Identifikacija pravnih praznina

  • View
    10

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Identifikacija pravnih praznina

Transcript

  • | 5

    PRAVNI ZAPISI, God. IV, br. 1 (2013) UDK 340.132 2013 Pravni fakultet Univerziteta Union doi:10.5937/pravzap4-4057

    SAETI NAUNI LANAK LANCI

    Prof. dr Zlatko Stefanovi *

    IDENTIFIKACIJA PRAVNIH PRAZNINA

    Apstrakt: Republika Srbija ve par decenija donosi veliki broj propisa. Na godinjem nivou, u poslednjih bar pet godina, Skuptina RS donosila je, u proseku, skoro sva-kog radnog dana po jedan zakon.1 Ovako velika zakonodavna aktivnost nije spojiva sa kvalitetom, a to je i vladajue miljenje u strunoj javnosti, ali i meu graanima koji nisu strunjaci za pravo. Brojni su nedostaci ovako velikog broja brzo donetih propisa, po pravilu bez odgovarajue javne rasprave. Za ovako veliki broj propisa nije ni mogue obezbediti kvalitetne tekstove, kao ni javnu raspravu, ak i da se sa time ozbiljno pokualo. Nesporno je i da meu ovim propisima ima i kvalitetnih tekstova, kao i da je organizovano vie javnih rasprava koje su bile uspene i efika-sne, zahvaljujui kojima su neki nacrti propisa povueni iz procedure usvajanja, ali su neki i znaajno poboljani. Jedan od nedostataka donetih propisa je postojanje veeg broja pravnih praznina. Ovaj rad pokuava da ukae na neke metode identi-fikacije pravnih praznina i tako d skroman doprinos poboljanju kvaliteta tekstova propisa koji e se usvajati. Osim pokuaja da d praktian doprinos, rad pokuava i da ispita granice mogunosti metodologije u otkrivanju pravnih praznina.

    Kljune rei: pravne praznine, metodologija, pravna kategorija.

    I. Izraz i pojam pravne praznine

    Pod izrazom pravna praznina razumeju se vrlo razliite kategorije. Pravna praznina shvata se kao: 1) propust zakonodavca da uopte ure-

    * Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beograde-mail: zlatko.stefanovic@pravnifakultet.rs

    1 U 2012. godini Skuptina RS donela je 239 zakona od ega 60% po hitnom postupku (podatak preuzet iz Pregleda aktivnosti Narodne skuptine Republike Srbije u 2012. godini, str. 2). U 2011. doneto je 209 zakona od ega 54,5% po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2011. godini, str. 2). U 2010. doneto je 207 zakona od kojih 51,2% po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2010. godini, str. 2). U 2009. godini broj donetih zakona iznosio je 316 od ega 46,8 % po hitnom postupku (Pregled ak-tivnosti u 2009. godini, str. 2). U 2008. doneto je 186 zakona od ega 58 po hitnom postupku (Pregled aktivnosti u 2008. godini, str. 2). Za pet godina doneto je 1.157 zakona od ega 600 po hitnom postupku, tj. oko 52%. Podaci su preuzeti sa sajta Narodne skuptine RS (http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/narodna-skupstina-u-brojkama/pregled-aktivnosti-narodne-skupstine.1742.html).

  • 6 |

    PRAVNI ZAPISI Godina IV br. 1 str. 526

    di jedan odnos koji je pravni odnos koji ne spada u slobodan pravni prostor; 2) nedovoljna preciznost zakonske odredbe (kao npr. kod prav-nih standarda); 3) nejasnoa odredbe zbog nejasnih izraza koje koristi;4) protivrenost odredaba razliitih propisa; 5) tehnika pravna praznina, i drugo.2 U tekstovima se esto poinje razmatranje o tome ta je pravna praznina, kao da je re o neemu to je nesporno, te se o tome trai odgo-vor, definicija ili se razmatra na drugi nain. Re je o estoj metodolokoj greci ija je kljuna karakteristika da se poinje od raspravljanja ta je neto, hipotetiki ili sa drugim autorima, sa ciljem da se izvue zakljuak o ispravnosti (razume se, sopstvenog shvatanja) i d definicija koja pre-tenduje na ispravnost.

    Ako je re o izrazu, npr. pravna praznina, mogue je istraivati uo-biajeno znaenje tog izraza, ili najee znaenje u literaturi, ili prema ne-kom drugom kriterijumu odrediti na ta se ovaj izraz odnosi. Meutim, to nam nita ne govori o pojmu (npr. pojmu pravna praznina), a jo manje o ispravnosti sadrine pojma koji oznaava izraz (pravna praznina). Kada je re o sadrini pojma, nju je uvek potrebno odrediti. Ako je ona uobiajena, ustaljena, opteprihvaena, onda nema potrebe za njenim de-finisanjem, te utoliko pitanje ispravnosti pojma postaje besmisleno. Ako se polazi od uobiajene sadrine, onda je ona prihvaena i nema potrebe raspravljati o ispravnosti. Obrnuto, ako se ne prihvata uobiajena sadri-na, onda se ne moe govoriti o ispravnosti, ve treba definisati sadrinu. Ovo zbog toga to se pojam uvek izraava znakom (ovde reima: pravna praznina, a i rei su samo znaci). Pojam je u upotrebi neodvojiv od znaka. Jedino se znakom posreduje pojam. Zbog toga rasprava o ispravnosti sadr-ine pojma uvek postaje rasprava o znaenju znaka, a kada je re o ovom drugom, tu se moe govoriti samo o uobiajenom znaenju ili neuobia-jenom specijalnom koje je dodeljeno na razliite naine (voljom zako-nodavca, voljom autora teksta i drugo). Zbog toga ovaj rad nee rasprav-ljati o tome ta je pravna praznina, ve e obrnutim postupkom odrediti o emu e da raspravlja i to oznaiti izrazom pravna praznina (samo za potrebe ovog rada). Rad ne pretenduje da nametne znaenje izraza pravna praznina, ve samo eli da raspravlja o pojavi koja e biti oznaena (za potrebe ovog rada) izrazom pravna praznina, i to iz ugla pronalaenja, identifikacije, odnosno izbegavanja stvaranja pravnih praznina.

    2 O pojmu i klasifikacijama pravnih praznina videti: Nenadi, B., Kartag-Odri, A., Ma-nojlovi-Andri, K., 2008, Problematika pravnih praznina u ustavnoj jurispruden-ciji primer Republike Srbije, Pravni ivot, 14, tom VI, str. 669693; Vodineli, V. V., 2012, Graansko pravo, Uvod u graansko pravo i Opti deo graanskog prava, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta Union i Slubeni glasnik, str. 154. i d.; Rhl, K. F., Rhl, H. C., 2008, Allgemeine Rechtslehre, 3. neu bearbeitete Auflage, Kln, Mn-chen, Carl Heymanns Verlag.

  • | 7

    Zlatko Stefanovi, Identifi kacija pravnih praznina

    Pravna praznina se u ovom radu shvata kao pojava, i to normativ-na pravna pojava, a tek onda kao pojam. Kao pojava, ona podrazumeva da postoji nezavisno od saznanja za nju i oznaavanja znakom, a osobina normativnosti oznaava da je re o pravilima koja pretenduju da odrede ponaanje (da propiu). Ova pravila pripadaju grupi pravnih pravila. Ona moe biti shvaena i na druge naine. Na poetku rada dati su primeri ta sve moe da se podrazumeva pod pojmom pravna praznina, ali cilj ovog rada nije da raspravlja o pravnom pojmu pravne praznine ili znae-nju izraza pravna praznina, ve o pravnoj praznini kao pojavi, i to iz ugla otkrivanja (pronalaenja) pravnih praznina. Zbog toga se ovaj rad ograni-ava na ispitivanje pojma pravna praznina i utvrivanje (identifikaciju) njenog postojanja.3 Rad se ne bavi popunjavanjem pravnih praznina.

    1. NAELNA (NE)MOGUNOST POSTOJANJAPRAVNIH PRAZNINA

    Pre pokuaja da se odredi pravna praznina kao pojava, postoji nae-lan problem mogunosti postojanja pravnih praznina. Ako se pravna pra-znina shvata kao norma koja nedostaje (za sada, bez obzira na razlog ne-dostatka: nejasnoa, propust da se normira, protivrenost u propisima...), mora se razreiti naelno pitanje: Da li je uopte mogue da pravna norma nedostaje u pravnom sistemu? Iz ugla pozitivnog prava, postoje dve veli-ke celine u pravnim sistemima. Jedna je kaznenopravna (krivino pravo, privredni prestupi, prekraji) i druga je civilnopravna (u najirem smislu te rei) koja obuhvata sve ostale norme koje se ne mogu kvalifikovati kao kaznenopravne.

    Iz ugla kaznenog prava, vai uveni princip Nulum crimen, nula po-ena sine lege, koji podrazumeva da nema kanjavanja ako ne postoji nor-ma koja to predvia. Iz ugla pravnih praznina, nema ni pravnih prazni-na, osim ako se pravna praznina shvata kao odsustvo ureenja uopte (uz pretpostavku da je odreeni odnos morao biti ureen). Meutim, u ka-znenom pravu se ne moe smatrati da postoje propusti u normiranju zbog toga to norma ne postoji, niti se takav nedostatak moe popunjavati pri-menom pravila o pravnim prazninama. Naprotiv, pretpostavlja se da tvo-rac norme nije ni hteo da predvidi ono to nije predvideo, to implicira da nema ni pravnih praznina. Ipak, ovaj stav zasluuje da se preispita, zavi-sno od toga kako se pravna praznina shvati. Iz ugla civilnog prava, ne vai

    3 Utoliko je rad ogranien samo na dva od tri tradicionalna elementa logikog zaklju-ivanja pojam i postojanje (nepostojanje) neega. Opirnije, videti: Kaufmann, A., 1999, Das Verfahren der Rechtsgewinnung, Eine rationale Analyse, Mnchen, C. H. Beck, str. 44. i d.

  • 8 |

    PRAVNI ZAPISI Godina IV br. 1 str. 526

    princip predvienosti kao u kaznenom pravu, ali vai jedan drugi princip princip da sud ne moe odbiti zatitu pozivanjem na to da za reenje konkretnog pitanja (spora, sluaja) ne postoji pravna norma. Ovaj stav se ne zasniva na ovlaenju suda do donosi norme, ve na pretpostavci da norma za svaku situaciju postoji, makar da je re o tzv. optim norma-ma, principima, naelima iz kojih se moe izvesti norma i za konkretnu situaciju. Ovo pokazuje da se svaki pravni sistem postarao da popuni sve pravne praznine, na jedan ili drugi nain, zbog ega bi moglo da se kae da pravnih praznina i nema.

    Prikazana logika tvorca pravnog sistema koja bi trebalo da pokae da pravnih praznina nema, uklanja pravne praznine u krajnjem rezultatu primeni norme na odreenu situaciju, ili bar to eli da uini. Iz ugla pri-mene, ne moe se osporiti da sistem funkcionie. Zaista nema kazni bez prethodne predvienosti, kao to nema ni odluka u kojima je sud odbio da sudi zbog toga to ne postoji norma koju bi primenio na odreenu si-tuaciju. U konanom rezultatu primeni prava, praksa nikada ne priznaje da pravnih praznina ima.4 Zbog toga se u ovom radu pravne praznine i ne shvataju na ovaj nain.

    2. IZRAZ I POJAM PRAVNE PRAZNINE U OVOM RADU

    Za potrebe ovog rada pravna praznina se shvata kao nepotpuno ure-enje jednog pravnog odnosa. Izostavljeni su odnosi koji nisu uopte ure-eni, ak i ako ne bi trebalo da spadaju u pravno slobodan prostor. Identi-fikacija pravnih odnosa koji uopte nisu ureeni zahteva drugaiji metod i argumentaciju. No, nije re samo o metodu.