internet u procesu organizovanja nastave i ucenja

  • Published on
    19-Jun-2015

  • View
    882

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Rad je objavljen u Zborniku radova 4. nedjunarodnog nau;nog skupa pod nazivom Tehnologija, Infornatika, Obrazovanje - Za drutvo uenja i znanja, odranom 2007. godineRad je objavljen u Zborniku radova 4. Meunarodnog naunog skupa odranog 2007. godine pod nazivom Tehnologija, Informatika, Obrazovanje - Za drutvo uenja i znanja

Transcript

INTERNET U PROCESU ORGANIZOVANJA NASTAVE I UENJA Prof. dr Nikola Mijanovi Filozofski Fakultet, Niki UVOD Nesporno je da u naim vaspitno-obrazovnim institucijama, od osnovnog do najvieg akademskog nivoa, dominira razredno-predmetno-asovni sistem nastave. Ovu tradicionalnu koncepciju uglavnom podrava frontalni oblik nastave uz naglaenu primjenu verbalno --monoloke metode. Taj sistem, bez obzira na evidentne slabosti, uspeno se odupire brojnim zahtjevima da se zamjeni efikasnim i celishodnijim. Svi alternativno nueni modeli, bar za sada, ostali su samo na manje-vie neuspelim pokuajima. Svesni ozbiljnih nedostataka razredno-predmetno-asovnog sistema nastave i bezuspjenih napora da se on zamijeni boljim, pedagokim i drugim strunjacima ostalo je da stalno tragaju za njegovim poboljavanjima, inoviranjima i prilagoavanjima novim zahtjevima kole, nastave i njihovih uenika. Ti napori su posebno motivisani uestalim prigovorima javnog mnjenja, a svode se na opte proklamovan stav da kola nije prilagoena potrebama i zahtjevima ovjeka koji je u savremenim uslovima primoran da bre ui, mijenja se i razvija. Naime, svjedoci smo nesluene hiperprodukcije novih strunih i naunih informacija, s kojima kola gubi utakmicu u nemoi da ih pravovremeno implementira u vlastite programske sadraje. Otuda su ini se i sve opravdanije primedbe da kola, onakva kakva je danas, vie priprema uenika za prolost, nego za anticipiranu budunost. Izlaze iz postojee situacije, prema naem miljenju, treba traiti u permanentnom osavremenjivanju programskih sadraja, uspenijoj motivaciji i veem individualnom angaovanju uenika, te primjeni celishodnijih nastavnih medija i pristupa. Pod uticajem nezaustavljivog naunotehnolokog razvoja ostvarena su revolucionarna dostignua u oblasti informatike i telekomunikacija, ija su saznanja omoguila proizvodnju kompjuterskih konfiguracija i uspeno programiranje obrazovno-softverskih pokreta. Danas se ove moderne informaciono-komunikacione tehnologije, izmeu ostalog, uspeno koriste i u vaspitno --obrazovne svrhe. Savremeno konstruisane i dizajnirane kompjuterske jedinice, opremljene multimedijskim obrazovnim programima uspeno zamjenjuju gotovo sva u kolskoj praksi, do sada, koritena nastavna sredstva i pomagala. Rije je o meusobno sinhronizovanim i povezanim tehnikim i programskim komponentama koje sainjavaju efikasne obrazovne multimedije. Na ovakvoj informativno-tehnolokoj infrastrukturi koncipiran multimedija sistem ne predstavlja samo sredstvo za oblikovanje, programiranje i posredovanje nastavnih sadraja, ve i relativno inteligentnog imaginativnog nastavno-komunikacionog uesnika. Ovi fleksibilno modelovani i programirani obrazovni multimediji namenjeni su za uenje i sticanje znanja u koli i izvan nje. Jedni su projektovani i oblikovani za podravanje nastave, a drugi za samostalni rad i uenje. Brojna nauno-pedagoka istraivanja potvruju da primjena kvalitetnog obrazovnog softvera, Web dokumenta, on-line testova, te razmjena i konsultovanje informacija posredstvom Internet servisa, snano doprinosi uspenijem uenju i individualnom razvoju uenika. Ovakva i slina saznanja ubrzala su informatizaciju kole i njene nastave, te formiranje elektronskih uionica, podravanih Internetom, kao nunih preduslova u kojima e svaki pojedinac moi znatno uspenije da se dokazuje, takmii, ispoljava, ui i napreduje. Pored brojnih prednosti, svaka tehnologija, pa i Internet razume se, ima odreene nedostatke. Ove obrazovno-tehnoloke zakonomernosti, prije svega, trebalo bi da budu svesni nastavnici, kao najodgovorniji organizatori i realizatori nastave i uenja. POJAM, RAZVOJ I NAMENA INTERNETA Prvi ozbiljniji pokuaji organizovanijeg globalnog povezivanja niza pojedinanih raunara u funkcionalno-informatike mree zapoinju sedamdesetih godina minulog veka. Te mogunosti najpre su poeli da koriste ameriki vojno-strateki centri, a zatim njihove tehnoloki najrazvijenije civilne kompanije. Znaajno je naglasiti da ta njihova pozitivna iskustva, neto kasnije, prihvataju i razvijaju prestini ameriki univerzitetski centri. Oni Internet mree najpre koriste iskljuivo za brzu razmjenu elektronske pote, a zatim i u druge nauno-istraivake i nastavne svrhe. Kapaciteti informacija s kojima raspolae ova mrea, zbog njene efikasnosti i fleksibilnosti, uveavani su eksponencijalnom progresijom, tako da ona krajem osamdesetih godina dobija naziv Internet. U poslednje vreme Internet se sve vie koristi ne samo za samostalno sticanje znanja i uenja na daljinu, ve i kao veoma snana podrka organizaciji nastave institucionalnog tipa. Internet je jedinstvena kombinacija raunara i komunikacija i predstavlja najaktuelniji fenomen elektronskog doba (V. Petrovi, 2000, 327). Njegovu strukturu ini vie pojedinano povezanih raunara, odnosno niz lokalnih mrea meusobno integrisanih u jedinstven informacioni sistem, u kome se svi uesnici i 2. 1.

korisnici upuuju na zajedniku emu adresa. Internet je dinovska elektronska mrea za brzo prenoenje poruka i informacija iz umreenih raunara do korisnika koji se preko Interneta mogu povezati sa bezbroj mrea irom sveta (M. Vilotijevi, 1999, 531). Rije je, zapravo, o veoma razvijenoj i fleksibilnoj informacionoj mrei pogodnoj za brzo uspostavljanje komunikacija, pretraivanje i razmenu informacija, samostalno uenje i podravanje nastave i uenja pristupanoj svima koji ispunjavaju optim protokolom predviene uslove. Internet protokol nije nita drugo do skup pravila, koja sainjavaju konvencionalno prihvaeni elektronski jezik, namenjen raunarima radi meusobnog komuniciranja u zajednikoj mrei. Internet usluge se mogu koristiti nezavisno od doba dana, te lokacije i drugih posebnosti koje se odnose na njegove korisnike. U fokusu naeg interesovanja je izuzetno bogata riznica znanja koju mnogi, s pravom, nazivaju svetska informaciona mrea, odnosno mrea svih mrea. Danas je Internet mrea dostigla nesluene kapacitete, stoga se vie ne govori o meusobno sinhronizovano povezanim desetinama, ve stotinama miliona raunara, lociranim na razliitim svetskim meridijanima. Internet je elektronska i raunarima podravana mrea koja omoguava brzu razmjenu obrazovnih multimedijskih informacija. Dragocjena je za obrazovanje, uenje i napredovanje neogranienog broja pojedinca i razliitih drutvenih grupa. Rije je o izuzetno monoj elektronskoinformacionoj mrei, ija primjena relativizuje prostornu i vremensku udaljenost izmeu ljudi koji simultano razmjenjuju strune i naune informacije. Internet, izmeu ostalog, potiskuje tradicionalne oblike i metode organizacije nastave i uenja. Uz podrku Interneta mogu se efikasno usvajati nova, aktuelna i operativna znanja. Danas se usluge ove mree, sve uspenije koriste u opte-obrazovne, nauno-istraivake i nastavne svrhe. Ovom prilikom apostrofiramo samo one najznaajnije, na primjer: Pretraivanje i prouavanje pisanih izvora (literature i dokumenata uskladitenih u kompjuterskim memorijama irom sveta; Komunikacija razmjenom elektronske pote sa svim korisnicima Internet mrea i usluga; Upoznavanje i razmjena softvera; Pretraivanje i koritenje baza podataka raznih vaspitno-obrazovnih, naunih ili privrednih institucija; Komunikacija putem kompjuterskih konferencija, odnosno uee u debatama organizovanim na razliite teme; Koritenje informacionih strunih i naunih Web sajtova u nastavne svrhe; Kreiranje i koritenje kolskih ili personalno-nastavnikih tematskih Web sajtova za potrebe organizacije nastave i uenja; Distribucija aktuelnih elektronskih informacija; Samostalno uenje i sticanje znanja; Diseminacija udbenika, prirunika i drugih strunih i naunih publikacija. Prema tome, Internet je izuzetno pogodan za razmjenu elektronske pote, pretraivanje razuenih baza podataka, koritenje strunih i naunih informacija, organizaciju obrazovanja na daljinu, te podravanje kolske nastave i uenja. On, zapravo, otvara nove mogunosti za obrazovanje i usavravanje neogranienog broja zainteresovanih korisnika (D. Mandi, 2003, 104). Rije je o gotovo neiscrpnom izvoru i posredniku najaktuelnijih optih, strunih, naunih i drugih informacija. INTERNET KAO IZVOR INFORMACIJA Internet postaje gotovo neiscrpan izvor razliitih strunih i naunih informacija. Posebno je pogodan za samoobrazovanje i uenje na daljinu, mada se moe koristiti i u funkciji efikasnog podravanja tradicionalne nastave. Primjenom Interneta u procesu nastave i uenja najneposrednije se podstie realizacija njenih fundamentalnih informativno-saznajnih ciljeva i zadataka. Da bi uenici uspeno pretraivali gigantske baze podataka i brzo dolazili do eljenih informacija, oni najpre moraju solidno ovladati tehnologijom rada korisnikog programa tragaa. U protivnom e neracionalno rasipati dragocjeno vreme i energiju, bez izglednih ansi da dou do eljenih saznanja. Za pretraivanja ovog tipa, naroito u posljednje vreme, sve uspenije se koriste inteligentni softveri, prilagoeni za pronalaenje, selekciju i sintetizovanje najznaajnijih informacija iz odreenog dokumenta. Prema tome, iz bogatih meunarodnih baza podatka posredstvom Interneta mogu se crpiti i koristiti sljedee vrste informacija: 1. Radovi (tekstovi) autora pisanih na odreene teme iz razliitih djelova sveta; 2. Informacije opteg karaktera, koje gratis nude odreene naune institucije; 3. Zbornici radova i druge referentne publikacije sa razliitih skupova, koji imaju nesporne naune vrednosti. 3.

Nema sumnje da je Internet najbogatija meunarodna riznica aktuelnih strunih i naunih informacija. Njegovi fondovi uveavaju se zapanjujuom brzinom, s tendencijom permanentnog obrazovanja u doglednoj budunosti. Taj njegov nezaustavljivi eksponencijalno-razvojni trend dovodi u pitanje uspenu kontrolu autentinosti, istinitosti i pouzdanosti mnogih informacija i dokumenata koji se nalaze na Internetu. Sa iznenaenjima ovog tipa moraju da raunaju svi njegovi potencijalni korisnici. Tu injenicu, prije svega, moraju da imaju u vidu nastavnici. Zato su oni duni da blagovremeno upozore uenike koje i kakve informacije mogu preuzimati s Interneta. Da bi se, u vezi s tim, izbegle mogue neprilike, korisnicima internet usluga sugerisali bismo da prethodno provjere: Identitet autora ime i prezime, oblast kojom se bavi, instituciju u kojoj je profesionalno angaovan i njegove naune reference; Identitet institucije koja stoji iza informacije njene reference; Datum i godinu nastanka informacije; Referentnost izvora na koje se autor informacije poziva; Prirodu i kategoriju informacije; Porijeklo informacije da li je ona nastala kao rezultat nauno-istraivakog rada, ili je preuzeta kao statistiki podatak, interpretacija ili kritika nekog naunog, odnosno umetnikog dela; Kojoj je korisnikoj populaciji informacija namenjena; Jezike i stilske karakteristike informacije ukazuju na optu, intelektualnu i nauno -istraivaku kulturu njenog autora; Frekventnost korienja, odnosno konsultovanja informacije moe biti relativno pouzdan indikator njene vrednosti i aktuelnosti; Dostupnost da li se informacija moe nai samo na Web-u konsultovati iz recenziranih autorovih djela ili je dostupna na CD-u; Kvalitet ponuenih linkova trasiranim prema drugim sajtovima, koji elaboriraju konkretnu temu, odnosno tematsko-informacionu sekvencu. Prirodno bi bilo oekivati da e odgovoran i savjestan korisnik, a nastavnik posebno, izvriti provjeru sa Interneta preuzetih informacija, prema navedenim paragrafima, odnosno procedurama. Naalost, danas nije mali broj ambicioznih i nestrpljivih pojedinaca, koji nekritiki preuzimaju gotovo sve ono to se nudi na Internetu, a od relevantnog je znaaj za elaboraciju problema teme koju prouavaju. Lakomisleno, neprovereno i neselektivno preuzimanje Internet informacija moe da bude kompromitujue ne samo za pojedinca, ve i za njegovu profesiju, obrazovnu instituciju i oblast kojom se bavi. Sve to, zapravo, ukazuje na nunost preispitivanja svih informacija preuzetih sa Interneta koje se koriste za nastavno --istraivake svrhe, to zahtjeva dosta vremena, iskustva i strpljenja nastavnika, uenika i svih njihovih drugih korisnika. INTERNET U FUNKCIJI PODRAVANJA NASTAVE I UENJA Savremene informaciono-komunikacione tehnologije obezbedile su nune pretpostavke za organizaciju i podrku nastave kompjutersko-informacionim multimedijima. Ovu tehnologiju ne koriste samo nastavnici, ve sve uspenije, naroito u posljednje vreme, uenici i studenti. Savjesnim i kompetentnim nastavnicima ve odavno je postalo jasno da se racionalnom primjenom kompjutera i njihovim povezivanjem na internet mreu znaajno doprinosi osavremenjivanju i podizanju kvaliteta nastave. Izvjesno je da se posredstvom Interneta mogu uspeno izuavati aktuelni i racionalno sintetizovani nastavni sadraji. Sa Web-a (internet servisa) mogu se koristiti posebno oblikovani i koncipirani sajtovi posveeni odreenoj naunoj oblasti ili specifinoj tematskoj cjelini. Web softverski sistem, kao integralno-funkcionalni dio Interneta, raspolae sa gigantskim hipertekstovima spremnim da korisnicima istovremeno ponude slike dokumenta, zvune zapise i animacije sa svih kontinenata. (M. orevi, 2004, 293). Prema tome, sistem nastave i uenja posredstvom Interneta obezbeuje: Komunikaciju izmeu uesnika vaspitno-obrazovnog procesa putem raunara; Prezentaciju i usvajanje nastavnih sadraja prema unapred definisanom programsko -logikom redosledu; Provjeru znanja posredstvom raznih testova za samoproveravanje; Upravljanje nastavom koje se odnosi na sreivanje i koritenje razliitih administrativnih podataka o uenicima i nastavnim programima; uvanje obrazovnih sadraja za uenje na Web serveru i njihovo povezivanje, ukljuujui i stvaranje baterija testova za provjeru znanja, odnosno pojedinanih kompetencija. 4.

Ukoliko kola ima satelitski pristup Internetu, raspolae sa solidno opremljenim informatikim kabinetom (odgovarajuim brojem mjesta i raunarskim jedinicama) ukljuujui posjedovanje i videobim aparature, ona, formalno i faktiki, ispunjava nune pretpostavke za uspeno koritenje Interneta u procesu redovne nastave. Pored navedene opreme, uspena realizacija nastave ovog tipa podrazumijeva informatiku pismenost i obrazovno-tehnoloku kompetentnost nastavnika.organizacija Internetom podravane nastave, pretpostavlja njegovu znatno drugaiju (struniju i temeljitiju) pripremu od one koja prethodi realizaciji klasine nastave. U sklopu svoje pripreme, nastavnik je obavezan da pregleda raspoloive tematske sajtove, kako bi mogao izvriti selektivan izbor materijala koje e na asu prezentovati uenicima, ili e im sugerisati njihove internet adrese, uz zahtjev da ih oni sami pronau i konsultuju. Paljivo i selektivno, s Interneta odabrani didaktiki materijali, mogu se koristiti za sve tipove i faze organizacije nastavnog asa. Ukoliko nastavnik procijeni da je neke materijale nuno zadrati radi njihovog koritenja za predviene repeticije, odnosno uvebavanja i sistematizaciju gradiva, on e izdati naredbu tampau i dobiti odgovarajui tekst, sliku ili grafiku, izdvojene iz osnovnog hiperteksta. Osim toga, nastavnik moe formirati vlastitu biblioteku (videoteku) tako to e odabrane tematske cj...