Homo Balcanicus Homo Heroicus

  • Published on
    01-Oct-2015

  • View
    25

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Homo Balcanicus Homo Heroicus

Transcript

<p>Homo balcanicus, homo heroicus </p> <p>Sadraj:</p> <p>O knjizi i tekstovima unetim u Homo balcanicus, homo heroicus II2Beleke o piscu...3Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi..4Uini kao Strahijni.6Karaore u knjievnosti...10Ivo Andri i Trojni pakt.....14Zatonik istorije.18Istrebljenje kao sudbina.20Saga o Kalu i Kaljanima ili istorija Srba u romanu-mitu...25Na pragu Orvelove ere...27O knjizi i tekstovima unetim u Homo balcanicus, homo heroicus II</p> <p>Knjiga Homo balcanicus, homo heroicus II izdata je 1994. godine, izdava je Prosveta. Knjiga ima 11 glava i 297 strana.</p> <p>Tekstovi obraeni u knjizi su:</p> <p>Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi. Knjievnost, kn. LXXXV, 1987, sv. 10, str. 1570-1614.</p> <p>Uini kao Strahinji. Homo balcanicus, homo heroicus, BIGZ, Beograd, 1987, atr. 95-155</p> <p>Karaore u knjievnosti. Uvodno izlaganje na naunom skupu Karaore u knjievnosti, Velika Plana, 24. jul 1993.</p> <p>Ivo Andri i Trojni Pakt. Politika, 20-25. februar 1990.</p> <p>Zatonik istorije. Svet, Beograd, 22. avgust 4. septembar 1990.</p> <p>Istrebljenje kao sudbina. Pogovor u knjizi: Antonije Isakovi, Listovi o Kosovu, Prosveta, beograd, 1990, str. 177-199.</p> <p>Saga o Kalu i Kaljanima ili istorija Srba u romanu mitu, Knjievnost, knj. LXXXIV, 1987, sv. 5, str. 762-775; Knjievnost, knj. LXXXIV, 1987, sv.6, str. 992-1006.</p> <p>Na pragu Orvelove ere. Saoptenje na naunom skupu u Istorijskom odeljenju SANU, 22-23. april 1993. </p> <p>Beleke o piscu</p> <p>Petar Dadi, knjievni kritiar, esejist i istoriar knjevnosti, roen je 1929. godine u Bitolju. Osnovnu kolu je zavrio u Skoplju, a 1941. godine, posle progona Srba iz Makedonije, preao je u Poarevac, oevo rodno mesto, gde je zavrio gimnaziju. Diplomirao je na grupi za Jugoslovenske knjievnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a doktorirao je sa tezom Odnos stvarnosti, legende i mita u Andrievom delu.</p> <p>Knjievnu kritiku poeo je da objavljuje u Radio Beogradu, a potom u nizu listova i asopisa. Prvu knjigu objavio je 1957. godine.</p> <p>Bio je glavni i odgovorni urednik studentskog knjievnog lista Vidici i jedan od osnivaa i urednika avangardnog asopisa Delo. od 1960. godine bio je vie od tri decenije urednik izdavake kue Prosvet. Pedesetih i ezdesetih godina bio je stalni knjievni kritiar Nin-a, Politike i TV Beograd.</p> <p>Tekstovi su mu prevoeni na engleski, ruski, francuski, nemaki, panski, italijanski, rumunski, eki, slovaki, maarski, bugarski, albanski, slovenaki, makedonski i hindi jezik.</p> <p>Pored mnogih lanaka i eseja publikovanih u listovima i asopisima, objavio je i neke posebne knjige kao na primer: Branko Miljkovi ili neukrotiva re, Prostori sree u delu Miloa Crnjanskog, Homo balcanicus, homo heroicus, Zapisi i dr.</p> <p>Ivo Andri mu je poverio privreivanje svojih Sabranih dela u deset tomova. Priredio je i posthumna izdanja Sabranih dela u XXVI i XVII tomova. Na Andriev predlog, napisao je opsenu uvodnu studiju ivot i delo Ive Andria za izabrana dela naeg nobelovca na francuskom, nemakom i italijanskom jeziku, u izdanju vedske akademije i Nobelove fondacije.</p> <p>Za knjievnokritiki rad dobio je vie priznanja, izmeu ostalog i Oktobarsku nagradu grada beograda, za studiju Branko Miljkovi ili neukrotiva re, potom nagradu Milan Bogdanovi za najbolju novinsku kritiku posveenu Peaniku Danila Kia i nagradu ore Jovanovi za knjigu Kritike i ogledi. </p> <p>Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi</p> <p>Cvijieve Psihike osobine Junih Slovena nastale kao rezultat etrdsetogodinjeg istraivanja, pojavile su se u Evropi u periodu kada je psihologija naroda sve ee podvrgavana kritici. Romantizam je obeleio psihologiju naroda, iji su utemeljivai Lacarus i tajntal. U okviru jedne grane romantizma atribut narodno oznaava jedinstvenu i nezamenljivu vrednost. Sve to odie istinskim poznavanjem stvari i pronicanjem u ivot, to pleni razumevanjem i univerzalnou, dobija rezultat narodno.</p> <p>U Rusiji je bio izraen narodnjaki kult muika koji je odgovarao naem kultu neobrazovanog naroda. Etnopsihologija obuhvata romantiarske predstave narodne due i narodnog duha protiv kojih se pobunio Diltaj. Preispitivanje psihologije naroda nakon I svetskog rata utie na podelu ove nauke na smerove i pravce. Jedan od smerova jeste karakterologija koja utemeljenje ponalazi u Logici Stjuarta Mila. Vladimir Dvornikovi, Cvijiev nastavlja, smatra da karakterologija moe ispraviti tokove etnopsihologije pre nje. I drugi Cvijiev sledbenik, Gerhard Gezeman, naginjao je ka karakterologiji.</p> <p>Ne formirajuci se u potpunosti kao nauka etnopsihologija je polako poela da se gubi u svojim pomonim granama. Bila je ugroena od strane sociologije i socijalne psihologije, naroito etnografije koja je prerasla u kulturnu antropologiju, a koja tei da postane sveobuhvatna nauka o oveku. Meutim, iako je etnopsihologija usled novijih naunih grana prela u drugi plan, iz Cvijievog dela preuzeti su valjani stavovi, metode i konkretne analize etnopsihologa.</p> <p>Originalnost Cvijievog dela ogleda se u njegovoj stvaralakoj individualnosti, kao i u stvaranju antropogeografskih zona koje najveim delom odgovaraju kulturnim zonama zapadne kulturne antropologije. </p> <p>U etnopsiholokim studijama Jovana Cvijia moemo uoiti dve tenje, od kojih je druga manje prisutna. Prva ima ishodite u nacionalnoj romantici herderovskog tipa. Ako bismo posmatrali samo nju mogli bismo govoriti o Cvijievom etnomorfizmu. Druga se ogleda u kritikom razmatranju psihikih odlika i mentalnog sklopa analiziranih etnikih grupa.</p> <p>Prvo izdanje Psihikih osobina Junih Slovena objavljeno je na francuskom jeziku. Imajui to u vidu Cviji, kod koga je postojala romantiarska odanost narodu, je nastojao da June Slovene prikae kao dodue zaostale, vitalne i svee, prirodno inteligentne i u visokom stepenu obdarene ljude. Cviji se manje bavio gradskim stanovnitvom, kojeg u periodu kada je on obavljao istraivanja nije ni bilo puno. Prilikom svojih istraivanja Cviji se najveim delom oslanjao na lino iskustvo, a kao glavni metod koristio je neposredno posmatranje. </p> <p>Cviji je otkrio i ustanovio nekoliko etnotipinih modela linosti, za koje bismo mogli rei da su uslovljeni posebnostima kulture. On je utvrdio postojanje etiri psihika tipa: dinarski, panonski, istonobalkanski i centralni i vie grupa u okviru ovih tipova. Dinarskom tipu pripadaju umadijski, bosanski, erski, bosanski i jadranski varijetet, dinarska plemena, muhamedanska i lika grupa. Panonskom pripadaju slavonski, sremsko-banatski, slovenaki i alpski varijetet, zagorska i zagrebaka grupa prava slovenaka grupa. Centralnom tipu pripadaju zapadnomakedonski, moravsko-vardarski i kosovsko-metohijski varijetet, bitoljsko-prilepska, mavrovko-rekanska, binako-klisurska, prespansko-kosturska, struko-ohridska, debarska, poloka, siriniko-srednjaka grupa kaao i grupa vranjanskog Pomoravlja. I na kraju, istono-balkanskom tipu pripadaju donjodunavski, rumelijsko-traki i poloki varijetet, kao i varijetet Srednje gore. </p> <p>Najznaajniji etnopsiholoki fenomeni koje je Cviji uoio su violentni tip dinarca (tj.dinarski tip u celini), rajanska psihologija i moralna mimikrija.</p> <p>Vrhunac Cvijieve analize violentnog tipa dinarca moemo pronai u njegovom tumaenju narodne pesme enidba Maksima Crnojevia. U osnovi violentnog tipa dinarca, kao i dinarskog tipa uopte Cviji uoava nepomueno, bezgranino samopouzdanje koje formira miljenje da ne postoje prepreke koje se ne mogu savladati. Cviji istie i povrnost dinarskog tipa, nespremnost za samoanalizu kao i jaku imaginaciju koja je esto karakteristina za violentni tip i koja stvara neistinite slike i predstave. Ovim iskazima se nagovetava da mitomanija predstavlja jednu od glavnih odlika dinarskog tipa, pri emu mitomanija predstavlja jednu vrstu kompulzivnog ponaanja, kao i stvaranje ulepane slike sebe samog. Vioentni tip dinarca u odnosu na sam dinarski tip ima neto naglaenije iracionalno nagonske crte. </p> <p>Rajinske osobine naroito se mogu uoiti kod centralnog tipa, ali se javljaju i u panosnkom i dinarskom tipu. Cviji smatra da je usled ropstva pod Turcima nastala potitena i nia klasa, raja. Rajinska psihologija se odlikuje nestabilnou karaktera, dvolinou i izraenoj sklonosti ka lai i podvali. Cviji, takoe, pokazuje kako je pod uticajem surovosti i nasilja nastajala rajinska dua, kako su poslunost i napor robova da se ugodi eljama i ukusu gospodara doveli do nastanka moralne mimikrije. Ovi ljudi postaju prituljeni, skriveni, nepoverljivi i podmukli; naviknu se na pretvaranje i na podlost, jer im to pomae da mogu iveti i da se sauvaju od nasilja, kae Cviji.</p> <p>Oslobaanje od Turaka stvorilo je model srpskog gospodara koji se formira po ugledu na turskog, ti ljudi imaju tursku gospodarsku ud i tiranske navike gospodara i nasilnika.</p> <p>Uini kao Strahinji</p> <p>Zagonetku ove narodne pesme, koju je Starac Milija predoio Vuku Karadiu, godinama su pokuavali da razmrse veliki umovi, kojima nije bilo lako da prihvate sie narodnog dela, onako kako im je predoeno, nego su uvek iznova i iznova razmatrali ideju da je neto od vitalne vanosti skriveno u stihovima. </p> <p>U vreme kada je Veliki vojvoda vajmarski, Karl Avgust, u nemakom prevodu proitao ovu pesmu u tutgartskom Morgenblatt-u, on je mogao samo da bude apsolutno zadivljen veliinom due epskog junaka, koji je smogao snage i volje za oprost, nakon svega to mu je uinjeno. Upravo iz tog razloga, nalazei da bi jednostavno bilo suvie lako da se sve zavrilo bez ikakve tragedije koja bi stvarno potresla itaoca, Karl Avgust je posumnjao da je zarpavo nemaki prevodilac srpsku pesmu prepevao drugaije nego to je ona to u originalu bila. Uinilo mu se da je nemaki prevodilac moda smatrao da je zasluena kazna nevernoj eni bila odvie strana i jeziva, pa da je svom prevodu dao sentimentalan i melodramatski zavretak. Smatrajui da se nemako teatralni kraj ne slae sa srpskom naravi i Avgust i njegov prijatelj, slavni pesnik Gete, obratili su se prevodiocu Vilhelmu Gerhardu, koji je pak otklonio njihove sumnje, izriito istakavi da se su svemu drao originala. Pesmu Kako je Strahinji Banoviu ena uinila izdaju, i kad su je za to braa pogubili, nalazimo u Narodnim pjesmama iz starijih najvie primorskih zapisa Valtazara Bogiia i to je najstarija, prva objavljena verzija pesme o Strahinji. Pesma ima 131 stih, i naspram iroko poznate deseterake pesme, ona je zapravo u formi bugartice. U ovoj verziji za nevernu ljubu nema milosti, ve su je braa na kordice razdelili, iako to i nije bio jedini nain da se kazni preljubnica. Pored tako surove , ali za ono vreme verovatno i donekle prihvatljive sadrine narodnog stvaralatva, nije udo to je kasnije Starac Milija posejao nedoumice koje traju vie od veka i po, jer se paljivo mora razmotriti ta je ono to formira dublji istorijski, socio kulturni ili poetiki osnov, koji oekivani kraj menja drugaijim, mnogo manje oekivanim. </p> <p>Pesma Banovi Strahinja Starca Milije i Vuka Karadia jedna je od dvadeset i dve dosad poznate verzije iz kruga varijanata i tema vezanih sa manje ili vie slikovit prikaz neverstva ene, sa istom ili sasvim slinom siejnom strukturom. U svojoj studiji Radoslav Medenica analizira i dovodi u uzajaman odnos sve varijante, pruajui tako izvanredan pregled i uvid u znaaj odreenih drutvenih previranja i normi kolektivne svesti srpskog naroda u period kada su pesme nastajale, a u Dodatku daje dosad neobjavljene rukopisne varijante kojih ima deset. </p> <p>Prilikom klasifikacije Medenica se posluio podelom na perifernu epiku i dinarsku epiku hercegovako crnogorskog patrijarhalnog terena. On je otkrio jedan paradoks: u veini perifernih varijanata ljubu stie kazna, dok se u veini varijanata dinarske epike ljubi prata. </p> <p>Iznenaujuem obrtu prikljuila se i nerazgovetnost poslednjih stihova:</p> <p>Ne dam vau sestru pohariti,</p> <p>Bez vas bih je mogao stopiti,</p> <p>Alu stopit svu tazbinu moju,</p> <p>Nemam s kime ladno piti vino,</p> <p>No sam ljubi mojoj poklonio.</p> <p>Posebno znaajnu diskusiju svojim predavanjem na Narodnom univerzitetu 17. Oktobra 1935, izazvao je poznati nemaki slavista Gerhard Gezeman, ije je tumaenje bilo da je veliki junak Banovi Strahinja, isto tako imao i veliku duu, i da je, da bi ostao u prijateljstvu sa svojom tazbinom, on oprtostio svojoj nevernoj eni i poklonio joj ivot. </p> <p>Ubrzo potom, Prilozi prouavanju narodne poezije donose desetak studija i lanaka o Banovi Strahinji, meu kojima i tekstove Dragutina Kostia, Miloa Trivunca, Jae Prodanovia i Bogdana Popovia koji smatra da peti stih u citiranom odlomku treba da bude trei. Branislav Krsti tumai sve dosta suprotno, objanjavajui Banovo dranje i rei koje je izgovorio tastu i uracima, kao jasan pokazatelj njegove elje da raskine prijateljstvo sa Jugoviima. </p> <p>Arhetipska struktura epskog junaka neposredno je odreena mitskim izvorom. Mitovi o prvobitnim herojima uticali su na kasnije oblikovanje junakog epa, te stoga na istom nivou funkcioniu univerzalnost mitskog junaka, koja sa sobom vue i univerzalnost epskog junaka. Razlika je u tome to je epski junak uronjen u aktuelno vreme, i poseduje svojstva koja ga izdvajaju i ocrtavaju u datom vremenu i prostoru. Na taj nain, priroda epskog junaka ispoljava specifinu dvostrukost. Taj statini i dinamini sloj se izdvajaju i u irem opsegu, kada posmatramo epsku poeziju uopte, razlikujui relaciju spram mitskog jezika i arhajske epike, i odnos prema aktuelnim istorijskim zbivanjima, koji u sebi sadri i kolektivne mehnizme kompenzacije, identifikacije i projekcije. </p> <p>Kraljevi Marko u punoj meri odraava takvu dvostrukost epskog junaka. Narodni peva pomera Marka u vremenu, a junak kakav je on predstavlja ideal za bilo koje vreme. Kao i veina drugih slavnih junaka epske poezije raznih naroda, ukljuujui i na, Kraljevi Marko nasleuje mnoge opte crte mitskog heroja i junaka arhajskog epa. U obimnom i slojevitom pevanju o Marku prisutne su i mnoge tradicijske niti koje su se uvek preplitale stvaravi inspirativnu pozadinu istorijskoj linosti koja je u najveoj meri kod nas mitologizovana. </p> <p>Iako istorijski nije bio ni upola znaajan kao druge linosti zastupljene u narodnom pevanju, u Vukovim narodnim pesmama, Marko Kraljevi zauzima herojski pijedestal, zato to njega, u stvari, opeva ustanika Srbija, svojstva i osobine koje mu daje narodni peva, delimino su aktualizacija pevake take gledita, vremena u kome peva, kao i iskustava naroda iz tog vremena.</p> <p>Svaka epoha dala je Marku Kraljeviu poneko svoje obeleje. San o epskom heroju Marku proizilazi iz istorijske i ropske realnosti narodnog bia. Bitno je napomenuti da bi Marko izmicao identifikaciji ako ne bi bio takav kakav jeste ne u svemu etiki ispravan i moralno ist, esto uprljan muljem ivota i istorije.Potreba za junakim simbolima javlja se kada je naem ja neophodno osnaenje, i kada valja mobilisati ne samo snage kojima svesno raspolaemo nego i one skrivene u dubinama nesvesnog. To to i znaajniji epski junaci imaju svoje onostrane zatitnike ukazuje na potrebu naeg ja za irom identifikacijom. </p> <p>Ako je narodu bio potreban svojevrstan krivac, ija uloga je neslavno pripala Vuku Brankoviu, isto tako i...</p>