JJ Zmaj.docx

  • Published on
    25-Oct-2015

  • View
    293

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

O jovanu Jovanovicu Zmaju

Transcript

<p>ZMAJ JOVAN JOVANOVI</p> <p>Veliki pesnik srpski Z m a j J o v a n J o v a n o v i rodio se 23. novembra 1833. godine u Novome Sadu. Osnovnu kolu i nie razrede gimnaziske uio je u mestu svoga roenja, a vie razrede dovrio je u Halau i u Pounu. Svrivi gimnaziju, poeo je pravne nauke uiti u Peti, produio je u Pragu i svrio u Beu, posle ega se vratio u Novi Sad, gde je bio naskoro izabran za gradskoga podbelenika. Knjievni mu je rad ve bio privukao svu panju, i on da ostavku pa pokrene knjievni list "Javor". U to doba pada i enidba njegova, a iz toga su mu vremena i najlepe ljubavne pesme "ulii". U poetku 1863. godine postane nadzornik Tekelijanuma u Peti. Tada se udei za samostalnim ivotom upie u medicinski fakultet iz koga izie kao doktor medicine. Jo je za to vreme ureivao i humoristiki list "Zmaj" od kuda mu je doao i popularni nadimak. Godinu dana po tom doe u Novi Sad i tu se nastani kao praktini lekar, razvijajui sve vie knjievnu radnju. Odatle pree u Panevo, gde pokrene nov humoristian list "iu". Kad mu tu umre neprealjena, opevana i oplakana supruga Rua, on se preseli u Karlovce a odatle ode uskoro u Futog za optinskoga lekara. Pored tekih porodinih alosti dotle tu ga snae i poslednja: umre mu i poslednje dete Smiljka, te on ostavi Futog i preseli se u Novi Sad. Ime je njegovo ve dotle bilo uveno i slavno u svemu Srpstvu. Godine 1874. proslavljena je u Novom Sadu dvadesetpetogodinjica njegova pevanja. Dve godine docnije pree u sremsko selo Kamenicu kao optinski lekar. Za tim je dolo pokretanje i treega humoristikoga lista "Starmaloga" koji je ponikao kao produenje aljivoga odeljka u odlinoj "Ilustrovanoj Ratnoj Kronici" koju je Jovanovi lepo ureivao za vreme srpskih i ruskih ratova protiv Turske 1876.1878. Naskoro se po tom preselio u Beograd, gde je postao dramaturg Narodnoga Pozorita. Zahvalivi i na toj slubi, odselio se u Be gde je pored rada praktinoga lekara pokrenuo 1881. deji knjievni list "Neven". Odatle se posle nekoliko godina vratio u Beograd gde je iveo kao privatni i kao optinski lekar. U poetku 1892. godine Narodna Skuptina odlui da se Lj. P. Nenadoviu i Z. J. Jovanoviu dok su ivi izdaje u ime narodnoga priznanja za knjievni rad njihov godinje po etiri hiljade dinara iz dravne blagajne. Obojica su to primali do dana svoje smrti. S jeseni 1898. Jovanovi ostavi Beograd i ode u Zagreb, gde je inicijativom zagrepskih Srba a ueem izaslanika iz svega Srpstva najsveanije proslavljena pedesetogodinjica njegova pevanja 13. juna 1899. godine. U poslednje se doba opet vratio svojoj dragoj Kamenici, gde je 1. juna 1904. preminuo a posle etiri dana i pogreben jedinstvenim ueem zahvalne mu Srbadije. </p> <p>Prolo je doba kad se od pesnika trailo da mu spoljna strana ivota bude neobina, romantina. Pesnik je ovek drukije due, drukijih oseaja, ali zato traiti da ivot njegov obiluje srednjevekovnom romantikom ritera i trubadura a prevideti onaj neobini ivot u dui njegovoj znailo bi stvari ocenjivati po spoljnim utiscima. Otudaje i Zmajev ivot po obliku prost, jednostavan, ali je ivot due njegove jedinstven, neobian.</p> <p>Pa ipak se zna da je Sima Milutinovi blagoslovio maloga Zmaja jo u kolevci, poelevi mu: "Da Bog da bio pesnik!" I Zmaj je bio, i ostao, pesnik.</p> <p>Knjievna istorija ocenjuje literarnu produkciju jednoga naroda, klasifikuje snage, koje su se javljale na polju knjievnom, pa, izriui svoj sud o pojedincima kao i itavim generacijama, odreuje svakome mesto koje mu pripada. U Istoriji Srpske Knjievnosti asno je mesto koje je dobilo ime Zmaja Jovana Jovanovia. Nenarodni pravac pevanja u kome se moradoe slomiti i onako silni darovi kao to je bio dar Muickoga, nije mogao za veita vremena gospodovati u knjievnoj poeziji srpskoj. Pojedini su se darovi stali otimati te je stvorena neka sredina u kojoj je bilo i lepih talenata, ali epohu stvara Branko koji ipak umire mlad. Srpska se umetnika poezija posle sjajne pojave Brankove ne bi ni u kom sluaju vraala starim tonovima, ali je za njeno razvie prava srea to Brankovu muzu prihvaaju Jovan Jovanovi i ura Jaki. Zastava na kojoj je ispisano znamenje novog doba srpske pesme ne savija se posle smrti Brankove; ona se veselo lepra u rukama dvojice vojvoda, a oko nje se kupi mlada i ila Srbadija. Ali drei je u ruci svojoj vie od polovine stolea, Jovanovi je na njoj ne samo pozlatio zapis, nego ga je popunio, izveo na iru osnovicu i uinio optim znamenjem narodnim. Onome to je Branko u "akom Rastanku" samo naglasio posvetio je Jovanovi itavu malu literaturu, postavi na taj nain i Tirtej narodni i Hafis nenih srdaca i Juvenal srdbe patriotske. Taj literarno-istoriski znaaj Jovanoviev zavidni je deo onoga to skupa ini slavu imena njegova.</p> <p>Zmaj se u knjievnosti javio prvi put pesmom "Proletnje jutro", ispevanom 1849. a tampanom posle u Letopisu Matice Srpske. On poinje toplu pesmu ba one godine kad mnoga srca srpska zahvati studen, kad se spremae da pone opte razoaranje narodno. U onda mladom pesniku Jovanoviu provienje dade Srpstvu za sve teke gubitke bogatu naknadu.</p> <p>Godine 1882. zavrenoje izdanje velike "Pevanije" Zmajeve. Njoj je docnije dola u dopunu "Druga Pevanija" dve knjige u izdanju Srpske Knjievne Zadruge i po tom "Snohvatice".</p> <p>Dve najlepe vrline koje prate pravi dar pesniki srele su se i zbratimile u pesnikoj dui Zmajevoj. Jedna je u neposrednosti, kojom je Zmaj zahvatio i za punu polovinu stolea i vie vodio duu itaoevu, duu naroda srpskog; druga je u savremenosti njegova pevanja. Savremenost je njena pravilno shvaena kad je reeno: "to Jovanoviu kao pesniku najvie vrednosti daje, to je, to je on pesnik svoga vremena. Danas se ite od pesnika da u njegovu srcu prevri ono to vri u glavama najboljih ljudi njegova vremena da je kao neki pretea-pesnik. A Jovanovi je takav pesnik."</p> <p>Za patriotsku se pesmu trai mnogo, ako se hoe da ona ne bude prazna deklamacija, Zmajeve pesme te vrste jesu prave pesme. Svaka od njih ima snage da krepi nae patriotske oseaje, tako da izgleda kao zvono koje zove na bogomolju, kao praznino ruho. Zato je svaki patriotski pokli Zmajev bio za sva srca srpska snaan, onako kao to veli Mandui sa svoj deverdar:</p> <p>U hiljadi drugijeh puakaPoznati ga ae kada pukne!</p> <p>Ljubav je bila pesniku poznata u najidealnijoj lepoti, i on je njoj posvetio najlepe pesme svoje. Srpsko srce ne moe poeleti lepih ljubavnih pesama od onih to su savijene u kitu mirisnih "ulia" kojima odgovaraju tuni "ulii Uveoci".</p> <p>Ali slika ivota ima i svoje nalije. Podiui vrlinu, pesnik je morao da igoe porok. Otuda itav niz satirinih pesama. U njima kad to smena strana ovekova ivota izlazi sama na vidik, ali su mnogo pretenije izmeu njih one koje ine da dua usplamti gnevom. Pesnik esto kazuje neposredno; ali se jo ee on sa svojim razmiljanjem povue poto je izneo sliku posle koje sam italac razmilja.</p> <p>Deje pesme dovoljno je bilo da pone pevati Zmaj, pa da se stvori itava u nas dotle gotovo nepoznata knjievnost te vrste.</p> <p>U prepevanju je tuih pesnika Zmaj bio nedostian, i njegovi su prepevi esto natkriljavali uzorne oriinale.</p> <p>Lo je bio jedan kamen temeljac na kome je Zmaj naroito osnivao svoju poetsko-filosofsku religiju, a to je njegovo verovanje da e ideja srpsko-hrvatskog bratstva preiveti sva iskuenja i biti simbol uzvienih tenja Srba i Hrvata. Zmaj je bio lan Srpske Kraljevske Akademije, Matice Srpske i drugih domaih drutava; bio je lan madarskog knjievnog Kifaludijeva Drutva koje je slavilo njegove jubileje i na grobu mu se naroito poklonilo ali je on vrh svega bio lan velike duhovne zajednice srpskoga naroda, bivajui mu i uitelj i sudija i vo duhovni i preporoujui ga za sreniji ivot u budunosti u kojoj e iz godine u godinu bivati sve milije i uzvienije ime njegovo, ime velikoga oveka i Srbina Zmaja Jovana Jovanovia!</p> <p>Znameniti Srbi XIX vekaAndra GavriloviNauna KMDBeograd, 2008.</p> <p>Jovan Jovanovi Zmaj (18331904)Odgovor #1 poslato:Januar 06, 2011, 12:31:16 am </p> <p>*</p> <p>JOVAN JOVANOVI ZMAJ</p> <p>Ako je iko u svom vremenu bio optenarodni, nacionalni pesnik, onda je tu ast bez sumnje dosegao Jovan Jovanovi Zmaj. Nije bilo pismena oveka da za Zmaja nije znao, pa i danas se veoma esto citiraju, ili pevaju njegovi stihovi, a da se ne zna iji su toliko je Zmajevo pesnitvo postalo i ostalo deo ivog narodnog predanja.</p> <p>Zmajev pradeda, Cincarin, Konstantin, doselio se u XVIII veku iz makedonskih krajeva u Novi Sad. Trgujui itom i stokom obogatio se, pa je njegov sin Jovan, ve veoma ugledan trgovac, i plemstvo dobio. Zmajev otac Pavle, advokat i senator, bio je meu prvim graanima novosadskim. Njegov prvenac, Jovan, rodio se 24. novembra 1833, posle njega jo etiri sina i ki, ali e na ivotu ostati samo tri Zmajeva brata: ura, Kornel i Mita. Mali Joca, koga je oev prijatelj Sima Milutinovi Sarajlija ve bio proroki blagoslovio reima: "Dabogda pesnik bio!", poao je u osnovnu kolu, pa 1844. u gimnaziju novosadsku. Godinu dana proveo je van kue, u Halau, da bi nauio maarski. Po povratku, zavrava peti razred gimnazije, pa zavrni esti, ve u smutnim vremenima bune 1848/49, kada je porodici Jovanovi, izbegloj u Srem, izgorela kua. Posle bune, prvi gradski naelnik Novog Sada bio je Pavle Jovanovi, a njegov Joca volonterski pristav gradskog kapetana. kolovanje nastavlja na liceju u Bratislavi, Modri i Trnavi. Zapoinje studije prava u Beu, nastavlja u Peti, pa u Pragu, pa opet u Peti, ali studije prekida 1857, zbog oeve bolesti i siromaenja. Izabran je za aktuara novosadskog magistrata, pa za podbelenika. Oenio se Ruom Lianin 1862, a sledee godine seli se u Petu, gde e biti upravnik Tekelijanuma, aktuar i delovoditelj Matice srpske, uz studije na Medicinskom fakultetu koje je zavrio krajem 1869. Lekar je u Novom Sadu, pa u Panevu, gde mu 1872. umire Rua, ostavivi ga sa tek roenom Smiljkom, jedinim detetom koje je nadivelo majku Mirko, Tijana, Sava, Jug ni detinjstvo nisu doiveli. Prelazi u Futog za optinskog lekara. Uz njega i Smiljku je udovica Marija Kosti sa erkom Marijom koju je Zmaj usvojio, kao i neto kasnije roenu Anku. Ne doivevi drugi roendan, umire i poslednje Ruino dete, Smiljka. Porodica i uteha su mu poerka Maca i ki Anka, no i njih e nadiveti; obe su umrle 1901. Ponovo je lekar u Novom Sadu, od 1874, pa u Sremskoj Kamenici. Pozvan u Beograd, bio je dramaturg Narodnog pozorita 18781880. Najduu lekarsku praksu imao je u Beu 18801889, zatim je kratko opet u Sremskoj Kamenici, pa u Beogradu 18901898, te Zagrebu 18981901. Poslednje stanite mu je bila Sremska Kamenica, gde je umro 14. juna 1904. Njegova kua pretvorena je u muzej.</p> <p>itavog ivota istrajao je u svom lekarskom pozivu, dosledan stavu da je osnovna lekarska etika pomoi ljudima u nevolji, biti od koristi prvo drutvu, pa tek onda sebi. U prvom svom lekarskom oglasu objavljuje da e sirotinju leiti besplatno. Linu korist je zanemarivao i u Beogradu, gde je osnovao i besplatno vodio sanitarni nadzor u kolama, a sa jo desetak lekara osnovao je prvu ambulantu u Srbiji. U Beu manje sam lei, upuujui svoje pacijente, bolesne Srbe iz svih krajeva, najboljim bekim specijalistima.</p> <p>Od malih godina, Jovan Jovanovi je u matici politikih tokova srpskog naroda u Ugarskoj. Prihvatio je i predano podravao ideje Ujedinjene omladine srpske, pokreta za kulturno i politiko objedinjavanje svih Srba, bez obzira na granice, i ostao im veran i posle zabrane ove organizacije 1871, moe se rei do kraja svoga ivota. Kao to je bio uz sam rukovodei vrh Srpske narodne slobodoumne stranke Svetozara Miletia, kojoj je osnovni, daleki cilj osloboenje Srba i njihovo sjedinjenje u jednu dravu. Blii ciljevi Miletievog pokreta su borba za razvijanje nacionalne svesti, ouvanje nacionalnog identiteta, ponovno uspostavljanje autonomije Srba u Ugarskoj umesto ukinutog Vojvodstva Srbije, demokratski graanski odnosi. Ne samo kao politiar, ve i kao pesnik, Zmaj je ovim ciljevima doprineo kao malo ko od njegovih savremenika. Titao ga je rascep stranke posle Miletieve smrti, pokuaavao je da ga sprei, a kada je video da je touzaludno, opredelio se za radikalnu granu. Miletiu je desna ruka najvie u primeni njegovih ideja u kulturnoj sferi. Prvorazrednu politiku ulogu imali su njegovi asopisi: "Zmaj", po kome je dobio nadimak (18641871), "ia" (18711873) "Starmali" (18781889). Snaenju nacionalnog i oslobodilakog duha nemala potpora bila je "Ilustrovana ratna hronika" (18771878) kojom se estoko suprotstavljao opakim austro-maarskim optubama protiv Srbije i krajnjoj pristrasnosti u srpsko-turskom sukobu. asopis "Javor" (18621863) bio je vana pokretaka poluga mlade romantiarske literature. Njegov "Neven", a ureivao ga je od 1880. do smrti, vaspitavao je generacije i generacije srpske dece. Koliko je vremena troio na te vane, no ipak efemerne poslove, ilustruje podatak da je evidentirano skoro 500 pseudonima i ifara kojima se potpisivao u svojim asopisima da prikrije stalno oskudni broj saradnika. Poneke brojeve ispunjavao je sam, od prve do poslednje rei.</p> <p>Doista je bio nemaran prema svojim delima. Ponekad ih je i zaboravljao, gubio, ostavljao van Pevanije u koju je sabirao svoju poeziju. Zaturio je, ili namerno zaboravio, ak i prvu svoju tampanu pesmu. Bila je to "Srpska zora", glosa na stihove jedne pesme Jovana Hadia. Ta pesma je tampana u temivarskim novinama "Juna plela", 17. oktobra 1851, a on je, ipak, za poetak svoga pesnikog rada uzeo objavljivanje pesme "Proletno jutro" u drugoj svesci "Letopisa Matice srpske" za 1852. Od te, kasnije, godine raunali su se njegovi pesniki jubileji, a "Srpska zora" ostala je donedavno sasvim nepoznata.</p> <p>I prva i druga objavljena pesma Jovana Jovanovia bile su poetnike i u dobroj meri epigonske, ile su tragom Jovana Hadia odnosno Pavla Popovia apanina, pesnika predbrankovske epohe. No, pesme koje su usledile, sve do prvih ulia iz 1857, otkrivaju druge uzore narodnu lirsku pesmu, a naroito Brankovu poeziju: "Ja se, kao poetnik pesnik, sasvim dragovoljno podadog uticaju tako lepe poezije". To "podavanje uticajima" bie i docnije est podsticajni impuls Zmajevoj poeziji prepoznavae se u njegovoj pesmi poneki tonovi nae graanske poezije, a naroito stranih pesnika koje je prevodio: Petefija, Aranja, Getea, Hajnea, Bodenteta, Pukina. Ali, ni govora nema o epigonstvu. Zmaj je bio izuzetno prijemiv za lepotu tue poetske ideje i izraza, upijao je umetnike kvalitete drugih pesnika, utapao ih u svoj pesniki fundus, pa u najboljim svojim delima amalgamisao i sintetizovao poseban, svoj pesniki izraz i stil.</p> <p>U lirskoj poeziji najznaajnije su dve njegove zbirke: ulii i ulii uveoci. Te pesme su poetska autobiografija najsrenijih i najnesrenijih njegovih godina priblino od 1860. do 1875. Mada su neke od pesama i kasnije napisane, sve proistiu iz emocionalnog naboja toga ivotnog perioda. Reeno je da je to gotovo pesniki roman, da je to, poput petrarkine zbirke, kanconijer njegove ljubavi. Posle pregrti vedrih, lakih, brankovskih ljubavnih pesama, u kojima se i po koji nestaan, lascivan ton znao pojaviti, nastali su prvi ulii. Oni jo uvek nisu pravi ulii jo nije bio upoznao Ruu, svoj ul jo uvek je "pola srce, pola kamen", ivot mu je...</p>