Izbor Metode Za Procenu Rizika

  • Published on
    24-Oct-2015

  • View
    175

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

bzr procena rizika

Transcript

<ul><li><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> 1. UOPTENO O OPASNOSTIMA I TETNOSTIMA NA RADNOM MESTU I </p><p>RADNOJ OKOLINI, I OH&amp;S RIZIKU </p><p>Uopteno pod pojmom rizika se podrazumeva odreena izloenost delovanju faktora koji svojom aktivnou mogu dovesti do neeljenih posledica, to se u privrednoj praksi ogleda kao nastanak neke vrste trokova, bilo da je re o poznatom troku ili proputenoj dobiti zbog nastanka povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom. </p><p> 1.1. Definisanje pojma OHS rizik Osnovna definicija OH&amp;S rizika govori da je OH&amp;S rizik kombinacija verovatnoe pojave </p><p>opasnog dogaaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroenosti zdravlja (oteenja zdravlja) koje moe biti prouzrokovano opasnim dogaajem ili izlaganjem (citat: standard SRPS BS OHSAS 18001: 2008) </p><p> OH&amp;S rizik postoji u svakom radu, bilo da je re o projektu, upravljanju proizvodnim </p><p>procesom ili pruanju usluge. OH&amp;S rizika se ne treba bojati ve treba traiti i iznalaziti tehnika ili organizaciona reenja za njegovo svoenje na nivo kojim se moe kontrolisati i kojim se moe upravljati. </p><p> OH&amp;S rizici nisu kategorija koja nuno predstavlja neto loe - oni jednostavno postoje, </p><p>realni su, a u veini sluajeva mogue je izbei ih. OH&amp;S rizik predstavlja priliku za poboljanje ukoliko se na vreme prepozna, utvrdi i definie </p><p>nain i mere za upravljanje profesionalnim rizicima. U aktivnostima kojima se analiziraju OH&amp;S rizici, potrebno je uzeti u obzir injenicu da </p><p>potpuna eliminacija rizika nije mogua. Najee je re o veem ili manjem nivou bezbednosti na radu, bezbednosti koja se postie </p><p>delovanjem na uzroke nastanka rizika. </p><p>OH&amp;S rizik: - kombinacija verovatnoe pojave opasnog dogaaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroenosti zdravlja (oteenja zdravlja) koje moe biti prouzrokovano opasnim dogaajem ili izlaganjem. </p><p>Ocena rizika: - proces procene rizika od opasnosti, uzimajui u obzir i prikladnost postojeih kontrola, i odluivanja o tome da li je rizik prihvatljiv ili ne. </p><p>Radno mesto: - svaka fizika lokacija na kojoj se odvijaju radne aktivnosti pod kontrolom organizacije. </p><p>Opasnost: - izvor, situacija ili postupak koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ljudi ili naruavanja zdravlja, ili njihove kombinacije. </p><p>Identifikacija opasnosti: </p><p>- proces prepoznavanja da opasnost postoji i definisanje njenih karakteristika. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> Procena rizika na radnom mestu i radnoj okolini zasniva se na utvrivanju moguih vrsta </p><p>opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog. </p><p>Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode. </p><p>A. OPASNOSTI se grupiu se u: </p><p> mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad i to: </p><p> nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova; slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom; unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene opreme za </p><p>rad; korienje opasnih sredstava za rad koja mogu proizvesti eksplozije ili poar; nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloenost zatvaranju, </p><p>mehanikom udaru, poklapanju i drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti). </p><p> opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta i to: </p><p> opasne povrine ( podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir a koje </p><p>imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene delove i sl.); rad na visini ili u dubini (u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu); rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru, (na primer izmeu dva ili vie fiksiranih </p><p>delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i sl.); </p><p> mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine); fizika nestabilnost radnog mesta; mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za linu zatitu na </p><p>radu; uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda </p><p>rada i druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta ( nainom rada </p><p>i korienjem sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog ). </p><p> opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije i to: </p><p> opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom; opasnosti od indirektnog napona dodira; </p><p> opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i sl); </p><p> opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja; opasnost od tetnog dejstva uticaja elektrostatikog naelektrisanja i druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine energije. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> B. TETNOSTI se grupiu u: </p><p> tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada: </p><p> hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje i sl); </p><p> fizike tetnosti (buka i vibracije); bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima); tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha); neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost; tetni uticaju zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog, ultrazvunog); tetni klimatski uticaju (rad na otvorenom); tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, </p><p>skladitenju ili unitavanju; druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu a koje mogu da budu uzrok povrede na </p><p>radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom; </p><p> tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su: </p><p> napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje tereta, razne </p><p>dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja (stres, </p><p>monotonija i sl.) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienja odgovarajueg znanja i </p><p>sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoenju i sl.) </p><p> tetnosti vezane za organizaciju rada kao to su: </p><p> rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno </p><p>vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija i sl.) </p><p> ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su: tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na alterima, lica na </p><p>obezbeenju i sl.) rad sa ivotinjama rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom rad u blizini vode ili ispod povrine vode. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> 2. EK LISTA ZA PREPOZNAVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I RADNOJ OKOLINI </p><p>10. PREPOZNAVANJE OPASNOSTI NA RADNOM MESTU 10.1. Grupisanje opasnosti </p><p>Grupa opasnosti ifra Podgupa opasnosti Opasnosti P IMA / O NEMA </p><p>(01) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova, </p><p>(02) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom, </p><p>(03) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene opreme za rad, </p><p>(04) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili poar, </p><p>(05) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl., </p><p>1) Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad kao to su: </p><p>(06) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti. </p><p>(07) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene delove, i sl.), </p><p>(08) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, </p><p>(09) </p><p>rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.), </p><p>(10) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine), </p><p>(11) fizika nestabilnost radnog mesta, </p><p>(12) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za linu zatitu na radu, </p><p>(13) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprilagoenih metoda rada, </p><p>2) Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta kao to su: </p><p>(14) </p><p>druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja optereuju zaposlenog, i sl.); </p><p>(15) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom, </p><p>(16) opasnost od indirektnog dodira, </p><p>(17) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje, i dr), </p><p>(18) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja </p><p>(19) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja, </p><p>3) Opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su: </p><p>(20) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine energije. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p>11. PREPOZNAVANJE TETNOSTI NA RADNOM MESTU 11.1.Grupisanje tetnosti </p><p>Grupa tetnosti ifra Podgupa tetnosti tetnosti P IMA / O NEMA </p><p>(21) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.), </p><p>(22) fizike tetnosti (buka i vibracije), </p><p>(23) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergenima), </p><p>(24) tetni uticaji mlkroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha), </p><p>(25) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost, </p><p>(26) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog, ultrazvunog), </p><p>(27) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom), </p><p>(28) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladitenju ili unitavanju, </p><p>1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su: </p><p>(29) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom. </p><p>(30) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.), </p><p>(31) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.), </p><p>(32) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja (stres, monotonija i sl.), </p><p>2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su: </p><p>(33) </p><p>odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovoenju, i sl.; </p><p>3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao tosu: </p><p>(34) rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou, pripravnost za sluaj intervencija </p><p>(35) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na alterima, lica na obezbeenju, i sl.), </p><p>(36) rad sa ivotinjama, </p><p>(37) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom, </p><p>(38) rad u blizini vode ili ispod povrine vode. </p><p>4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su: </p><p>(39) ostale opasnosti i tetnosti. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> 3. METODE PROCENE OH&amp;S RIZIKA </p><p>3.1. Primena metode KINNY u proceni OH&amp;S rizika Jedna od metoda kojom je mogue izvriti ocenu i upravljanje OH&amp;S rizicima je i metoda </p><p>Kinny. U metodi Kinny ispunjenje rizika posmatra se kao nastanak opasnosti i tetnosti. Zato se identifikacijom potencijalnih opasnosti i tetnosti utvruju i potencijalni rizici po bezbednost na radu. </p><p>OH&amp;S rizici se tokom vremena menjaju kroz tri osnovne kategorije koje analizira metoda Kinny i to: </p><p>- verovatnoa pojave opasnosti i tetnosti; - teina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i tetnosti; - uestalost pojavljivanja opasnosti i tetnosti. ovek je nemoan pred elementarnim nepogodama kao to su zemljotresi, poplave, vulkanske </p><p>erupcije i slino jer niim ne moe spreiti nastanak ovih rizika. Meutim, mogue je unapred se pripremiti i pravovremeno reagovati ukoliko se oni zaista i dogode. </p><p>Na osnovu identifikacije opsnosti tetnosti na radnom mestu i radnoj okolini i statistike obrade podataka o opasnim dogaajima (akcidentima i/ili povredama na radu), opasnim materijama i kritinim takama procesa moe se izvriti procena rizika. </p><p> Postupkom identifikacije opasnosti i tetnosti i vrednovanja uticaja postie se sledee: </p><p>- identifikuju se sve opasnosti i tetnosti koje mogu imati uticaja na radno mesto i radnu okolinu; </p><p>- analiziraju se uticaji opasnosti i tetnosti na radno mesto i radnu okolinu; - utvruje se sistem vrednovanja svake opasnosti i tetnosti; - propisuje se metod odreivanja znaaja svake opasnosti i tetnosti. </p><p> Parametri analize se numeriki vrednuju, pa je i konana procena rizika na radnom mestu i </p><p>radnoj okolini izraena numeriki. Osnovna postavka metode Kinny u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini </p><p>je u sutini jednostavna i laka za razumevanje. Sutina metode sastoji se u realizaciji sledeih aktivnosti: </p><p> a) utvrivanje svih potencijalnih opasnosti i tetnosti koji su i/ili mogu nastati kao posledica </p><p>procesa ili usluge; b) utvrivanje moguih uzroka nastanka svake opasnosti i tetnosti; c) analiza svake opasnosti i tetnosti sa ciljem da se analitikim metodama utvrde: </p><p>- verovatnoa pojave potencijalne opasnosti i tetnosti; - teina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i tetnosti; - uestalost pojavljivanja opasnosti i tetnosti. </p><p>d) vrednovanje nivoa rizika ine proizvod tri faktora rizika i to: - faktor rizika - verovatnoa pojave opasnosti i tetnosti V; - faktor rizika - teina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave opasnosti i tetnosti P, - faktor rizika - uestalost pojavljivanja opasnosti i tetnosti U. </p><p>PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com</p></li><li><p> Kriterijum - verovatnoa (V) rangira se poev od 0,1 jedva verovatno, do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivo...</p></li></ul>