GNUzilla 10, oktobar 2005

  • Published on
    01-Jul-2015

  • View
    131

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

<p>Sadraj</p> <p>GNUzillaOktobar 2005Uvodna re: ...............................................................3</p> <p>GNUzillaMagazin za popularizaciju Slobodnog softvera, GNU, Linux i *BSD operativnih sistema</p> <p>Kolegijum</p> <p>DistribucijeSlackware 10.2..........................................................4</p> <p>HardverLinux na IPAQ-u.......................................................7</p> <p>Ivan Jeli Ivan uki Marko Milenovi Petar ivani Aleksandar Uroevi</p> <p>SaradniciMilo Popovi Borislav Tadi Dejan Popadi</p> <p>SoftverGNOME 2.12............................................................10 GKrellM 2.2.7...........................................................13 Dia(grami)................................................................15 Jabber......................................................................17 Download.................................................................21</p> <p>Lektura Petar ivani Slog i tehnika obrada Ivan Jeli PrireivaMrea za Slobodan Softver http://www.fsn.org.yu</p> <p>SlobodaVesti.........................................................................23</p> <p>RadionicaProgrami u .deb pakovanju.......................................24 GIMP pravljenje omota za CD...............................30 GIMP rad sa slojevima...........................................32 Reite se neeljene pote...........................................35</p> <p>URL adresa http://gnuzilla.fsn.org.yu Kontakt adresa gnuzilla.kontakt@gmail.com IRC kontakt#gnuzilla na irc.freenode.org</p> <p>Sav materijal u ovom asopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.</p> <p>2 / GNUzilla / Oktobar 2005</p> <p>Uvodna re</p> <p>Deseti, jubilarniBROJPO BROJ, STIGLI SMO I DO DESETOG IZDANJA NAEG I VAEG OMILJENOG ASOPISA.</p> <p>NAGRADNA IGRAPoaljite na nau adresu kontakt email, podatke i odgovor na pitanje:</p> <p>MALI</p> <p>JUBILEJ EMO ISKORITITI</p> <p>KAO PRIPERMU ZA PROSLAVU IZLASKA DVANAESTOG BROJA, KOJI E OBELEITI PRVU GODINU POSTOJANJA</p> <p>GNUZILLE.</p> <p>Deseti broj donosi nekoliko vrlo zanimljivih tema. Primili smo nekoliko emailova italaca koji su izrazili elju da vide tekstove posveene depnim raunarima, pa smo od ovog broja krenuli u priu prikazom distribucije namenjene ba takvoj vrsti raunara. Sve vei broj korisnika distribucija baziranih na Debianu je istakla potrebu objanjavanja procesa manipulacije paketima karakteristinim za ovakve distribucije, pa e svi itaoci koji do sada nisu znali kako da instaliraju pakete na svom sistemu, u GNUzilli 10 pronai upustvo koje e im biti od pomoi. Slobodna komunikacija bi trebalo da bude imperativ svakog drutva svesnog znaaja sloboda pojedinaca, pa se u ovom broju dotiemo Jabbera, najkvalitetnijeg</p> <p>Kako se zove predstavnik Fondacije za slobodan softver Evrope, koji je u aprilu posetio Beograd?est najvernijih italaca oekuju vredne nagrade.</p> <p>NAPOMENA: Iz tehnikih razloga, nismo u mogunosti da nagradnu igru realizujemo van teritorije Srbije.</p> <p>Oktobar 2005 / GNUzilla / 3</p> <p>Distribucije</p> <p>Slackware 10.2Geeky kao i uvek NAKON GNOME, DISTRIBUCIJA SLACKWARESPLET OVE DISTRIBUCIJE MAHOM ODSTRANJIVANJA OKRUENJA JE IZGUBILA DOSTA KORISNIKA. DOGAAJA, JER JE</p> <p>TAKVA POJAVA JE DONEKLE I LOGIANPOPULACIJA</p> <p>KORISNIKA</p> <p>NAPREDNIJEG NIVOA ZNANJA I ZA NJU SE VEZUJE STEREOTIP KORIENJA</p> <p>GNOMEPROMENIO</p> <p>OKRUENJA.</p> <p>POKAZALO SE DA JE DOBARDOK SU SE VERNI</p> <p>BROJ KORISNIKA ZAISTA</p> <p>DISTRIBUCIJU,</p> <p>PRATIOCI</p> <p>PRILAGODILI NOVONASTALOJ SITUACIJI.</p> <p>U</p> <p>SVAKOM</p> <p>SLACKWAREA SLUAJU, SLACKWARE</p> <p>NASTAVLJA SVOJIM PUTEM I POJAVLJUJU SE U NOVOJ VERZIJI SA OZNAKOM</p> <p>10.2.Slackware je ranije bio poznat po tome da se distribuira na jednom CD-u, no to se promenilo. Slackware 10.2 se isporuuje na 4 diska koji donose puno zanimljivih paketa koji mogu biti potrebni u svakodnevnom radu. Prva dva diska su instalacioni mediji na kojima se nalazi osnovni set paketa potrebnih za instalaciju sistema. Druga dva diska sadre extra pakete i izvorni kod softvera. Pored softvera, na diskovima se moe nai dokumentacija kao i zipslack, koji se nalazi na etvrtom disku. Ovakav raspored sadraja je veoma zanimljiv, jer su diskovi vrlo dobro iskorieni. Ipak tu je moglo biti mesta za Openoffice, na primer, koga nema na diskovima. Extra paketi obuhvataju programe koji su potrebni veini korisnika, poput alata za narezivanje diskova (K3B i XCDRoast), Jave ili GRUB boot loadera.</p> <p>za korisnike. Kao i obino, mnogo toga je potrebno podesiti nakon instalacije, da bi Slackware bio doveden u optimalno stanje. Nakon logovanja na sistem u konzolnom reimu, potrebno je uiniti nekoliko zahvata na konfiguracionom fajlu X servera kako bi grafika dobro radila. Ukoliko postoji potreba za logovanjem u grafikom reimu, broj 3 treba zameniti brojem 4, u sledeem redu fajla /etc/inittabid:4:initdefault:</p> <p>10.2 na stoluInstalacija ovog izdanja ne razlikuje se puno od prethodnih, pa se neemo mnogo zadravati na ovom segmentu prie. Po ko zna koji put emo ponoviti vanost paljivog odabira particija i particionisanja diska, ukoliko particije nisu spremne, kako bi se izbegla mogunost gubljenja podataka na disku. Ostatak posla je, manje vie, rutiski, pri emu preporuujemo automatsku instalaciju svih paketa, za ta je potrebno neto vie od tri gigabajta prostora na disku. Podrazumevani kernel na sistemu je verzije 2.4.31 verzija, ime Slackware nastavlja trend korienja provereno stabilne i dovoljno istestirane 2.4 serije Linuxa. Ovo je donekle razumljivo, ali treba imati na umu da je serija 2.6 ve uveliko stabilna i pouzdana. Naravno, postoji opcija ijim odabirom se instalira kernel u verziji 2.6.13, to se preporuuje korisnicima koji imaju noviji hardver poput sistema sa SATA kontrolerima koji nee raditi na 2.4 kernelima. Za pohvalu je injenica da se na diskovima mogu nai izvorni kod i hederi za ove verzije kernela, to omoguava kompajliranje drajvera za softverske modeme i grafike kartice, a od velike je vanosti</p> <p>Na test raunaru je bilo problema sa monitorom, iako se radi o monitoru koji pokriva irok opseg frekvencija osveavanja, pa je prvi korak ka dobijanju funkcionalnog okruenja bilo podeavanje osveavanja monitora. Treba pogledati da li postoji drajver koji podrava grafiku karticu na sistemu, jer se po podrazumevanim podeavanjima koristi vesa drajver. Nakon ovih korekcija, X server je proradio i na radnoj povrini se ukazalo grafiko okruenje KDE, koje je podrazumevano i jedino sloeno grafiko okruenje na sistemu. Ipak, podeavanja X servera se ovde ne zavravaju, jer je za rad scroll tokia potrebno imati sledee redove u fajlu / etc/X11/xorg.confOption "Protocol" "IMPS/2" "4 5" Option "ZAxisMapping"</p> <p>Tek nakon unosa ovih redova u konfiguracioni fajl, scroll toki e raditi kako valja. Sam KDE dolazi u verziji 3.4.2, sa svim aplikacijama koje su karakterisktine za ovo okruenje. Pored KDEa, mogue je koristiti i XFCE 4.2.2, koje se sve vie pribliava vodeoj dvojci takozvanih "velikih" grafikih okruenja. XFCE pokazuje prisustvo i</p> <p>4 / GNUzilla / Oktobar 2005</p> <p>Distribucije</p> <p>podrku za aplikacije bazirane na GTK bibliotekama. Sve bitnije sfere raunarskog ivota su pokrivene programima karakteristinim za KDE, sa nekoliko izleta ka aplikacijama koje jednostavno moraju biti prisutne. Slackware 10.2 je veoma dobro multimedijalno potkovan, pa je za sluanje muzike nadlean KDE-ov pulen Juk, dok je video playback preputen ve proverenom reenju u vidu XINE media playera. Moe se koristiti i GTK frontend XINE-a - GXINE. Bitno je napomenuti to da sistem nije konfigurisao DVD ureaj na test raunaru, pa je gledanje dvd filma bilo mogue tek nakon intervencija u fajlu / etc/fstab. Ostatak poslova koji se tiu sluanja i kopiranja audio diskova, snimanja zvuka ili manipulacije jainom zvuka se obavlja alatima iz okruenja KDE koji posao rade vie nego dobro. Ve pomenuti nedostatak OpenOffice paketa se moe navesti kao prvi vei minus ovog izdanja, za ije poslove je namenjen paket Koffice, koji u svom okviru poseduje sve alate koji mogu biti potrebni za kancelarijski rad. Naravno, program za rad sa bazama podataka koji postoji u paketu OpenOffice 2, u Kofficeu ne postoji. Drugi minus ove verzije je nepostojanje valjanog alata za rad sa vektorskom grafikom, dok je druga sfera obrade grafike opskrbljena loginim izborom u vidu GIMP-a. Svakako, moglo je da se nae mesto paketu sa nekim programom za manipulaciju vektorskom grafikom na na nekom od diskova. Izbor internet softvera ima smisla. Veina aspekata korienja</p> <p>interneta pokriveno je sa bar dve aplikacije. Pregled web strana je mogue initi podrazumevanim KDEovim browserom Konqueror, dok je familija Mozilla prisutna sa oba svoja lana. Firefox je prisutan u verziji 1.0.6, a Mozilla Suite (u punom sastavu) u verziji 1.7.11. Za itanje elektronske pote zadueni su Kmail ili Mozilla Thunderbird, dok je instant poruke mogue razmenjivati pomoi Gaima ili Kopetea. Jedini grafiki alat za povezivanje na internet je KPPP, a preuzimanje fajlova sa interneta mogue je vriti pomou Kgeta, dok se kao IRC klijenti pojavljuju XChat i KSirc. Sistem se tokom testiranja pokazao izuzetno stabilnim, u ta se nije ni sumnjalo. KDE je radio kako treba, dok je sitnijih problema bilo sa Kofficeovim alatom za obradu slika. No, pitanje je ko e pored GIMP-a koristiti ovaj alat. Instalacija drajvera za softOktobar 2005 / GNUzilla / 5</p> <p>Distribucije verski modem i nVidijinu grafiku karticu je protekla bez problema, pa je potencijalno problematian hardver proradio bez problema. Treba pomenuti podrku za na jezik koji omoguava korienje KDE-a na srpskim. Paketi koje treba instalirati, kako bi se dobilo okruenje na srpskom, nalaze se na drugom disku. Slackware je oduvek bio distribucija koju su koristili oni koji znaju malo vie o instalaciji i podeavanju sistema. Problemi koje veina distribucija reava na vrlo elegantan nain, na Slackwareu jo uvek postoje. ak i distribucije koje su nekada vaile za "teke", kao to je Debian, mnoge poslove obavljaju automatski, to sa Slackwareom nije sluaj. Jednostavno, neki problemi mogu biti toliko banalni da je dosadno reavati ih iz verzije u verziju. U svakom sluaju, instalacijom Slackwarea se dobija vrlo stabilan i pouzdan sistem, to je ovu distribuciju i rangiralo tamo gde jeste. Nedostatak GNOME-a je, po miljenju autora teksta, ogroman nedostatak kojim je Slackware puno izgubio, no kvalitet ovog izdanja pokazuje da je za Slackwareov tim GNOME jedna briga manje, pa ostavljamo korisnicima da prosude da li je GNOME trebalo izostaviti ili ne. Korisna adresa: http://www.slackware.com ~Ivan Jeli</p> <p>6 / GNUzilla / Oktobar 2005</p> <p>Hardver</p> <p>Juri na jo jedan Microsoftov bastion</p> <p>Instalacija Linuxa na IPAQPuni Linux sa mainstream kernelom se moe pokrenuti i na Pocket PC dlanovniku. Slijede detaljna uputstva za instalaciju distribucije Familiar, te iskustva i savjeti iz prve ruke. PRELISTAVAJUICENTRALNOEVROPSKE FORUME POSVEENE OPENSOURCE SOFTVERU ZAINTRIGIRAO ME JE JEDAN SPECIFIAN POST. JEDNOG ZANIMALO JE KOJE MINIMALNE USLOVE MORA ISPUNITI POGONIO</p> <p>NIJEMCA POCKET PC DA BI </p> <p>LINUX</p> <p>I UJEDNO KOJI JE NAJJEFTINIJI MODEL KOJI SI POSEBNO ZA</p> <p>OVU SVRHU MOE KUPITI.</p> <p>UBRZO</p> <p>SAM UVIDIO SAM DA ON NIJE JEDINI</p> <p>NEKOLIKO SRODNIH TEMA PRONAAO SAM NA SLINIM OKUPLJALITIMA</p> <p>*NIX</p> <p>EUNTUZIJASTA.</p> <p>SVE</p> <p>NJIH NIJE ZANIMALA POSLOVNA PRIMJENA U</p> <p>POSLJEDNJE VRIJEME SVE MONIJE I PRISTUPANIJE</p> <p>(ITAJ:</p> <p>JEFTINIJE)</p> <p>POCKET PC PLATFORME , VE ISKLJUIVO POKRETANJE IROKOG SPEKTRA LINUX APLIKACIJA NA DLANOVNICIMA. U GLAVI SAM VE IMAO PREDSTAVU : OPERACIJA PINGVIN NA IPAQ-U MORA SE PROVESTI ODMAH .Izvrsni sajt http://www.handhelds.org polazna je taka za ovu tematiku. Izuzetno jaka komuna kojoj je ovaj sajt baza rado e pruiti informacije o svim fazama tranzicije dlanovnika na pingvinoliki OS. Projekat Familiar od 2001. godine razvija relativno mala grupa programera, pokuavajui da izgradi stabilnu, potpuno funkcionalnu Linux distribuciju i niz upotrebljivih aplikacija za rune raunare bazirane na Pocket PC hardveru. Radi se o zrelom proizvodu, uglavnom orijentisanom na Heweltt-Packard iPAQ seriju (h3100, h3600, h3700, h3800, h3900, h5400, h5500). To ne znai da (ne)e funkcionisati na modelima drugih proizvoaa, ali je za njih bolje pronai posebno prilagoenu distribuciju ili kompajlirati posebnu varijantu kernela (primjer LOOX Linuxa). U trenutku pisanja lanka aktuelna verzija Familiara, 0.8.2, nudi izbor izmeu dva korisnika okruenja GPE i Opie (obe sa linim organizatorom i dodatnim aplikacijama) sa podrkom za ipkg paketni menadment, implementaciju sistemskih programa na busyboxu (uteda memorije) i Dropbear SSH server. Dosta uvoda: pred vama su iskustva koja sam imao sa instalacijom i prvim utiscima Familiar distribucije na</p> <p>IPAQ h3630 dlanovniku proizvedenom 1999. godine Na startu upozorenje za neiskusne entuzijaste itav niz koraka instalacije jednostavno nije mogue ponititi i vratiti se unazad. Zato oprez, da ne biste umjesto Linuxa dobili poptuno neupotrebljiv dlanovnik! Takoe, ne bi bilo loe da na adresi [1] provjerite listu kompatibilnog hardvera da vam recimo, GPRS CF kartica koju ste masno platili ne bi bila neupotrebljiva na novom operativnom sistemu. U drugom koraku pobrinuo sam se da preko serijskog kabla sinhronizujem organizator h3630 sa mojim stonim raunarom i sauvam sve podatke iz Flash RAM-a koje sam smatrao bitnim. Isti raunar i kabl sam upotrijebio za proceduru instalacije. Moram naglasiti da mi je stalna Internet veza u realnom vremenu i pristup pomenutom handhelds.org sajtu pomogla da prevaziem neke probleme na koje sam naiao, pa vam je tokom ove polusatne</p> <p>Oktobar 2005 / GNUzilla / 7</p> <p>Hardver procedure toplo preporuujem. Sve vrijeme instalacije Pocket PC bi trebalo da bude povezan na struju, da se baterija ne bi ispraznila, a onda... znate ve. Detaljne instrukcije pod [2] e se pobrinuti da instalacija proe bez veih nedoumica. Kod preuzimanja instalacionih datoteka neophodno je izabrati stabilnu ili release verziju, eljeni model Pocket PC-a za koji je OS prilagoen, te jedan od 3 paketa aplikacija. Ponueni su GPE (GTKbazirani grafiki interfejs) i Opie (baziran na Qtopia-i) za normalne korisnike, te bootstrap komandna linija za programere. Nakon preuzimanja 14MB velike tar.gz arhive, ne bi bilo loe da provjerite njen MD-checksum kako vas u kasnijem toku ne bi doekala neprijatna iznenaenja. Moj izbor je bila stabilna verzija i Opie okruenje (ne pitajte zato :). Sljedei korak u kojem ete sa Interneta preuzete datoteke kopirati na Pocket PC, moe se obaviti na nekoliko naina: ja sam se odluio za koritenje SynCE softvera pod Linuxom (konfigurisanog za vezu preko ttyS0) za kopiranje bootloadera na dlanovnik. On se sastoji od dvije datoteke: programa "BootBlaster" ija je zadaa da prepie boot sektor u flash memoriji dlanovnika sa bootloaderom "bootldr" koji moe da inicijalizuje i Windows Mobile (WinCE) i Linux. Zatim na dlanovniku potraite navedenu izvrnu datoteku i pokrenite je. Poziv opcija Flash &gt; Save Bootldr.gz i Save Wince.gz format snimie trenutni bootloader i sliku trenutnog stanja operativnog sistema dlanovnika, nakon ega je mo...</p>