Energetska Bezbednost-bezbednost Energije i Prirodnih Resursa

  • Published on
    11-Jul-2015

  • View
    113

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

Univerzitet u Novom Pazaru Departman pravnih nauka Beograd

Esej Energetska bezbednost Bezbednost energije i prirodnih resursaVojska Srbije je organizovana oruana snaga koja brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile. U skladu sa Ustavom i spoljnopolitikim opredeljenjima drave, Vojska Srbije razvija sposobnosti za aktivan doprinos izgradnji povoljnog bezbednosnog okruenja, partnerstva i uea u multinacionalnim operacijama sa mandatom UN, kao i za podrku civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti. Demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije i drugih snaga odbrane i transparentnost odbrambenih poslova osnova su za razvoj savremenog sistema odbrane.

Nastavnik: Doc dr.Tomi Duko Asistent: Prof. Radoni Hajradin

Student: Nenad Dragi Br. Indeksa: 2-702/08

Beograd, 2011

SadrajUvod .......................................................................................................................... 1 01. Hronologija razvoja slube bezednosti u vojsci ............................................... 3 02. Formiranje dve celine od vojne slube bezbednosti ........................................ 5 2.1 Vojnobezbednosna agencija ............................................................................ 5 2.2 Uprava vojne policije ........................................................................................ 5 03. Nadlenost Vojnobezbednosne agencije.......................................................... 5 04. Organizacija Vojnobezbednosne agencija ...................................................... 6 05. Nadzor nad radom Vojnobezbednosne agencije ............................................ 6 06. Znaenje odreenih skraenica ....................................................................... 7 07. Zakljuak............................................................................................................ 8 Literatura .................................................................................................................. 9

~1~

UvodRepublika Srbija je jo uvek suoena sa znaajnim izazovima, rizicima i pretnjama koji ugroavaju njenu bezbednost. Osnovna pretnja bezbednosti jeste pokuaj otcepljenja teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji je optereena etniki motivisanim aktima nasilja koji doprinose stvaranju nesigurnosti i straha kod pripadnika srpskog naroda i manjinskih etnikih zajednica. Spora izgradnja demokratskih institucija i demokratske politike kulture i odnosa na Kosovu i Metohiji, nepotovanje osnovnih ljudskih prava, uskraivanje slobode kretanja, ekspanzija organizovanog kriminala, uzurpacija i unitavanja privatne imovine i kulturnoistorijskog naslea i otean proces povratka prognanih i interno raseljenih lica, kao i ostali bezbednosni problemi koji imaju regionalne razmere pretvaraju ovaj prostor u glavni izvor nestabilnosti u Republici Srbiji. Na ukupno bezbednosno stanje u Republici Srbiji u znatnoj meri utiu posledice viegodinjeg graanskog rata voenog na prostorima nekadanje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, meunarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i NATO bombardovanja, kao i izraeni problemi tranzicije. Republika Srbija jeste kao i ostale drave regiona, suoena sa terorizmom, raznim oblicima organizovanog kriminala, korupcijom, nelegalnom trgovinom narkoticima, destruktivnim delovanjem pojedinih verskih sekti, trgovinom ljudima i finansijskim i visokotehnolokim kriminalom.

~2~

01. Hronologija razvoja slube bezbednosti u vojsciZnaajniji pisani izvori iz istorije Srba u kojima se pominje obavetajno-bezbednosna delatnost potiu iz srednjovekovne Srbije, odnosno iz vremena cara Duana. Duanov zakonik je prvi istoriski znaajan pravni akt u kome su normativno ureeni bezbednosni poslovi.Razvoj savremenih bezbednosnih aktivnosti na prostoru Srbije moe da se prati od poetka XIX veka, neposredno pre i tokom Prvog srpskog ustanka. Iz tog vremena potiu i prvi primeri dvojnih igara, odnosno prevrbovanja turskih agenata.U Karaorevo vreme, u martu 1810. godine, nastao je prvi zvanini dokument znaajan za razvoj bezbednosnih aktivnosti Naertanije. Tada se, prvi put u naoj istoriji, razdvajaju poslovi policije i vojske.Vladavina kneza Miloa Obrenovia ima veliki politiki znaaj za Srbiju jer je u njegovo vreme reavano pitanje srpske autonomije. Zbog dinaminih javnih i tajnih diplomatskih aktivnosti i pregovora, naroito sa Turskom i Rusijom, preduzimane su mere predostronosti i ,,opreznosti prilikom prijema u dravnu slubu, a knez je naloio i nadzor nad politikim, diplomatskim i dravnim inovnicima i deputatima i u Beogradu i u Carigradu.31. oktobra 1839. godine (12. novembra po gregorijanskom kalendaru) donet je Vojni zakon, u kome su prvi put detaljno razraeni oblici ugroavanja bezbednosti vojske. Od 2008. godine, 12. novembar se slavi kao Dan Vojnobezbednosne agencije.U glavama XIV i XV tog zakona, predviena su dela i sankcije za izdaju, bekstvo, pobunu i druge oblike pojedinanog ili kolektivnog delovanja protiv interesa naroda. U lanovima 7. i 8. Izvoda iz Vojnog zakona posebno su razraena dela pijunae, kao i dela protiv ustava i ,,slobode naroda.Vojni zakon iz 1839. godine prvi je pravni akt u kome se na celovit nain definiu pitanja bezbednosne i kontraobavetajne zatite Vojske Knjaevine Srbije.Jedan od prvih zadataka organa vlasti u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine bilo je uspostavljanje efikasnog obavetajno-bezbednosnog sistema, osposobljenog da se odu-pre svim unutranjim i spoljnim pretnjama. Sistem se razvijao u okviru dva kljuna resora ministarstva vojske i ministarstva unutranjih poslova.Uredbom o Glavnom generaltabu i generaltabnoj struci od 10. aprila 1920. godine Obavetajno odeljenje, koje je obavljalo vojnoobavetajnu, ali i

kontraobavetajnu delatnost, postaje deo Glavnog generaltaba Vojske Kraljevine Jugoslavije. Odeljenje je poelo sa radom 6. maja 1920. godine.Razvoj obavetajno-bezbednosnih aktivnosti tokom i posle Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije bio je dinamian.Prvi organizacioni oblici bezbednosti javljaju se ve 1941. godine. U maju 1942. godine Vrhovni tab Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda (NOV i PO) izdaje Uputstvo o organizaciji obavetajne i kontraobavetajne slube u partizanskim jedinicama, kojim su ove dve funkcije i zvanino objedinjene.Do Drugog zasedanja AVNOJ-a, u okviru

~3~

Narodnooslobodilakog pokreta delovale su dve obavetajno-bezbednosne organizacije: Obavetajna sluba NOV i PO, koja je obavljala poslove obavetajne i kontraobavetajne slube, i Sluba bezbednosti, koja je poela da se razvija najpre na osloboenim teritorijama, sa ciljem da sprei delovanje agenata okupatorskih snaga.U aprilu 1943. godine, Odlukom Vrhovnog taba NOV i POJ, osnovana je Komisija za suzbijanje pete kolone i terorizma, koja je dobila zadatak da titi osloboene teritorije od prodora neprijateljskih obavetajnih slubi.Reorganizacijom Komisije za borbu protiv pete kolone i terorizma, pri Vrhovnom tabu je, poetkom septembra 1943. godine, osnovan Odsek za zatitu naroda (OZNA), sa prvenstvenim zadatkom da kontraobavetajno titi osloboenu teritoriju i strukture NOV i POJ.Nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a, krajem 1943. godine, Vrhovni tab NOV i POJ, reorganizuje Obavetajnu slubu NOV, pri emu svi kontraobavetajni poslovi iz Obavetajne slube prelaze u nadlenost Odseka za zatitu naroda.Naredbom vrhovnog komandanta od 13. maja 1944. godine, pri Poverenitvu za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, obrazovano je Odeljenje za zatitu naroda OZNA, kao centralizovana organizacija bezbednosti sa vojnim ustrojstvom, jedinstvenom organizacionom strukturom i metodologijom rada. U njenom sastavu formiran je III odsek za borbu protiv neprijateljskih elemenata, pijuna i diverzanata ubaenih u NOV i POJ.Nadlenost OZNE obuhvatala je ofanzivni politiki obavetajni rad prema inostranstvu i neosloboenoj teritoriji, kontraobavetajnu zatitu osloboene teritorije i kontra-obavetajnu zatitu oruanih snaga NOP. Datum kada je osnovana OZNA 13. maj slavio se kao Dan bezbednosti do 1946. godine.OZNA je imala svoj izvrni organ Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), koji je postojao od 15. avgusta 1944. do januara 1953. godine.31. januara 1946. godine, nakon donoenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije, OZNA je reorganizovana, a veliki deo njenih poslova preuzela je Uprava dravne bezbednosti UDB, koja je formirana u sastavu Ministarstva unutranjih poslova. UDBA je bila centralizovana obavetajnobezbednosna organizacija i do sredine 1952. godine zadrala je vojnu formaciju i strukturu.13. marta 1946. godine ukinut je III odsek OZNE i od njega je formirana vojna sluba bezbednosti pod imenom Kontraobavetajna sluba KOS, kao samostalna sluba.1. marta 1948. godine Uprava Kontraobavetajne slube ulazi u sastav Generaltaba Jugoslovenske armije i postaje XII uprava.23. marta 1955. godine Kontraobavetajna sluba je preime-novana u Organe bezbednosti. Iz Generaltaba, Organi bezbednosti su izmeteni u Dravni sekretarijat za narodnu odbranu DSNO (kasnije Savezni sekretarijat za narodnu odbranu SSNO). U organizacijskom sastavu DSNO (SSNO) postojala je Uprava bezbednosti, a organi bezbednosti bili su u formacijskom sastavu komandi, jedinica i ustanova vojske i SSNO.20. maja 1992. godine, kada je formirana Vojska Jugoslavije, Uprava bezbednosti je izmetena iz SSNO u Generaltab VJ.

~4~

Na osnovu Zakona o slubama bezbednosti SRJ, koji je donet 3. jula 2002. godine, Organi bezbednosti preimenovani su u Vojnu slubu bezbednosti. Na osnovu tog Zakona, Vojna sluba bezbednosti je izmetena iz Generaltaba i postala organizacijska celina Ministarstva odbrane.Na osnovu naredbe ministra odbrane od 29. septembra 2003. godine, formirana je Vojnobezbednosna agencija kao organizacijska celina Ministarstva odbrane.26. decembra 2003. godine, Vojnobezbednosna agencija je predstavljena javnosti kao samostalna organizacijska celina Ministarstva odbrane.Vojnobezbednosna agencija zvanino funkcionie od 1. januara 2004. godine.

02. Formiranje dve celine od vojne slube bezbednosti2.1 Vojnobezbednosna agencijaOrganizacijska jedinica Ministarstva odbrane zaduena za kontraobavetajnu i bezbednosnu funkciju sistema odbrane.

2.2 Uprava vojne policijeOrganizacijska jedinica Generaltaba jeste zaduena za vojnopolicijske poslove u sistemu odbrane. Pod novim imenom sa reformisanom organizacijskomstukturomVojnobezbednosna agencija je poela sa radom 1. januara 2004. godine.Od 2008. godine, kao Dan Vojnobezbednosne agencije obeleava se 12. Novembar.

03. Nadlenost Vojnobezbednosne agencijeSuprotstavljanje obavetajnoj, teroristikoj i organizovanoj kriminalnoj delatnosti usmerenoj protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.Otkrivanje i dokumentovanje krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije, kao i protiv ovenosti i meunarodnog prava kada se kao uinioci tih dela pojavljuju lica zaposlena u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Kontraobavetajna zatita lica, objekata i aktivnosti koje su u nadlenosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Vojnobezbednosna agencija je organizacijska jedinica Ministarstva odbrane sa statusom pravnog lica i direktnog korisnika budetskih sredstava. Rad Vojnobezbednosne agencije jeste pod nadzorom Narodne skuptine Republike Srbije, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnost. Narodna skuptina Republike Srbije obavlja nadzor nad radom Vojnobezbednosne agencije neposredno i posredstvom nadlenog skuptinskog odbora. Nadleni skuptinski odbor nadzire ustavnost i zakonitost rada.

~5~

04. Organizacija Vojnobezbednosne agencije

Direktor Operacije Podrka Unutranja kontrola Analitika Administracija Meunarodna saradnja

Centri Vojnobezbednosne agencije

05. Nadzor nad radom Vojnobezbednosne agencijeDirektor Vojnobezbednosne agencije jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skuptine nadlenom skuptinskom odboru podnosi izvetaj rada Bezbednosnoinformativne agencije. Vanredni izvetaj podnosi odboru po potrebi ili na njihov zahtev. Duan je da na zahtev odbora njegovim lanovima omogui pristup u prostorije Vojnobezbednosne agencije, dozvoli im uvid u dokumentaciju, prui im informacije o radu Vojnobezbednosne agencije i odgovori na njihova pitanja o radu Vojnobezbednosne agencije. Kontrolu koju vri ministar odbrane u okviru funkcije rukovoenja Vojnobezbednosnom agencijom, neposrdno kontrolie rad Vojnobezbednosne agencije. Preko generalnog inspektora ministar vri posrednu konrtolu rada Vojnobezbednosne agencije. Generalni inspektor kontrolie zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, zakonitost troenja budetskih i drugih sredstava za rad i utvruje injenice o uoenim nezakonitostima i nepravilnostima u radu Vojnobezbednosne agencije i njenih pripadnika.Vojnobezbednosna agencija obavetava javnost o svom radu posredstvom organa kojima dostavlja izvetaje. Vojnobezbednosna agencija ne moe bez odobrenja nadlenog suda da primenjuje postupke i mere za tajno prikupljanje podataka kojima se privremeno ograniavaju ustavom i zakonom utvrena prava i slobode.

~6~

Unutranja kontrola Vojnobezbednosne agencije vri se samostalno ili po

nalogu

direktora Vojnobezbednosne agencije da se prduzmu zakonske mere provere poslova, zakonitosti rada pripadnika Vojnobezbednosne agencije.

06. Znaenje odreenih skraenicaNarodnooslobodilake vojske-NOV; Partizanskih odreda-PO; Odsek za zatitu naroda-OZNA; Korpus narodne odbrane Jugoslavije-KNOJ; Uprava dravne bezbednosti-UDB; Kontraobavetajna sluba-KOS; Savezni sekretarijat za narodnu odbranu-SSNO; Dravni sekretarijat za narodnu odbranu-DSNO; Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije-AVNOJ. Vojnobezbednosna agencija-VBA

~7~

07. ZakljuakRad Vojnobezbednosne agencije ureen je Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije, Zakonom o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobavetajnoj agenciji i podzakonskim aktima za njegovo sprovoenje. Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije ureene su osnove bezbednosno-obavetajnog sistema Srbije, usmeravanje i usklaivanje rada slubi bezbednosti Republike Srbije i nadzor nad njihovim radom. Zakonom o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobavetajnoj agenciji ureeni su nadlenosti, poslovi, zadaci, nadzor i kontrola VBA i VOA, saradnja kao i druga pitanja znaajna za njihov rad. Vojnobezbednosna agencija je, u okviru svojih nadlenosti, ovlaena da prikuplja podatke iz javnih izvora, od fizikih i pravnih lica, od dravnih organa, organizacija i slubi, imalaca javnih ovlaenja, kao i primenom posebnih postupaka i mera tajnog prikupljanja podataka. U Zakonu su na transparentan nain navedeni posebni postupci i mere tajnog prikupljanja podataka i nain njihovog odobravanja. Vojna sluba bezbednosti bila je nadlena za: otkrivanje, praenje, spreavanje, suzbijanje i presecanje o...

Recommended

View more >