E.M.chalmers--Lek Za Slomljeni Mozak

  • Published on
    22-Oct-2015

  • View
    13

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

E.M.chalmers--Lek Za Slomljeni Mozak

Transcript

<ul><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>2</p><p> Zahvalnice </p><p> Srdano se zahvaljujem velikoj grupi naunika, kliniara, nastavnika, svetenika i obinih </p><p>italaca za sugestije kojima su ovu knjigu uinili korisnijom za grupu iji su predstavnici. Posebno hvala dugujem i doktorima Dordu Akersu, Deku Blanku, Leoni Guli i eri </p><p>Skidmor za paljivo itanje rukopisa i sugestije koje su mi bile od neprocenjive vrednosti. Najvanija i najdublje priznanje ide mojoj supruzi, Esteri Vidmer almers, za njenu posveenost i pomo u svim stadijumima stvaranja ove knjige, za njenu ureivaku pronicljivost, spisateljsku vetinu i mudro kritiko rasuivanje. </p><p>Ne smem zaboraviti ni moju sada ve odraslu decu, nastavnicu Donu Stin i klinikog terapeuta Verlina almera, koji su me toliko puta kroz odrastanje podseali na vanost i istinitost osnovnih postulata prodiskutovanih u ovoj knjizi, a takoe i zbog toga to su sa mnom nesebino podelili svoja profesionalna iskustva. </p><p>Ovom prilikom elim da izjavim svoju zahvalnost i autorima knjiga iz kojih sam koristio istraivanja i ilustracije: J.C. Eklesu, R.B. Katelu, Vilder Penefildu, J. Ahterbergu i G. Franku Lavlisu, Doan Borisenko, Riardu Restaku, Danijelu Goldmanu, Vilijamu Sadleru i mnogima drugima ija imena se nalaze u referencama i zabelekama. </p><p>Najzad, ova knjiga ne bi videla svetlost dana da nije bilo mojih klijenata iji je doprinos u linim iskustvima i doivljajima koji su tivu dali boje i obogatili ga u mnogome. </p><p>Konano, najvee priznanje odajem strpljivom prijatelju, Isusu Hristu, koji me je neumorno nadahnjivao svojim mislima i hrabrio svojom ljubavlju, sve vreme stvaranja ove knjige. </p></li><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>3</p><p>Uvod </p><p>Tek to nismo stigli u Bejkersfild, CA na na 23 sprat, viespratnice Tioga Motor. Sunce je izlazilo sa nae desne strane, a jutro je bilo prohladno osveavajue. Bio sam budan ve nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanjima. </p><p>Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopu svojih doktorskih studija pohaali i moj kurs iz oblasti psihoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek tako malo znali o savetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saznanja o umu i emocijama. </p><p>Razmiljao sam i o tome koliko je samo povreenih ljudi u ovome svetu razoaranih roditelja koji se hvataju u kotac sa loim ponaanjem svoje dece i delikvencijom svojih adolescenata; osoba sa poremeajem panje; anksioznih, depresivnih, opsesevnih, kompulzivnih tipova linosti; onih koji su unesreeni paninim poremeajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sa drugim problemima. </p><p>Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnove uenja Frojda, Skinera, Rodersa, Maslovljeve, Elisove, Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im se sledee pitanje: Da li su uspeli da pronau odgovore na pitanja koja su im se nametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugima u reavanju njihovih ivotnih problema? </p><p>I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli modane strukture, kako hemijske tako i fizike i da na neki nain dokue bilo kakvu vezu izmeu strukture i funkcije, nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti do valjanih zakljuaka i odgovora na ljudske probleme? </p><p>Mo genetike hemijski kodovi uposleni u svakoj eliji tela i mozga. Neto razmiljam, zabrinuti ljudi su sigurno puni pitanja. Na kraju krajeva, da li ljudi jednostavno zaglave u ovaj svet roenjem? I moemo li im mi uopte pomoi genetskim ininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganja ljudima da se promene i reavamo li probleme prostim genetskim ienjem? </p><p>Ali ta ako su odgajanje i panja jai od gena? A ta emo rei o kursevima utvrivanja u roditeljskim vetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, i .i ispiranju mozga, ili restrukturiranju zakonskog sistema i kontroli medija? Jesmo li mi zakljuani u svojim problemima zbog naina na koji mislimo i onoga o emu mislimo? </p><p>Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovor nalazi u reformi ishrane? A da moda vedski svetenici sa dalekog istoka nemaju odgovor? Oni su vekovima tvrdili da </p><p>mozak oslobaa posebne supstancije koje umu mogu obezbediti mir.1 Neuro-naunici sa zapada otkrivaju da um zaista oslobaa hemijske supstancije koje direktno determiniu iroku paletu naih najrazliitijih oseanja. Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prouavali i koja se kroz istoriju ponosila time to je imala direktan uticaj na ljudske ivote, da prui oveku dananjice praktine odgovore na pitanja koja ga mue. Mnogi renomirani naunici kau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja lino ne vidim neslaganje izmeu nauke i religije. </p><p>Nauna istraivanja su stalno puna iznenaenja. Ali ispravna nauka ne otkriva nita to se kosi sa ispravno shvaenom biblijskom istinom. Ustvari, ja sam otkrio da esto ispravna nauka obasjava biblijske tekstove novom svetlou i da ispravno razumevanje biblijskih tekstova otkriva nove naune vidike. Ako prouavamo otvorenog uma i nauka i Biblija e nas pouiti zakonitostima, za koje verujem da ih je sam Bog ustanovio i kroz koje On sam i radi! </p><p>Moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojih zebnji kad su razvili druenje sa ovim Bogom, kroz kojega, kako u Bibliji pie, ivimo, i miemo se, i jesmo.2 Kad je Sokrat, mudri </p></li><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>4</p><p>grki filozof podelio sa svojim uenim kolegama sledeu frazu kakve su ti misli, takav si, on je samo bio eho mudrosti kralja Solomuna, najmudrijeg oveka na svetu, zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3 </p><p>Danas oni koji se bave neuro naukama, potvruju da je nae miljenje tako moan proces koji moe raspriti milione hemijskih kesica ispunjenih odgovarajuim hemijskim spojevima na odgovarajue adrese u mozgu i tako dubinski menjati naa raspoloenja, oseanja i delovanja. Jo neverovatniji od ovoga su nedavno obelodanjeni nalazi istraivanja neuro-naunika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega, koji pokazuju kako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4 Ova biblijska misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi i potpuniji smisao kroz ovo istraivanje. </p><p>Opet se moje misli vraaju na to mnotvo povreenih napolju nebrojene mase onih koji nisu nikad zatraili strunu pomo. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi pak nisu znali kome da idu. </p><p>Mogu li ikako pomoi tim ljudima da prepoznaju put kojem je kraj isceljenje slomljenog mozga? Mogu li ih ikako inspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga moj pokuaj. </p><p>A onda se moje misli sele na moj tridesetogodinji rad u psihoterapiji i savetovanju i na dvadeset godina svetenike slube pre toga. Kakvo je to moje savetovanje i terapija? </p><p>Kako stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a ta zadravam? Na osnovu ega vrim izbor gradiva za predavanje? Kako biram pravu tehniku iz mnotva? Kojim se principima rukovodim?... </p><p>Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu a da ne mislim na neke kojima nisam uspeo da pomognem. Stalno iznova preispitujem razloge neuspeha. Preispitujem i line frustracije i situacije u kojima sam propustio priliku da motiviem nekoga. Dobro mi je poznato kako je lako biti neosetljiv za tua iskrena oseanja i kako je lako fokusirati se na pogrene ciljeve ili primeniti pogrene lekove. </p><p>Opet ne mogu a da ne razmiljam i o stotinama mojih klijenata koji su pronali spokoj uma i radost ivota u osloboenju od teskobe, paninih poremeaja, depresije, kompulzivnih i opsesevnih radnji, poremeaja linosti i seksualnog ponaanja i gomile drugih uznemiravajuih poremeaja. Namee mi se pitanje: Zato su neki trajno izleeni, a kod drugih se bolest povratila? </p><p>Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apatinim kao i o borbenima; ali i o onima koji su nadvladali svoje krize i od loih aka postali nabolji u klasi. Kroz misli mi prolaze i svi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa nad naunim dostignuima svoje dece. </p><p>Razmiljam takoe i o deci i adolescentima koji odjednom otkriju da je besmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma, zapanjujue moni mozak i koji promene smer svoga ivota i polete putem neverovatnih otkria. </p><p>Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponencijalan rast saznanja i merljiva iskustva kako u naunom tako i u duhovnom carstvu, ipak nas i dalje mui potreba za jasnim i dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slomljenog mozga. Slomljenog fiziki i psiholoki. </p><p>U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemo kako nas dozivaju u razliitim pravcima. Moramo priznati da je veliki izazov prepoznati i odabrati pravi, na putu naeg traganja za obnovljenjem i celovitou. Stoga smo, ako dozvolite, uz put postavili mnoge ustaljene principe i proverene teorije, poput saobraajnih znakova. </p><p>Postoje sigurni i pouzdani naini izleenja kao to postoje sigurni i pouzdani putevi. Takoe postoje i nesigurni i opasni putevi. Na nesreu, mnogi znaajni ljudi su se odluili za opasne staze i svoje putovanje su zavrili nesreniji nego li su bili na poetku puta. </p></li><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>5</p><p>Principi i postulati izneti na sledeim stranicama, zasnovani su na sigurnim osnovama i podrobno ispitani. Oni su bazirani na zdravim naunim dostignuima do kojih su doli naunici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na biblijskim izvetajima ije poruke su preneli razliiti pisci Biblijskog teksta, kako bi nam osigurali ispravno razumevanje.5 Sledei ih, hiljade njih su pronali put ka psiolokom zdravlju i celovitoj linosti. </p><p>U ovoj knjizi mi definiemo re princip kao osnovnu istinu, bazini zakon, ili vladajui zakon ponaanja. Kad upotrebimo re postulat mi je definiemo kao aksiomsku pretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni preduslov koji vodi ka specifinom reenju. </p><p>Nadam se da e principi i postulati izneseni na narednim stranicama, biti zvezde vodilje i nezalazee sunce koje e nas odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom moru, ne bi li sigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puninu radosti! </p></li><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>6</p><p>POGLAVLJE 2 Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti vaeg mozga </p><p> Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofiziar i socijalni </p><p>psiholog, objavio je da na mozak nema kako se do tada mislilo dvanaest do etrnaest milijardi modanih elija, ve sto. </p><p>Postoji oko hiljadu meusobnih veza ili sinaptikih spojeva po eliji, ili oko hiljadu triliona meuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo. </p><p>Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinanoj eliji (ovo ukljuuje otprilike deset triliona elija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNA predstavlja broj koji je trideset puta vei od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matematiara je to oko 6 x 109. Ako bi se rastegnula DNA u svih deset triliona elija i povezala da ini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmauje irinu celog solarnog sistema!6 </p><p>Jednog dana, na kraju asa, upitao sam svog profesora inae zagovornika organske evolucije sledee pitanje: Kako teorija evolucije objanjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da reava probleme mnogo vee od onih sa kojima e se za ivota susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo onu opremu koja mu je neopodna. Bio je iskren i objasnio da evolucionistika teorija nema valjano objanjenje za ovu pojavu. A onda je on upitao: Zato veruje da mozak ima kapacitet koji ne moemo upotrebiti tokom celokupnog ivotog veka? </p><p>Uinilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislio sam da moda oekuje propoved budui da je znao da sam svetenik. Naravno, nisam imao srca da ga razoaram, pa sam odgovorio: Verujem da kad je Bog stvorio prvog oveka po sveme obliju, nije imao nameru da ga poivi ezdeset, sedamdeset pa ak ni sto godina. Bog je planirao da ovek ivi veno. Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskonanim univerzumom kroz beskrajnu venost! Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: Moda si u pravu. I ja vrsto verujem da jesam. </p><p>Slaem se sa autorom koji je napisao: Svako ljudsko bie koje je stvoreno prema Bojem obliju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj - individualnou, silom da misli i ini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji podnose odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obuavanje mladih da budu ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.7 </p><p>Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bia je vodila uvenog neuro-istraivaa Dona C. Eklesa da pred kraj predanog istraivakog ivota izjavi sledee: Poto materijalistiki pogled nije u stanju da objasni nau jedinstvenost, prinen sam da jedinstvenost sebe samog tj svoje due pripiem inu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teoloki govorei, svaka dua je neponovljiva Boja kreacija koja se implantira u rastui fetus u vremenu izmeu zaea i roenja. To je injenini dokaz unutranjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije mogu bez boanske kreacije. Priznajem da nijedno drugo objanjenje meni nije logino; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantastino neverovatnom lutrijom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determinie neiju jedinstvenost, ve je samo modifikuje. </p><p>Zakljuak je od neprocenjivog teolokog znaaja. On iznova uvruje nae verovanje u postojanje ljudske due kao ovekove celokupnosti i njenog udesnog porekla u Bojem stvaranju. Po </p></li><li><p>Dr. Chalmers: Lek za slomljeni mozak </p><p>7</p><p>njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajntajn verovao, ve kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.8 </p><p>Ovim izraavam svoje napore da sa dubokom poniznou razumem linost sebe samog, kao bie koje je u stanu da doivi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da emo mi ljudi biti stanju da otkrijemo tu veru koja preobraava u znaenju i znaaju ove predivne avanture koja je svakome od nas darovana u naem malom mikrokosmosu; kroz na predivni mozak koji je na kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uivanja u odnosima sa drugim sopstvenim biima.9 </p><p>Neki neuro-naunici veruju da na roenju mozak sadri najvei broj neurona u toku celog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve, to emo kasnije pojasniti). Od tada, kau ovi naunici, modane elije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, ukljuujui motornu koru i frontalne renjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan. </p><p>No ako odemo malo dublje u modanu strukturu, gubitka elija nema. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih elija, moemo nainiti naunu pretpostavku na osnovu slinog procesa gubitka modanih neurona u poznim godinama. </p><p>Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo modane elije, one izumiru. Ovo je rezultat dvadeset-osmogodinje studije u kojoj je praeno etiri hiljade stanovnika drave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi! </p><p>Naravno, neupotreba iako vaan, nije i jedini inilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivne bolesti, neodgovarajue oduenje i povrede gl...</p></li></ul>