IZGRADNJA FARME ZA GOVEDA.docx

  • Published on
    26-Dec-2015

  • View
    283

  • Download
    5

Embed Size (px)

Transcript

IZGRADNJA FARME ZA GOVEDAU poslednjih desetak godina u Hrvatskoj je napravljen vei broj novih porodinih govedarskih farmi. Prvo se vrila izgradnja farme sa stajama vezanog sistema dranja. U njima su ishrana i izubravanje bili polumehanizovani ili runi, a mua u kante. Brzo se uvidelo da je izgradnja farme sa ovakvim stajama prolost. Vezani sistem dranja krava se naputa. Stare farme veoma je teko ili gotovo nemogue adaptirati. Danas se iskljuivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema dranja krava.Nedostaci projektovanja i izgradnje farmiPre nego to se zapone izgradnja farme nuno je napraviti proizvodno-tehnoloki i ekonomski elaborat. U praksi se uglavnom izrauju samo graevinski projekti (idejni i glavni). Veoma je malo strunih kadrova koji se bave graevinarstvom u stoarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodno- tehnoloke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu sa propisima EU. Graevinari obino bez tehnologa agronoma projektuju samo proizvodne bez prateih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se staje sa spoljanjom klimom (slobodno dranje) i mua se obavlja izvan staje (u izmuzitu). U takvim stajama ponekad nije definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, reetkastim ili gumenim podom, ili sa lige boksovima ili kosom ploom.Najvei broj novoizgraenih porodinih farmi ine staje sa kosom ploom ili lige boksovima. Osim jednoga proizvodnog objekta (staje), nema prateih objekata, nema objekata krmne centrale a niti infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehnikih i tehnolokih potekoa, pogotovo na farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasuene krave i rodilite, uoi teljenja krave voze u svoje domainstvo u selo na teljenje, i to na udaljenost od nekoliko kilometara. Isto tako nema prostorija (boksova) za dranje teladi i rasplodnog podmlatka.Na novim velikim farmama treba istai veliki propust u stajama s lige boksovima i blatnim hodnicima. Blatni hodnici su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, to uzrokuje velike tete. Povrina staje po grlu (kvadratura) na farmama takoe ne zadovoljava potrebne uslove. Dogaa se da pedeset posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i pojilicima pa moraju da saekaju.Kada je u pitanju izgradnja farme, neke od njih ne zadovoljavaju tehniko-sanitarne uslove i nisu usklaeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. Na veini do sada izgraenih farmi nema prostorija (bokseva) za zasuene krave, boksevi za teljenje, prostora za smetaj teladi, a skladinih kapaciteta uopte nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama. Farme se sastoje od jedne proizvodne staje u kojoj se zajedno dre krave u laktaciji i zasuene krave, a telad se esto dri po svinjcima i upama tako da su gubici teladi veliki.Staje sa spoljanjom klimomVisoko proizvodne ivotinje postavljaju sve vee zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi poboljali uslove njihovog smetaja. Vrlo su prikladno reenje staje sa spoljanjom klimom koje koriste specijalizovane porodine farme, tj. krupniji proizvoai mleka u veini evropskih zemalja. Klimatski uslovi u stajama sa spoljanjom klimom slini su kao na otvorenom. Postoje razliiti oblici tih staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu. Obeleja ovakvih staja su:- povoljan i jednostavan nain izgradnje,- uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama ivotinja,- spoljanja klima povoljno utie na zdravlje ivotinja,- stalna cirkulacija vazduha,- dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.Tehnoloki i ekonomski projektiTehnoloki projekti ili investicijski program za mlenu farmu treba da piu zajedno agronomi i stoari uz pomo ekonomista. Program investicije sastoji se od:- optih podataka o investitoru,- opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem dranja i sistem mue, rasa), opisa proizvodnih objekata, objekata krmne centrale i prateih objekata, opreme farme, potrebne zemljine povrine i zaposlenosti,- proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnje mleka i prirasta, plodnost, remont, mortaliteti, servisno razdoblje),- plan obrta stada obraun dana ishrane, godinji plan potreba stone hrane i plan proizvodnje stone hrane po kategorijama.- ekonomskih i trinih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena litre mleka, rentabilnost i ekonominost proizvodnje, anuiteti i kamate nakredite i sl.).Poluotvorena staja mora biti to vie na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena prema jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom delu godine sunevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne padaju u staju. Farme sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu plou, koja ima svojih prednosti ali i nedostataka. Najpoeljnija su reenja lige boksovi sa seckanom prostirkom. Re je o tenom izubravanju, pri emu se kruta faza pomou seperatora odvaja od tene (pada na plato) koja otie u lagunu.U stajama sa spoljanjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stonoj jedinici (40 50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog prostora. U odnosu na uobiajne zatvorene staje, ivotinjama je na raspolaganju dvostruko vea koliina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. Spoljanji zid vii je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji zatvoreni deo zida iznosi izmeu 2 i 2,5 cm. U gornjem delu staje, u vrhu, izgraeni su otvori za dovod i odvod vazduha, koji moe biti vodoravan i vertikalan. Za osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri 1:15 povrine staje.Ishrana kravaIshrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli staju na dve polovine. Hodnik treba da bude irok, tako da omoguava doziranje hrane miksericom. Koncentrat krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u boksevima. Na veim farmama krave su razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih ograniavati da jedu putem hranilica.Manje porodine farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju kompjutersku hranilicu. Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se sortiraju prema visini proizvodnje, stadijumu laktacije i fazama proizvodnje, a daje im se 10 % vie hrane od normativne.IzubravanjeU stajama sa otvorenom klimom kosa ploa ili boksovi za leanje i sistem za izubravanje dobro su povezani. Iza bokseva za leanje ili kose ploe nalaze se blatni hodnici irine oko 2,20 m. Blatni hodnici iste se pokretnim mainama ili kliznim spravama, a nagib u njima treba da bude od 1 do 2 % i ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se popreni kanal za izubravanje. Iz poprenog kanala kruta faza odlazi na plato za stajnjak a tena u jamu. Veliina ubrita zavisi od veliine farme, odnosno od broja krava i treba ga istiti dva puta godinje. Boksevi za leanje krava uglavnom su povieni (duine od 2,20 do 2,40 m i irine 1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom. Svaka farma treba da ima izgraene prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak. Ako prostor za depo stajnjaka nije napravljen prema standardima EU-a, kada Hrvatska ue u EU to e morati da se sanira ili e farmeri izgubiti podsticaje.Objekti i proizvodni prostorGovedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u laktaciji, zasuene krave, porodilite i telinjak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za silau, skladite za koncentrovanu hranu i upe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne, piste, bunari, gnojnice, trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su jo i kancelarije za tehnoloko i veterinarsko osoblje, ambulanta i prostorija za lekove.

IzmuzitaKapaciteti izmuzita prilagoeni su veliini stada. Velike farme idu na izmuzita velikih kapaciteta kao to je rotirajue izmuzite (odjednom se muze izmeu 30 i 40 krava), gde se postie velika produktivnost. Porodine farme koriste izmuzita malih kapaciteta, uglavnom tipa riblja kost i tandem. Staja sa spoljanjom klimom pregledna je sa svih strana, kontrola ivotinja je laka. Prostor se deli na deo gde se dre ivotinje i na prostor za muu koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se izmuzita tipa riblje kosti (22, 24, 26, 28) i tandem (22, 23, 24). Izmuzite se nalazi sa spoljanje strane staje. Klimatizaciju izmuzita treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima.Oprema i proizvodnja stone hraneProizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. Treba napraviti proizvodni program biljnih kultura za proizvodnju stone hrane i plan potreba stone hrane. Krmne strukture najbolje je koristiti u suvom i konzervisanom stanju. Kada je re o spremanju kabaste stone hrane, i tu postoji razlika izmeu malih i velikih farmi. Velike farme spremaju silau i senau u velike silotrapove (tren silosi), a male u velika creva EUROBAG, senaa u rolobale i silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biljne proizvodnje predstavlja najsloeniji deo posla u procesu organizovanja govedarske proizvodnje na porodinom imanju.Za razliku od velikih farmi, neka porodina imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene proizvodnje stone hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom. Izbor mehanizacije za proizvodnju stone hrane podrazumeva najpovoljnije reenje radnih i prikljunih maina za proizvodnju, prevoenje i uskladitenje stone krme. Maine za obradu tla treba bazirati na planiranoj strukturi setve na oranicama. Neke porodine farme nemaju dovoljno zemljinih povrina, a neke ne iskoriavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih kultura.Trokovi izgradnje farmiPo pravilu, novoizgraene porodine farme dosta su skupe. Graevinari prilikom projektovanja nisu tedeli materijal za staje. Osim toga, za prikupljanje dokumentacije treba dosta vremena. to se tie cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura, zavisno od toga da li je vrednost jednog stajalita leita, osim graevinskog dela i opreme ukljuena i nabavka osnovnog stada (steone jun

Recommended

View more >