Izbor Metode Za Procenu Rizika

Embed Size (px)

DESCRIPTION

bzr procena rizika

Text of Izbor Metode Za Procenu Rizika

  • PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

  • 1. UOPTENO O OPASNOSTIMA I TETNOSTIMA NA RADNOM MESTU I

    RADNOJ OKOLINI, I OH&S RIZIKU

    Uopteno pod pojmom rizika se podrazumeva odreena izloenost delovanju faktora koji svojom aktivnou mogu dovesti do neeljenih posledica, to se u privrednoj praksi ogleda kao nastanak neke vrste trokova, bilo da je re o poznatom troku ili proputenoj dobiti zbog nastanka povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.

    1.1. Definisanje pojma OHS rizik Osnovna definicija OH&S rizika govori da je OH&S rizik kombinacija verovatnoe pojave

    opasnog dogaaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroenosti zdravlja (oteenja zdravlja) koje moe biti prouzrokovano opasnim dogaajem ili izlaganjem (citat: standard SRPS BS OHSAS 18001: 2008)

    OH&S rizik postoji u svakom radu, bilo da je re o projektu, upravljanju proizvodnim

    procesom ili pruanju usluge. OH&S rizika se ne treba bojati ve treba traiti i iznalaziti tehnika ili organizaciona reenja za njegovo svoenje na nivo kojim se moe kontrolisati i kojim se moe upravljati.

    OH&S rizici nisu kategorija koja nuno predstavlja neto loe - oni jednostavno postoje,

    realni su, a u veini sluajeva mogue je izbei ih. OH&S rizik predstavlja priliku za poboljanje ukoliko se na vreme prepozna, utvrdi i definie

    nain i mere za upravljanje profesionalnim rizicima. U aktivnostima kojima se analiziraju OH&S rizici, potrebno je uzeti u obzir injenicu da

    potpuna eliminacija rizika nije mogua. Najee je re o veem ili manjem nivou bezbednosti na radu, bezbednosti koja se postie

    delovanjem na uzroke nastanka rizika.

    OH&S rizik: - kombinacija verovatnoe pojave opasnog dogaaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroenosti zdravlja (oteenja zdravlja) koje moe biti prouzrokovano opasnim dogaajem ili izlaganjem.

    Ocena rizika: - proces procene rizika od opasnosti, uzimajui u obzir i prikladnost postojeih kontrola, i odluivanja o tome da li je rizik prihvatljiv ili ne.

    Radno mesto: - svaka fizika lokacija na kojoj se odvijaju radne aktivnosti pod kontrolom organizacije.

    Opasnost: - izvor, situacija ili postupak koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ljudi ili naruavanja zdravlja, ili njihove kombinacije.

    Identifikacija opasnosti:

    - proces prepoznavanja da opasnost postoji i definisanje njenih karakteristika.

    PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

  • Procena rizika na radnom mestu i radnoj okolini zasniva se na utvrivanju moguih vrsta

    opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog.

    Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

    A. OPASNOSTI se grupiu se u:

    mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad i to:

    nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova; slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom; unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene opreme za

    rad; korienje opasnih sredstava za rad koja mogu proizvesti eksplozije ili poar; nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloenost zatvaranju,

    mehanikom udaru, poklapanju i drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti).

    opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta i to:

    opasne povrine ( podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir a koje

    imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene delove i sl.); rad na visini ili u dubini (u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu); rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru, (na primer izmeu dva ili vie fiksiranih

    delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i sl.);

    mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine); fizika nestabilnost radnog mesta; mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za linu zatitu na

    radu; uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda

    rada i druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta ( nainom rada

    i korienjem sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog ).

    opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije i to:

    opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom; opasnosti od indirektnog napona dodira;

    opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i sl);

    opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja; opasnost od tetnog dejstva uticaja elektrostatikog naelektrisanja i druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine energije.

    PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

  • B. TETNOSTI se grupiu u:

    tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada:

    hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje i sl);

    fizike tetnosti (buka i vibracije); bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima); tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha); neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost; tetni uticaju zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog, ultrazvunog); tetni klimatski uticaju (rad na otvorenom); tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju,

    skladitenju ili unitavanju; druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu a koje mogu da budu uzrok povrede na

    radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;

    tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:

    napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje tereta, razne

    dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja (stres,

    monotonija i sl.) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienja odgovarajueg znanja i

    sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoenju i sl.)

    tetnosti vezane za organizaciju rada kao to su:

    rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno

    vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija i sl.)

    ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su: tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na alterima, lica na

    obezbeenju i sl.) rad sa ivotinjama rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom rad u blizini vode ili ispod povrine vode.

    PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

  • 2. EK LISTA ZA PREPOZNAVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I RADNOJ OKOLINI

    10. PREPOZNAVANJE OPASNOSTI NA RADNOM MESTU 10.1. Grupisanje opasnosti

    Grupa opasnosti ifra Podgupa opasnosti Opasnosti P IMA / O NEMA

    (01) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,

    (02) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,

    (03) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene opreme za rad,

    (04) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili poar,

    (05) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl.,

    1) Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad kao to su:

    (06) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti.

    (07) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene delove, i sl.),

    (08) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

    (09)

    rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),

    (10) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),

    (11) fizika nestabilnost radnog mesta,

    (12) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za linu zatitu na radu,

    (13) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda rada,

    2) Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta kao to su:

    (14)

    druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog, i sl.);

    (15) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom,

    (16) opasnost od indirektnog dodira,

    (17) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje, i dr),

    (18) opasnosti usl