena ali ona svakako daje presjek vizualne scene odreene upravo posebnim, drugim pogledom ena umjetnica. Pred vama je jedan od moguih izbora vizualnih umjetnica suvremene subotike scene koja nema atribut iskljuivo lokalnog aspekta jer u punom smislu pred-stavlja dio globalnih umjetnikih stremljenja.

    U univerzalnom jeziku umjetnosti ovo je jedan specifian Drugi pogled.

    Miroslav Jovani

  • Jasmina Jovani Vidakovi

    /ki

    ll

    tk/

    auto

    rke

    Roena 3. 8. 1965. godine u Subotici. Diplo-mirala na Vioj koli likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu 1989. godine, a 1992. godine diplomirala je i na Akademiji umet-nosti u Novom Sadu na odseku za umetniku grafiku u klasi profesora Milana Stanojeva. Od 2001. godine radi kao kustoskinja u Mo-dernoj galeriji Likovni susret Subotica.

    SAMOSTALNE IZLOBE:1995 Moderna galerija Likovni susret Subotica (sa Miroslavom Jovaniem i Tiborom Sarapkom)1995 Savremena galerija, Zrenjanin2001 Gradska galerija Waldinger (sa Sandrom Vehabovi), Osijek (Hrvatska) 2002 Moderna galerija Likovni susret Subotica (sa Sandrom Vehabovi) 2002 Izloba grafika, Galerija UPIDIV-a, Novi Sad2002 Sinagoga izloba povodom 100 godina su-botike Sinagoge, Galerija Bucka Ganjo, Subotica2006 Putovanje Moderna galerija Likovni susret Subotica2011 Interference (sa Miroslavom Jovaniem) Prodajna galerija Beograd, Beograd

    KOLEKTIVNE IZLOBE (izbor):1991 Salon mladih, Kikinda1992 Galerija Grafiki kolektiv (Majska izloba), Beograd1993 Novi lanovi UPIDIV-a, Novi Sad1994 Forma 13, Novi Sad, Kikinda1996 Grafike i crtei mladih subotikih umetnika, Likovni susret Subotica, Gradski muzej, Senta,Forma 14, SNP Novi Sad, Narodni muzej, Kikinda1997 Grafiki atelje Likovnog susreta 19821997, Miskolci galria, Mikolc (Maarska),63. izloba kolonije Baka Topola, Umetnika gale-rija Baka Topola1998 Savremena umetnost Hrvata iz Vojvodine, Klovievi dvori, Zagreb (Hrvatska)2001 Likovno stvaralatvo Subotica 2001, Likov-ni susret Subotica2002 22. Sremsko-mitrovaki salon, Galerija Lazar Vozarevi, Sremska Mitrovica

    2003 50 godina umetnike kolonije u Senti, Gradski muzej, Senta2005 Pali u delima likovnih stvaralaca, Velika terasa, Pali, Gradski muzej, Subotica2007 Pogodite zato?, Likovni susret Subotica, Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad,27. Sremsko-mitrovaki salon, Galerija Lazar Vozarevi Sremska Mitrovica2008 Projekat umetnost u Vojvodini danas, Likovni susret Subotica, id, Sremska Mitrovica, Inija, Zrenjanin, Kikinda, Vrac, Sombor, Novi Sad2009 Umetnika grafika i savremeni mediji, Likov-ni susret Subotica, Centar za savremenu umjet-nost Grne Gore, Podgorica (Crna Gora), Likovna galerija Poklon zbirka Rajka Mamuzia, Novi SadSrpska grafika danas, Prodajna galerija Beograd, Beograd, Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska,Izloba uesnika meunarodne umetnike kolonije Juni most, Peuj (Maarska) 2010 Novi poetak: prva decenija 21. veka, Likovni susret SuboticaPortreti savremenih subotikih autora, Bash Kua, Subotica 2012 UK Senta 19522012., Gradski muzej Senta, Senta2013 Uokvireno: 30 godina uramljivake radnje Mihalja Buze, Likovni susret Subotica2014 Palete mira, meunarodni putujui likovni projekat, galerija Ateliers de Mnilemontant, Pariz

    NAGRADE:1992 Trea nagrada Univerziteta u Novom Sadu kao najbolji student zavrne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu (sa suprugom Mirosla-vom Jovaniem)2007 Pro Urbe, nagrada za doprinos gradu u oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja koju dode-ljuje Grad Subotica2011 Trea nagrada za akvarel Umetnike kolonije u Senti

    DELA U JAVNIM KOLEKCIJAMA:Moderna galerija Likovni susret Subotica,Gradski muzej Senta

    KONTAKT:e-mail: jasmina.jv@gmail.com

  • Jasmina Jovani VidakoviHome Sweet Home: Zapisi jedne domaice. Kuhinja

    Home Sweet Home: Egy hziasszony feljegyzsei. Konyhaakril na platnu / akril, vszon / 100x80 cm, 2014

  • Ksenija Kovaevi

    /ki

    ll

    tk/

    auto

    rke

    Roena 25. 8. 1974. u Subotici. 1998. diplo-mirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za slikarstvo, u klasi pro-fesora Jovana Rakidia i Miodraga Nagor-nog. 2000. pohaala kolu za istoriju i teo-riju umetnosti (zimski i proleni semestar), CSU Beograd i kolu hot.summer/hot.html.workshop/webcooking devices: Kitchenme-dialab. 2003. magistrirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidia.

    SAMOSTALNE IZLOBESamostalno je izlagala u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Panevu, Niu, Zrenjaninu, Mariboru i Ljubljani (Slovenija), Malmeu (vedska), Njujorku (SAD) i Budimpeti (Maarska).

    KOLEKTIVNE IZLOBEIzlagala je kolektivno u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici (Srbija), Mariboru, Celju, Velenju, Ljubljani (Slovenija), Trebinju (BiH), Puli (Hrvatska), Peuju, Baji i Budimpeti (Maarska), Berlinu, Bonu i Bremenu (Nema-ka), Vilja Rosi, Muizenbergu i Kejptaunu (Juna Afrika), Helsinkiju (Finska), Saragosi i Madridu (panija) i Gracer Rathausu (Austrija).

    NAGRADE1997 Nagrada Akademije umetnosti / umetni-ka kolonija Ivanjica1998 Nagrada za pejza na prvom bijenalu Pejza 98 (Novi Sad)1998 Nagrada najboljem mladom umetniku Bogdanka Poznanovi (VI