Ksenija Ilijevic

  • Published on
    28-Dec-2015

  • View
    30

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

akademska slikarka rodom iz Crepaje

Transcript

UvodPovod za pisanje ove bibliografije o Kseniji Ilijevi, akademskoj slikarki rodom iz Crepaje, nala sam u injenici da se danas u biblioteci u Crepaji nalazi njen legat koji je ona zavetala svom rodnom mestu u nadi da e jedan deo njenog plodnog rada uticati na budue ake i pruiti im osnovna znanja iz slikarstva. Naime, njeno delo je pre svega pedagokog karaktera i predstavlja ilustrativne primere slikarskih tehnika koje bi svako ko eli da se bavi slikarstvom trebalo da savlada. Njeni nekadanji aci i zainteresovani za njen lik i delo i dan danas navraaju u biblioteku kako bi pogledali slike.

O kovaikoj optiniOptina Kovaica nalazi se u jugoistonom Banatu i zauzima povrinu od 419km2. ini je osam naselja: Kovaica, Padina, Debeljaa, Crepaja, Uzdin, Samo, Idvor i Putnikovo. Poznata je po svojoj nacionalnoj arolikosti. Razliita je zastupljenost pojedinih naroda i narodnosti. Sa ukupno 27.890 stanovnika, Slovaci ine veinski deo stanovnitva (41,07%), zatim slede Srbi (33,91%), Maari (10,52%), Rumuni (6,99%), i ostalo stanovnitvo (7,49%). Slovaci naseljavaju Padinu i vei deo Kovaice, Maari deo Debeljae, Rumuni Uzdin. Crepaja, Samo i Putnikovo mesta naseljena srpskim ivljem. Vano je istai da svaka nacionalnost u optini uva i neguje svoj kulturni identitet, ali i da od samih poetaka postoje meusobna sloga i tolerancija. U strukturi privrede preovladava poljoprivreda iako su prisutni u svakom mestu i industrijski objekti.Optina je znaajna pre svega po u svetu nadaleko poznatom naivnom slikarstvu koje tradicionalno neguje slovaki narod, i to na podrujima Kovaice i Padine, zatim po Mihajlu Pupinu, naem poznatom nauniku, ija se rodna kua nalazi u Idvoru i danas, crepajakoj fijakerijadi i ergeli konja, debeljakim vaarima, folkloru koji neguju sve nacionalnosti.

Istorijat Optinske biblioteke KovaicaOsnivaka skutina Obrazovno-italakog drutva Pokrok (Napred) odrana je u januaru 1921. godine u Kovaici. Ova institucija je u poetku imala ulogu svojevrsne itaonice. Metani su se tu, nakon napornih poljoprivrednih radova, okupljali i itali naglas knjige, novine, asopise koji su pristizali mahom iz tadanje ehoslovake. itaonica je posedovala knjige koje su bile preteno na slovakom, ali bilo je i onih pisanih na srpskom jeziku. Pojedine slovake knjige datiraju i iz XIX veka. Poetkom 1958. godine osnovan je Dom kulture 3. Oktobar u Kovaici, i u njegov sastav su uli i drutvo i itaonica. Tada je formirana Biblioteka Doma kulture 3. oktobar. Poznato je da je obavljala svoju delatnost i odravala kulturne aktivnosti, u skladu sa mogunostima, budui da je tada imala samo jednog stalno zaposlenog knjiniara. Izmeu ostalog, Bibloteka nije imala ni propisno izdvojen zaviajni fond, bibliografije nisu izraivane, katalozi nisu postojali. U ono vreme, nije postojao ni odgovarajui prostor, ali ni materijalni uslovi za smetaj celokupnog bibliotekog fonda. Optinska biblioteka Kovaica je osnovana 1995. godine, godinu dana nakon donoenja Zakona o bibliotekoj delatnosti. Na taj nain, ona je izdvojena i transformisana u samostalnu ustanovu. Do 2000. godine, pripojeni su joj sledei ogranci: Crepaja, Debeljaa, Padina i Uzdin. Kada se steknu odgovarajui uslovi, bie otvoreni i samostalni ogranci u Idvoru i Putnikovu. Za sada, biblioteka u Idvoru radi pri svom Domu kulture.

Ogranak u CrepajiBiblioteka u Crepaji je dugo bila deo Doma kulture Mita ivkov-Lala osnovanog 1965. godine i sve do renoviranja 2008. godine koristila je jednu njegovu prostoriju. Od 1999. ona je sastavni deo Optinske biblioteke Kovaica. Ogranak u Crepaji ima dve prostorije, elektronsku itaonicu i jednu galeriju. U jednoj od prostorija je fiziki izdvojen i zaviajni legat akademske slikarke Ksenije Ilijevi, o emu e biti prie u daljem tekstu. Kadrovska struktura je bitno poboljana sa dvoje zaposlenih, od kojih je jedan zaposleni magistar bibliotekarstva. Prema poslednjim podacima, celokupan biblioteki fond optine ini oko 50.000 publikacija, od ega se oko 10.000 publikacija nalazi u ogranku u Crepaji. Dom kulture u Crepaji je 2013. godine ugaen i veina aktivnosti za koje je bio zaduen postaje odgovornost Biblioteke. Imajui i to u vidu, Biblioteka se trudi da odgovori na svoj primarni zadatak, i da, pored popularisanja knjige i itanja, ponudi i druge sadraje kulturnog i obrazovnog karaktera. U crepajakom ogranku se redovno organizuju kulturne aktivnosti, umetnike izlobe, knjievne veeri, debate, deje kreativne radionice, projekcije, kao i kola engleskog jezika, radionice panskog jezika i dramska sekcija. Stukturu korisnika uglavnom ine deca i srednjokolci.

Pojam bibliografijePrilikom definisanja pojma bibliografije posluiu se jednom od definicija koju je dala Aleksandra Vrane u knjizi Osnovi bibliografije. Bibliografija je nauka koja raspolae sopstvenim naunim metodama koje koristi u cilju sistematizacije ljudskog znanja. Budui da svoje naune metode ustupa i drugim naukama, bibliografija moe sluiti i kao pomona disciplina. Ona se bavi istraivanjima na polju spoznavanja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja grae u skladu sa unapred utvrenim ciljevima. Rezultat bibliografskog opisivanja predstavlja popis publikacija uraen po nekom zajednikom parametru, gde su tanost, potpunost, doslednost i sistematinost od sutinskog znaaja i za bibliografa i za sve one koji bi se bibliografijom sluili.

Pojam zaviajnosti i zaviajnog legataZaviajni fond je obavezan sastavni deo optinskih (narodnih) biblioteka. Njega ini prikupljena, sreena i obraena tampana biblioteka graa i drugi nosioci informacija koji se svojim sadrajem i karakteristikama odnose na jednu odreenu geografsku, politiku, etniku, istorijsku, kulturnu i ekonomsku sredinu. Graa moe biti objavljena na teritoriji zaviaja, ili van nje, nezavisno od mesta roenja autora. Po svom sadraju, ona se odnosi, direktno ili indirektno, na lokalitet o kojem je re. Autor moe biti poreklom iz kraja o kojem je re. Isto tako, u zaviajni fond e se uvrstiti dela autora koji su privremeno boravili na tom lokalitetu, u sluaju da je njihovo delo neposredno vezano za taj kraj. U svakom sluaju, pojam zaviajnosti je veoma sloen i ne moe biti lako definisan i jasno omeen. Isto tako, treba voditi rauna o tome ta sve bibliotekar treba i mora da uvrsti u zaviajnu zbirku, a ta treba izbei prilikom selekcije. Zaviajni fond treba da obuhvata sav tampani i na drugi nain umnoeni biblioteki materijal i to: monografske publikacije, serijske publikacije (kontinuirane izvore), kartografsku grau, muzikalije, neknjinu grau, sitan biblioteki materijal, rukopisnu grau, elektronsku grau itd. Pod legatom se podrazumeva testamentom zavetan poklon biblioteci. Autor moe pokloniti svoju celokupnu privatnu biblioteku, umetnike predmete, radnu sobu, nametaj i tome slino. Biblioteka na taj nain postaje punopavni naslednik. Na ovaj nain dobijene zbirke vode se kao zasebni fondovi i moraju se fiziki izdvojiti i posebno obraditi. Tipini primerci takvih legata nalaze se u Narodnoj biblioteci Srbije (na primer, privatna biblioteka Patrijarha srpskog Pavla za koju se sada izrauje bibliografija).

Doprinos i znaaj Ksenije Ilijevi Ksenija Ilijevi, akademska slikarka rodom iz Crepaje, pratei posleratni razvoj svog rodnog kraja, imala je elju da kao umetnik i sama doprinese njegovom kulturnom razvoju time to bi selu poklonila galeriju svojih slika, a u okviru izlobenih i smetajnih mogunosti. elju je uspela da ostvari sada ve davne 1978. godine, kada je za sobom imala tridesetogodinje iskustvo i plodonosan umetniki rad. Prilikom izbora radova koje je elela da zaveta svom mestu, nastojala je da saini svojevrstan presek u svom radu i tako je izdvojila ona dela karakteristina za pojedine periode svog stvaralatva, dela ve izlagana na izlobama, zatim dela neizlagana do tog tranutka i koja jo niko nije video jer su uvana za neku posebnu priliku, zatim dela nastala u posebnim trenucima, u naletima inspiracije i umetnikom nadahnuu, kao i dela po motivu, vrlo retka u radu ove akademske slikarke. Prilikom izbora, autorka se trudila da prikae kroz radove raznovrsne teme i tehnike koje bi kasnije sluile njenim uenicima i deci Crepaje kako bi mogli da dobiju svoja prva i osnovna znanja o slikarstvu. U ovome se ogleda, pored umetnike, i nedvosmislena pedagoka vrednost ove zbirke. Poklonom, Ksenija je elela da nastavi delo svoga oca, uitelja, ali i da ostavi spomen na svoju porodicu koja je ivela u Crepaji od njenog osnivanja, 1774. godine. Zbirka je istovremeno i odraz slikarkinog seanja na detinjstvo i ivopisne uspomene koje je vezuju za taj kraj. Naime, ovo bi mogla biti jo jedna, slikovita, definicija zaviaja i njegovog znaaja za kulturu i istoriju ali i za budunost naroda na jednoj teritoriji. Ksenija je svoju zbirku od 34 slikarska rada ugovorom o poklonu ostavila Domu Kulture Mita ivkov-Lala u Crepaji. Budui da je Dom 2013. zvanino prestao sa radom, zaviajni legat se sada nalazi u prostorijama Biblioteke.Nepoznanica je da li je prva Ksenijina izloba u Crepaji 1953. godine zaista i odrana kao to stoji u svim katalozima i na plakatu. Meu sitnim bibliotekim materijalom, pronaen je plakat sa najavom izlobe za 12. april 1953. Godine, u 10 asova. U dnu plakata je rukom dopisano: Umro Kidri i sve otkazano (...). Ostatak teksta je neitak.

Biografija Ksenije IlijeviKsenija Ilijevi roena je 23. jula 1923. godine u staroj i uglednoj crepajakoj porodici, od oca Lazara Ilijevia, uitelja, i majke Zorke, roene Dimitrijevi, talentovane slikarke-amaterke. Svoje detinjstvo provodi u Crepaji gde zavrava osnovnu kolu. Ve tada pokazuje interesovanje za umetnost, a naroito za slikarstvo, muziku i knjievnost. Ksenija svoje prve asove dobija od majke. Svojim likovnim radovima uestvuje na deijim konkursima, poseuje likovne izlobe u Beogradu, kao i ateljee poznatih umetnika gde dobija priliku da upozna znaajne slikare sa naih prostora. Bila je u bliskom srodstvu sa Uroem Prediem, jednim od naih najveih slikara rodom iz Orlovata. Sa porodicom je poseivala njegov atelje i tu je imala prilike da se upozna i drui sa naim najpoznatijim umetnicima. Sa petnaest godina seli se sa roditeljima u Panevo i tamo zavrava gimnaziju. 1943. godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Privremeno se vraa sa porodicom u svoj rodni kraj, aprila 1944., kada Akademija zbog bombardovanja Beograda prekida rad. Posle osloboenja, vraa se u Panevo, nastavlja studije i zavrava ih 1948. godine u klasi profesora Koste Hakmana. U Panevu poinje da se bavi prosvetnim radom. Radi kao likovni pedagog u gimnaziji Uro Predi i osnovnoj koli Jovan Jovanovi-Zmaj. lan je Saveza udruenja likovnih umetnika Vojvodine. Celokupni opus Ksenije Ilijevi broji preko 3.000 radova, od toga 1.400 slika u ulju, 350 akvarela, 160 pastela i preko 1.400 crtea. Ovaj opus se moe se podeliti na tri perioda. Prvi je period uenja koji traje od 1944. do 1954. Drugi period traje od 1954. do 1958. i obiluje raznovrsnou tema i motiva, hladnijim bojama. Odlikuje se svojevrsnim umetnikim sazrevanjem. Trei period poinje 1958. godine, period snane individualnosti, i tada slikarka dostie svoju punu zrelost. Ljiljana Stojadinovi Srpkinja, 2009. godine objavila je u skromnom tirau knjigu-katalog Nepoznata Ksenija (seanje na akademsku slikarku Kseniju Iljevi) u kojoj je, uz svoju poeziju, sakupila do tada javnosti nepoznate aktove ove akademske slikarke. Prve radove Ksenija je naslikala jo u ranom detinjstvu, a etrdesetih godina nastaju njene prve impresionistike slike. Sa izlaganjem poinje od 1945. godine. Za ivota je uestvovala na preko 250 izlobi u zemlji i inostranstvu.Dela nastala izmeu 1944. i 1954. odiu vedrinom, svetlim i toplim bojama u ulju, akvarelu i pastelu (Portret mog oca 1944., Figura u enterijeru 1951.). Oslikavaju lepotu ivljenja. U pitanju su portreti, enterijeri, cvee i pejzai Paneva, Vojvodine uopte. Raeni su u duhu impresionizma, obiluju lirskim realizmom, kamernog karaktera. Slike su poetine, matovite i idealistine. Prelomna godina u njenom radu je 1954. Odlazi u Pariz, i grad svetlosti doivljava kao neto sivo i mrano. Preovlauju tamni tonovi. U radu poinje da upotrebljava pahtlu, a ulje mea sa gipsom. Stare vojvoanske pejzae sada zamenjuju prizori Pariza, obale reke Sene, Versaj. Po povratku u zemlju, vraa se starim motivima, ali ovaj put menja vedre tonove za nove, sumorne (ae u ritu 1956.). Pokazuje interesovanje za ekspresionizam, kubizam, fovizam i apstrakciju. Vreme karakteristino za mnoga duhovna traenja, apstrakcije, oslobaanja od starih naela, intimnu potragu za originalnim izrazom, nije ni nju zaobilo. Od 1957. zapoinje seriju radova Odblesci na vodi, nastalu iz razmiljanja o veitom proticanju vremena i prolaznosti stvari (Jesenja elegija 1959.). U to vreme boravi u Eki, u Umetnikoj koloniji. Ovo je jedan od najplodnijih perioda njenog rada. Odlazi u Brisel i tamo razvija interesovanje za slikarstvo Rubensa i Rembranta. Impresije se odraavaju i na njenu slikarsku tehniku. Upotrebljava lak. 1960. godine odrava samostalnu izlobu u Beogradu na kojoj je zaokruila svoju seriju Odblesci na vodi. U toku rata je prisustvovala diverzantskoj akciji partizana koji su zapalili nemaki magacin smeten u zgradi koja je nekada pripadala njenoj porodici. Tako nastaje mnogo kasnije slika Crepaja u plamenu. Tu temu e vie puta ponoviti u svom radu. Boravi u Engleskoj, Italiji. Boravak u Starom gradu na Hvaru je inspirisao nekoliko njenih slika u ulju i akvarelu. Prisutan je barokni akcenat. Paralelno sa svim novinama u svom radu, ona i dalje oslikava banatski pejza koji e biti prisutan do kraja. Retko slika na platnu. Slike u ulju radi na avkarelskoj hartiji i kaira na lesonitu. Radi i na kartonu. Intenzivno radi i tehnikom pastela, a teme ostaju iste: pejza, portret, enterijer, cvee. Koristi ravnopravno i akvarel. Pejzai, mrtva priroda, cvee, enterijer i akt su osnovni motivi njenog rada i po tome je ona prepoznatljiva. Bez obzira na njena likovna sazrevanja i promene, izvesni elementi ostaju zajedniki za celokupan Ksenijin opus. Njeno delo predstavlja sintezu slikarstva, muzike i poezije. Poslednje godine svoga ivota provodi u starakom domu u Panevu. Umire 15. avgusta 2005. godine, osamljena i bez direktnih potomaka.Njene slike su, osim u Biblioteci u Crepaji, izloene i u Narodnom muzeju u Panevu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Galeriji savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, Galeriji Matice srpske, Muzeju i galeriji slika u Beeju, Galeriji likovnog susreta u Subotici.Nalaze se i u brojnim ustanovama i preduzeima u Panevu, Zrenjaninu, Kikindi, Vrcu, Novom Sadu, Beeju, kao i u mnogim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Metodologija izrade radaPrilikom izrade ove bibliografije primenjena su pravila za bibliografski opis publikacija koja je donela Meunarodna federacija bibliotekih drutava IFLA, a koja su prihvaena kod nas. Korieni su vaei standardi za odgovarajui tip publikacija. Publikacije su opisivane de visu. Bibliografija je sloena po hronolokom kriterijumu. Sadri ukupno 21 bibliogafsku jedinicu. Radi vee informativnosti, izraeni su i imen...