Faris Maturski roba

  • Published on
    10-Nov-2015

  • View
    25

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

roba

Transcript

<p>Maturski rad</p> <p>Maturski radRoba kao predmet poslovanja prodavniceFaris KECAP</p> <p>Ugostiteljsko-turistika kola</p> <p>Maturski radTema: ROBA KAO PREDMET POSLOVANJA PRODAVNICE</p> <p>Mentor: prof. Alzira Kala Uenik: Faris Kecap Novi Pazar, 2015</p> <p>Sadraj</p> <p>Pojam i definicija robe3Podela robe5Svojstva i pokazatelji kvaliteta robe9Gubici na robi12Pojam i znaaj asortimana13Ostale definicije asortimana15Dimenzije asortimana16Pojam skladita I uvanje robe18Literatura20</p> <p>Pojam i definicija robe</p> <p>Roba je predmet poslovanja trgovinskih organizacija odnosno prodavnica, ona je predmet kupoprodaje. Roba je proizvod ljudskog rada koji je namenjen tritu, a ne linoj potronji. Tako na primer, obua koju obuar proizvede za prodaju je roba, a koju proizvede za line potrebe je proizvod, ali ne I roba[footnoteRef:1]. [1: Praksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>U nastojanju da se definie roba, postupa se na razliite naine. Naprije se kae da je ona korisna stvar koja je sposobna da podmiri neku ljudsku potrebu, jer ako nije korisna stvar, tj. ako nema upotrebnu vrijednost, ona ne moe biti roba. Meutim, iz ovoga ne treba izvesti zakljuak da svaka korisna stvar, tj. svaka upotrebna vrijednost, mora biti roba, jer, npr. i vazduh na otvorenom prostoru zadovoljava odreenu ljudsku potrebu, ali on nije roba. Stoga se obino napominje da je roba takva korisna stvar, tj. upotrebna vrijednost, koja je proizvod ljudskog rada. Ali ovo samo po sebi nije dovoljno za definisanje robe, prosto zbog toga to svaki proizvod ljudskog rada koji je sposoban da podmiri neku ljudsku potrebu ne mora biti roba. Tako npr. upotrebne vrijednosti koje neposredni proizvoai proizvode za podmirenje sopstvenih potreba nisu robe. Zbog toga se precizira da je roba takav proizvod ljudskog rada koji ima upotrebnu vrijednost za druge, a ne za njihovog proizvoaa.Meutim, i ovo je samo djelimino tano, poto svaki proivod ljudskog rada koji ima upotrebnu vrijednost za one koji ga nisu proizveli ne mora uvijek biti roba. Npr., proizvodi kmetovog rada koje je troio feudalac imali su upotrebnu vrijednost za njega, ali nisu bili roba, jer ih je on dobio od kmeta, ne dajui za njih nikakvu protiv-vrednost. Iz svih tih razloga izgleda da je najadekvatnije reI da je roba takva upotrebna vrijednost, tj. takav koristan prizvod ljudskog rada koji je proizveden zato da bude razmjenjen,tj. sa ciljem da se za njega dobije odgovarajua protiv-vrednost.</p> <p>Roba je proizvod ljudskog rada koji nije namjenjen za linu upotrebu proizvoaa ve za trite, gde se razmenom ukljuuje u drutvenu upotrebu. Roba ima dva bitna svojstva: Upotrebnu vrednost i Vrednost</p> <p>Upotrebna vrednost zastupljena je u prirodnim svojstvima robe koja svojim materijalnim odlikama zadovoljava ljudske potrebe. Upotrebna vrednost je korisnost robe i njeno svojstvo da moe zadovoljiti neku ljudsku potrebu. Upotrebna vrednost robe zavisi od njenih fizikih, hemijskih, tehnolokih i drugih svojstava.razliite vrste robe imaju razliitu upotrebnu vrednost, npr upotrebna vrednost obue je razliita od upotrebne vrednosti hleba.</p> <p>Vrednost robe je drutveno svojstvo i izraava se u novcu, odnosno ceni. Ona omoguava razmenu dobara i predstavlja drutveno-potroenu koliinu rada.</p> <p>U saobraajno-transportnom smislu roba kojom se rukuje obino se naziva teretv veoma je bitno poznavati opte osobine tereta-robe , jer se onda i u rukovanju sa njom ispravnije postupa. </p> <p>PODELA ROBE</p> <p>Podela robe moe se izvriti prema izvoru dobijanja, brzini potronje, brzini prodaje i robnim grupama. Brzina potronje robe je kriterijum koji odredjuje snabdevenost odredjene robe u prodavnici.prema ovom kriterijumu, roba se deli na robu brze potronje, robu sezonske potronje i robu spore potronje.[footnoteRef:2] [2: Praksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>Roba brze potronje je roba svakodnevne potronje. Ima sigurnu prodju jer zadovoljava osnovne kriterijume potroaa. Prodavnice treba da bude dobro snabdevena ovom vrsom robe, vodei rauna o kvalitetu, ceni i sveini te robe, raznovrsnosti i drugim elementima. Ovde spadaju hleb, mleko, meso, sir itd.Roba sezonske potronje je roba ija je potronja vezana za neko godinje doba, za odredjene praznike, ili se troi u toku cele godine ali najvie u odredjenoj sezoni. Ovu robu treba nabavljsti blagovremeno, pre poetka sezone da bi se potroai na vreme snabdeli tom robom. </p> <p>Roba spore potronje se sporo troi, dugo traje, a obino je skupa. U ovu vrstu robe spadaju nametaj, tepisi, maine za pranje rublja, televizori i druga roba. S obzirom na znaaj i cenu ove robe, potroai due biraju, tee se odluuju, razmiljaju o ceni i kvalitetu robe pa osoblje trgovinskog preduzea treba da vodi rauna o ovim momentima. Podela robe prema brzini prodaje: </p> <p>U zavisnosti od brzine roba se deli na kurentnu i nekurentnu robu.[footnoteRef:3] [3: Praksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>Konkurentna roba je roba koja se dobro, lako i brzo prodaje. To je roba koja ima dobru prodju na tritu, potroai je stalno trae i rado kupuju. Ona u potpunosti odgovara zahtevima potroaa. Prodavnice treba da budu snabdevene dovoljnim koliinama ove robe jer ona obezbedjuje vei i siguran promet. Nekurentna roba je roba koja nema dobru prodju na tritu, potroai je malo trae i slabo kupuju. To je obino roba visoke cene, slabijeg kvaliteta, demodirana, koja ne odgovara ukusu i navikama potroaa. Prema izvoru dobijanja roba se deli na pravu robu, surogat, imitaciju i falsifikat. Prava roba je roba koja je kao takva deklarisana i ima sve odlike te vrste. Na primer, kafa je samo ona roba koja je dobijena od kafinog drveta. Prava roba se moe dalje preraivati da bi bila upotrebljiva, ili koristiti bez daljeg preradjivanja. Prava roba koja se moe odmah troiti bez dalje prerade obuhvata izmedju ostalog limun, jabuku, gorivo, ugalj, ...Surogat( zamena robe) je roba koja ne dolazi iz pravih izvora dobijanja, ve specijalnim nainom dobijanja dobija neke od svojstava prave robe tako da je moe zameniti. Surogat ima neke karakteristike prave robe, ali ne i sva svojstva. Neki surogati veoma uspeno zamenjuju pravu robu. Pojava surogata objanjava se, uglavnom, oskudicom prave robe na tritu ili njenom visokom cenom.Prodaja i upotreba surogata su dozvoljene pod uslovom da je na pakovanju stavljena oznaka da je re o zameni, a ne o pravnoj robi. Na taj nain kupac zna da kupuje surogat a ne pravu robu, na primer, surogat kafe i sl.Surogati se upotrebljavaju uporedo s pravom robom. Neki surogati mogu da sadre neka svojstva koja ih ine ne samo jeftinijim nego i kvalitetnijim, praktinijim, jaim itd. od prave robe (na primer, margarin umesto maslaca, vetaka svila umesto prave svile i sl.).Imitacija je roba koja je po svom spoljnom obliku i karakteristikama, slina pravoj robi. Pojava imitacije objanjava se istim razlozima kao i pojava surogata. U trgovini dobro prolaze imitacija nakita, koe, krzna, mermera...Roba falsifikat je roba koja se na tritu pojavljuje pod nazivom prave robe, a nema svojstva prave robe. Prodaja falsifikata kao prave robe zakonski je nedopustiva. To je direktna zloupotreba poverenja potroaa i akt se kanjava. Prodajom falsifikata potroa je prevaren i oteen, a onaj ko prodaje takvu robu lako dolazi do zarade. Falsifikat nema bitna svojstva prave robe, nego samo neke od odlika spoljne prirode, ali dovoljne da potroae prevare. Primer falsifikovane robe je tof od vetakih vlakana predstavljen kao tof od prirodne vune itd.Postoji vie kategorija falsifikovanja robe: dodavanje materija manje vrednosti originalnoj robi radi poveanja teine ili zapremine, izvlaenje sastojaka vee vrednosti iz originalne robe, dodavanje originalu materija koje e materijalu dati prividno bolje osobine, dodavanje sredstava za konzervisanje koja mogu biti tetna po zdravlje itd.Stoga je potrebno da prodavci dobro poznaju robu da bi mogli lake da prave razliku izmeu prave robe, surogata, imitacije i falsifikata.</p> <p>Za klasifikaciju robe, osnovna obiljeja su: Fizika svojstva robe Nain utovara i istovara Uslovi prevoza i smetaj Koliina robe za prevoz u odreenom vremenu</p> <p>Prema fizikim svojstvima roba se deli na: vrstu Tenu Gasovitu Posebnu grupu predstavlja vrsta roba u rasutom stanju, iji delovi mogu biti komadni i u prahu. Za sve vrste robe vana je specifina masa od koje zavisi stepen iskorienja korisne nosivosti, kao i izbor tovarnog prostora. </p> <p>Osim fizikih svojstava, roba ima i druge osobine kao to su: hemijske, mehanike i tehnoloke.</p> <p>Prema nainu utovara i istovara roba se deli na: Pojedinanu u komadima Gomilastu Nalivajuu (tenost i gasovi)</p> <p>Pojedinana roba moe biti sa ambalaom i bez ambalae. Ona se odlikuje teinom, oblikom i obimom (veliinom)svakog komada</p> <p>Prema vrsti ambalae roba se deli na: Kotrljajuu (buradi, koturi) U sanducima U vreama (dakovima)</p> <p>Gomilasta roba moe biti sasvim usitnjena (u prahu) i komadna. I jedna i druga moe biti sa ambalaom i bez nje. Roba bez ambalae oputa utovar i istovar gomilanjem (izruivanjem) podnosei pad sa visine i dranje na gomili. </p> <p>Nalivajua roba su razne tenosti za koje ambalau predstavlja specijalni oblik vozila u vidu cisterne.</p> <p>Svojstva i pokazatelji kvaliteta robe</p> <p>Pokazatelj kvaliteta je kvantitativni, brojani izraz za vrednost nekog svojstva. Postoje grupni i pojedinani pokazatelji kvaliteta, pojedinani za vrednost jednog proizvoda, a grupni za vrednost vie svojstava.Svojstva[footnoteRef:4]: [4: Jelica Mati, Nada Markovi: Raunovodstvo i praktina nastava za 4. razred ekonomske struke Istono Sarajevo 2007] </p> <p>1. fizika2. mehanika3. hemijska4. tehnoloka5. organoleptika6. eksplataciona7. estetskaFizika svojstva:1. Gustina () je kolinik mase (m) i zapremine (V) , a jedinica gustine je g/cm3. Odredjuje se kod stakla, metala, drva, maziva, tekstilnih vlakana, plastinih masa.2. Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi iz vrstog u teno agregatno stanje. (metal, staklo, plastine mase)3. Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi iz tenog u gasovito agregatno stanje.4. Provodljivost (Ag, Au, Cu, Al, grafit (C), izolatori: drvo, guma, plastika, keramika.5. Poroznost, izraava se u %. (sundjer)6. Vatrostalnost, sposobnost da trpi visoku toplotu bez topljenja i deformacija. (amot)7. Viskoznost, tela viskoznija od vode su ona manje teljiva od nje, ulja, masti, boje, lakovi, maziva, gasovi.</p> <p>Mehanika svojstva:1. Tvrdoa2. vrstoa3. Elastinost4. ilavost5. Krtost6. IstegljivostHemijska svojstva:1. Hemijski sastav (kvalitativan, kvantitativan), ispituje se kod uglja, nafte, itarica2. Otpornost prema reagensima, metala, keramike, tekstilnih vlakana.3. Rastvorljivost, organskim putem (alkoho) i neorganskim (voda), ispituju se boje, lakovi, masti, ulja, smole, voskovi.4. Sadraj vlage, predstavlja koliinu zarobljene vode u materijalima, u eeru, branu, soli,m detardentima, koi.Tehnika svojstva (podobnost nekog materijala da se obradjuje):1. Livnost2. Lemljivost3. Varivost4. Termika obradivostOrganoleptika svojsva:Odredjuju se putem naih ula. Dve metode: subjektivna i objektivno ocenjivanje. Subjektivna, vizuelno ili putem degustacije. Subjektivno ocenjivanje, metod baziran na naunoj metodi, aparature.Eksplataciona svojstva:1. Funkcionalnost2. Pouzdanost3. TrajnostEstetska svojstva1. Boja2. Sjaj3. Finoa4. Tekstura5. Dizajn-. Dizajn je estetsko i funkcionalno oblikovanje proizvoda. Proizvodjai insistiraju na funkcionalnom, estetskom i kvalitetnom proizvodu.</p> <p>Gubici na robi</p> <p>Pod gubitkom uopte se podrazumeva smanjenje nekog materijalnog dobra ili njegov nestanak. Gubici na robi predstavljaju sva smanjenja na robi koja se odnose na njen kvalitet, zapreminu, teinu ili povrinu. Ova smanjenja mogu da nastanu iz opravdanih ili neopravdanih razloga. Gubici se javljaju pri transportu, uskladitenju ili rukovanju robom. Sama priroda nekih vrsta robe je takva da nuno dolazi do gubitaka. Veliinu gubitaka odreuju vrsta robe, kvalitet rukovanja, nain poslovanja, snabdevenost tehnikim uredjajima, strunost osoblja I njegova odgovornost.[footnoteRef:5] Veliina gubitaka utie na visinu dohotka u prodavnici. Uzroci gubitaka mogu biti razliiti I odredjuju se prema mestu gde su nastali, prema karakteru samog gubitka, koliini gubitka kao I prema tome ijom su krivicom nastali. [5: Praksa za drugi razred trgovake kolePraksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>Prema mestu na kom su nastali, gubici mogu biti gubici pri transportu, skladitu ili prodavnici.Prema karakteru samog gubitka, dele se na kalo, kvar, lom, uginue[footnoteRef:6]. [6: ] </p> <p>Kalo je prirodni gubitak zapremine koji nastaje kao posledica suenja, ili isparavanja. Javlja se kod obe robe koja sadri vodu. Rastur je gubitak robe koji nastaje rasipanjem robe( eer, brano,..) li curenjem tenosti. Kvar nastaje na robi zbog njenog prirodnog stanja I zato takvu robu, tj robu podlonu kvarenju treba uvati. Lom je specifian gubitak na robi koji se javlja kod lako lomljive robe (staklo, porculan, itd..)Gubici na robi mogu da nastanu krivicom osoblja I bez krivice osoblja.[footnoteRef:7] [7: Praksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>Gubici nastali krivicom osoblja su nastali nestrunim, nebrinim I neodgovornim rukovanjem osoblja. Gubici bet krivice osoblja su oni gubici koji nastaju usled poara, krae, zemljotresa, poplave, itd.</p> <p>Prema koliini gubitka mogu biti POJAM I ZNAAJ ASORTIMANA</p> <p>Asortiman (fr. assortir, sastaviti, kompletirati artikle prema nekom zajednikom kriterijumu) predstavlja skup izvjesnog broja proizvoda koji su predmet proizvodnje jednog proizvoaa ili skup izvjesnog broja artikala robe kojom trguje jedna prometna orgainizacija.</p> <p>Blie definiui svoje zadatke trgovinska preduzea politikom asortimana odreuju sopstveni indentitet i mjesto u drutvenoj reprodukciji. </p> <p>Asortiman jednog preduzea obuhvata svu robu koja je predmet njegove ekonomske aktivnosti.[footnoteRef:8] Proizvoa se obino orijentie na jednu uu oblast u proizvodnji zbog ega njegov asortiman proizvoda najee predstavlja srodne artikle. U trgovinskom preduzeu asortiman je u odreenom trenutku, izvreni izbor razliite vrste robe (ili usluga) radi nastupa na tritu. Formiranje asortimana u trgovinskom preduzeu predstavlja kontinualan proces planskog stvaranja optimalne kombinacije izmeu njegovih dimenzija. [8: Praksa za drugi razred trgovake kole] </p> <p>Optimalna kombinacija ostvaruje se u uslovima kada je trgovinsko preduzee u mogunosti da realizuje sljedea dva osnovna cilja:</p> <p>da kao agent potroaa obezbedi asortiman koji e biti prilagoen njihovim tekuim i perspektivnim zahtjevima i potrebama</p> <p>da odravanjem ravnotee izmeu obima prodaje i nivoa zaliha ostvari to povoljnije rezultate poslovanja</p> <p>Politikom asortimana obezbjeuju se potrebne informacije za ostale marketing aktivnosti u trgovini. Istiui veliki znaaj politike asortimana mnogi je autori izjednaavaju sa politikom marketinga u trgovini. Meutim to poreenje se ne bi moglo prihvatiti, iz prostog razloga to je proces marketinga znatno sloeniji i to pored asortimana u svom najirem smislu obuhvata i druge specifine i zna...</p>