Meta Hocevar

  • Published on
    20-Jul-2015

  • View
    240

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

<ul><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 1/44</p><p>Meta H oc ev arRodena u Liubljani gde [e studlrala arhitekturu i196S.g. diplc-mirala. Nakon dlplornlranja (a i pre toga) bavila se lskliuclvoarhi tekturom i nekol iko nagrada pokupil a i e na arhltektonsklm iurbanlstlcklm konkursima.Njoj se 1972. godine p r uz ll a mo g ur n os t da u EG Giej saraduj ekao scenografkinja U scenskom izvodenju Koskoii, taj toi! RudijaSeliga u rezijJ Dusana jovanovlra . Dzb ll jno i dugotra jno se zarazi lapozoristern. Povremeno S8 i dalie bavi .arhltekturom, ali u celinise posvecuie pozorisnom stvaralastvu, Prvi put je reztrala 1982.godine.</p><p>Kao scenogra fki nj a rad ila j e u svim s lovenackl rn pozori st ima.. uTrstu, u gradovlma blvse Jugoslavije i u inostranstvu: Moskva,Grac, Bee, Kein, Kembr idz (SAD).Nai-cesce se bavi slovenackim drarnskim delima. Radi najviseu Ljubljani u SNG Drama gde 5U realizovane njem najraz!iciliJeinscenacije: D. lajc Kalevala (1986), Grum: Dogadaj u gradu Gogi(1986), D. Smole: Antigona, D. Zajc: Medeja (1990), G. Strnisa:lednorog (1992), Ceh6v: Tri sestte (1996), Euripid: l figeni ja (1998).Za SSG Trst je rezi rala Cankarovu Lepu Vidu (1989), a u okvi ruf est ivala Becke nede lj e svecanosri cak Ir i i nscenac it: e: lovanov ic :Antigona ( 1993, koprodukci ja sa SNG Dramom) , Porodi cn l a lbum,parafraza lbzenove Divlfe petke (199 :4 , koprodukci ja sa Sloven-skim mladinskim gledaliscem) i Poseta parafraza Misimine Hanjo(1997, koprodukcija sa SNG Dramom).</p><p>Za svo]e scenografi]e, kostlrnografile rezije doblla je bro.jnenagrade. Redovna je profesorka scenografije na IjubljanskojAkademiji Z3 pozori st e, radi o, fi lm i televiziju.</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 2/44</p><p>Dei su tacniji svedok ad usiju.Herakl i t</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 3/44</p><p>S A D R Z A J</p><p>11 L O KA C IJ A P R IC E</p><p>15 O K O O G lE DA LA</p><p>21 B IT I U ... G LE DA TI U ...23 Udaljenosti i dodiri24 Pozorisna konvencija</p><p>27 D UZ IN A G LE DA NJA . P RO ST OR I V RE ME31 P RO S TO RK O JI I K AK AV</p><p>32 S TV AR NI I V ID EN I P RO ST OR32 Lokacija "gde"34 Predprica prostora40 Secanje prostora42 Atmosfera</p><p>45 PRAZN INE</p><p>47 SVETLOST49 PODRAZUMEVANJA49 Senka</p><p>52 D RA MA TU RS KA C VO RIS TA P RO ST OR A52 Cosak j ugao</p><p>55 Zi d56 Meduprostor58 Otkrivanje i istrazivanle prostora60 Visina horizonta i oCiSte63 N AP OL JU U NU TR A63 Odsustvo forme</p><p>65 PORTAL66 lza porta!a na levoj Hi desnoj stranl70 Portal i o ko c gl ed a la72 P RIC A P RO ST OR A, P RIC A E LE ME NT A72 Stotica i figura72 Stolica i sedenje74 Stolica i stll78 Stolica i stolica (stolice)80 P RO ST OR P RO MA JE I P RO ST OR S TA NJA80 Sekspir i Cehov83 Vod a86 Oblak</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 4/44</p><p>Nista se ne rnoze dogodi t ia da se ne dogodi negde.</p><p>L O K A C I J A PR ICE</p><p>Svako "gde" ima svoje kada i svako "kada" odredeno je trajan-jem.</p><p>, I (</p><p>= 0:-f ( \</p><p>\1/'-.0./- -/ { \ ''vor", ",oki p"dmet 0 , id ,"om pw"olo dobiia, nosi \""ii' ",oio pd'o , Ukollko ie na ;tarto io</p><p>s o"k nema, podmet,nem rnu kok" ",oio, I, ",0, l,ko</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 36/44</p><p>cvrstu, nepropustivi zid, iako kroz nju mogu da gl edam.</p><p>Ude devojka, provlad se kroz lastise kao da je to' suma V'd'~ . I ,1msumu. POlgrava 5e sa njima. Zaplice se izmedu njih, POlomuozbilji, u njenim rukarna ugledam pu sk u P uc an ] Devo,'ka t S e. , . . os aneda VISI medu opasnlrn puzavi cama usred tamnih mocvarnih trayMrtva. Verujern. a.</p><p>Ihlen: D iv lja p at ka - P or od ic n i a lb um</p><p>Sto l ica i 5ti lSti t pojedinog komada namesta]a ii i stil gradenog prostora prica 0vremenu nastanka iligradenja prostora, ali ne nuzno i 0 vremenuodv ij an ja pri ce . (Naravno, to n ile tako kod s ti la u kos timogra fi ji o)Zivotno doba pojedinih arhltektura je po pravilu duze od doba ukome se razvi o odredeni sti l. Vekovi stare arhil ekture jOs uvekfunkci on isu u svo jo ] o ri gi na lnoj f unkc ij i (r ec imo gotska katedrala)iii u novoj funkciji (zatvori u zarnkovima mogu da postanu muzeji</p><p>74</p><p>i ii pak tudnice, vladine palate teze).Sti l poj ed inog v idenog pros to ra i ii e lementa mere pri likom traien-'a i li stvaranja prostora igre da bude prva poruka koja na nivou:nformisanja govori 0 vremenu desavania price: prlca i prostor sedogadaju u istom vremenu; ii i 0 vremenu nastanka prostora: pricase u nj ega nasel ila kasni je , u nekom drugom vremenu.Al i nama pre svega odredeni s ti l, z a koga nije nuino da je u celiniautenti can i ii autentkno prepi san, kop ir an (po jed ina prostornaforma iii forma elementa moze samo da asodra na pojedini stil) ,unosi u prostor odredenu atrnosferu. Tu atmosferu pojedini stilisijava kao nekakvu davno prepoznatu i u parncenlu zapisanuinformaci ju. To je osnovni razl og sto se odlucujem za koriscen]epojedinih oblika kojl su moida autenttcna iii samo skrivena, iz-brisana izvodenja nekog stila. Odredeni stil je sarno sredstvo,poseban llkovni govor, kao sto je ceiokupna likovna umetnost sapoj edi nim pravcima, temama ifi pristupima same sredstvo, nekavrsta t ipa pisma sto ga stvaralac prostoraslobodno koristi i njimemanlpullse. On je samosvojno krcenje puteva, trazeni e stanja, aline i sam dl],Doslovno prepi si vanje poj edi nog sti la u videni prostor obl cno nenudi onosto od nj ega ocekujem. PoCinje da se ponasa kao samo-dovoljni citat, ponekad cak postane simbol pojedinog vremena ipri ce. Tako pricu okiva u prostorno i vremenski strogo odredenuformu koja danas i ovde moze da izgubi kontakt sa mnom. Oacnemcgud metaforu! Videni prostor ko]l jos funkcionise kaostrogo definisan i svojom !j usturom nepropusti vo zatvoren pros-tor, koji ne dopusta da mu prka pobegne kroz neku pukotinu zi dalllsvetlostl, mora da nudi otvorenost mom dozivljavanju. U to]otvorenosti, koju ne postiiem nedefinisanim iii proizvoljnim ob-l ikovanj em, nego bas suprotno, cvrs tim konceptom iunutrasnlornselekcijom u postupku stvarania, rncguce je obezbediti ot-vorenost i metafori Cnost. Ove dve stvari u skladu sa konceptomsCenskog izvodenja ornogucava]u svojevrsno disanje i li pulsi ranje</p><p>75</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 37/44</p><p>prostora. Prostor se neprestano punl i prazni. lspuniava .,. ga pncarasloiena na zvuk i sliku, raspeta u volurnenu videnog pr .. 05torakome svetlost daje rneru onda kad se sa pricorn lov i u prOSlari ii miruje u njemu. UNema praznog prostora. Postoji samo lsprafnlen prostor. Nemapuncg prostora, postoji samo ispunjen prostor.Neuhvatlj ivos t zarn lsl lene atmosfere unosi neprestan i r izl k uprorn isl janie i s tvaranje pojedinog drarnskog prostora. Nemanikakvih pravi la. Svaki dramski tekst nanovo inanovo pokrecsnova pitanja, nove misli koje zahtevalu. da im trazirn smisao (neznacenief) i svako scanskc izvodenje nanovo i nanovo postav! janova, svo]a, jedinslvena pravila, svoju unutrasniu log iku ko janema nista zajednkko sa opstoscl u razmisl janju i ponasanju, sapravilima osecania. I kad postavim koncept scenskog lzvodenja,prostora i ii celokupnog scenskog izvodenja, rnorarn ga II 10mtrenutku dovesti u pitanje, moram surnnjati u njega, podrnetnutimu "gresku u slsternu", da b i postao ran ji v, za gledaoca i prieuotvoren, dakle dostupan, da bi se naselio u njemu,- da pronadesvoj smisao. Da IInjemu pronade svoje iskustvo. Potorn pocne dazivi i dodirne me (kratkotrajno) fikcija - pozorisno izvodenje.Dramske prostore ne traflrn u prostoru scenskog izvodenja,dakle u pozorlstu, na seeni, nego izvan pozorista. Pozorlste je veepreradeni, premleveni zivot, onje njegova liena interpretacija. Kaokad bih od brasna htela da lepim zrna, da bih potom to samlelau svom mlinu. To je nemcgucs. Ceprkam po zivolu, predeli rna, poarhitekturama, po dusarna, po prlcarna. U sebi prikupljam utlske.Zatim se IZ t ih uti saka kod pojed ine teme ii i zadatka, sto ga sebizadajem, pocnu cia izdvajaju pojedinosti u precizno otisnutomobl iku i ii onakvorn koj i se vee zamesio u dodiru sa razmisl janjemkoj im se bavim. Najvise sebavim onim sto se podrazumeva, onimSio obicno ne opazarno. Ta razgradnja (prostornih) onoga sto sepodrazumeva moze dovesti do interesantnih pitanja, resenja iiibarem zamisli . Razgradena stvar koja se podrazurneva (recimo,</p><p>da okrenenro neku sobu ka o kratku carapu - na sceni i u fantazijisve je moguee!) iznova l lspostavlja i definise pojedine odnose urostorll. Sasvim ih menja, a cllva atmosferu koju je noslo os-p . rnovni, nerazgradeni prostor, sto se podrazurneva, I uspostav janOVll,unutrasnjll logiku prostora. Prostor postaje norma\an, dakleverovatan. Ovako dobijen rezul tat ponekad se interpret ira kaopronalazak. Na polju umetnost! nema pronalazastva, postoji sarnol iena, (ak int imna interpretacija problema pred ko]! je stvaralacpostavl jen, postoji samo ono sto je k roz oko ogledala i sa drugstacke videno, ono sto se podrazumeva, razgradeno i opet sastav-I jeno na osnovu neke druge, unutrasn le \ogike u nesto novo s tose podrazurneva.</p><p>Anuj : Poziv u zamaklnteresantno je prilikom razrnisllania 0 dramskom prostoru izadiz onog uoblcaienog logifkog postupka razmlst ianla 0 prostorusto ga nalazu razum i znanje 0 gradnji . Videnom prostoru nisupotrebni nl ternell, ni zidovi ili stubovi da bi nosio krov, nisumu potrebni ni prozori, ni vrata da bi neko mogao da ude, iii sumu mofda potrebni sarno vrata, sarno eosak, a zidovi mu nisupotrebni. A mozda zapazim same ullcnu svetiljku ili sarno svetlostullcne sveti ljke. U tom izuzetno slrokorn izboru pojedinih utisakao prostoru t reba napravi ti se lekci ju , neprestano se odr icati odonih pojedinost i ko je izazivaju i razvi ti unutrasn il sis tem koji cesvolom logikom obezbedivati verovatnocu videnog da bi f ikci jupretvor io u ono verovatno. Jedino ono verovatno moze da me</p><p>II</p><p>II</p><p>77</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 38/44</p><p>dirne, pa da joj verujem. Da postane ono sto se podrazumeva.</p><p>Najpre je bio prostor , a onda su otpocele price.</p><p>Stolica i stolica (stolice)Svaki predmet koji je po svojoj funkciji izrazito vezan za figuru(stolica . sedenje, postelja . lezanie, i td .) p reuz ima i nekakvekarakteristi ke fi gure koja ga kari sti i ii za koju je izraden (presto,kancelari jska stolica, tronozac, itd.) i odredu je gao Interesan tno j emalo podrobnije razmisliti 0 stvar ima kaje se podrazumevaju (dastolica sluzi za sedenje, a postelja za lezanje) i koje s u l og ic ne uzlvotu i u naso] sredini, i postaviti ih kao probleme i prezret i Ihkao cinjenice koje se podrazumevaju.</p><p>Posmatram stollcu s naslonom na koju u vreme dogadan]a nikone seda. Ako je njen znaca] na pocetku gledanj a bi o manji , ondaje bas zbog odsutnosti sedanja na nju pocela da i gra nekakvuinteresantnu ulagu: preuzela je ulagu odsutne figure, dobila jesmisao. Ako je stolica okrenuta od g\edaoca, nazad, u levo iiidesno, ondaimam osecan]e da bi "on", kad bi na nju sea, gledaonazad, u leva iii u desno. Stolica s naslonom LIvek ima izrazitodefini san pravac i otvara prostar u pravcu sedala. Ponasa se kaoFigura: ima svoj e "napred" i svoje "nazad", Ako stolicu postavimou odnosu na zid taka da je sedalom bliza zidu nego naslonu.izmedu zida i stolice stvara se konfllktan, nelogican, neobicanodnos koji mazda najavlj uj e konfli ktni dogadaj.</p><p>Nacin postavi janja grupe stolica u prostoru maze puna da ispricaa proteklim dogaclajima koji su se tu odvijali pre nego str.isamusia u taj prostor, on najavljuje dogadaje, pa bio to. rea l an, pravlprostor, i ii prostor i gre , vi den i p rostor .</p><p>K ud a g led a m o ja s to llca n a ko ju je n ek o s tao ?</p><p>I s to li ce m o gu da budu zavadene .Prostor je stanoviste-</p><p>Z i d s to li ca , p ro s to r s to li ca</p></li><li><p>5/17/2018 Meta Hocevar</p><p> 39/44</p><p>P R OSTO R P R OMA JEI P RO STO R STAN JA</p><p>Sekspir i CehovSekspir: Hamle t , pozornica: Elsinor, zamak i okollna, Kral i Dian,pczornica: lzvesno vreme u Engleskoj i izvesno vreme U Fran.cusko]. R ic ar d I I, pozcrnlca: Engleska i Vels, (prvi cin, prva scena:velika pozomica unutar vindzorskog dvorca: na njemu sedista,ispred nlega dee dvorista). K ra /j L ir , razlklte pozornice: palata,guste 5ume, soba... Romeo iu/i ja. pozcrntca: Verona , prva scenapetog cina u Mantev! : na trgu, utica, eelija brata Lorenea, ispredKapuletove baste, itd.</p><p>Cehov: Tri sestre, pozornlca: 1, (in: u kuci P rozorovih. Soba zaprimanje Sa stubovima iza koj ih se se v id i vel ik i salon . Podne je:napol,iu je suncano, veselo. Usalonu postavljaju sto za dorucak ...2. cin: scena kao u prvom (inu. Osamsati uvece, Iza scene na ulidjedva cujna svira harmanika. Nikakva svetlost . .. Tred cin: sabaOlge i I rine. Levo i desno su paste lje, ogractene paravanima. Trisata pos le ponod , iza scene zvona zvons na uzbunu: pometn jazbog pozara kaj i je odavno izblo .. . ee tvrt; ( in : s tara basta kedkuce Prozorovih. Dugacak smrekov drvored, na kraju drvoredavid i se reka. S one strane reke suma. Desno terasa kuee: tu su riasto lu f lase i case; oeigledno su upravo pil i sampan]ac, Dvanaestsat i u podne ...Za realizovanje lakacija u victenom prostoru igre i to za onakvoreallzovanjs kako ih (nju) je zamislio drarnski p isac, iii kako seoblikovala pri likom smisf ja il ja scenskog izvodenja, gornjl opisi iuopste bilo kakvi ovako preeiznf opisi lokacija suvise su skromanpoda tak za obl ikovan je prastora igre. Prosto r, a pre svega a t-mosfera prostora kao osnovni .nosilacradnie tzrasta iz dijaloga. iz</p><p>80</p><p>scena, iz konftikta, iz drarnaturgl]e. Osecarn ga u napetosti meduprotagonistima, nastucujern ga kao Ueno (intimno) dozivllavanjenapisane drame, Ona se kad li(nog dozivljavania tokom citanjauvek razvl ia u sarnostalnu poruku koja ie def in isana u spletuodnosa price , f igure i rnene, a i zafivi samo u spletu t ih odnosa.Onog trenutka kad pozellm da izdvojirn pojedine dijaloge iii rep-l ike i oznaCim ih kao jedina polazlsta prostora, to bi vazilo samozataj t renutak, za tu misao.Dva puta koja se paralelno preplieu, dok trazlm samo jedan, jesuoni pravi: utisak celine u spletu svih osecania i saznanja, te smisaoodnosno sposobnost pameenja sitnica, detalja unutar celine. Malonade ima kad mi uspe da taj detal] prosirim do posebne opstost ikoja omogucava da se Hena interpretac lla i cel ina ob liku ju kaojedinstven prostor atmosfere jedinstvene price.Lakse je jedan prostor shvat it l pornoru drugoga, kao sto je nestoevidentno okruglo kad je to okruglo u dodiru sa splcast lm. Otudazajedno Sekspi r i Cehov koj i u tandemu mogu da izazovu samozgrafan]e. Pa ipak! Prica Hamletove porodice i njihovog zamkaEls inora je, naravno , nesto sasvim drugo nego pr ica porod iceProzorovih i n jihove seoske kuce, isto kao sto su e il jev i au torapo tpuno raz lldt l, I k roz tu raz lidtos t mogu se lakse op ipa ti i os-et lt ] on i u osnov i raz liei ti pros to ri (ne samo po stl lu , v remenu ,lokacij i) po atmosferi idl ju (ne funkci ji ). Seksp irov Els lno r jeizlofen promaji, on je opasan, otvoren (i u int imnoj seeni spavacesobe), nekako vertikalno razvljen, kao da se nastavlja prema goreiprema do le , on je na svojevrs tan nadn ispraznjen, kao da SL lsa duhorn oca nes tale i stvari koje su u predprld ispunjavalep rosto r, odomacivale gao Ostale su u tabane staze koie su veestvarale mrefu horizonta ln ih puteva za hodanje i pojavio se novi,vertika ln i pravac koji sustinsk] odreduje...</p></li></ul>