Lewis Carroll - Alisa u Zemlji Cuda

  • Published on
    21-Nov-2015

  • View
    79

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

deca

Transcript

<ul><li><p>01</p></li><li><p> Naslov originala</p><p>Alices Adventures in WonderlandLewis Carroll</p><p> Illustrated byJohn Tenniel</p><p>02</p><p>exponto@hotmail.seDraft</p><p>exponto@hotmail.seDraft</p></li><li><p>03</p></li><li><p>S engleskog prevelaJasminka Ribar-Stojiljkovi</p><p>ALISA U ZEMLJI UDA</p><p>Luis Kerol</p><p>04</p></li><li><p>A1</p><p>NIZ ZEJU RUPU</p><p>lisi je ve bilo dosadilo dasedi na obali kraj svoje</p><p>sestre i da nita ne radi.Dvaput-triput gvirnula je uknjigu koju je sestra itala, ali unjoj nije bilo ni slika nirazgovora. Ih, kakva mi je pa toknjiga pomisli Alisa u kojojnema ni slika ni razgovora?!</p><p>Zato ona poe da premilja(ukoliko je mogla, jer je dan biotako topao da je bila prosto ivazaspala) ima li smisla da uberemalo belih rada i splete veni,kad odjednom, jedan Beli Zeccrvenkastih oiju protra poredAlise.</p><p>U tome zbilja nije bilo niegnaroitog, niti se Alisa ba mnogo iznenadila kad je ula daZec kae samom sebi:</p><p> O, zaboga! Zaboga! Zadocniu! (Kad je Alisa posle mislilao svemu tome, palo joj je na pamet da je ipak trebalo da sezaudi, ali tada joj se to inilo sasvim prirodno). Ali kad Zecizistinski izvadi sat iz depa na prsluku, pogleda u sat iodjuri, Alisa skoi na noge. Sinu joj u glavi da jo nikad nijevidela ni Zeca sa depom za sat, a kamoli da iz depa vadisat. Gorei od radoznalosti Alisa se stuti za Zecom prekopolja i vide ga kako mugnu u veliku zeju rupu ispod ivice.</p><p>I Alisa se istog trena sjuri za njim u tu rupu, ne</p><p>05</p></li><li><p>pomiljajui uopte kako e izai iz nje.Zeja rupa se u poetku protezala pravo napred kao neki</p><p>tunel, a onda se spusti u dubinu tako naglo da Alisa nijeimala vremena da se zaustavi, nego poe padati dole niznekakav veoma dubok bunar.</p><p>Ili je bunar bio i suvie dubok, ili je Alisa padala i suviepolako, tek, imala je vremena napretek da dobro osmotri sveoko sebe i da se u udu pita ta li e se dalje dogoditi. Najprepokua da pogleda dole, ne bi li videla ta je tamo oekuje,ali je pod njom sve bilo u gustom mraku tako da nita nijevidela; onda poe razgledati strane bunara i vide da sunaikane ormarima i policama za knjige; ponegde su oklinovima visile zemljopisne karte i slike. Alisa uz put uze sjedne police up na kojem je pisalo MARMELADA ODPOMORANDI, ali se strano razoara, jer je up bio prazan;plaila se da ga baci dole, da nekoga tamo ne ubije, pa gaspusti na jedan od ormara pored kojih je padala.</p><p>Pa posle ovakvog padanja pomisli Alisa nee mi nitabiti ako se desi da se skotrljam niz stepenite! Svi e mi sekod kue diviti kako sam hrabra! Ma ne bih ni pisnula i dase stropotam s naeg krova! (To je zbilja bilo sasvim tano.)</p><p>Dole, dole, dole. Hoe li se ovo padanje ikad zavriti? Ba me zanima koliko sam milja do sada prela? ree Alisanaglas. Mora da sam sada negde blizu sredita zemlje.ekaj da vidim: to bi bilo, ini mi se, oko etiri hiljademilja... (jer, Alisa je u koli uila neto o tome, i mada sad inije bila osobita prilika da pokae ta zna, poto je niko nijemogao uti, ipak, dobro e joj doi da se preslia)... da, to jeotprilike tana razdaljina, ali sada, da mi je samo znati dokoje sam geografske irine ili duine dospela? (Alisa nije banita znala ni o geografskoj irini ni o duini, ali joj seuinilo da to vrlo lepo i ueno zvui.)</p><p>Pa je opet poela: Pitam se da li u pasti pravo krozZemlju? Kako bi bilo smeno da izaem meu ljude koji idu</p><p>06</p></li><li><p>na glavi! Mislim da su to Antipatijani... (Bila je srena to jeniko ne uje, jer ovo nije zvualo ba kao ona prava re)... ali morau da ih pitam kako se zove njihova zemlja. MolimVas, gospoo, da li je ovo Novi Zeland ili Australija? (Dok jegovorila, ona pokua da se pokloni i napravi kniks. Zamislida se klanja i pravi kniks dok pada kroz vazduh! Misli lida to moe da uradi?) Ali zar nee pomisliti da samnajobinija neznalica! Ne, bilo bi glupo da pitam; moda jenegde napisano ime te zemlje, pa u ga videti.</p><p>Dole, dole, dole. Poto nije imala ta drugo da radi, Alisaopet poe da pria sama sebi. Zacelo u veeras nedostajatiDini (Dina je bila njena maka). Nadam se da nee zaboravitida joj daju njeno ane mleka za uinu. Oh, moja dragaDina, ba mi je krivo to sada nisi sa mnom! Dodue, ovde, uvazduhu, nema nijednog mia, ali moe da uhvati imia,a to je, zna, vrlo slino miu. Samo ne znam da li makejedu imie? I tada se Alisi pridrema, pa onako kroz sanpoe govoriti: Jedu li make imie, jedu li imii make?Poto nije mogla da odgovori ni na ovo pitanje, bilo joj je basvejedno govorila ovako ili onako. Alisa je tonula u san itaman je poela da sanja kako se eta sa Dinom, drei je zaapu i kako joj govori vrlo ozbiljno: uj, Dina, reci miistinu, da li si ikad smazala imia? kad odjednom, tres!tras! ona pade na hrpu granica i suvog lia i tako se svrilopadanje.</p><p>Alisa je ostala zdrava i itava, pa odmah skoi na noge;pogleda gore, ali nad njom se nadnela duboka pomrina;pred njom se pruao jedan dugaak hodnik i ona opazi udaljini Belog Zeca kako odmie njime. Ne asei asa Alisapolete kao vetar i taman stie da uje kako Zec, zamiui zaugao, kae: Tako mi uiju i brkova, zakasniu! Bila mu jegotovo za petama, ali kad doe do ugla i skrenu, od Zeca nijebilo ni traga ni glasa. Nala se u dugakom hodniku,osvetljenom mnogim svetiljkama koje su visile sa tavanice.</p><p>07</p></li><li><p>Svud unaokolo bila su vrata, ali su sva bila zakljuana.Alisa poe od vrata do vrata pokuavajui da ih otvori i nakraju se vrati sva tuna na sredinu hodnika, razmiljajuikako li e uopte izai odatle.</p><p>Iznenada se pred njomstvori jedan trononi stoi,sav od stakla; na njemu jebio samo jedan kljui odpravog pravcatog zlata. Alisaodmah pomisli da bikljuem mogla otvoriti jednaod mnogih vrata, ali hoe!ili su kljuaonice bileprevelike ili je klju biomali, tek nijedna se vratanisu mogla otvoriti. Ali, kadje tako po drugi putzareala od vrata do vrata,</p><p>Alisa ugleda nisku zavesu koju ranije nije primetila. Izazavese bila su vratanca oko petnaest palaca visoka. Na svojuveliku radost vide da zlatni klju odgovara bravi.</p><p>Alisa otvori vratanca i ugleda mali prolaz jedva neto iriod ulaza u miju rupu. Klee na tle, proviri kroz prolaz iugleda najlepi vrt od svih koje je dotad ikad videla. Tako jeelela da izae iz tog mranog prolaza i da eta izmeu onihleja raznobojnog cvea, izmeu hladovitih vodoskoka. Ali onanije mogla ak ni glavu da promoli kroz vrata. Pa ak i kadbi mi glava prola pomisli sirota Alisa ta mi vredi kadramena ne mogu da prou. Uh! to bih volela da mogu da sesklopim kao durbin! Mislim da bih i mogla, samo kad bihznala kako da ponem. Jer, vidi, malopre se dogodilo tolikoneverovatnih stvari da je Alisa poverovala da malo ega imanemogueg.</p><p>Poto je videla da nema smisla da eka pred vratancima,</p><p>08</p></li><li><p>vrati se stolu, nadajui se dae tamo nai drugi klju ilibar neku knjigu u kojoj piekako se ljudi mogu sklapatikao durbini. Ali, ovog putaona na stolu nae jednuboicu. Malopre, sigurnasam, nije bila ovde reeAlisa. Uz grli boce bio jeprivezan natpis ispisan lepim,krupnim tampanim slovima:POPIJ ME!</p><p>Lako je rei: Popij me, alimudra devojica kao to jebila Alisa nije htela da touradi tako napreac. A ne,prvo u da pogledam danegde ne pie OTROV. Jerona je itala nekoliko pounih priica o deci koja su iliizgorela ili su ih rastrgla neka udovita i sve tako nekegrozne stvari, a sve se dogaa kad ne slua ni najobinijesavete svojih prijatelja, kao na primer: ako ara vreo u rucidri, lako moe da se opri; kad no prst posee, krv iznjega tee; i dobro je upamtila da popije li iz boce na kojojotrov pie, nee te biti vie.</p><p>Kako na boici nije pisalo otrov, Alisa odlui da malogucne. Za divno udo, to to je gucnula bilo je vrlo ukusno (toje bila neka meavina pite od treanja, ananasa, ureegpeenja, medenjaka i prepeenog hleba sa maslacem), onanagnu boicu i slatko je do dna iskapi.</p><p> to se udno oseam! ree Alisa. Sklapam se kaoneki durbin.</p><p>Zbilja je tako i bilo. Sada je bila samo deset palaca visoka.Sva se ozarila pri pomisli da je sad taman tolika da moe da</p><p>09</p></li><li><p>proe kroz vratanca i ue u onaj divni vrt. Ali najpre saekanekoliko minuta da vidi hoe li se jo smanjiti. ak se izabrinu zbog toga. Jer, zna, to mora da se zavri reeAlisa sama sebi to to se smanjujem kao svea. Ba mezanima kako u izgledati? I ona pokua da se seti kakoizgleda plamen svee kad svea izgori, ali se nije mogla setitida je ikad videla tako neto.</p><p>Malo kasnije, poto se uveri da se nita nije desilo, ona seodlui da odmah ode u vrt. Ali avaj, jadna Alisa! Kad je stiglado vrata seti se da je zaboravila zlatan kljui, a kad sevratila po njega vide da je tako mala da ga ne moe dohvatiti.Lepo ga je videla kroz staklo i trudila se iz petnih ila da seuspentra uz nogu od stola, ali noga je bila suvie glatka iklizava; a kad posustade od uzaludnih napora, jadno malostvorenje sede i briznu u pla.</p><p> Hajde, nema vajde od plakanja! ree Alisa sebi veomaotro savetujem ti da smesta prestane! Ona je obinosama sebi davala vrlo dobre savete (ali ih se retkopridravala), a ponekad bi sebe tako otro izgrdila da su jojsuze navirale na oi; jednom je pokuala da samu sebeoamari zato to je sebe prevarila kad je sama sa sobomigrala kroket, jer je to neobino dete mnogo volelo da sepretvara as u Alisu as u neku drugu devojicu. ta vredida sada zamiljam da sam dve devojice kad od mene nijeostalo ni toliko da bude jedna estita devojica!</p><p>Ubrzo ispod stola ugleda staklenu kutijicu, otvori je i naeu njoj jedan majuni kola. Na njemu je suvim groem biloispisano: POJEDI ME. E pa, pojeu ga ree Alisa i akood njega porastem moi u da dohvatim klju, a ako se jovie smanjim, moi u da se provuem ispod vrata. Pa kakogod okrene, ui u u vrt, ba mi je svejedno ta e da sedesi.</p><p>Pojela je parence i brino rekla onako za sebe: Kuda usada, navie ili nanie? drei ruke na temenu, da vidi</p><p>10</p></li><li><p>kuda joj glava ide; kako se iznenadilakad je videla da je ostala ista. Tako uveki biva kad se jedu kolai, ali Alisa setoliko navikla da se deavaju sve nekeudne stvari da joj je sada izgledalo vrlodosadno i glupo da ivot tee svojimobinim tokom.</p><p>Zato svojski prionu i zaas pojedekola do poslednje mrvice.</p><p>11</p></li><li><p>S2</p><p>JEZERO SUZA</p><p>ve udije i udije! povika Alisa (toliko se iznenadila daje zaboravila kako se pravilno govori). Izvlaim se kao</p><p>najvei durbin na svetu! Zbogom, moja stopala! (jer kad jepogledala u svoja stopala bila su tako daleko da ih je skoroizgubila iz vida). O, jadna moja mala stopala! Ko li e vamsada navlaiti arape i obuvati cipele? Svakako, ja neumoi. Kako za vas da se brinem, gde u ja biti a gde vi?Snaite se kako god znate i umete! Ipak, treba da budemdobra prema njima pomisli Alisa jer inae nee hteti daidu kuda ja budem htela! ekaj da smislim: poklanjau imsvakog Boia po par novih izama.</p><p>I tako je ona nastavila da smilja kako da to izvede.Morau da ih poaljem po nosau, to je to smeno daaljem poklon svojim sopstvenim stopalima! A kakva li e tekbiti adresa:</p><p> Alisinom desnom stopalu, linona ilimu kraj kamina</p><p>(s pozdravom od Alise) E pa ba govorim gluposti!U istom trenutku njena glava udari o tavanicu hodnika:</p><p>sad je bila vie od devet stopa visoka, pa za tili as dohvatizlatan kljui i odjuri prema batenskim vratima.</p><p>Jadna Alisa! Uspela je samo jedno oko da prisloni uzvratanca i pogleda u vrt, i to tek kad je legla na bok; nije viebilo nade da e se ikada provui kroz njih, pa sede na pod iopet briznu u pla.</p><p> Stidi se! prekori Alisa samu sebe. Tako velika</p><p>12</p></li><li><p>devojica (a to je zaista mogla za sebe da kae) pa cmizdri!Odmah da si prestala! Ali ona nastavi da plae sve jae,lijui potoke suza, sve dok se oko nje ne napravi pravopravcato jezero, duboko etiri palca, koje se irilo ipreplavljivalo pola hodnika.</p><p>Malo kasnije Alisa utapkanje nogu u daljini.Hitro obrisa suze da vidi koto ide. To se vraao Beli Zec,divno obuen. U jednoj rucije drao bele rukavice odjaree koe a u drugojveliku lepezu. Pribliavao seustro, i u velikoj urbi,mrmljajui: Oh,Vojvotkinja, Vojvotkinja!Razbesnee se to me takodugo eka! Alisa je bilatako oajna da je htela dazamoli nekog za pomo, pama ko to bio, zato, kad seBeli Zec priblii ona tihim i plaljivim glasom zausti: Da libiste, molim vas... Beli Zec naglo ustuknu, ispusti rukaviceod jaree koe i lepezu i kao vetar odjuri u mrak.</p><p>Alisa podie lepezu i rukavice, i poto je u hodniku biloveoma toplo, poe se hladiti lepezom i govoriti: O, svata,svata, kako je danas sve naopako! A jue je sve bilo kao iuvek. Da mi je znati, jesam li se preko noi promenila? Darazmislim: da li sam bila ista jutros kad sam ustala? Sve mise ini da sam bila neto malo drugaija! Dobro, ako nisamona ista, pa ko sam onda, pobogu, ja? E to je ba pravazagonetka! I poe da misli na svu decu za koju je znala dasu istih godina kao ona, da vidi da se nije pretvorila u nekood njih.</p><p>13</p></li><li><p> Sigurna sam da nisam Ada ree Alisa jer ona imadivne dugake lokne, a moja kosa je sasvim prava; i sigurnasam da ne mogu da budem Mejbel, jer ja znam tolike stvari,a ona je, pih, takva neznalica! Pored toga ona je ona a ja samja i... ala je sve to zapetljano! Dela da se presliam, znam lisve to sam nekad znala: etiri puta pet je dvanaest, etiriputa est je trinaest, etiri puta sedam je... o, svata!Nastavim li tako nikad neu doi do dvadeset; a i tablicamnoenja nije tako vana. Da pokuam sa geografijom.London je glavni grad Pariza. Pariz je glavni grad Rima, aRim je... ne, to nita ne valja, sigurna sam! Mora da sam sepretvorila u Mejbel! Probau da recitujem: Mali krokodil;Alisa skrsti ruke kao da odgovara u koli i poe da recituje.Ali glas joj je bio nekako udan i promukao, a rei su ilezbrdazdola kao da to nisu one iste:</p><p> Zna li malog krokodila,sa obala reke Nila,on rep blistav isti, mije,i nikad mu dosta nije! On svoje ralje iri ilo,osmehom susree ribe tako,u svoju eljust mami ih milo,a kada uu guta ih lako.</p><p> Pa ovo uopte nisu tane rei ree jadna Alisa i ponovo</p><p>joj se oi napunie suzama. Nita drugo, ja sam ipakMejbel i morau da ivim u onoj bednoj kuici i neu imatinikakve igrake! I to je najgore, morau strano mnogo dauim! E, reila sam! Ako sam Mejbel, ja u ovde da ostanem!Nita im nee vredeti to e zavirivati ovamo i zvati me: Doigore, duo! Ja u samo podii glavu i rei: Kaite mi ko samja! Recite mi najpre to, pa ako mi se bude dopadalo da</p><p>14</p></li><li><p>budem ta devojica, ja u da doem gore, a ako ne, ostauovde dole sve dok ne postanem neka druga! O, jadna ja! povika Alisa i grunu u pla tako bih volela da oni proviredole! Ve mi je dosta toga da budem ovako sama ovde!</p><p>I dok je ovo govorila, Alisa baci pogled na svoje ruke iveoma se iznenadi kad vide da je navukla na ruku jednurukavicu Belog Zeca. Kako sam samo to uspela! pomisliAlisa mora da sam opet postala mala. Alisa ustade i priestolu da se izmeri. Kao to je i mislila, sada je bila dve stopevisoka i jednako se smanjivala. Odmah pogodi da je to svezbog lepeze, pa je brzo ispusti, i to u pravi as da sasvim neiezne.</p><p> Umalo da nagrabusim! ree Alisa, silno uplaena ovomiznenadnom promenom, ali i srena to nije sasvim iezla. A sada brebolje u vrt! ona potra to je bre mogla kamalim vratima; ali, eto jada, vrata su opet bila zatvorena, azlatan kljui leao je kao i pre na staklenom stolu. Ovo jegore no ikad! pomisli jadna devojica nikad nisam bilaovako mala! Ba je sve grozno!</p><p>im ovoizgovori, Alisa seokliznu i za tilias bu! bila jedo gue u slanojvodi. Prvo jepomislila da jenekako pala umore. U tomsluaju vratiuse kui vozom ree Alisa samasebi. (Alisa jebila...</p></li></ul>