Kabala i njena simbolika, G-Š

  • Published on
    09-Dec-2014

  • View
    143

  • Download
    11

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Gerom olem - Kabala i njena simbolika,

Transcript

GEROM OLEM Gerom olem

KABALA

I NJENA SIMBOLIKA

Drugo izdanje Izdava "Plavi krug" Beograd, Bulevar kralja Aleksandra "Neven" Gajeva Za izdavaa Zona Stevanovi Miko Jeremijevi

82

14,

Zemun

i njena simbolikaPrevod

ALA

Recenzent Prof. Veljko Radovi Urednik Vesna Dragi Likovna oprema.

s nemakog

Eugen Verber

Arh.

aslav Dragi

Kompijuterska priprema Zoran Oki

tampa "Midim print", Novi Beograd ISBN

86-7394-11-3

Marketing lP "Plavi krug" Beograd, Bulevar kralja Aleksandra

82

Plavi krug

430-809, 444-63-83{23 0631264-768, 064113-69-514

UVOD

Kabala, doslovno "predanje", odnosno predanje boan skih stvari, jeste jevrejska mistika. Njena istorija je duga i tokom mnogih vekova snano je uticala na one krugoveII

jevrejskom narodu koji su teili dubljem razumevanju tradi cionalnih oblika i predstava jevrejstva. Pisani izraz esto veoma intenzivnog stvaralatva kabalista sauvan je, od kas nog Srednjeg veka,II

veama obimnoj knjievnosti. Sredinje

knjievno delo ovog pokreta, knjiga

Zohar (Knjiga sjaja),II

koja potie s kraja XIII veka, dugo vremena je

svesti najirihII

krugova imala rang svetog teksta, njena vrednost nije ospo ravana, a time ni njen kanonski ugled. To se pokazalo i skom "arobnom ilimu"II

ove

nae dane kada su, posle osnivanja drave Izrael, na avion Izrael stigli, gotovo broju, Jevreji iz Jemena, odvojene

i

vrsto u sebe zatvorene

II punom

zajednice iz june Arabije. Sve to su imali morali su ostaviti tamo odakle su poli; ali, sa ono malo stvari od kojih se nisu hteli da odvoje, mnogi su doneti svoj primerak knjige Naslov originala: G. G. Scholem ije je prouavanje medu njima i danas ivo. Ali, za evropsko jevrejstvo je ovaj svet izgubljen. Nauka o jevrejstvu, koja nastoji da sazna njegovo bie i istoriju, koja razmatra istorijsku fizionomiju jevrejstva, sve do nae genera-

Zohar,

Zur Kabbala und ihrer SymbolikAlle Rechte vorbehalten durch Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main

Rhein - Verlag, Zillich

6

7

cije je sa dosta nerazumevanja mimoilazila dokumente kabale. Kada su, krajem XVIIl veka, J evreji tl zapadnoj Evropi sa toliko mnogo odlunosti krenuli ka evropskoj kulturi, kabaJa . je bila jedna od prvih i najvanijih rtava koje su na tom putu pale. Svet jevrejske mistike, sa svojom potplmo introvertnom simbolikom, bio je tada shvaen kao neto strano i to smeta, pa je brzo zaboravljen. J er kabalisti su pokuavali da dokue ili bar da opiu tajnu Sveta kao odraz tajni samog boanskog ivota, ali su slike, II kojima su s.e njihova iskustva kondcn zavala, bile suvie duboko povezane sa istorijskim iskustvima jevrejskog naroda, sa onim iskustVima za koja se inilo da su II XIX veku izgubila od svoje aktuelnosti. Taj je svet vekovi ma predstavljao najveu stvarnost za samorazumevanje J evre ja. Sada je tako rei potonuo u vrtlogu novoga vremena, i to tako potpuno da je za objektivno razumevanje itavim narafa jima postao sasvim nedostupan. Ono to je preostalo, prualo je prizor neprohodnog, ikarom obraslog polja razvalina, sa kojega bi tek pokoja bizarna i za razumnu misao uvredljiva slika svetaca pobudivala odbijajue uenje uenog putnika namemika. Cinilo se da je klju za razumevale stvaranja kabalista izgubljen. Bespomono se i u nedoumici stajalo pred svetom u kojem nisu bili toliko u pitanju ubedljivi pojmovi od kojih bi se palo dalje, koliko simboli posebne vrste, simboli, naime, u kojima su se duhovna saznanja misriara gotovo nerazreivo izukrtala sa istorijskim saznanjima jevrejske za jednice ili su stvarno inih zagonetno jedinstvo. Ta meusobna isprepletenost, inae II istoriji religiozne mistike esto dva potpuno odvojena podruja, jevrejskoj kaba h utisnula je specifian karakter. Na taj nain se kabala ini sasvim neobinom ak i posmatrau koji je donekle upuen u hriansku mistiku i nije udo to ona za njega ne ubraja u dobro poznate kategorije "mistike". Ukoliko je teskobniji, siromaniji i svirepiji bivao onaj deli istorijske realnosti koji

je Jevrejima bio dat u olujama pr ostva, tolik j dublja postajala njegova prozranot, tall1J nJegov sl1nboh 1 kara . ter i utoliko je vie zraila mesIjanska nada kOJa ga Je r bijala i preobraavala . U srcu ove realnosti, kao velika sli a . ponovnog raanja, bio je smeten mit o progonstvu I spasenJu, . si koji je kod kabalista poprimi razmre i po o u oJega je shvatljivo i ono produeno Istonjsko ?eJstv kOJ 1111 Je Io II deo. Lini element u knjigama kabahsta odista JC upadljiVO potisnut, zato se mora veoma paljiv oslunuti da i. se u njima, ispod svih moguni h preruavanja, mgao. zapazl l. Te gdegde pokoji kabalist nije potisnuo svoJu h ost I svoJ . 1ae izvetaj o sopstvenom putu ka Bogu, kao to Je to lI veinom bilo . Ali veliki znaaj kabale nije u takvim doprino sima, nego II onome to ona daje razumevanju "istorijs e psihologije" jevrejstva. Sv i ojed nac e ovde am biO . . . celina. A otuda i velika fascmacIJa kOJU vehkl Simboli kabale, upravo sa tog stanovita, predstavljaju koliko za istoriara, . toliko i za psihologa. Ovde je zakon Tore postao Simbol Svetskog zakona, a istorija jevrejskog naroda simbol Svetskog procesno . . . U pokolenju u kojem je jevrejska IstonJa prola kro.z udovinu krizu svet predstava ovih starih jevrejskih ezoten ara ne deluje vie tako zapanjujue. Mi ga vidimo dnlgim . da se UJU zaslU li simbo eni zatvor da ini oima, tc nam se otvore i razjasne. U tome je naroito velika odgovornost naunika, koji mora da sauva kritiku svest i prilikom ovog iskopavanja, i prilikom ovladavanja reultatima to rada . Jer fascinacija kojom zrae takva podruja kao to Je kabala, davno pre no to su joj se obratili istoriari, povukla JC za sobom arlatane i smuene glave. Istraivanje kabalc od toga je imalo malo koristi. Medutim, nastojanje da se rul1e 010 . to se odigralo U srcu jevrejstva ne moe se hlt1 Jsoc . 1 bivah rash i simbol i su da budui , kritike ke istorijs pogleda i

k

.

8

zasieni istorijskim iskustvom. Za njihovo razumevanje je potrebno isto toliko "fenomenoloke" spremnosti za sagleda vanje celina koliko i sposobnosti za istorijsku analizu. Oboje ju, i se meusobno dopunjuju i proima vanju obeavaju plodonosne rezultate.II

takvom sj edinja

PRVO POGLAVUE

RELIGIJSKI AUTORITETl Problem o kojem je reII

I

MISTIKA

sledeim razmatranjima za

istoriju religije je centralan i moe se posmatrati iz mnogo razliitih uglova. O n vue svoje porek lo iz injenice da mistiar, ukoliko ga posmatramo kao aktivnog uesnika re ligioznog ivota jedne za jednice, ne deluje linog cilja njegovog stremljenj a,II

II praznom pros

toru. Naravno, esto se tvrdi da mistiar, posmatrano iz ugla stvari, deluje s one strane i iznad istorijske ravni, da svoj stav zauzima u sferi iskustva koj a j e istorinosti ruda. Ovu aistoriku orijentaciju neki ubrajajuII

oznake slave mistike, dok j e drugi izriito napadaju

kao fundamentalnu slabost. Jpak, u istoriji religije imaju posebnu vanost uticaj mistiara na istorijski svet i njegov sukob s religioznim ivotom svog vremena i svoje za jednice. Ali, nijedan istoriar ne moe da odgovori na pitanje - a i nije njegovo da odgovori - da l i je m istiar stvarno u svom linom i individualnom verskom iskustvu naao ono za im je sa toliko ara tragao. Nas ovde ne zanima problem linog ispu njenj a u unutranjem ivoru nllstiara. Ali, ako elimo da ja tako esto razumemo onu specifinu zategnutost k oII

istoriji

10vlada izmedu mistike i religijskog autoriteta, dobro emo uiniti ako se podsetimo na neke osnovne injenjce mistikom. To e nam pomoi da dublje razumemo pitanje zbog ega takva zategnutost postoji i na koji bi se nain mogla razreiti.

lJvaeim. Mogu da se jave i meavine i kombinacije oba tipa svetenika ili drugih verskih linosti, ije slaganje ili saglas nost daju temelje autoritetu, pa se ak - kao u islamu - ovakvi nosioci autoriteta nisu morali ni formal11o sastati da bi pod vukli svoj autoritet ili da bi formulisali njegove sadrine. Mistiar deluje unutar uzajamnih odnosa takvog tradi cionalnog uredenja i autoriteta. Ako takve uzajamne odnose ostavi takvima kaJ...-vi jesu i prepusti zajednicu samoj sebi, ako mu nije stalo da svoje novatorsko i lino saznanje podeli s dmgima i ako svoj mir nalazitl

II vezi sa

ili se autoritet moe Zt'1snivati na

konsenzusu

nekog skupa

Mistial" je ovek kome je neposredno i kao stvarnost

reno ili priutcno. ili onaj koji isto to, bar svesno. pokuSa va postigne. Takvo je saznanje mogao

doivljeno saznanje bo'.anskog, tog poslednjeg realiteta, poda

vetljcnjcm, iluminacijom ili kao krajnji rezultat dugih i moda sitniavo zapletenih priprema. putem kojih je nastojao da dosegne ili da ostvari takav dodir sa bo'..anskim. lstorijski gledano, ovakvo traganje za boanskim odvija se gotovo iskljuivo unutar odnosatl

da

da

stekne trenutnim pros

usamljenom poniranju

u

podruje boanskog - onda nikakvog problema nema, jer ne preduzima nita da bi svoje saznanje saoptio drugima. Takvih je izgubljenih mistiara bilo sigurno u svim veramil. Stavie, poslednji vekovi razvoja jevrejske mistike stvorili su beskraj no upeatljivu i u svesti naroda duboko dopadljivu vrstu "skrivenog pravednika"

odreenoj tradiciji - izuzeci pripa

daju odista iskljuivo modcmom dobu u kojem je dolo do kidanja sa starim vezama tradicije. Religijski autoritet znavao ga je dugi niz pokolcnja i celih zajednica. autoritet

je

unutar takvih tradicija ustano\'ljen davilo pre mistian.] i pri zasnivao na izvesnim saznanjima zajednice

Ovaj

(Ilistar).

se

U svakom pokolenju, tako je

kazivalo jedno staro predanje i