Hartije Od Vrednosti

  • Published on
    07-Jul-2016

  • View
    218

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pravo

Transcript

HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti, pojam, vrste, uloga hartija od vrednosti menica

FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICASEMINARSKI RADPREDMET: BANKARSKO I BERZANSKO PRAVOTEMA: HARTIJE OD VREDNOSTI, POJAM, VRSTE, ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI MENICA

Mentor:

Kandidat:

Prof. dr Mile Rai Dragomir Milievi

Sremska Kamenica, 2009.

SADRAJ

3UVOD

HARTIJE OD VREDNOSTI4Pojam hartija od vrednosti4Bitni sastojci hartija od vrednosti5Uloga hartija od vrednosti6Vrste hartije od vrednosti7MENICA10Postanak, uloga i razvoj menice10Vrste menice12Karakteristike (osobine) menice13Menini elementi14Menine radnje16ZAKLJUAK19LITERATURA20

UVOD

Obligacija u pravu predstavlja imovinsko pravni odnos koji nastaje izmeu dva ili vie lica po kojem poverilac ima pravo da od dunika zahteva da ovaj neto uini ili izvri neku radnju tj. da se uzdri od iste, a s druge strane dunik se obavezuje da izvri, odnosno da se uzdri od odreene radnje koju bi u drugoj situaciji imao pravo da uini.

Moemo rei da obligacija predstavlja imovinsko pravni odnos, koji se uvek sastoji iz prava poverilaca i obaveze dunika na izvesno injenje ili uzdravanje od neke radnje.

Zakon o obligacionim odnosima definie hartiju od vrednosti kao pismenu izjavu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonskom imaocu. Iz toga proizilaze sledei elementi hartija od vrednosti: a) da je ona pismena isprava; b) da sadri pismenu obavezu izdavaoca c) da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvriti njenom zakonitom imaocu.

U hartiji od vrednosti ugraeno je odreeno pravo koje se moe prenositi, poto se i sama hartija od vrednosti prenosi. Hartija od vrednosti spada u telesne pokretne stvari, pa se njenim prenosom ostvaruju i prava iz hartije. Hartija od vrednosti predstavlja pismenu izjavu koja sadri pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza (napisana u hartiji od vrednosti) ima izvriti zakonitom imaocu iste.

Hartije od vrednosti mogu imati kreditnu ulogu (menica, obveznica) i ulogu platenog sredstva (ek). Dobar deo njih slui kao sredstvo pri transakcijama u prometu robe (teretnica, skladinica, tovarni list). Jedna od ovih hartija od vrednosti (akcija) daje pravo vlasnitva i upravljanja u akcionarskom drutvu.

Razlog njihovog pojavljivanja u pravnom prometu je pre svega u tome da daju znatno veu sigurnost poveriocu da realizuje svoje potraivanje. I dunik je pored poverioca bolje zatien kad postoje hartije od vrednosti. Ove hartije se izdaju na strogo propisanim formularima.

HARTIJE OD VREDNOSTI

Pojam hartija od vrednosti

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave (ija je sadrina odreena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadre neko graansko-imovinsko pravo,a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave.

U lanu 234. Zakona o obligacionim odnosima je definisana hartija od vrednosti kao pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. Iz ovakve zakonske definicije hartija od vrednosti, proizilaze sledei elementi hartija od vrednosti: l) da je hartija od vrednosti pismena isprava; 2) da ona sadri pismenu obavezu izdavaoca i 3) da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvriti njenom zakonitom imaocu.

Iz napred navedenog, proizilazi da je u hartiji od vrednosti, kao pismenoj ispravi, inkorporisano odreeno pravo, koje se moe prenositi, poto se i sama hartija od vrednosti prenosi. Tako se prava iz hartije, koja su najee po svojoj prirodi obligaciono-pravne (najee, i kao zahtev da se isplati odreeni novani iznos, ili zahtev da se uini neka inidba, imovinskog karaktera), sjedinjuju sa pravom na hartiju, koje je po svojoj prirodi stvarno-pravne prirode (i to kao pravo svojine ili pravo zaloge ).

Dakle, karakteristika hartija od vrednosti je i ta njena sjedinjenost, spojivost prava na hartiju i prava iz hartije od vrednosti.

Neki autori ukazuju na niz nedostataka zakonske definicije pojma hartije od vrednosti, koja je data u l. 234. Zakona o obligacionim odnosima, pa se istie da se kod hartija od vrednosti ne moe raditi o svakoj vrsti obaveze (ve prvenstveno o onoj koja je imovinskog karaktera). Dalje se istie od ovih autora, da nije u Zakonu o obligacionim odnosima istaknuta posebna formalna strogost koja ih karakterie, kao i da neke hartije od vrednosti (na primer, akcije) mogu sadravati pojedina ovlaenja imaoca ovakve hartija od vrednosti, da mogu upravljati akcionarskim drutvom, to nije neposredna obaveza imaoca hartije od vrednosti. Najvea je zamerka ovih autora i ta, da u Zakonu o obligacionim odnosima nije posebno istaknuta njihova inkorporiranost, tj. da se utelovljeno pravo koje je pismeno oznaeno na hartiji od vrednosti ne moe ostvarivati na drugi nain, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti.

Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zakljuiti da hartije od vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadri i pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza - napisana u hartiji od vrednosti, ima izvriti zakonitom imaocu hartije od vrednosti. Prema tome, nisu hartije od vrednosti one pismene isprave u kojima je oznaeno neko drugo pravo (uverenje o poloenom dravnom ispitu, diploma o zavrenom fakultetu i dr.

Bitni sastojci hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti moraju sadravati odreene bitne sastojke, ba iz razloga strogosti forme, sa upozorenjem zakonodavca da ove isprave, koje ne sadre sve bitne sastojke koje zahteva Zakon o obligacionim odnosima, ne mogu vaiti kao hartije od vrednosti. Radi se o sledeim bitnim elementima:

oznaenje vrste hartije od vrednosti;

firmi, odnosno nazivu i seditu, tj. imenu i prebivalitu izdavaoca hartije od vrednosti; firmi, odnosno nazivu ili imenu lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaenje da ona glasi na donosioca;

tanom oznaenju obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti;

mestu i datumu izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj i

potpisu izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimilu potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji.

Zakon o obligacionim odnosima predvia, da se mogu posebnim zakonima - kao zakonima lex specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadri bilo koji od navedenih bitnih sastojaka, ne moe se smatrati hartijom od vrednosti. Takoe, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadre bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo.

Uloga hartija od vrednosti

Uloga hartija od vrednosti moe biti razliita, poev od toga da iste mogu imati kreditnu ulogu (menica, u nekim sluajevima trgovaka uputnica, obveznica i sl.) pa sve do toga, da mogu imati i ulogu platenog sredstva (na primer, ek). Dobar deo njih slui i kao sredstvo pri transakcijama u robnom prometu (teretnica - konosman, skladinica, tovarni list i dr.) pomou kojih se sa robom moe raspolagati, ak i kad nije roba u posedu kod vlasnika i vriti prenos vlasnitva ovakve robe ili ista stavljati u zalog. Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao to je akcija), daje pravo vlasnitva i upravljanja u akcionarskom drutvu.

Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i u tome da iste daju znatno veu sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraivanje ili neko pravo - bez potrebe dokazivanja po kojem je osnovu on stekao odreeno pravo. Dakle, samim faktom to poverilac poseduje u svojim rukama hartiju od vrednosti, stie pravo na sigurnost svoga potraivanja, bez potrebe dokazivanja osnova po kojem je ostvario to svoje pravo. Dunik, dakle, mora da izvri svoju obavezu onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti, u kojoj je inkorporirano odreeno pravo poverioca.

I dunik je pored poverioca bolje zatien kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da izvri, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. Pored toga, po izvrenju svoga duga iz hartije od vrednosti, dunik ima pravo da zadri hartiju od vrednosti koja mu sada predstavlja priznanicu o izvrenju svoga duga prema poveriocu.

Vrlo znaajna uloga hartija od vrednosti je i u tome to su one podesne za laku i jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu. Njihovo prenoenje je takvo da omoguava veliku brzinu u pravnom prometu, posebno na primer, kod hartija na donosioca koje se prenose putem proste predaje (tradicije), dok se neke druge hartije prenose putem indosamenta (hartije na ime) ili putem graansko-pravne cesije. Sa jednostavnim prenoenjem potraivanja sa jednog lica na drugo, bez ikakve komplikovane pravne procedure, hartije od vrednosti dobijaju posebno na znaaju.Uloga hartija od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog injenice da se sa istima postie sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se time izbegava mogunost njihovog lakog falsifikovanja.

Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz hartije, kao na primer, pravo potraivanja odreene sume novca (menica i ek), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladinica) ili neko pravo uea u upravljanju u akcionarskom drutvu (pravo glasa, imovinsko pravo) i lino pravo akcionara, kada prenosi akciju na drugo lice (da ostvari odreeno potraivanje). Dakle, sa prenosom hartija od vrednosti kao na pr. kod teretnice - se simbolino obavlja i prenos prava na rob