Guy Debord - Dva izveštaja o prolascima

  • Published on
    15-Apr-2016

  • View
    5

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Guy-Ernest Debord, Deux comptes rendus de drive, Les Lvres Nues no. 9, Bruxelles, novembre 1956. Preveo i Aleksa Golijanin, 2015. http://anarhija-blok45.net1zen.com

Transcript

  • Dva izvetaja o prolascima

    Guy Debord

    1956.

  • Sadraj

    Dva izvetaja o prolascima 31. Susreti i problemi u uslovima kontinuiranog prolaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32. Prepoznavanje gradskih ambijenata pomou prolaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

    2

  • Dva izvetaja o prolascima1. Susreti i problemi u uslovima kontinuiranog prolaskaUvee, 25. decembra 1953, letristi . I. (il Iven, Gilles Ivain, Ivan eglov), G. D. (Gi Debor, Guy

    Debord) i G. L (Gaetan M. Langle, Gatan M. Langlais), uli su u jedan alirski bar u ulici KsavijeaPriva (Xavier Priva), u kojem su proveli i celo prethodno vee i koji su ve dugo zvali kod Malajca To-me, gde su zapodenuli razgovor s nekim ovekom sa Kariba, od priblino etrdeset godina, neobinoelegantnim, u poreenju s redovnim gostima, koga su zatekli u razgovoru s K. vlasnikom lokala.ovek ih je, iz ista mira, upitao da nisu sluajno u vojsci. Poto je dobio negativan odgovor, in-

    sistirao je da sazna kojoj organizaciji pripadaju. Predstavio se pod oigledno lanim imenom, Kamij. (Camille J.). Ono to je usledilo, bilo je krcato podudarnostima (adrese koje navodi, pitanja kojimaje zaokupljen, upravo ona kojima su se njih trojica bavila te iste nedelje, njegov roendan, isti kao i. I.) i dvosmislenim frazama, koje su zvuale kao sraunate aluzije na prolazak (drive). Najvie je,meutim, zapanjivao njegov sve vei delirijum, koji se vrteo oko ideje o hitnom putovanju nepre-kidnom putovanju, kako je stalno ponavljao. Krajnje ozbiljno pria kako je po dolasku iz Hamburgapotraio adresu bara u kojoj se upravo nalazi svratio je u njega na trenutak, svideo mu se ali, potoga nije prepoznao, zvao je enu u Njujork da je pita za adresu. Poto se ispostavilo da takve adresenema u Njujorku, samo je zahvaljujui istom sluaju opet naleteo na ovaj bar. Dolazio je sa Orlija(aerodroma). (Nijedan avion nije ve danima sleteo na Orli, zbog trajka radnika obezbeenja, poredproblema zbog smanjene vidljivosti. G. D. je to znao jer je pre dve veeri doao iz Nice vozom, posledva dana ekanja na tamonjem aerodromu.) S pomalo tunom sigurnou, . govori G. L. kako sunjegove sadanje aktivnosti iznad njegovih mogunosti (dva meseca kasnije, G. L. e biti iskljuen izgrupe). . predlae letristima da se sutradan nau na istom mestu i probaju izvrsni rum s njegoveplantae. Rekao je i kako e ih upoznati sa svojom enom, da bi onda, ne obazirui se na oiglednukontradikciju, rekao kako e od sutra biti udovac, zato to njegova ena kree izjutra automobilomiz Nice.Poto je otiao, letristi se raspituju o njemu kod K. (koji inae ne zna nita o njihovim aktivnostima),

    ali on ne moe da im kae nita, osim da ga je jednom, pre nekoliko meseci, astio piem.Sutradan, . dolazi na sastanak, sa svojom enom, prilino zgodnom Karipkinjom, priblino istih

    godina. Priprema izvrstan pun sa svojim rumom. . i njegova ena na neki neobjanjiv nain privlaepanju svih Aliraca iz bara, koji su u isti mah oduevljeni i puni potovanja. Nastupa neobino sna-na halabuka, s nekoliko gitara odjednom, povicima, plesom. . opet uspostavlja red, neoekivanomzdravicom u ast brae koja ginu na bojnom polju (iako u tom trenutku nisu na pomolu nikakvi oru-ani sukobi, bilo gde, osim u Indokini). Razgovor dostie nivo delirijuma od prethodne veeri, samoto ovog puta u njemu uestvuje i -ova ena. Poto je primetio da se prsten koji je . nosio prethod-ne veeri sada nalazi na ruci njegove ene, G. L. tiho govori . I, nadovezujui na sinoni komentar,u kojem nije propustio priliku da prizove zombije i karakteristina znamenja tajnih sekti, Vudu jepromenio ruke. -ova ena to uje i osmehuje se znalaki.Poto je opet priao o susretima i mestima koji provociraju njegove sagovornike, . im saoptava

    kako ne zna da li e se ikada vie videti, zato to su moda prejaki za njega. Oni ga uveravaju usuprotno. Pre nego to e se rastati, . I. nudi njegovoj eni adresu jednog prilino atraktivnog bara

    3

  • u Nici, poto ona treba da ide tamo. . hladno odgovara da je za to, naalost, prekasno, poto je otilajo jutros (?). Oprata se govorei kako je sada siguran da e se jednog dana ponovo sresti, modaak i na drugom svetu emu dodaje, znate na ta mislim?, to te rei liava svakog traga mistike.Uvee 31. decembra, u istom baru, u ulici Ksavijea Priva, letristi zatiu K. i redovne muterije koje

    terorie banda od desetak Aliraca pristiglih sa Pigala, koji su okupirali mesto. Izgleda da su u nekuvrlo mutnu priu umeani falsifikovani novac i hapenje jednog od K-ovih prijatelja, u tom istom ba-ru, pre nekoliko nedelja, zbog prodaje narkotika. Poto je prva briga posetilaca da izmire raune nemeajui u to Evropljane, poto policija nee obraati mnogo panje ako sve ostane meu severnoafri-kancima, i poto im K. ne govori da odmah napuste bar, G. D. i . I. provode vee pijui za ankom(za koji su posetioci smestili i jednu devojku koju su doveli sa sobom), priajui neprekidno i vrloglasno pred zanemelom publikom, na nain koji samo pojaava optu napetost. Malo pre ponoi, naprimer, razmatraju ko e od njih morati da umre ove, a ko idue godine, ili ponavljaju rei osuenikana smrt, koji je trebalo da bude pogubljen u zoru prvog januara, Evo jednog lepog poetka godine,uz razne druge ale, sline vrste, od kojih su sve sukobljene strane prebledele. ak i pred zoru, kadaje G. D. ve mrtav pijan, . I. nastavlja sam, u istom stilu, jo nekoliko sati, sa slinim uspehom. Jutro,prvog januara 1954. godine, poinje u istim uslovima, s mnogim pokuajima zastraivanja i uvijenimpretnjama, nemonim da nateraju dvojicu letrista da napuste mesto, pre obrauna. Ovi, opet, nisu ustanju da dou do bilo koga od svojih prijatelja telefonom, ija upotreba zahteva veliku smelost. Nakraju, s prvim mrakom, K-ovi prijatelji postiu kompromis sa strancima i mrzovoljno se razilaze, sva-ko svojim putem (kasnije, K. usplahireno izbegava svako objanjenje tog dogaaja, a letristi diskretnozakljuuju da je cela stvar jedva vredna pomena).Sutradan, kasno popodne, G. D. i . I. odjednom shvataju da se nalaze nadomak ulice Vjel di Templ

    (Vieille du Temple) i odluuju da pou tamo i ponovo posete jedan bar u toj ulici, u kojem je, pre estnedelja, . I. primetio neto neobino: kada je uao tamo, za vreme jednog prolaska u drutvu P. S.(Patrick Straram), konobar ga je doekao s nekim nemirom u pogledu i upitao ga, Sigurno bi hteojedno pie?, i poto je dovio potvrdan odgovor, nastavio: Nema vie. Doi sutra. . I. je mehanikiodgovorio, Dobro, i izaao napolje; P. S. je, iako zbunjen tom apsurdnom reakcijom, poao za njim.Ulazak G. D. i . I. u bar odmah je uutkao desetak mukaraca koji su priali na Jidiu, sedei za

    dva ili tri stola, svi sa eirima na glavama. Dok su letristi ispijali nekoliko aa alkohola za ankom,leima okrenuti vratima, neki mukarac, takoe sa eirom, uleteo je unutra, a konobarica koju ni-kada ranije nisu videli glavom im je pokazala da je to osoba kojoj bi trebalo da se obrate. ovek jezgrabio stolicu, postavio je na metar od njih, seo na nju i poeo da im govori vrlo glasno i nadugako,na Jidiu, tonom ponekad ubeujuim, ponekad preteim, a opet bez namerne agresivnosti, pri emu,iznad svega, kao da nije ni pomiljao da ga ovi nee razumeti. Letristi su ostali ravnoduni; s najveommoguom drskou gledali su u sve prisutne, koji kao da su zabrinuto oekivali neki njihov odgovor.Onda su otili. Kada su se nali napolju, sloili su se da nikad anisu videli tako ledenu atmosferu, uporeenju s kojom su oni gangsteri od sino izgledali kao jaganjci. Nastavili su s prolaskom, da bikod mosta Notr-Dam primetili da ih prate dvojica mukaraca iz bara, kao u nekom gangsterskom fil-mu. U istom duhu, osetili su da sada moraju biti dosetljivi, da bi svojim progoniteljima zavarali trag;nehajno su preli most, da bi onda naglo skrenuli desno, na kej Ostrva de la Site (le de la Cit), na ko-jem su se dali u trk, proavi ispod mosta Pon-Nef (Pont-Neuf), sve dok nisu doli do trga Ver-Galan(Vert-Galant). Odatle su se vratili do Pon-Nefa, stepenicama skrivenim iza statue Anrija IV (HenryIV). Dvojica mukaraca sa eirima su dotrala ispred statue verovatno u nameri da im preseku putdo keja Orfevr (Quai des Orfvres) (to je izgledalo kao jedini izlaz, ako ne znate za stepenice) dabi onda zastali, kada su ih ugledali. Dvojica letrista su krenuli ka njima i proli pored njih, a da ovi,zaudo, nisu reagovali nijednim gestom; produili su peakom stazom preko Pon-Nefa, sve do desneobale. Tamo su primetili da ih ona dvojica opet prate i da se jedan automobil sa Pon-Nefa s kojim su

    4

  • ona dvojica izgleda razmenjivali signale oigledno ukljuio u poteru za njima. . I. i G. D. su ondapreli preko keja Luvr, ba u asu kada su prolaz preko njega dobila vozila, inae veoma brojna na tompotezu. Iskoristivi prednost tog manevra, urno su proli prizemljem robne kue La Samariten (LaSamaritaine) i izali na ulicu Rivoli, da bi se onda stutili ka stanici metroa Luvr, gde su kasnije prome-nili voz na stanici atle (Chatelet). Nekoliko putnika sa eirima delovalo im je sumnjivo. . I. je bioubeen da mu neki mukarac sa Kariba, koji se zatekao blizu njega, alje signale, koji su, po njemu, go-vorili da je ovaj emisar koga je . poslao da ih zatiti od iznenadnog napada neprijateljskih sila. Potosu izali na stanici Mon (Monge), letristi stiu do Montanj-enevjeva (Montagne-Saint-Genevive),1preko pustog Kontinenta Kontreskarp (Continent Contrescarpe, Place de la Contrescarpe),2 nakoji se sputa no, u atmosferi sve vee napetosti.

    2. Prepoznavanje gradskih ambijenata pomou prolaskaU utorak, 6. marta 1956, u 10 sati prepodne, G.-E. Debor i il Volman nali su se u ulici arden-Pol

    (Jardins-Saint-Paul) i poli na sever, s namerom da istrae mogunost prolaska Parizom u toj visini.Uprkos toj nameri, ubrzo su skrenuli na istok i presekli gornji deo 11. arondismana, iji karakter, us-led bedne komercijalne standardizacije, predstavlja dobar primer odvratnog malograanskog pejzaa.Jedini prijatan susret bila jeprodavnica u ulici Oberkampf 160: Charcuterie-Comestibles A. Breton(Delikatesna radnja A. Breton). Po dolasku u 20. arondisman, Debor i Volman zalaze u niz uskih ulii-ca, koje ih onda, preko pustih placeva i du vrlo zaputenih niskih zgrada, vode sve do raskra ulicaMenilmontan i Kuron (Mnilmontant, Couronnes). Preko stepenita na severnoj strani ulice Kurondospevaju u mreu uliica slinih prethodnim, ali ojaenih zaista nesreno pitoresknim izgledom. Nji-hovo napredovanje zatim skree ka severozapadu. Izmeu avenije Simona Bolivara i avenije MaturenaMoroa (Simon Bolivar, Mathurin Moreau), dospevaju na uzviicu sa zamrenim spletom pustih ulii-ca, uasno monotonih fasada (ulica Remija de Gurmona, ulica Edgara Poa, itd.) (Rmy-de-Gourmont,Edgar-Po). Ubrzo posle toga, iznenada dospevaju na sam kraj kanala Marten (Saint-Martin) i neoe-kivano se zatiu ispred impresivne rotonde (krunog zdanja) Kloda-Nikola Ledua (Claude-NicholasLedoux ili Rotonde de la Villette), prave ruevine, neverovatno zaputene, iji arm, na jedinstven na-in, poveava uzdignuti luk pruge metroa, koja prolazi u neposrednoj blizini. Tu se priseamo sreneanticipacije marala Tuhaevskog (Mihail Tuhaevski, Tukhachevsky), prethodno navedene u jednombroju Nadrealistike revolucuje,3 o tome kako bi lepoti Versaja mnogo doprinelo kada bi se izmeu pa-late i velikog bazena podigla neka fabrika.Posle istraivanja terena, letristi oseaju da su u stanju da utvrde postojanje znaajnog psihoge-

    ografskog vorita sa Leduovom rotondom kao sreditem koje bi se moglo definisati kao celinaores-Staljingrad (Jaurs-Stalingrad),4 otvorena ka najmanje etira vana psihogeografska nagiba (ka-nal Marten, bulevar de la apel, ulica Obervilije, Urkski kanal),5 a verovatno i ire. U vezi s konceptomokretnice,6 Volman se prisea raskra iz Kana, koji je 1952. oznaio kao centar sveta. To bi se sv-kako moglo povezati s psihogeografskom privlanou ilustracija iz udbenika za najmlae uenike,

    1U svim ovim tekstovima, Debor izostavlja re Saint(Sveti) iz naziva lokacija.2Trg ili Kontinent Kontreskarp, kako su ga zvali letristi, pariski trg nadomak sedita Letristike i kasnije Situaci-

    onistike internacionale, u ulici Montanj-Sen-enevjev 32. U istom broju Les Lvres Nues, Debor je objavio tekst o tommestu, Position du Continent Contrescarpe, tragom teksta koji je 1954. napisao il Iven (G. I., odnosno, Ivan eglov),Introduction au Continent Contrescarpe.

    3Paul Eluard i Benjamin Pret, Revue de la presse, La rvolution surraliste 3, oktobar 1927, str. 64.4Linija metroa koja povezuje aveniju ana oresa i Trg Staljingrad (Avenue Jean-Jaurs, Place de Stalingrad ili Place de

    la Bataille-de-Stalingrad).5Ostale lokacije iz zagrade: boulevard de la Chapelle, rue dAubervilliers, canal de lOurcq.6Plaque tournante: rotaciona ploa, odnosno, platforma, okretnica za lokomotive ili tramvaje.

    5

  • na kojima su, s didaktikom namerom, na jednoj slici, prikazani luka, planina, prevlaka, uma, reka,nasip, rt, most, brod i arhipelag. Slike luka Kloda Lorena7 takoe imaju veze s tim postupkom.Debor i Volman nastavljaju da hodaju ka severu, du divne i tragine ulice Obervilije.8 Usput ruaju.

    Poto su proli bulevarom Makdonald do kanala Deni (Saint-Denis), idu njegovom desnom obalom,dalje na sever, zaustavljajui se, na due ili krae, u raznim barovima koje dre ljudi s bari. Odmahkod mosta Landi (Landy), odvajaju se od kanala, kod poznate brane, i u 6.30 predvee stiu u panskibar, koji tamonji radnici zovu Kafana bundija, u najzapadnijem delu Obervilijea, tano preko putamesta zvanog Poljane (La Plaine), koje pripada optini (Sen-) Deni. Poto su jo jednom prolipored brane, tumaraju neko vreme Obervilijeom, kojim su nou proli najmanje deset puta, ali koji imje po danu nepoznat. S prvim mrakom, odluuju da prekinu ovaj prolazak, koji im vie nije zanimljiv.Poto su kritiki razmotrili celu operaciju, utvrdili su da bi za neki prolazak, koji bi krenuo iz iste

    take, bilo bolje ako bi iao pravcem sever-severozapad; da treba preduzeti vei broj sistematinihprolazaka iste vrste, budui da je Pariz, iz tog ugla, ostao uglavnom neistraen; da se kontradikcijaizmeu sluaja i svesnog izbora, prisutna u prolasku, javlja uvek iznova, u uravnoteenom obliku, ida je taj razvoj neogranien. Kao program za naredne prolaske, Debor predlae direktnu vezu izmeucentra ores-Staljingrad (ili centra Ledu) i Sene, kao i istraivanje njenih zapadnih ogranaka. Volmanpredlae prolazak koji bi poeo kod Kafane bundija i onda pratio kanal prema severu, sve do (Sen-)Denija i dalje.

    1956.

    Povezani tekst: Guy Debord, Teorija prolaska.

    7Claude Lorrain, videti Uvod u kritiku urbane geografije.8U toj ulici je 7. XII 1952. zvanino osnovana Letristika internacionala (LI). Videti tekst Konferencija u Obervilijeu, u

    okviru izbora Veliki Potlatch.

    6

  • Anarhistika bibliotekaAnti-Copyright

    Guy DebordDva izvetaja o prolascima

    1956.

    Guy-Ernest Debord, Deux comptes rendus de drive, Les Lvres Nues no. 9, Bruxelles,novembre 1956.

    Preveo i priredio Aleksa Golijanin, 2015. http://anarhija-blok45.net1zen.com

    anarhisticka-biblioteka.net

    Dva izvetaja o prolascima1. Susreti i problemi u uslovima kontinuiranog prolaska2. Prepoznavanje gradskih ambijenata pomou prolaska