Kljunari seminarski

  • Published on
    03-Jul-2015

  • View
    488

  • Download
    2

Transcript

Univerzitet u Nisu Prirodno-matemeticki fakultetKljunar (Ornithorhynchus anatinus )Seminarski radMentor: Vladimir Randjelovic0Student: Kostic Jelena (617)I UvodDa li z ate a i ti a ima eti i ge, pa i l , si a a i is e mla ce? A mislite a e e a izmi l ti a, g e ite. Ta p i e p st i. i i A st ali i i Tasma i i i z e se l a . l a e i e i i t i sisa a pla eti.1II Opis vrstePorodica LJ A I rnit orhynchidae Telo kl nara je obraslo g stom dlakom, a rep im je vodoravno spljo ten. Kljun im je irok i sli an pa jem. Na prstima imaju kand e a izme u prstiju plovne ko ice. 192. Kljunar (Ornithorhynchus paradoxus . Duga ak je oko 60 cm. Od toga etvrtina odlazi na vodoravno spljo ten rep. Ima gustu, meku i masnu dlaku, koja spre ava kva enje tela vodom. Noge su mu kratke, a me u prstima ima plovne ko ice. Bezubi i spljo ten kljun sli an je pa jem. U i su mu bez u nih koljki i mo e da ih zatvori. Nosni otvori se nalaze na prednjoj ivici kljuna. Kljunar je no na ivotinja. ivi pored mirnih i sporih voda. Na obalama takvih reka iskopa jakim kand ama jazbinu, koju oblo i li em; od nje vode hodnici jedni ispod a drugi iznad povr ine vode. Pliva odli no. Hranu istra uje u mulju veoma spretno; ona se sastoji od vodenih ivotinja, kao to su pu evi, koljke, crvi i larve insekata. enka nosi mekokora jaja koja imaju u pre niku po 1 cm. Jaja zagreva toplotom svoga tela dok se mladi ne izlegu. Kada se mladi izlegu, oni se hrane mle nom hranom koju lu e lezde grupisane na trbuhu ene. Mu jak ima na zadnjim nogama po jednu probu enu ostrugu. Svaka je od njih u vezi sa kanalom jedne lezde. Krzno im se sastoji iz tri sloja.Prvo sluzi za odrzavanje toplote tela,tako sto zadrzava vazduh,drugi sluzi kao izolacija,a treci cine duge ravne dlake koje sluze za detektovanje objekata u blizini. Prosecna tezina tela je izmedju 1 i 2,4 kg,a vek im je oko 12 godina. Pretnju im predstavljaju zmije,pacovi,lisice i naravno ljudi(unistavaju im staniste . Hrane se larvama,crvima i vodenim insektima.Hranu hvataju uz pomoc svog kljuna,tako sto kopaju po mulju i uz pomoc elektro-receptora koji se nalaze na kljunu nalaze insekte. Hranu koju su ulovili,skladiste u kesama koje im se nalaze iza kljuna i jedu tek kada se vrate na povrsinu.U toku 24 h mogu pojesti onoliko koliko su oni sami teshki. Muzijaci su veci od zenki.Pare se u periodu od juna do oktobra.Zenka snese od 2 do 4 jaja i greje ih dve nedelje.Mladunci se hrane majcinim mlekom koje se luci iz velikih potkoznih zlezda.Mladunci mleko skupljaju sa majcinog krzna zbog toga sto zenke kljunara nemaju bradavice. Muzijaci imaju bodlje na zadnjim nogama,koje su shuplje i spojene sa otrovnom2zlezdom.Otrov je dovoljno jak da usmrti manjeg psa,a kod coveka izaziva neizdrzljive bolove.Smatra se da muzijaci koriste te bodlje i otrov kako za odbranu od grabljivaca tako i u borbi sa drugim muzijacima u vreme parenja Njeno krzno je prilago eno ivotu u vodi, a mu jak lu i otrov sli an zmijskom. Kljunar pliva zatvorenih o iju, oslanjaju i se na senzore u kljunu kojima otkriva elektri na polja koja emituje njegov plen ispod vode. enka nema dojke, a njeni mladunci sisaju mleko kroz ko u, poput enke kengura.Ta ivotinja, duga 40 cm, pripada redu sisara koji se legu iz jaja. - Geni platikusa predstavljaju spoj karakteristika drevnog reptila i sisara. Ta fascinantna me avina daje nam pokazatelje o funkciji i evoluciji svih sisavaca - primetili su nau nici, dodaju i da neki od njegovih 52 hromozoma, koji se odnose na spoljna obele ja, odgovaraju i pti jim. Telo i iroki pljosnati rep ove ivotinje prekriveni su gustim dvoslojnim krznom.Gornji sloj zadr ava u sebi vazduh i poma e kljunaru da sa uva toplotu u toku zimskih meseci i plivanja u hladnoj vodi. Svu suvi nu masno u koja poti e iz3obilja hrane koju leti pojede kljunar skladi ti u repu za zimske mesece. Stopala ove neobi ne ivotinje prilago ena su estom boravku u vodi: imaju plovne ko ice koje su prilikom hodanja presavijene unazad. Kljun je samo po izgledu sli an pa jem. Na njegovom donjem delu nalaze se nozdrve, to omogu ava ovoj ivotinji da di e dok joj je ostatak tela pod vodom. Na glavi, odmah iznad kljuna, nalaze se o iUmesto u nih koljki kljunar ima samo dve upljine, koje kao i o i zatvara kada zaroni. Kljunar provodi oko 12 sati dnevno u potrazi za hranom. Kljunom, veoma osetljivim na dodir, kopa po re nom dnu kako bi uznemirio re ne ivotinjice, a zatim pomera glavu levo-desno kako bi osetio elektri ne impulse koji nastaju zbog kontrakcija mi i a plena koji se kre e. Ova ivotinja je jedini sisar koji ima sposobnost elektropercepcije - lociranja plena na osnovu elektri nih impulsa koje lovina proizvodi. Najpoznatiji primeri paleoendemizma su kljunari (Monotremata . Kao i drugi sisari, kljunari imaju brz metabolizam, telo im je prekriveno dlakom i mladunce hrane mlekom. Kljunari odra avaju konstantnu temperaturu tela bez obzira na okru enje u kome se nalaze, iako se donedavno smatralo da to nije tako.4III FiziologijaKlju na fiziolo ka razlika izme u kljunara i drugih sisara je da kljunari (Monotreme zna i jedan otvor na gr kom imaju jedan otvor za reprodukciju, uriniranje i defaktaciju, kao to je slu aj kod gmizavaca. Drugi sisari imaju posebne otvore: vagina, uretra i anus. Monotreme legu jaja koja enka snabdeva hranjivim sastojcima.IV TaksonomijaJedini ivi kljunari ive u Australiji, Novoj Gvineji i Tasmaniji, mada postoje fosilni dokazi da su nekada b ili znatno rasprostranjenijiV Sistematika i srodniciMonotremati (sisari koji se legu iz jaja , kao to su bodljikavi mravojed i kljunar (platipus , esto opisivani kao "primitivni", ne postoji dokaz koji bi ih povezao sa nekim gmizava kim pretkom. Kljunar je zaista neverovatan primer. On ima plovne ko ice izme u prstiju kao patka, nosi jaja kao kornja a, ima dlaku i rep kao dabar, ali su mu mladunci sisari kao i slepom mi u. Ko mu je onda predak? CARSTVO- Animalia (animals RAZDEO - Chordata (vertebrates KLASA - Mammalia (mammals RED - Monotremata (monotremes FAMILIJA - Ornithorhynchidae (platypuses ROD - Ornithorhynchus (modern platypus VRSTA - anatinus IME = Ornithorhynchus anatinus.5VI Rasprostranjenost i tip arealaivi u jugoisto noj Australiji i Ta Zivi u istocnoj Australiji,pored reka i jezera u jazbinama. Aktivni su uglavnom nocu.KLJUNA odli no vidi na daljinu, ali od kljuna ne mo e da vidi ono to mu je bukvalno ispred nosa.6SadrzajI Uvod. 1. II Opis vrste 2. III FIziologija. 5. I Taksonomija. 5.V Sistematika i srodnici. 5. VI Rasprostranjenost i tip areala. 6.7

Recommended

View more >