Međuvršnjačko nasilje u srednjim školama: Bosna i ... nasilje u bih feb 2016...forme nasilja koje će biti otkrivene daljnjim fazama istraživanja kao što su intervjui i ... PRIRUCNIK Program prevencije vrsnjackog nasilja,

  • Published on
    07-Feb-2018

  • View
    212

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<ul><li><p>Helsinki Parlament Graana (hCa) Tuzla </p><p>Helsinki Citizens' Assembly (hCa) Tuzla </p><p>Omladinski resursni centar Tuzla </p><p>Youth Resource Center Tuzla </p><p>Hadi Bakirbega Tuzlia 1, 75000 Tuzla, </p><p>Bosna i Hercegovina </p><p>Tel/fax: ++387 35 258 077 </p><p>e-mail: hcatuzla@bih.net.ba, orctuzla@bih.net.ba </p><p>www.omladina-bih.net </p><p>Meuvrnjako nasilje u srednjim </p><p>kolama: Bosna i Hercegovina </p><p>Nacionalni izvjetaj o rezultatima </p><p>istraivanja meuvrnjakog nasilja </p><p>u Bosni i Hercegovini </p><p>ORC Tuzla, Avgust 2014 </p></li><li><p>2 </p><p>Sadraj </p><p>Uvod . 3 </p><p>Bosna I Hercegovina kontekst .. 4 </p><p>Metodologija. 6 </p><p>Analiza podataka 8 </p><p>I. Forme I manifestacija nasilja. 8 </p><p>II. Ljudski odgovor na nasilje I naini kojima se nosi sa nasiljem 10 </p><p>III. Potrebne promjene I mogue perspective za budunost 12 </p><p>Zakljuci ... 13 </p><p>Reference .. 14 </p></li><li><p>3 </p><p>Uvod </p><p>Ljudska sigurnost u Bosni I Hercegovini je relativno nov koncept i nije istraeno i </p><p>shvaeno podruje i esto se pod time misli na ratne traume i poslije ratna </p><p>sigurnosna pitanja. Nije shvaeno i vieno kao svakodnevna borba sa konfliktima koji </p><p>se deavaju na radnom mjestu, kui ili koli i koji utiu na pojedince ili grupe na </p><p>veoma linom nivou. </p><p>Poveano direktno, strukturalno i simbolino nasilje meu mladima u srednjekolskoj </p><p>populaciji (15 do 18 godina) koje se deava u kolama i oko kola u Bosni i </p><p>Hercegovini esto dovodi to pojaane nesigurnosti i rtvama kod uenika i nastavnika </p><p>koji rade u kolama, ova tema je izabrana kao istraivaka tema od strane Bosne i </p><p>Hercegovine kao partnera u projektu meugranina graanska mrea za mir, </p><p>pomirenje i sigurnost na Balkanu. </p><p>U kontekstu ovog istraivanja, primarni fokus je na nesigurnosti mladih u srednjim </p><p>kolama, to je usko vezano sa vie prijetnji i strahova za fiziku sigurnost i </p><p>dostojanstvo. Suprotno tradicionalnim konceptima sigurnosti koji se vrte oko </p><p>teritorijalnog integriteta i suvereniteta drave, ljudska sigurnost prepoznaje da je </p><p>sigurnost pojedinca esencijalna ua izgradnju stabilnih i mirnih drutava. </p><p>Ljudska sigurnost je takoer normativni koncept. Razmatra emancipaciju i jaanje </p><p>pojedinaca koji bi trebali biti subjekti, a ne pasivni objekti ili podinjena bia u </p><p>stvaranju sigurnosti. U ovom istraivanju mi smo zainteresovani u pronalaenju </p><p>nedosljednosti izmeu jaine prijetnje i individualnih kapaciteta smislenog odgovora </p><p>kako bi se ublaile prijetnje. Vano je imati na umu, da nesigurnost ne znai </p><p>nedjelovanje tih koji je doivljavaju; ponekad naini sa kojima se nosimo sa nasiljem </p><p>moe biti pozitivno ali ponekad moe imati indirektno ili dugorono tetne efekte. U </p><p>ovom istraivanju mi smo zainteresovani da otkrijemo kako se ljudi nose sa </p><p>posljedicama nasilja u nekoliko srednjih kola u Bosni i Hercegovini. </p><p>Nasilje se klasificira u tri tipa drutvenih odnosa: </p><p>1) Tradicionalni nain gledanja na nasilje jeste tjelesne implikacije uzrokovane </p><p>fizikim djelima u kojima su subjekt i objekt povezani. </p><p>2) Strukturalno nasilje jeste nain limitiranja ljudi u njihovim svakodnevnim </p><p>ivotima. Ukorijenjeno je u drutvenim strukturama obiljeenim </p><p>nejednakostima (nepravedna i izrabljivaka politika, ekonomska, legalni i </p><p>drutveni sistemi) koje se stvaraju kroz stabilne institucije, norme i prakse. </p><p>3) Kulturno nasilje je in/ponaanje klasifikacije, odvajanja i iskljuivanja </p><p>odreenih grupa i stvaranje drutvenih hijerarhija kroz upotrebu simbolikih i </p><p>kulturnih fenomena. Podinjeni ljudi su sauesnici u ovoj formi nasilja. </p><p>Ovo temeljno istraivanje e pokuati utvrditi uzronike ekstremnih formi nasilja </p><p>meu mladima, ko su veinom rtve i kako se uenici, kole, institucije i drutvo nose </p><p>sa tim i koji su strategije suoavanja mladih ljudi na nasilje. Istraivanje je provedeno </p></li><li><p>4 </p><p>u etiri Bosansko Hercegovaka grada Tuzla (Federacija BiH, Bonjaka </p><p>nacionalna veina), Bijeljina (Republika Srpska, Srpska nacionalna veina), Oraje </p><p>(Federacija BiH, Hrvatska nacionalna veina) i Brko Ditrikt BiH (skoro jednak broj </p><p>Srba, Bonjaka i Hrvata). </p><p>Istraivanje je pokualo da se fokusira na uenike kola i njihova iskustva vezana za </p><p>nasilje, sa aspekta ljudske sigurnosti, uzimajui u obzir ne samo direktno fiziko </p><p>nasilje ali i druge forme nasilja kao to su verbalne uvrede, maltretiranje i druge </p><p>forme nasilja koje e biti otkrivene daljnjim fazama istraivanja kao to su intervjui i </p><p>fokus grupe. </p><p>Sa stanovnitva ljudske sigurnosti ovo istraivanje e se fokusirati na upravljanje </p><p>posljedica nasilja i razumijevanje dinamike strategija suoavanja pojedinanih mladih </p><p>ljudi koji pate od ili su ugroeni nasiljem. </p><p>Bosna i Hercegovina Kontekst </p><p>Visokokolski obrazovni sistem u BiH je rezultat procesa decentralizacije i podjele </p><p>zemlje na dva entiteta u skladu sa Dejtonskim mirovnim ugovorom: Federacija Bosne </p><p>i Hercegovina (FBiH) i Republika Srpska (RS). Federacija Bosne i Hercegovine je </p><p>podijeljena u deset kantona, a Republika Srpska u est regija. Brko Distrikt BiH ima </p><p>sopstveni obrazovni sistem. Polazei od procesa decentralizacije, visoko </p><p>obrazovanje se primarno regulie na nivou entiteta i dalje se decentralizuje bazirano </p><p>na entitetskim pod jedinicama. Uprkos nedavnom usvajanju pravnog okvira za visoko </p><p>obrazovanje drava ima malo kontrole ili kompetencije u oblasti obrazovanja. Kao </p><p>razultat, vano je za daljnju diskusiju napomenuti da ne postoji ministarstvo </p><p>obrazovanja na dravnom nivou koje bi regulisalo obrazovni sistem. Kada se gore </p><p>pomenuta decentralizacija visokog obrazovanja uzme u obzir treba se napomenuti </p><p>da kao rezultat toga Bosna i Hercegovina moe imati ukupno 14 zakona o visokom </p><p>obrazovanju (jedan na dravnom nivou, tri na nivoima entiteta i Brko Distrikta BiH, i </p><p>deset na nivou kantona u FBiH).1 </p><p>Ovaj obrazovni sistem doprinosi institucionalizaciji etnikih podjela gdje mladi ljudi su </p><p>odvojeni i imaju limitirane mogunosti da upoznaju ljude drugih nacionalnosti i kolski </p><p>nastavni plan ne prua mogunosti da se ui o drugim kulturama i nacionalnostima </p><p>doprinosei time izgrandnji barijera meu ljudima. </p><p>Mladi ljudi koji su bili izbjeglice ili raseljena lica prisiljeni ivjeti u novim gradovima i </p><p>povratnici u njihove rodne gradove esto nisu dobrodoli niti integrisani u lokalna </p><p>drutva gdje trenutno ive i to je bilo oigledno tokom fokus grupa u Oraju, Bijeljini i </p><p>Brkom. </p><p>Nedostatak ekonomskih prilika u Bosni i Hercegovini takoer rezultira visokom stopom nezaposlenih. Slubene statistike ne uzimaju u obzir one ljude koji su </p><p> 1 Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine (2012), Osnovne informacije o obrazovanju u BiH </p><p>http://www.mcp.gov.ba/org_jedinice/sektor_obrazovanje/osnovne_inf/?id=2021 </p><p>http://www.mcp.gov.ba/org_jedinice/sektor_obrazovanje/osnovne_inf/?id=2021</p></li><li><p>5 </p><p>zaposleni u sivoj ekonomiji, ali zvanina prosjena stopa nezaposlenosti mladih ljudi u dobi od 15-24 procjena je na preko 60 posto. Ostala pitanja kao to su nacionalistike politike stranke, mediji, koritenje javnih povrina i spor napredak ka EU integracijama, nedavni drutveni proteste i poplave su takoer u velikoj mjeri doprinijele osjeaju nesigurnosti za optu populaciju a posebno mlade. "Prirodni" odgovori za veinu mladih ljudi i uenika u kolama je nasilje i oni imaju tendenciju da prihvate nasilje kao svakodnevni nain komunikacije. Zbog komplikovane administrativne strukture teko je prikupiti postojee podatke o nasilju meu mladima. Postojei izvjetaj iz Republike Srpske kae da su se kole bavile sa vrnjakim nasiljem u 91% sluajeca i samo u 9% sluajeva kole su ukljuivale druge institucije uglavnom policiju, centar za socijalni rad i zdravstvene ustanove. Veina kola je izjavila da imaju saradnju sa tim institucijama i 63% kola su zadovoljne sa saradnjom ali zakljuak je da je saradnja uspostavljena samo na obrazovnom i preventivnom karakteru i da je rijetka kod konkretnih slulajeva. kole su takoer izvijestile da je 95% prijavljenih incidenata uspjeno rijeeno. Prijavljeni sluajevi vrnjakog nasilja su uglavnom iskazani u prvom, drugom i treem razredu srednje kole, dok se smanjuje u etvrtom razredu kole. Djeaci su tri puta prijavljeni kao poinitelji u odnosu na djevojice, dok su 62% rtava vrnjakog nasilja djeaci i 35% rtava su djevojke (neke kole nisu odgovorile na ovo pitanje). Oblici vrnjakog nasilja iskazani u kolama: fiziko nasilje 83%, emocionalno nasilje 74% i jedan prijavljeni sluaj seksualnog nasilja. rtve vrnjakog nasilja su razliiti uenici u 69% sluajeva, dok 29% njih su bili rtve vie nego jednom. 2 ak i da ne postoje osnovni pokazatelji za ovu temu ili sprovedena sveobuhvatna studija, nasilje u kolama je u porastu i ne moemo oekivati da nae kole same nau rjeenja za ove probleme. 3 Cilj ovog istraivanja je doista potvrditi da je prevencija nasilja u kolama je svaiji problem, posebno razliitih aktera na lokalnom nivou. Civilno drutvo, bez obzira da li u organizaciji ili ne, ne bi trebalo da ostane promatra, ali bi trebalo da se samo direktno ukljui na rjeavanju problema u koli i zajednici. Obitelji treba ponovno otkriti njihovu aktivnu ulogu u obrazovanju i doprinijeti zajednikom naporima za spreavanje nasilja u koli. 4 CARE Bosnia, GIZ, Zdravo da ste, PRONI Brko, Ured za ljudska prava Tuzla i Perpetum Mobile su neke od NVOa iz Bosne koji su radili neka istraivanja na temu vrnjakog nasilja u proteklom periodu i rezultati njihovih napora su znaajni za ovo istraivanje u nedostaku drugih zvaninih podataka. 5 U Zdravo da ste priruniku za rad kod sukoba mladih u kolama glavni uzronici za konflikt u srednjim kolama su definisani u: Natjecateljska atmosfera, Atmosfera netolerancije, Neprimjerena komunikacija, Neprimjereno izraavanje emocija, Manjak </p><p> 2 Ombudsman za djecu Republike Srpske (2010). Vrnjako nasilje u obrazovnom sistemu, Primjena Protokola o </p><p>postupanju u sluajevima vrnjakog nasilja meu djecom i mladima u obrazovnom sistemu Republike Srpske, ISBN 978-99955-687-0-2 3 Deutsche Welle (2013). Nasilje u kolama u BiH, http://www.dw.de/nasilje-u-%C5%A1kolama-u-bih/a-17219026 </p><p>4 Ilija Trninic (2012). Pregled postojeih dokumenata u BiH o prevenciji nasilja meu mladima srednje kole, ne </p><p>objavljeno 5 Atlanska Inicijativa, Maloljetnika delikvencija sve vei problem u BiH: </p><p>http://www.atlantskainicijativa.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=488%3Amaloljetnika-delinkvencija-sve-vei-problem-u-bosni-i-hercegovini-&amp;catid=44%3Anewsletter&amp;Itemid=131&amp;lang=hr (19.01.2014) </p><p>http://www.dw.de/nasilje-u-%C5%A1kolama-u-bih/a-17219026http://www.atlantskainicijativa.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=488%3Amaloljetnika-delinkvencija-sve-vei-problem-u-bosni-i-hercegovini-&amp;catid=44%3Anewsletter&amp;Itemid=131&amp;lang=hrhttp://www.atlantskainicijativa.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=488%3Amaloljetnika-delinkvencija-sve-vei-problem-u-bosni-i-hercegovini-&amp;catid=44%3Anewsletter&amp;Itemid=131&amp;lang=hr</p></li><li><p>6 </p><p>vjetina da se nosi sa konfliktom, Zloupotreba moi od strane starijih, Nedovoljniu kolski resursi i razliite vrijednosti. Autori su tkoer prepoznali pet uobiajenih strategija suoavanja kod mladih: izbjegavanje, prilagoavanje, natjecanje, sardnja i kompromis kada je u pitanju nasilje. 6 Istraivanje o vrnjakom nasilju sprovedeno u 9 gradova u Federaciji BiH od strane CURE Fondacije daje podatke o 98% mladih ljudi koji su upoznati sa terminom nasilje i 17% od njih je bilo rtva nekog vida nasilja koje se desilo u koli ili fakultetu. 7 In fondacija istraivanje o iskustvima mladih u Bosni i Hercegovini o razliitim formama nasilja i trauma u djetinjstvu se fokusira na mlade iz etvrtih razrede srednjih kola i njihovim iskustvima i njihovim iskustvima sa nasiljem sa glavnim fokusom na porodini status. Rezultati pokazuju da je 74% mladih ljudi imalo iskustva sa nasiljem, 74% je imalo traumatino iskustvo van porodice, dok je 55% njih imalo traumatino iskustvo koje je direktno povezano sa porodicom. Najvei broj ispitanika (62%) je doivjelo emocionalno zlostavljanje, fiziko zlostavljanje po svojoj uestalosti je na drugom mjestu (58%). Svjedok porodinom nasilju je na treem mjestu (43%) to predstavlja basu za sekundarnu traumu. Zapostavljanje u porodici je na etvrtom mjestu (27%) po uestalosti. Posljednji ali ne i manje vaniji oblik nasilja je seksualno zlostavljanje koje ini 23,4% odgovora, to znai da je svaki etvrti ispitanik doivo neku vrstu seksualnog zlostavljanja. Skoro 40% ispitanika su bili izbjeglice ili raseljena lica tokom rata, alkohol i psihiki problemu su takoer navedeni kao faktori koji utiu na pojavu nasilja.8 Metodologija Ovo istraivanje je sprovedeno putem kvalitativnih metoda istraivanja u etiri grada u Bosni: Tuzla, Bijeljina, Oraje i Brko Distrikt BiH. Kvalitativna metoda je ukljuivala istraivanje literature, evidentiranje dostupnih studija i podataka vezano za temu kao i postojanje zakonskih i podzakonskih akata koji se bave pitanjem vrnjakog nasilja, diskusije s fokus grupama i intervjui. Primarna ciljna grupa za diskusije u fokus grupama su bili srednjokolski uenici i roditelji, dok su opirni intervjui sprovedeni s kljunim osobama direktorima kola, profesorima i kolskim psiholozima. Struktura fokus grupa Ukupno je deset fokus grupa organizovano u etiri grada: osam fokus grupa sa srednjokolskim uenicima i dvije fokus grupe sa roditeljima, to je rezultiralo </p><p> 6 Zdravo da ste (2010). PRIRUCNIK Program prevencije vrsnjackog nasilja, </p><p>http://portal.skola.ba/start/LinkClick.aspx?fileticket=XicBJUYfSjM%3D&amp;tabid=204 (19.02.2014) 7 CURE Fondacija, Istraivanje koliko mladi i djeca znaju o nasilju, </p><p>www.fondacijacure.org/files/istrazivanje_KB_press%281%29.pdf (19.02.2014) 8 IN Fondacija, istraivanje o iskustvima mladih u Bosni i Hercegovini o razliitim formama nasilja i trauma u </p><p>djetinjstvu, www.infondacija.org/wp-content/uploads/2012/10/Survey-on-Youth-Experiences-in-Bosnia-and-Herzegovina-Concerning-Various-Forms-of-Violence-and-Trauma-in-Childhood.pdf (19.02.2014) </p><p>http://portal.skola.ba/start/LinkClick.aspx?fileticket=XicBJUYfSjM%3D&amp;tabid=204http://www.fondacijacure.org/files/istrazivanje_KB_press%281%29.pdfhttp://www.infondacija.org/wp-content/uploads/2012/10/Survey-on-Youth-Experiences-in-Bosnia-and-Herzegovina-Concerning-Various-Forms-of-Violence-and-Trauma-in-Childhood.pdfhttp://www.infondacija.org/wp-content/uploads/2012/10/Survey-on-Youth-Experiences-in-Bosnia-and-Herzegovina-Concerning-Various-Forms-of-Violence-and-Trauma-in-Childhood.pdf</p></li><li><p>7 </p><p>ueem 107 srednjokolskih uenika (54 enskih i 53 mukih uesnika izmeu 15 i 18 godina) i 19 roditelja (10 enskih i 8 mukih uesnika). Selekcija ispitanika je vrena nasumino, u saradnji sa kolskim vlastima i lokalnim nevladinim organizacijama. 9 Fokus grupe sa uenicima u Tuzli, Brkom i Oraju su odrani u toku kolske godine u kolskim objektima bez prisustva profesora ili kolskog osoblja (osim u jednoj koli u Tuzli, gdje je bio prisutan profesor) i zbog poplava nismo mogli dobiti dozvolu iz Republike Srpske Ministarstvo obrazovanja, pa je fokus grupa odrana izvan kolskih objekata. Diskusi...</p></li></ul>