Friedrich Nietzsche - Antikrist

  • Published on
    20-Oct-2015

  • View
    19

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Friedrich Nietzsche - Antikrist

Transcript

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    Fridrih Nie

    ANTIHRIST

    1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 Zakon Protiv Hrianstva

    Ova knjiga pripada najreima. Moda od njih ak nijedan ne ivi. To bi bili oni koji razumeju mogZaratustru: kako bih smeo da se pomeam sa onima za koje ve danas rastu ui? Meni pripada tekpreksutranjica. Neki se raaju posthumno. Uslove da bih bio shvaen i tada shvaen sa nunou poznajem samo odvie tano. Mora se biti estitdo okrutnosti u stvarima duha da bi se, isto tako, izdrala moja ozbiljnost, moja strast. Mora se biti vetplaninskom ivotu da bi se pod sobom gledalo kukavno doba politikog brbljanja i samoivosti naroda. Morase postati ravnoduan, nikada ne pitati da li istina slui, postaje li sudbonosnom... Neka naroita sklonost snageza pitanja za koja niko danas nema odvanosti; odvanosti za ono zabranjeno; predodreenost za lavirint. Jednoiskustvo sedmostruke samotnosti. Nove ui za novu muziku. Nove oi za ono najdalje. Nova savest za istine dosada preutkivane. I volja za ekonomiju velikog stila: sakupljati njenu snagu, njenu ponesenost...Strahopotovanje prema sebi; ljubav za sebe; bezuslovna sloboda sa samim sobom ... Pa dobro! To su jedini moji itaoci, moji pravi itaoci, moji predodreeni itaoci: ta preostaje? Ostatak jesamo oveanstvo. oveanstvu se mora biti nadmoan snagom, visinom due prezirom...

    Fridrih Nie

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    1

    Pogledajmo se u lice. Mi smo Hiperborejci dosta dobro znamo koliko postrani ivimo. "Ni po zemlji nipo vodi nee nai put koji vodi Hiperborejcima": ve je Pindar to znao o nama. S one strane severa, leda, smrti na ivot, naa srea ... Otkrili smo sreu, poznajemo put, nali smo izlaz iz lavirinta starog itave milenijume. Ko biga inae naao? Moderni ovek moda? "Ne znam kuda idem ni otkuda dolazim; ja sam sve ono to ne znakuda ide ni otkuda dolazi" uzdie moderni ovek... Od te modernosti smo se razboleli od gnjilog, mira, odkukavikog kompromisa, od sve vrle neistote modernog Da i Ne.Ova tolerancija i largeur* srca, koja sve"oprata", jer sve "shvata", jeste iroko za nas. Bolje iveti u ledu nego meu modernim vrlinama i drugim junimvetrovima! ... Bili smo dosta hrabri, tedeli nismo ni sebe ni drugog: ali dugo nismo znali kuda sa naom hrabrou.Postali smo sumorni, zvali su nas fatalistima. Na fatum to je bilo obilje, naprezanje, pribiranje snaga. ealismo za munjom i delima, bili najdalje od sree slabia, od "razoaranosti"... Oluja je bila u naem vazduhu,prirodakojom smo se natmurili jer nikakvog puta nismo imali. Formula nae sree: jedno Da, jedno Ne, jedna pravalinija, jedan cilj...

    * Na francuskom u izvorniku, znai irina. P. prev.

    2

    ta je dobro? Sve to u oveku podstie oseanje moi, volju za mo, mo samu. ta je ravo? Sve to potie iz slabosti. ta je srea? Oseanje da mo raste da je savladan neki otpor. Ne zadovoljnost, nego vie moi; ne mir uopte, nego rat; ne vrlina, nego sposobnost (vrlina u stiluRenesanse, virtu, vrlina bez moralke). Slabi i bezuspeni neka propadnu: prva naelo naeg milosra. I jo im u tome treba pomoi. ta je tetnije od ma bilo kojeg poroka? Aktivno saaljenje za sve slabe i bezuspene hrianstvo...

    3

    Problem koji oveanstvo treba da rei nije u redosledu bia koji ja ovde pravim ( ovek je kraj ): negokoji tip oveka treba gajiti, hteti, kao najvie vredan, najdostojniji ivota,najpouzdaniji za budunost.

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    Taj najvie vredan tip u vie navrata je ve postojao: ali kao srean sluaj, kao izuzetak,nikada kao eljen.tavie, on je upravo izazivao strah, bio je dosada bezmalo ono strano i zbog straha je eljen, gajen, dobijanobrnuti tip: domaa ivotinja, ivotinja koja ivi u stadu, bolesna ivotinja ovek-hrianin...

    4

    oveanstvo ne predstavlja razvitak, na nain kako se to danas veruje, ka boljem ili snanijem ili viem."Napredak" je naprosto moderna ideja, to jest lana ideja. Dananji Evropejac je po svojoj vrednosti daleko ispodEvropejca Renesanse;razvoj nije neizbeno, po nekoj nunosti, uzdizanje, uspinjanje, jaanje. U jednom drugom smislu postoji neprestano nicanje, na najrazliitijim mestima Zemlje i iz najrazliitijih kultura,pojedinanih sluajeva sa kojima se, u stvari, predstavlja jedan vii tip: neto to je u odnosu na ukupnooveanstvo neka vrsta nadoveka. Takvi sreni sluajevi veliajnog nicanja uvek su bili mogui i moda e uvekbiti mogui. Pa ak i itava pokolenja, radoslovlja, narodi, mogu pod izvesnim okolnostima da predstavljaju takavzgoditak.

    5

    Hrianstvo ne treba kititi i ukraavati: ono je vodilo rat do smrti protiv ovog vieg tipa oveka, proganjalo jesve osnovne instinkte ovog tipa, iz tih instinkata destilisalo zlo, zlobnika snaan ovek kao izopaen tip,"izopaenik". Hrianstvo je stalo na stranu svih slabih, nitavnih,bezuspenih. Iz protivstavljanja instinktimaodranja snanog ivota ono je stvorilo ideal; iskvarilo je sam um duhovno najsnanijih priroda time to jepoduavalo da se na vrhunske vrednosti duhovnosti gleda kao na grene, kao na bludne vrednosti, kao naiskuenja. Najalosniji primer: Paskalova iskvarenost, koji je verovao da iskvarenost njegovog uma potie odprvobitnog greha, dok je on bio iskvaren samo njegovim hrianstvom!

    6

    Bolan je, uasan prizor koji mi se otkrio kada sam razgrnuo zastor sa ljudske iskvarenosti. Ova re, u mojimustima, bar je zatiena od sumnje da prikriva neku moralnu optunicu protiv oveka. Ona je eleo bih jojednom da naglasim osloboena moralisanja: i to do stepena da sam najsnanije osetio ovu iskvarenost upravo

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    tamo gde ona najsvesnije tei "vrlini", "boanstvu". Iskvarenost razumem, pogaa se ve, u smislu decadence:tvrdim da sve vrednosti u kojima oveanstvo sada saima svoje vrhunske elje jesu decadence-vrednosti. ivotinju, vrstu, individuu, zovem iskvarenom ako je izgubila svoje instinkte, ako je odabrala, ako se privrglaonome to joj kodi. Jedna istorija "uzvienih oseanja", "ideala ovenosti" a mogue je da je moram ispriati bila bi bezmalo, takoe, objanjenje zato je ovek tako iskvaren. Sam ivot je, za mene, poput instinkta za rast,za trajanje, za prikupljanje snaga, za mo: tamo gde nema volje za mo, propada se. Tvrdim da svim vrhunskimvrednostima oveanstva nedostaje ova volja da pod najsvetijim imenima vladaju vrednosti propadanja,nihilistike vrednosti.

    7

    Hrianstvo se naziva religijom samilosti. Samilost je suprotna krepkim uvstvima koja podiu energijuoseanja ivota. Ona deluje depresivno. Kada se saaljeva gubi se snaga. Samilou se jo uveava iumnogostruava gubitak snage koji ve nastaje, po sebi, trpljenjem. Samo trpljenje uz pomo samilosti postajezarazno. Pod izvesnim okolnostima moe doi do toga da ukupan gubitak ivota i ivotne energije stoji uapsurdnom odnosu prema kvantumu uzroka ( sluaj smrti Nazareanina). Eto prvog gledita, ali postoji jo jednovanije. Ako se samilost promeri spram vrednosti reakcija koje je ona izazvala, tada se u jo izrazitijoj svetlostiocrtava njen po ivot opasan karakter. Samilost uglavnom krstari zakonom razvitka koji je zakon selekcije.Podrava ono to je zrelo da propadne, pristrasno brani ono to je ivot razbatinio i prokleo, pomou mnotvapromaenih svih vrsta, koje ona odrava u ivotu, samom ivotu pridaje zloslutan i neizvestan vid. Usudilo se da sesamilost nazove vrlinom ( u svakom otmenom moralu ona vai kao slabost ); otilo se i dalje, od nje se nainilavrlina uopte, tlo i izvor svih vrlina samo, razume se, i to stalno treba imati u vidu, to se uradilo na osnovu jednefilozofije koja je bila nihilistika, koja je na svom titu zapisala nitenje ivota. U tome je openhauer bio u pravu:ivot negiran samilou jo je dostojniji da bude negiran samilost je praksa nihilizma. Jo jednom: ovajdepresivni i zarazni instinkt proima instinkte koji se odnose na odranje i podizanje vrednosti ivota: koliko kaomultiplikator bede toliko kao konzervator svih bednika on je glavni pogon uspona decadence samilostnagovara na nistavilo!... Ne veli se "nitavilo": to se naziva "onostranou", ili "Bogom", ili istinskim ivotom"; ili sekae nirvana, spasenje, blaenstvo ...Ova edna retorika koja potie iz okruja religiozno-moralne idiosinkrazijeizgleda mnogo manje edna im se shvati koje je vrste tendencija koja se ovde ogre plastom tananih rei:tendencija neprijateljska prema ivotu. openhauer je bio neprijatelj ivota: otuda je za njega samilost vrlina...

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    Aristotel je, kao to je poznato, u samilosti video bolesno i opasno stanje pri emu je dobro da mu se tu i tamodoskoi nekim purgativom. On je tragediju shvatao kao purgativ. Polazei od ivotnog instinkta, da bi se oslobodilitakvog bolesnog i opasnog nagomilavanja samilosti, kakvo predstavlja openhauerov sluaj (a naalost i itavanaa knjievna i umetnika decadence od Sent Petersburga do Pariza, od Tolstoja do Vagnera), moralo bi setragati, u stvari, za sredstvom da se ono razjede, da se raspri... Nita nije nezdravije usred nae nezdravemodernosti od hrianske samilosti. Tu biti lekar, tu biti neumoljiv, tu rezati to je na zadatak, to je nain naegmilosra, po tome smo mi filozofi, mi Hiperborejci!

    8

    Neophodno je reci koga oseamo kao nau suprotnost teologe i sve to u telu ima krv teologa itavunau filozofiju ... Kob mora da se sagleda izbliza, mora da se, jo bolje, doivi u njoj samoj, mora da joj se sie ukoren i dozvoli da vas gotovo uniti da bi se razumelo da tu vie nije re ni o kakvoj zabavi (slobodoumlje nae gospodeprirodnjaka i fiziologa je u mojim oima zabava njima nedostaje strasti za ove stvari, stradanja zbog njih ).Ova zatrovanost zalazi mnogo dalje nego to se misli: instinkt teoloke nadmenosti naao sam svuda gde sedanas osea "idealist" gde se u ime visokog porekla prisvaja pravo da se o stvarnosti razmilja i na njuravnoduno gleda... Idealist dri, sasvim kao svetenik, sve velike pojmove u ruci ( i ne samo u ruci!), sadobrohotnim prezirom on se poigrava sa "razumom", "ulima", "au", "lagodnim ivotom", "naukom", vidi ih podsobom, kao tetne i zavodnike snage nad kojima lebdi "Duh" u istom zasebitku kao da smernost, nevinost,siromatvo, jednom rei svetost, nisu do sada prouzrokovali u svetu neizmerno vie zla nego ma bilo koji uas, mabilo koji porok ... isti duh je ista la ... Doklegod svetenik, taj, po svom zanimanju, unitavalac, klevetnik, trovaivota, vai jo za uzvienu vrstu oveka, nee biti odgovora na pitanje: ta je istina? Istina je ve obrnuta na glavuako kao zastupnik "istine" vai svesni advokat nitavila i nitenja...

    9

    Ovom teolokom instinktu objavljujem rat: svuda nalazim njegove tragove. U ijem telu kola teoloka krv, tajsuelice svih stvari stoji naopako i neasno. Pathos koji se razvija iz toga, naziva se vera: zatvoriti oi pred sobom,jednom za svagda, da ne bi trpeli od neizleivo lanog gledita. Iz ove pogrene optike nametnute svim stvarima

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    stvara se jedan moral, vrlina, svetost, ista savest se vezuje za lano vienje zahteva se da nijedna druga vrstaoptike ne sme vie da ima vrednost, poto je jedino prava ona koja je sakrosanktno stvorena u ime "Boga","iskupljenja", "venosti". Svuda sam iskopavao teoloki instinkt: on je najrasprostranjeniji, naroiti podzemni obliklanosti koji postoji na zemlji. to teolog osea kao istinito, mora da je lano: odatle se bezmalo moe izvuikriterijum istine. Njegov najdublji instinkt samoodranja zabranjuje da realnost u ma kojoj taki bude uvaena ili,pak, samo doe do rei. Sve dokle se prostire teoloki uticaj, suenje o vrednosti je postavljeno naglavce, pojmovi"istinito" i "lano" su neminovno preokrenuti: to je najkobnije za ivot, naziva se ovde "istinito", to ga velia,podstie, potvruje, opravdava i ini da trijumfuje, zove se "lano" ... Dogaa li se da teolozi kroz "savest" kneeva(ili naroda) pruaju ruku prema moi, ne sumnjajmo u to ta se uvek nalazi u osnovi: volja za kraj, to nihilistika voljahoe od moi...

    10

    Meu Nemcima e se smesta razumeti ako kaem da je filozofija iskvarena teolokom krvi. Protestantskipastor je deda nemake filozofije, sam protestantizam njen peccatum originale. Odreenje protestantizma: napolaukoeno hrianstvo i um... Dovoljno je izgovoriti samo re "Tibingenska bogoslovija"* da bi se shvatilo ta je uosnovi nemaka filozofija podmukla teologija... vabe su najbolje varalice u Nemakoj, oni nevino lau... Otkudaje poteklo likovanje koje proima, do pojave Kanta, svet nemakog uenjatva ije su tri etvrtine pastorski iuiteljski sinovi otkuda je poteklo nemako uverenje, koje i danas jo ima odjeka, da je sa Kantom zapoeookret ka boljem? Teoloki instinkt u nemakom uenjatvu naslutio je unapred ono to bi jednom ponovo moglo daiskrsne ... Otvorio se jedan skriveni put prema starom idealu, pojam "istinskog sveta", pojam morala kao biti sveta( te dve najzloglasnije zablude koje postoje!), bili su sada opet, zahvaljujui jednoj prepredenoj skepsi, ako nedokazivi, ono ipak ne vie opovrgljivi... Um, pravo uma ne prostire se toliko daleko... Od realnosti jenapravljena"prividnost"; od jednog savreno izmiljenog sveta, sveta bivstvujueg /Seienden/, napravljena jerealnost ... Kantov uspeh je naprosto teoloki uspeh: Kant je bio, jednako Luteru, jednako Lajbnicu, papua vie upo sebi loe usaglaenom taktu nemake estitosti.

    * Tibingen se nalazi u vapskoj. "Tibingenska bogoslovija" (Tbinger Stift) je glasovita protestantska ustanova u kojoj su, krajem XVIIIstolea, izmeu ostalih uili eling, Helderlin i Hegel. P. prev.

    11

  • pdfcrowd.comPRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API

    Jo koja re oko Kanta kao moraliste. Neka vrlina mora da bude na izum, naa najlinija odbrana i nuda: usvakom drugom smislu ona je jedino opasnost. Ono to nije uslov naeg ivota, teti mu: vrlina samo iz oseanjapotovanja pred pojmom "vrlina", kako je to hteo Kant, jeste kodljiva. "Vrlina", "dunost", "dobro po sebi", dobrosa karakterom bezlinosti a optevanosti privienja u kojima se izraava propadanje, krajnja iznurenost ivota,kenigzberko crnenje. Upravo na obrnuto upuuju najdublji zakoni odranja i rasta: da svako sebi stvara svojuvrlinu, svoj kategoriki imperativ. Narod odumire ako svoju dunost zameni sa pojmom dunosti uopte. Nitadublje, vie iznutra ne razara od te "bezline" dunosti, tog rtvovanja pred Molohom apstrakcije. Nije li seKantov kategoriki imperativ osetio kao opasan za ivot!... Teoloki instinkt je jedino to uzeo pod svoju zatitu! Neko delovanje na koje prisiljava instinkt ivota u zadovoljstvu nalazi dokaz za svoju ispravnost: a taj nihilist, sahriansko-dogmatskim crevima, zadovoljstvo je razumevao kao prigovor ... ta bre razara...