Informacioni Sistemi u Školama

  • Published on
    16-Dec-2015

  • View
    217

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

is

Transcript

VISOKA KOLA

KISELJAK

InformatikaSEMINARSKI RAD:

INFORMACIONI SISTEMI U KOLAMA

Studentica: Mr.scMarinela elina

Hadib Salki

Sadraj:

1. Uvod u sistem

2. Podatak informacija

3. Pruavanje informacionog sistema

4. Tipovi informacionih sistema

5. Automatizacija kancelariskog poslovanja

6. Informacioni system

7. Razvoj informacionog sistema

8. Faze u razvoju informacionog sistema

9. Planiranje razvoja informacionog sistema

10. Analiza i dizajn

11. Implementacija sistema12. Informacioni sistemi

13. Informacioni sistemi u kolstvu

14. Projektovanje informacijonih sistema

15. Zakljuak

Uvod u Sistem

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takoe i veze izmeu pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takoer, sistem moe da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nain na koji su elementi sistema povezani odreuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreuje funkcionisanje sistema.Sistemi se dijele na osnovu razliitih kriterija:Po nainu kreiranje: - prirodne

- vjetake

Po stepenu apstrakcije: - apstraktni

- realni

Po promjenljivosti u vremenu: - statiki

- dinamiki

Po odreenosti ponaanja: - deterministiki

- stohastiki

Po sloenosti: - prosti

- sloeni

Po povezanosti sa okolinom: - otvoreni

- zatvoreni Podatak i informacija

Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili dogaaja u realnom sistemu. Informacija je protumaeni podatak odnosno znanje koje se moe "izvui" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je meutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi emo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nain, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nain na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Meutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odreene akcije. Pod informacionim sistemom podrazumjevamo sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na runaru ali da emo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na raunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamian ezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.Prouavanje informacionog sistema

Informacioni sistemi se prouavaju na razliitom nivou na velikom broju kola i fakulteta. Postoji poseban smjer na kome se izuavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u okviru desetak predmeta. Na tehnikim fakultetima informacioni sistemi se obino prouavaju iz ugla projektanta, programera, odravanja, raunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima drutvenih nauka obino se prouavanje informacionih sistema sagledava sa stanovita

podrke poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti na kojima se izuavaju informacioni sistemi. Tipovi informacionih sistema

Upravljaki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi uva i obrauje podatke potrebne za upravljanje.

Sistem za podrku odluivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem koji

potpomae donoenje odluka.

Po nainu primjene informacione sisteme moemo grubo podijeliti na one koji vre samo

skladitenje i pronalaenje informacija i one koji vre obradu. Mi emo razmatrati sistem koji sa svojim podsistemima moe da realizuje obe ove operacije.Automatizacija kancelarijskog poslovanja

Automatizacija kancelarije obuhvata sljedee grupe poslova:

Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail);

Komunikacija izmeu organizacija (Electronic Data Interchange - EDI);

Planiranje radnog vremena (Time management&Planning);

Upravljanje projektima (Project management);

Obrada dokumenata (Graphics Editor);

Arhiviranje i pretraivanje dokumenata (Document Library);

Priprema upravljakih odluka;

Memorisanje i pretraivanje poslovnih podataka;

Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.

Informacioni sistem - realni systemMi u principu neemo sagledavati originalni sistem ve emo polaziti od modela informacionog sistema. U praksi se meutim originalni sistem prvo mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima vie. Samu sutinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem baza podataka) koja sadri meusobno povezane podatke kojima se modeluju objekti, veze izmeu objekata (entiteta) kao i odgovarajui atributi (obiljeja - osobine) objekata i veza. Pored podataka informacioni sistem mora da sadri podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se podrazumjevaju radnje koje generiu promjene stanja u informacionom sistemu i koje generiu izlaze iz sistema. Pored toga esto se vri i modelovanje resursa sistema.

Razvoj informacionog sistema

Projekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strunjaka koji nisu sastavni dio organizacije u kojoj se implementira. Naravno, oekuje se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspjean razvoj informacioni sistem neophodno je: obezbijediti podrku rukovodstva firme;

ukljuiti korisnike u sve faze razvoja;

koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema;

jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema;

usredsrediti se na najvanije probleme i eventualne povoljnosti;

jednostavan i adekvatan dizajn;

dobar program obuke ukljuenih osoba;

adekvatan plan uvoenja nakon zavretka projekta;

dobro definisan i organizovan program odravanja.

Faze u razvoju informacionog sistema

Planiranje razvoja;

Analiza i dizajn;

Implementacija;

Funkcionisanje i odravanje;

Vrednovanje i kontrola.

Svaka od spomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu dijeliti na podfaze ili aktivnosti.

Planiranje razvoja informacionog sistema

Ova faza je dio stratekog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti u okviru ove faze su:

1. Identifikacija i definisanje problema. Potreba za kreiranjem novog informacionog sistema

potiu iz sljedeih razloga:

Problemi sa postojeim informacionim sistemom;

elja za iskoritavanjem novih ansi i pogodnosti;

Rastea konkurencija;

Potreba za efikasnijim koritenjem informacija;

Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slino);

Razvoj same organizacije;

Promjene na tritu i okruenju.

2. Analiza postojeeg informacionog sistema. Treba sagledati stanje hardvera, sistemskog i aplikativnog softvera, informatikih kadrova, trokova funkcionisanja; iskoritenosti postojeih resursa, te na kraju treba procjeniti kvalitet, pravovremenost, primjerenost koliine, naina prezentacije samih informacija koje postojei sistem prua.

3. Treba odgovoriti na pitanje to se promjenama u informacionom sistemu eli postii.

4. Treba se odluiti na uvoenje potpuno novog ili modifikovanog informacionog sistema. Da bi se ovo postiglo treba uporediti koje e se funkcije iz postojeeg sistema zadrati, koje e biti modifikovane a koje e biti uvedene. Treba zatim razmotriti organizaciju podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika izmeu projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu promjena u informacionom sistemu.

5. Projektovanje logike strukture baze podataka. Ovaj dio se realizuje na nivou entiteta (objekata) i veza meu njima (ERWIN).

6. Definisanje koncepcije tehnike podrke. Na osnovu ciljeva koji se ele postii informacionim sistemom, veliine organizacije itd., donosi se odluka o obimu i strukturi raunarskih resursa, komunikacione i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod hardvera treba obezbijediti: visoku integraciju;

modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaivi na relativno malom procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama samo postiu poboljavanja i proirivanja primjene);

visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloivost (na kritinim mjestima treba predvidjeti

dupliranje kapaciteta);

lako odravanje.

Sistemski softver treba da obezbjedi:

Modularnost;

User frendly okruenje;

podrka drugim programskim alatima;

efikasno koritenje postojee opreme;

jednostavno odravanje.

7. Definisanje modela kadrovske podrke. Ovo se odnosi na nain kako su organizovani dijelovi i pojedinci u organizaciji kojima je povjereno voenje poslova u domenu informacionog sistema.

8. Specifikacija potrebnih ulaganja. Ova stavka obuhvaa procjenu ulaganja u sljedee elemente informacionog sistema:

hardver;

sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka;

softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;

razvoj i obuku informatikih kadrova.

9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira treba voditi rauna o sljedeem:

Tehnika izvodljivost (obezbeivanje hardvera i softver);

Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li e dalje poslovanje informacionog

sistema biti isplativo);

Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamiljenog informaciong sistema. Primjer kada to nije ba onako kako zamislimo je naa studentska sluba. Naime, informacioni sistem univerziteta je predvidio mogunost online prijavljivanja ispita. Ovo postie automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uoilo da po zakonu ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je sprijeilo automatski unos rezultata ispita i dosta devastiralo prvobitno zamiljenu proceduru);

Operacionalni (da li e sistem biti prilagoen podrku ljudima koji e ga koristiti);

Planski (da li se sistem moe realizovati na vrijeme).

10. Utvrivanje prioriteta i izbor projektanta. Informacioni sistem se uvodi na najkritinijim mjestima prvo (mjestima koja su vezana za najvei broj radnika, ili za najvie rukovodstvo, ili za najvanije poslove firme).

11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je sloena faza koja se provjerava nekom strunjaku iz oblasti organizacije rada.12. Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja. Ako su prikupljene informacije dovoljne za

donoenje odluke treba donjeti odluku o razvoju informacionog sistema (pozitivnu ili

negativnu, odluka nije prioritet pozitivna jer su ulaganja obino znaajna), a ako nema dovoljno informacija treba zahtjevati prikupljanje dodatnih informacija i injenica o informacionom sistemu. Trenutna procena da ne treba ii na novi ili modifikovani informacioni sistem ne znai da predloeni plan razvoja nije dobar ve samo da ne treba ii u dalji razvoj u ovom trenutku. Takvi projekti se "skladite" i mogu se koristiti moda u narednom periodu.Analiza i dizajn informacionog sistema

U ovu se fazu ide kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen. Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove. Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema je sistemska strukturirana analiza.

Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji e postavljene zahtjeve obaviti na efikasan nain. Kod dizajna sistema postoje dvije vane faze:

- logiko projektovanje;

- fiziko projektovanje.

Logiko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logikog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije.

Fiziko projektovanje je prevoenje logikog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljuuju konkretne baze podataka.

Faze analize i dizajna su karakteristine po bogatoj dokumentaciji koja ih prati. Tenja je da se danas razviju sistemi koji e na osnovu projekta odraenog u nekom programskom paketu vriti automatsko voenje dokumentacije.

Implementacija sistema

Prethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazei od realnih potreba i realnog sistema stie se do projekta. Implementacija je faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim uslovima.

Faze u implementaciji projekta su:

Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savlaivanje otpora koji postoje);

Organizacija kadrova informacionog sistema;

Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi rauna o vremenu isporuke,

instalacije, garantnim rokovima, obezbijeenom servisu itd);

Izrada ili nabavka softvera (postoji mogunost da se firma u skladu sa svojim potrebama

i raspoloivim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera; razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva naina; razvoj softvera po narudbi) Formiranje baze podataka (ovo jedna od najvanijih faza);

Obuka korisnika;

Zamjena sistema (obino za prvo vrijeme dva sistema rade paralelno, zatim novi sistem zamjenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vrijeme najvaniji elementi dupliraju; treba znati da vani elementi starog sistema esto budu zadrani i u novom jer je njihova zamjena najkomplikovanija). INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem u najopem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prijenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovdje smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je vjerovatnije da e zahtjevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrijebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u cjelini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni dio ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u cjelini. Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko- tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem povea vrijednost tog ulaza.

Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obrauju i na osnovu kojih se donose odgovarajue odluke. Infor...