DRUŠTVENA ODGOVORNOST KORPORACIJE - CORPORATE

  • View
    219

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

  • 4

    Mr Slaana Sredojevi*

    DRUTVENA ODGOVORNOST KORPORACE - CORPORATE SOCIAL RESPONSIBILITY (CSR)

    Odnos izmeu korporaca i drutva poeo je da se razva u 18 veku, a prvu definicu daje ameriki ekonomista Howard Bowen 1953. godine u delu Drutvena odgovornost biznismena .

    Ono to razlikuje dananje shvatanje CSR od inicativa iz prolosti, jeste opredeljenost korporaca da CSR treba da bude predmet stratekog upravljanja, koje e sadrati i instrumente i mehanizme za upravljanje.

    * Pomonik Koordinatora Centra za bankarsku obuku Udruenja banaka Srbeaktuelno

  • 5

    Drutvena odgovornost korporace odnosi se na pojavu koja ne nova. Pored znaaja finansske i pravne odgovornosti u teori i praksi korporaca, jo od XVIII veka je prisutno i gledite da korporace imaju takoe i odgovornost prema drutvu1. S obzirom na direktnu povezanost drutvene odgovornosti korporace sa drugim kategorama, kao i brojnim multilateralnim inicativama, u literaturi danas postoji veliki broj definica ovog koncepta. U dokumentu iz 2002. godine Promoca evropskog okvira za drutvenu odgovornost korporace, Evropska komisa je definiui drutvenu odgovornost korporace kao ... koncept koji integrie drutvene i ekoloke performanse u poslovne aktivnosti kompane i u njene odnose sa stejkholderima na dobrovoljnoj osnovi2, ukazala na injenicu da se sve vie uvia povezanost izmeu odgovornog poslovanja i odrivog poslovnog uspeha.

    Privredne strukture zemalja koje danas nazivamo razvene, izmenile su se fundamentalno krajem XIX veka: poele su da se pojavljuju velike kompane sa visokom koncentracom moi i vanom ulogom u razvoju, a manje regionalne kompane postale su manje znaajne. Neki od preduzetnika ovih velikih kompana dali su pozitivan odgovor na mnoga pitanja javnosti, putem poboljanja stambenih i radnih uslova svojih zaposlenih. Meutim, pojavom ovih velikih kompana u drutvu, tokom dvadesetih godina XX veka dolazi i do pojave neetikih postupaka koji su svojim kontinuiranim delovanjem znatno doprineli nastanku Velike ekonomske krize. Ovim je uoena vanost drutvene odgovornosti korporace koja je tako nepovratno zadobila panju drutva. U ovom periodu se javljaju prva pisana razmatranja na temu transparentnosti u poslovanju, meu

    kojima J. M. Clark 1916. godine navodi: ... Ako ljudi preuzimaju odgovornost za rezulate svojih aktivnosti, onda poslovna odgovornost mora podrazumevati rezulate njihovih poslovnih aktivnosti, nezavisno od toga da li je ona prepoznata zakonima ili ne3.

    Klasini laissez-faire sistem ostao je dominantan do 1930. godine, kada je uveden novi model upravljanja u kojem drava preuzima aktivnu i kritiku ulogu. Aktivno prisustvo drave je prinudilo kompane da se ukljue u nove aktivnosti i je cilj bio poboljanje radnih i ivotnih uslova zaposlenih, kao i podrka drutvenom progresu. Meutim, jo uvek ne bilo shvaeno pravo znaenje harmone izmeu drave i drutva, pa su se korporace doivljavale kao drutvene ustanove koje povremeno treba da budu ukljuene u inicative od opteg interesa, manifestovane uglavnom u vidu filantropskih doprinosa i konvencionalnih verovanja o poboljanju uslova ivota i rada zaposlenih.

    Nastanak koncepta drutvene odgovornosti korporace - Corporate Social Responsibility (CSR)

    Organizovane diskuse na temu definisanja znaenja drutvene odgovornosti korporaca, poinju da se javljaju 1950. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD). Prvi pokuaj da se u teoru uvede odnos izmeu korporaca i drutva uinjen je ve 1953. godine kada se pojavljuje i prva definica drutvene odgovornosti korporace koju je ameriki ekonomista Howard Bowen4 u svom delu Drutvena odgovornost biznismena naveo kao ... Obaveze biznismena da streme takvim politikama, odlukama i aktivnostima koje su poeljne u okvirima ciljeva i vrednosti naeg drutva. Zasnivajui svoje razmatranje

    1 Postoje i tvrdnje da je izvorno znaenje rei kompana blie drutvenom, nego ekonomskom aspektu, po njenim izvodu iz latinske rei companion (lat. cum, panis zajedniko pravljenje hleba).

    2 European Commission: Communication from the Commission concerning Corporate Social Responsibility: a business contribution to Sustainable Development; COM (2002) 347 final, . 5, Brussels, 2002.

    3 J. M. Clark, Journal of Political Economy, 1916.4 Bowen, Howard: Social Responsibilities of the Businessman, New York: Harper and Row, 1953. Howard Bowen (1908.

    1989.) je tokom 1930-ih studirao ekonomu na University of Cambridge i u London School of Economics. Obavljao je brojne funkce u Vladi SAD i aktivnosti u akademskim krugovima, nakon ega je postao predsednik Iowa University 1964. godine.

  • 6

    na polazitu da ekonoma ima vie sfera uticaja na ivot graana, istraivanje koje je Bowen sproveo o ulozi korporaca dovelo je do zakljuka da drutvena odgovornost korporace treba da odraava oekivanja i vrednosti drutva. Vremenom se fokus pomerao sa odgovornosti koju su imali samo vlasnici korporaca ka efektima koje na drutvo proizvodi korporaca u celini. Ovi zakljuci su oznaili poetak moderne i ozbiljne diskuse o znaaju drutvene odgovornosti korporace, koja se u literaturi dalje pojavljuje kao Corporate Social Responsibility (CSR).

    Istovremeno se javljaju i oponirajui stavovi, koji ukazuju na opasnost da bi dodeljivanje drutvene odgovornosti korporacama skrenulo njihovu panju sa primarnih ekonomskih ciljeva zbog kojih su i osnovane. 1962. godine Milton Friedman komentarie: ... Neki trendovi mogu snano uzdrmati osnove naeg slobodnog drutva, a to je prihvatanje drutvene odgovornosti od strane slubenika kompane umesto stvaranja najveeg mogueg profita za svoje akcionare. Ovo je veoma subverzivna doktrina. Ukoliko biznismeni imaju drutvenu odgovornost pored maksimiziranja profita za akcionare, kako bi oni mogli znati koja je to odgovornost? Mogu li samoizabrani pojedinci odluiti ta je drutveni interes?5 Time je zapoela polarizovana debata na temu odnosa korporace prema drutvu, kojom je dominirala neoliberalna ekonomska paradigma. Ve tokom 1960-ih i 1970-ih godina dolazi do preokreta, jer se na svetskoj ekonomskoj sceni pojavljuju multinacionalne kompane (MNK) e poslovne aktivnosti imaju visok ekonomski, drutveni i uticaj na ivotnu sredinu, to poinje da privlai panju javnosti. Prisustvo MNK je mnogim novonastalim dravama (bivim kolonama) predstavljalo reminiscencu vremena kolonalizma i potencalnu opasnost za njihov suverenitet, pa je dolo do potrebe za uspostavljanjem meunarodnih instrumenata i inicativa koje bi regulisale aktivnosti MNK. Tako dolazi do multilateralne saradnje na meunarodnom nivou (ukljuujui Ujedinjene nace - UN, Meunarodnu organizacu rada

    - ILO, Organizacu za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD) i objavljivanja mnogih preporuka kao to su Tripartitna deklaraca o principima u vezi sa MNK i socalnom politikom (ILO, 1977.) i Preporuke za MNK (OECD, 1976.). U narednim godinama i tokom 1980-ih, dolazi do promene u percepci MNK od strane zemalja u razvoju, e su ekonomske politike naglaavale znaaj liberalizace, deregulace i aktivnog privlaenja stranih direktnih investica kao izvora zaposlenosti, know-how-a i transfera tehnologe.

    Tokom 1990-ih dolo je do pojave sera finansskih, etikih i ekolokih skandala u korporacama irom sveta (od Evrope, preko SAD, do Japana), kao i rastueg trenda skepticizma na temu globalizace. MNK, kao jedan od vodeih inioca ekonomskog progresa, ponovo su postale predmet kritike javnosti na meunarodnom nivou zbog stvaranja ekonomskih, drutvenih i ekolokih posledica njihovih aktivnosti na globalnom nivou, kao i dovoenja u sumnju njihovih principa upravljanja, odgovornosti i integriteta. Kao reakcu, MNK su razvile svoje politike upravljanja i razvoja, kao i kodekse ponaanja koji se primenjuju u svim aktivnostima MNK. Bilo da se aktivnosti obavljaju u zemlji ili u inostranstvu, ovog puta politike i kodeksi su se odnosili na sve stejkholdere korporace. Inicative MNK na dobrovoljnoj osnovi bile su praene i inicativama drugih entiteta kao to su udruenja investitora, udruenja za zatitu potroaa, nevladine organizace, meunarodne trgovake une, kao i sve veeg broja korporaca iz visoko razvenih zemalja. Nasuprot inicativi koja je 1970-ih dola sa meunarodnog nivoa i bila podrana uglavnom od strane zemalja u razvoju, donoenje politika poslovanja i kodeksa ponaanja predstavljalo je inicativu samih korporaca uglavnom iz razvenih zemalja i tako dovelo do potpunog zaokreta u konstelaci odnosa po pitanju drutvene odgovornosti.

    Autor dela Trodimenzionalni konceptualni model drutvenih performansi korporace6 objavljenog 1979. godine, A. B. Carroll je

    5 Friedman, Milton: Capitalism and Freedom, Chicago: University of Chicago Press, 1962.6 Carroll, A.B: A Three-Dimensional Conceptual Model of Corporate Social Performance, Academy of Management Review

    4, . 497-506, 1979.

  • 7

    predloio model CSR koji sadri sledee etiri komponente drutvene odgovornosti korporace po opadajuem redosledu vanosti:a) Ekonomska odgovornost stvaranje

    profitab) Pravna odgovornost pridravanje

    zakonskih regulativac) Etika odgovornost raditi ono to je

    ispravno i izbegavanje skandalad) Diskreciona/filantropska biti dobar

    korporativni graanin.A. B. Carroll je 1991. godine rezultate svojih

    empirskih istraivanja razvio u model CSR u obliku piramide, naglaavajui da ona pomae menaderima da dobu uvid u konstantnu meusobnu povezanost razliitih vrsta odgovornosti7.

    Po njegovoj definici ... CSR je takav nain poslovanja koji podrazumeva ekonomsku profitabilnost, izvravanje zakona, etiko ponaanje i pruanje podrke drutvu. Biti drutveno odgovoran, prema tome, znai da profitabilnost i pridravanje zakona predstavljaju preduslove kada se govori o

    etici korporace i o stepenu u kojem ona daje podrku drutvu u kojem posluje, u vidu novca, vremena i talenta. Validnost Carrollovog modela CSR piramide je vie puta potvrivana u mnogim studama, iako definica predstavlja samo jednu