LEKOVITO KOLOKVIJUM-morfologija Upotreba

  • View
    18

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ooo

Transcript

  • 1LEKOVITO, AROMATINO I ZAINSKO BILJE

    U lekovito bilje ubrajaju se one biljne vrste iji jedan ili vie delova sadre bioloki aktivnu materiju koja se moe iskoristiti u terapijske svrhe ili za hemijsko-farmaceutsko sinteze.

    Aromatinim biljem smatraju se one biljne vrste koje sadre jednu ili vie aktivnih supstanci posebnog mirisa ili ukusa, a koje se iskoriavaju za spravljanje mirisa, kozmetikih proizvoda, napitaka i aroma za jestive namirnice.

  • 2Pod lekovitim biljempodrazumevaju se biljke koje

    slue kao izvor lekovite sirovine ili droge.

    Lekovito bilje je izvor bioloki aktivnih materija specifinog delovanja, kojih nema u sintetikim supstancama mnogih lekova koje primenjuje savremena medicina.

    Lekovita sirovina ili drogaje osuen, ree sve organ ili deo lekovite bijke, koji se kao takav koristi u terapiji ili slui za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili fitopreparata.

    Farmakoloki efekat lekovitog bilja ili proizvoda od njega odreen je sadrajem aktivnih supstanci u njima.

  • 3Aktivne materije

    Aktivne supstancesu prirodna hemijska jedinjenja (uglavnom sekundarni metaboliti) koja ispoljavaju specifian fizioloki efekat na ivi organizam.

    Drogaje osuen, ree sve organ ili deo lekovite bijke, koji se kao takav koristi u terapiji ili slui za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili fitopreparata.

  • 4ALKALOIDI

    su sloena prirodna organska jedinjenja ije su dve osnovne karakteristike:

    1. prisustvo azota u molekulu, i 2. bazni karakter.

    Biljne droge danas, uglavnom predstavljaju samo sirovinu za ekstrakciju alkaloida; retko se koriste u obliku Galenskih preparata.

    Poznato je da razliiti delovi iste biljke sadre razliitu koliinu alkaloida.

    Kao izvor droga koriste se oni delovi u kojima je koncentracija alkaloida najvea, ali u nekim sluajevima oni delovi ije prikupljanje ne oteuje biljku.

    BIOLOKA FUNKCIJA ALKALOIDA U BILJCI

    tite biljku od herbivora tite biljku od gljivinih i bakterijskih infekcija Vezuju slobodne kiseonine radikale koji oteuju biljno tkivo Akumuliran azot u biljnom tkivu

    U biljci alkaloidi grade soli sa kiselinama, koje su rastvorne u elijskom soku.

    Nekada mogu biti povezani za odreene specijalizovane elije (sekretorne elije i mleni sok)

  • 5FIZIKO-HEMIJSKE OSOBINE ALKALOIDA

    Alkaloidi su najee kristalne supstance, ree su tene konzisencije (ukoliko ne sadre kiseonik).

    Veina alkaloida je bezbojna, ali postoje izuzeci: Soli berberina su ute Soli sangvinarina bakarno-crvene boje.

    Alkaloidi su manje ili vie gorkog ukusa, ima i ljutih (kapsaicin, piperin i kavicin).

    isti alkaloidi su nerastvorni u vodi, ali su njihove soli rastvorljive.

    HETEROZIDI ILI GLIKOZIDIsu po hemijskom sastavu daleko raznovrsniji i, za razliku od alkaloida, iroko su rasprostranjeni u biljnom svetu.

    U osnovi to su kompleksi eera (glikona) sa nekim drugim organskim jedinjenjem (fenoli, kumarini, lignani, flavonoidi, hinoni, azotna, sumporna jedinjenja...)

    BIOLOKA FUNKCIJA HETEROZIDA Pigmenti odgovorni za boju listova, cvetova i plodova Antimikrobna aktivnost (fitoaleksini) Apsorpcija UV sunevog spektra Zatita od nekih produkata biljnog metabolizma (npr. cijanidnog jona) Neki heterozidi su neophodni za funkcionisanje enzimskih sistema.

  • 6Farmakoloko delovanje heterozida, povezano je sa hemijskom strukturom aglikonske komponente. eerni deo molekula odgovoran je za rastvorljivost, resorpciju i distribuciju aglikona.

    Veoma retko se koriste izolovani heterozidi u doziranim farmaceutskim oblicima, osim u sluaju izuzetno aktivnih kardiotoninih heterozida.

    Droge koje sadre aktivne sastojke heterozidne prirode, veoma esto se koriste u samomedikaciji.

    Koriste se u obliku ajnih meavina i jednostavnih galenskih preparata.

    Najdelotvornija je njihova primena u svrhu prfilakse, leenja poetnih faza bolesti ili kao dopuna medikamentoznoj terapiji.

    PODELA HETEROZIDA

    FENOLNI HETROZIDIUvae ursi folium, Salicis cortex...

    KUMARINSKI HETEROZIDIMeliloti herba, Hippocastani cortex

    LIGNANSKI HETEROZIDISilybi mariae fructus

    FLAVONOIDNI HETEROZIDISambuci flos, Tiliae flos

    HINONSKI HETEROZIDIFrangulae cortex, Sennae folium

    CIJANOGENI HETEROZIDIAmygdalae amarae semen

    SUMPORNI HETEROZIDISinapis nigrae semen, Allii sativi bulbus

    GORKI HETEROZIDIGentianae radix, Centaurii herba

    KARDIOTONINI HETEROZIDIDigitalis purpurea folium

  • 7ETARSKA ULJA

    Mnoge biljke se odlikuju manje ili vie intenzivnim mirisom. Ovi mirisi su uslovljeni prisustvom posebnog kompleksa supstanci nazvanih etarska ulja.

    Lokalizacija etarskog ulja je u nadzemnim i podzemnim organima.

    Njihova uloga u biljkama je prevashodno zatitna.

    Etarska ulja su sloene meavine dve razliite klase jedinjenja:1. Terpena (isparljivi mono- i di- terpeni)2. Fenilpropanski derivati

    DELOVANJE ETARSKIH ULJA

    Antimikrobno Spazmolitiko Blago sedativno Iritirajue na kou i sluznice Ekspektorantno delovanje

  • 8MASNA ULJA

    Nalaze se u semenu i pulpi plodova i predstavljaju rezervne hranljive materije koje omoguavaju klijanje i razvie nove biljke.Osnovu masti i ulja predstavljaju estri glicerola i viih masnih kiselina

    GUME I SLUZI

    Obrazuju se u biljkama prilikom razaranja membrana elija ili pri njihovom obolevanju, a ponekad i kao normalni produkti metabolizma.

    Po hemijskom sastavu su smea polisaharida.U biljkama se gume i sluzi formiraju ili kao rezervne materije ili kao materije sa posebnom namenom.

    Sluzi i pojedine vrste guma sposobne su da apsorbuju veliku koliinu vode, a da tom prilikom ne remete svoju strukturu.

  • 9VITAMINI

    Pod vitaminima podrazumevamo aktivne materije nealkaloidnog i neheterozidnog karaktera.

    U biljnom i ivotinjskom organizmu imaju znaajnu ulogu u grai enzimskih sistema, bez kojih se ne moe odigravati proces transformacije materije, tj. metabolizma u eliji.

    BILJNE LEKOVITE SIROVINE (DROGE)

  • 10

    Biljne lekovite sirovine (biljne droge)su osueni biljni organi (cvet, list, plod, koren, seme...) u uem smislu rei.

    U irem smislu rei predstavljaju jo i proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole...).

    Vreme berbe treba da se poklopi sa najveim sadrajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droga.

    Po pravilu se beru:

    FLOS (CVET)FOLIUM (LIST)HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)GEMMA (LISNI PUPOLJAK)FRUCTUS (PLOD)SEMEN (SEME)CORTEX (KORA) Podzemni organi

    viegodinjih biljaka:

    RHIZOMA (RIZOM) RADIX (KOREN)TUBER (KRTOLA)BULBUS (LUKOVICA)

  • 11

    FLOS (CVET)

    FOLIUM (LIST)

  • 12

    HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)

    GEMMA (LISNI PUPOLJAK)

    FRUCTUS (PLOD)

  • 13

    SEMEN (SEME)

    CORTEX (KORA)

    RHIZOMA (RIZOM)

    RADIX (KOREN)

  • 14

    TUBER (KRTOLA) BULBUS (LUKOVICA)

    FAM: APIACEAEFAM: APIACEAE

  • 15

    MIROIJA(Anethum graveolens)

    Miroija je jednogodinjazeljasta biljka.

    Koren vretenast.

    Stablo uspravno i razgranato.

    Listovi su jako urezani, renjeviti.

  • 16

    Cvast sloen titCvetovi (krunice) su bledo-ute boje.

    Miroija se gaji radi semena (Anethi fructus), a kao zain se koristi i sve list (Anethi folium).

    Miroija sadri:3-4% etarskog ulja koje sadri limonen (70%), karvon (30%) i ferandren i druge sastojke.15-20% obinog uljaoko 18% belanevina ioko 6% pektina.

  • 17

    UPOTREBA

    prehrambena industrija (kao zain se koristi zbog specifinog prijatnog mirisa, kako za spremanje jela, tako i za konzervisanje povra za zimu).

    u medicini (protiv nadimanja (gasova u stomaku) i za poboljanje varenja, kao diuretik i galaktogog.)

    ANIS(Pimpinella anisum)

  • 18

    Anis je jednogodinjabiljka.

    Koren je vretenast, slaborazvijen.

    Stablo uspravno, razgranalo, rebrasto, u visinu rasle do 60 cm.

    Listovi su razliilog oblika, koji zavisi odpoloaja na stablu donji imaju srcasteliske, srednji trajno peraste, a gornje lie jeizdeljeno na silne duguljaste renjeve i sedee.

  • 19

    Cvast je sloen tit.

    Cvetovi su pelodelnisa kruninimlisliima bele boje.

    Plod je izokarpijum, sastavljen iz dva jajasta plodia, obrasla jednoelijskim bradaviastim dlaicama.

  • 20

    Drogu anisa predstavlja Anisi fructus, a sadri:

    etarsko ulje (1,5 5 %), sa oko 80 % anetolamasno ulje (do 24 %) belanevine kumarine

    UPOTREBA:u medicini kao karminativ, stomahik, diuretik, galaktogog, ekspektaransu farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji (za spravljanjeparfema, sapuna) u prehrambenoj industriji i poslastiarstvu (korigensmirisa i ukusa, za spravljanje likera, miriljavih rakija )

  • 21

    KORIJANDER (Coriandrum

    sativum)

    Koriander jejednogodinja zeljastabiljka.

    Koren je vretenastogoblika.

  • 22

    Stablo visine 50-100 cm, uspravno, okruglo, glatko, ponekadcilindrino rebrasto; grana se u gornjem delu.

    Listovi su razliitog oblika, to zavisi od poloaja nastablu: donji listovi perasti, na dugim drkama, sa okruglimliskama, perasto urezanim; srednje lie je dvostrukoperasto; gornje duboko urezano i sa uskim liskama.

  • 23

    Cvetovi su skupljeni u sloenu titastu cvast, koja se sastoji od 3-6 titia, a svaki titi od5-10 cvetova.

    Cvetovi su petodelni, krunica bele, bledoruiaste ilibledoljubiaste boje.

  • 24

    Plod je izokarpijum, sastavljen od dva plodia, po oblikuje loptast, sitan i lak.

    Droga kog korijandra je Coriandri fructus koji sadri:

    etarsko ulje (0,5 -1,2%), sa 60 - 70% linalola masno ulje (18 - 20%)

  • 25

    UPOTRE