FKV 2011 Dragomir Dragic Imajuci u Vidu Stanje Na Terenu Vezano Za Tumacenje i Sprovodjenje Ustavom

  • Published on
    28-Jul-2015

  • View
    178

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Iako ceneci i postujuci Dragicev i celoga FKV veliki rad na demistifikaciji i normalizaciji Vlaskog pitanja on ipak u delovima teksta ne naziva stvari pravim imenom, vec uzima za pravo da govori o pretenzijama jedne ili druge strane ...

Transcript

Imajuci u vidu stanje na terenu vezano za tumacenje i sprovodjenje Ustavom, Zakonom i zakonskim propisima Srbije grantovanih prava vlaske zajednice, Skupstina Foruma za kulturu Vlaha je na svojoj sednici 20. marta 2011. godine usvojila dokument pod nazivom DEKLARACIJA ZA AFIRMATIVNO ANGAZOVANJE INSTITUCIJA SISTEMA SRBIJE NA RAZVOJU VLASKE ZAJEDNICE Ustavni polozaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji podrzan odgovarajucim zakonodavstvom stvara utisak da su sva pitanja koja se uobicajeno smestaju u sintagmu pozitivna diskriminacija manjina dobro i konacno resena. Medjutim, to se nikako ne moze primeniti i na vlasku zajednicu prepoznatu, kao sto je poznato, u ozbiljnom manjinskom statusu tek 2002. godine. Takvom nasledju doprinelo je polaziste u tretmanu manjina iz vremena pre 2000. godine gde za vlasku manjinu u navedenom kontekstu nije bilo prostora. Dobra volja prema njoj posle Drugog svetskog rata je brzo splasnula. Komunisticki rezim je, zahvaljujuci clanovima partije iz vlaskih redova, napustio pomenuto nastojanje dobre volje i prihvatio je mimikriju partijskih ambicioznih clanova iz redova vlaske zajednice na ukidanju Vlaha. Takvi pojedinci su cak pokusali da im ukinu unutrasnje samosvojno ime (Rumnji), koje se prevodi na srpski sa Vlasi, uvodeci za Vlahe ime sa ruznim znacenjem na njihovom jeziku (Vlasi). Na tim tragovima je proces isao dalje i dobio je smisao posebnog partijskog politickog stava, neprimerenog proklamovanoj manjinskoj ravnopravnosti svih postojecih manjina. Jednostavno - sto je vazilo za druge, za Vlahe je bilo neprimenjivo. Nije bilo patriotski. Vise nije bilo mesta za dalji razvoj rudimentarnih pocetaka emancipacije Vlaha. Emisije preko radio- Zajecara utihnule su 1953. godine, dok se prvi list na vlaskom Nasa rec (Vorba noastr) ugasio mnogo ranije. Vlasima je ulivano u glavu da nije dobro biti Vlah, da Vlasi i vlaski jezik ne postoje, tj. polako im se implementirao kompleks manje vrednosti. Rezultat tog mentalnog pritiska, koji nije bio samo mentalni, najdrasticnije se pokazao na popisu 1961. Tada je broj Vlaha spao na samo 1339. To je neodrziv podatak ako je na prvom posleratnom popisu utvrdjen broj od preko 94.000, a procenjivano je u radovima dr. Dragoljuba Petrovica da ih je bilo u istocnoj Srbiji i drugde oko 220.000. Zato, kada se govori o manjinama u Srbiji posle 2000. godine, polazna pozicija Vlaha je bila bez ranije stecanih prava na koja su se pozivale sve druge postojece manjinske zajednice. U vreme vladajuih rezima pre promena 2000. godine, smisao takvom ukidanju davali su Drzava, Akademija, Crkva. Posle promena 2000. godine taj cvor nije odvezan u potpunosti, niti je stara praksa napustena. Danas se u praksi ostvarivanja prava vlaske zajednice prepoznaju dva odnosa: -Drzava se poziva na Ustav i Zakon i tvrdi da je sve u najboljem redu, ali pritom ne kontrolise sta se desava na terenu i kako se postuje Ustav i zakonski propisi o pozitivnoj manjinskoj diskriminaciji. -U vecini od 18 opstina u kojima postoji starosedelacka vlaska manjina jos ne postoje adekvatne promene prema vlaskoj zajednici. Njihovom uvodjenju i primeni

postavljaju se razlicite prepreke. Ispada da lokalne vlasti nemaju obavezu da postuju ustavna i zakonska resenja pozitivne diskriminacije manjina. Zato se od institucija sistema nase zemlje s pravom ocekuje: 1. Da identifikuju stvarnu situaciju na terenu i kontrolisu sprovodjenje zakona i postovanje Ustava u odnosu na realizaciju prava vlaske zajednice. 2. Da zaustave populisticku propagandu o tzv. "rumunizaciji" kojom se forsira izolacija vlaske zajednice i njeno tavorenje u status quo poziciji u pogledu ostvarivanja manjinskih prava. Takodje, nastojanja i zagovaranja, bilo da dolaze spolja ili iznura, o navodno jedinom mogucem nacinu ostvarivanja vlaskih manjinskih prava kroz proces "re-romanizacije", jer to bi sigurno dovelo do konacnog nestanka vlaskog entiteta. 3. Da prekinu licitiranje o vlaskom jeziku i da pomognu da se i definicijski implementira njegov dvojni naziv, na vlaskom i na srpskom, onako kako to odgovara bilingvistickoj tradiciji istocne Srbije. 4. Da pokrenu, intenziviraju, oroce i kontrolisu kako se ostvaruju prava koriscenja vlaskog jezika u medijima masovnog komuniciranja, javnosti, skolstvu. 5. Da podrze realizaciju u praksi Platforme za resavanje vlaskog pitanja u skladu sa definicijama i terminologijom tog dokumenta vlaske zajednice. 6. Da omoguce javno iskazivanje stava SPC da je preduzela mere da se u bogosluzenju u vlaskim mestima vrsi bogosluzenje i na vlaskom jeziku, tj. na bilo kom od tri postojeca vlaska narecja. 7. Da se ukupan pristup prema ocuvanju vlaske etnicke posebnosti definise kao AGENDAO OCUVANJU I RAZVOJU VLASKOG ENTITETA U SRBIJI. Mora da se naglasi da su nabrojani koraci neophodno iskazivanje dobre volje prema vlaskoj zajednici. Time se stavlja do znanja svima koji se tome iz politickih ili drugih razloga opiru da time krse Ustav i Zakon u Srbiji. Samo tako moze da se stane u kraj navedenoj losoj praksi. Izglasavanje ove Deklaracije je pratilo uverenje Skupstine Foruma za kulturu Vlaha da ce se o tome u nasoj zemlji i u inostranstvu medju dijasporicnim Vlasima potvrditi neophodnost trazenih aktivnosti institucija sistema, kao i da ce takvu potrebu razumeti i postovati svi politicki faktori u Srbiji. Na kraju, ovaj korak se cini u uverenju i ubedjenju da je moguce da se postojeca problematika resi u zemlji a ne obracanjem evropskim institucijama koje svakako imaju odgovarajuci neophodan kapacitet za takvo angazovanje. SKUPSTINA FORUMA ZA KULTURU VLAHA Dragomir Dragic, predsednik Foruma za kulturu Vlaha, s.r., na osnovu izglasanog ovlascenja Skupstine

PLATFORMA TREMINOLOGIJA OBAVEZUJUCE DEFINICIJE Postovani prijatelji i clanovi vlaske zajednice, Pred vama je predlog moguce Platforme za rad na poboljsavanju polozaja vlaske zajednice. Napisan je u ocekivanju da treba da se prestane sa unutrasnjim neproduktivnim vlaskim sukobima, cak uz pozivanje na rezultate uspesnih/neuspesnih izbora, na koje su i dobitnici i gubitnici izasli samo sa novim prilozima za stare svadje. Proizvoljnosti u tumacenjima mora da ustupe mesto jasnim i obavezujucim definicijama, tj. preciznoj terminologiji, kao kljucnim sintagmama i recima u javnom nastupu, zastupanju, raspravama o Vlasima i bilo kojoj drugoj vrsti komuniciranja o vlaskoj zajednici. Obavezujuce definicije vise ne ostavljaju prostor za bilo koje proizvoljno tumacenje vlaskog pitanja, kao i tumacenja potreba i usmeravanja resenja zasnovnim na Ustavu i zakonima Srbije i postojanju drustvenog i politickog konsenzusa o opstoj kulturnoj klimi pozitivne diskriminacije prema manjinskim zajednicama u Srbiji. OBAVEZUJUCE DEFINICIJE,TERMINOLOGIJA - kljucne reci, kodovi, javna i pravna terminologija u bavljenju temama ostvarivanja vlaske kulturne autonomije 1. VLASI - ETNICKI ENTITET U ISTOCNOJ SRBIJI Ime i znacenje: - na srpskom: Vlah, Vlasi; Vlahinja, Vlahinje; vlaski jezik, vlaski;- na vlaskom APHI (AFI) transkripcija: Rumn, Rum; Rumn, Rume; imba rumneasc; rume(a)sc()e NAPOMENA: Druga imena, definicije, nove kovanice, tj. terminologija ne mogu se primenjivati ni u usmenom ni u pismenom saobracaju javnom, kulturnom i pravnom. 2. RUMUNI SAVREMENI NAROD RUMUNIJE I SAVREMENA RUMUNSKA NACIONALNA MANJINA KOJA JE STEKLA I PRIHVATILA TAKAV STATUS VAN RUMUNIJE Ime savremenih Rumuna: na srpskom: Rumun, Rumuni, rumunski jezik, na knjizevnom rumunskom: Romn, Romni; Romnc, Romnce; limba romn, romna;NAPOMENA 1: Ni sa jednim od ovih oblika ne mogu se zameniti ili identifikovati ustavna i popisna svojstva vlaske zajednice navedena u tacki (1), tj. navedeni vazeci tradicionalni sinonimski nazivi koji opisuju pripadnost vlaskoj zajednici na srpskomi vlaskom jeziku u istocnoj Srbiji. To mora da vazi i za medjudrzavne ugovore o manjinskim

odnosima izmedju Srbije i Rumunije i dr. i kada se u takvim dokumentima dvojezicno navode imena vlaske zajednice i njenih clanova. Uvek to mora da bude samo u varijanti sa terena istocne Srbije kada se to odnosi na Vlahe iz istocne Srbije. Romn, Romni; Romnc, Romnce su nacionalne oznake savremenih Rumuna izvedene knjiski iz novostvorenog imena Romnia 1862. godine. Njime su obuhvacene i osobenosti koje nisu svojstvene niti se mogu pripisivati i Vlasima u danasnje vreme. NAPOMENA 2: Navedena imena Vlaha iz tacke (1) su izbacena iz javne upotrebe u savremnoj Rumuniji u teznji da se pri ujedinjenju 1859/62. Tadasnji Munteni u Vlaskoj i Moldovljani u Moldaviji unificiraju imenom Romn, Romni, limba romn. Normativno je tada prekinuta svaka veza sa starim nacionalnim imenom Rumn i toj ranijoj srednjovekovnoj do post-Moderne zajednickoj etnickoj paralelnoj oznaci severno i juzno od Dunava (podunavlje, Rodopi, Epir, Pind, Istra). Dat joj je smisao srednjevekovni tehnicki termin. Veoma brzo iza toga (1864/66.) zapocelo je komuniciranje s kojim je krenulo rumunsko unilateralno nametanje novog normativnog imena ne samo za Rumune u Rumuniji vec i u odnosu na samoodredjivanje Vlaha na celom Balkanu, tj. juzno od Dunava. To je cinjeno bez vlaske saglasnosti, uz javno iskazanu teznju i u danasnje vreme da popisna ustavna vlaska nacionalna manjina u Srbiji bude preimenovana u rumunsku nacionalnu manjinu. To je za vlasku zajednicu ostalo neprihvatljivo. Iz te cinjenice rodila se ideja na Letnjem Univeriztetu Izvor Muresa (Universitatea de var Izvorul Muresului) da se ugradi u odgovarajuci predog jednog rumunskog zakona naznaka izricitog uvazavanja vlaskih naziva i njihove definicijske vrednosti u originalu sa balkanskih prostora, ukljucujuci i sa terena istocne Srbije. To je svojevremeno definisano kao Amandman Baseskua na zakon o dijasporicnim Rumunima i njihovim potomcima.

3. AMANDMAN BASESKU To je bio prigovor predsednika Rumunije na predlog Zakona o dijasporicnim Rumunima koji je bio podnet Parlamentu Rumunije. Cilj je bio da se svima onima koji su na bilo koji nacin povezani sa Rumunijom, bilo poreklom ili slicnoscu ili bliskoscu jezika i tradicija, podrze u akcijama ocuvanja njihovog identiteta. Intervencija prema Parlamentu je sadzavala i originalna spoljna i unutrasnja imena koje takve zajednice juzno od Dunava imaju u svojim domicilnim zemljama. To je bio novi i positiva impuls za saradnju vlaskih zajednica sa oficijelnim institucijama Rumunije. NAPOMENA: Prema poznatim akcijama koje su se desile u novembru 2010. godine na ovim prostorima, uz najavu odustajanja od podrske Srbije u nekim kljucnim opredeljenjima koja se izglasavaju u PSSE u vezi sa pristupom Srbije Evropskoj zajednici, sto se pravda neadekvatnim resenjima vlaskog pitanja pretvarajuci ga anahronicno u rumunsko pitanje juzno od Dunava, utisak je da je Rumunija

odustala od AMANDMANA BASESKUA. Vlaska zajednica u istocnoj Srbiji, odustajanje ili menjanje smisla te ranije pozdravljene inicijative, uz rumunsko javno i normativno negiranje imena Vlaha i njihove autenticnosti na prostoru istocne Srbije, moze da razume kao prekid oficijelnih odnosa sa vlaskom zajednicom. To je nezeljeni ali nametnuti tok stvari za koji vlaska strana ne moze da prihvati odgovornost. 4. MEDJUDRZAVNI SPORAZUM O RECIPROCNOJ ZASTITI NACIONALNIH MANJINA U SRJ I RUMUNIJI Ovaj dokument uglavnom se na rumunskoj strani tumaci do danasnjih dana jednostrano i na njemu rumunska strana izgleda temelji svoje diplomatski gledano prilicno sporne inicijative o lakom svojatanju Vlaha bez uvazavanja vlaskog stava o tome. NAPOMENA: Dokument je parafiran 04/05. novembra 2002. godine izmedju SRJ i Rumunije. Uradjen je bez konsultacija sa autenticnim predstavnicima vlaske zajednice. Kada je to obnarodovano u Pancevu 05. novembra 2002. godine na susretu sa rumunskim predsednikom Jonom Ilijeskuom, tadasnji lider vojvodjanskih Rumuna, koji je bio neka vrsta moderatora tog skupa, nije dopustio da vlaski predstavnici kazu sta o tome misle. Takav pokusaj nije dao rezultate ni na potonjem susretu rumunske i vlaske strane u Temisvaru (rumunsku stranu su zastupali ambasador u Beogradu Glavan i rumunski drzavni sekretar u Odeljenju za prekogranicne Rumune - Korleceanu). Bez konsultovanja sa Vlasima, tom skupu je prisustvovala i delegacija vojvodjanskih Rumuna i njihov lider moderator pomenutog skupa u Pancevu - koja je nastavila da namece svoj stav kao stav Vlaha istocne Srbije. 5. VLASI-RUMUNI, RUMUNI-VLASI, SRBI-VLASI, VLASI-SRBI Takve popisne kategorije ne postoje u Srbiji i predstavljaju knjiske spekulativne kategorije koja remete emancipaciju i razvoj vlaske zajednice, sa teznjom da je prekinu, zaustave i izoluju od istorijske istine i nasledja. To su sintagme pomocu kojih se zamislja ubrzavanje asimilacije Vlaha u skladu sa tezama severno ili juzno od Dunava. NAPOMENA: Pripadnici i/ili zagovornici ovakvih Vlaha ni po koju cenu ne mogu da budu zastupnici vlake zajednice u ostvarivanju njenih prava. Treba znati da je srpska varijanta starija, a rumunska je iz vremena istrazivanja prostora juzno od Dunava istrazivaca Emila Konstantineskua, izmedju dva svetska rata. Ona je bila napustena, pa je dvehiljaditih godina ponovo aktualizovana na jednom skupu u Temisvaru kao ponuda popisnog izjasnjavanja Vlaha i Rumuna u Srbiji. Bila je iza toga ostro kritikovana i odbacena od strane vojvodjanskih Rumuna na jednom velikom skupu njihovih intelektualaca i pripadnika, koji je odrzan u selu Coctei/Kustilj kod Vrsca. Stalno treba imati u vidu da je rezultat popisa stanovnistva 2002. bio: Vlaha/Vlahinja 40.054; govornika i /govornica vlaskog maternjeg jezika 54.726. To skrece paznju na nacin kako se vrsio popis u proslosti kada je etnicko/nacionalno

izjasnjavanje Vlaha bilo potisnuto, ali je i tada ostala svest o jezickoj pripadnosti vlaskom maternjem jeziku. Takva svest dala je na popisu 1991. godine Srba alterofona (!) sa vlaskim maternjim jezikom preko 101.000 hiljada. To je javni podatak objavljen posle popisa u tadasnjoj Borbi. Organ kulturne autonomije vlaske zajednice svoj legalitet i legitimitet moze da crpi samo iz popisnog rezultata pripadnika vlaskoj zajednici pod popisnom kategorijom VLASI. U sadasnjem slucaju to je broj od 40.054. Samo je to tema u eventualnim kontaktima sa EU. 6. VLASKI JEZIK U ISTOCNOJ SRBIJI I NJEGOVA LINGVISTICKA PRIPADNOST Vlaski jezik istocne Srbije predstavlja lingvisticku celovitost izmedju Dunava, Morave do granice sa Bugarskom i nastavlja se i u vidinskoj bugarskoj oblasti. To su jedan subdijalekt (sa dva narecja koje neguju brdski i pribrezni Vlasi, pokriveni knjiskom nazivom UNGURJANI) i ravnicarsko krajinsko narecje, pokriveni knjiskom nazivom CARANI. Dakle ukupno tri narecja. Lingvisticki se ovaj idiom nesporno klasifikuje kao LINGUA DACO-ROMANAE SIVE VALACHICAE (1780.). To je i veza koju ima sa rumunskim narodnim jezikom, ali koja se oslanja samo na zajednicko nasledje kroz istorijski etnogenetski proces poznat kao romanizacija, kojom je iznedrena evropska narodnosna grupa sa opstim nazivom VLASI. To znaci da se ne odnosi i na nadgradnju takvog zajednickog vlakog jezika (pra-rumunski, rumunski narodni govor seljaka i...