Metodi i tehnika naučnoistraž rada recov

  • Published on
    14-Jun-2015

  • View
    3.778

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skripta za postdiplomce na umarskom fakultetu (skraena verzija)

Transcript

11.1

Osnovne postavke nauno-istraivakog radaZnaaj nauno-istraivakog rada

Nauka doprinosi materijalnom i duhovnom razvoju oveanstva (znaajni pronalasci: vatra, toak, zemljoradnja, tampanje, barut, mikroskop, telefon, evolucija i td.). Znaajna industrijska (predindustrijsko, industrijsko i postindustrijsko doba) i nauno-tehnika revolucija (maine rade mnoge poslove koje su u sferi intelektualnog kod oveka (rade izvrne funkcije kao i upravljake)):

eksplozija koliina znanja brzina irenja naunih saznanja specijalizacija nastala kao rezultat naglog uveanja ljudskog znanja multidisciplinarnost i podela rada demokratizacija nauke (izlazi iz grupe posveenih ljudi, internacionalizacija nauke) strah od naunih otkria (humanost ili zloupotreba) potreba za saradnjom

Znaaj nauke poveanje obima proizvodnje, stvaranje novih proizvoda, saznanja i ideja, bolja organizacija rada, racionalnost i efikasnost, racionalnost opremanja i bolje korienje postojee opreme, racionalno planiranje, stvaranje uslova za bolji lini i opti standard. Cilj nauke da stvori uslove kako bi se sa to manje, sredstava i vremena postigli to vei rezultati. 1.1.1 Predmet (zadatak) nauke

Predmet nauke je da utvrdi pravilnosti i zakonitosti u nizu pojedinanih pojava koje se deavaju u prirodi i drutvu.Da bi mogli otkriti zakone (odnosi pojava u prostoru i vremenu) moramo prikupiti veliki broj podataka ili injenica da ih opiemo, sistematizujemo, objasnimo, rastumaimo i izvedemo zakljuke. Pored svoje povrinske strane zakoni imaju i svoju sutinsku stranu. Miljenjem ralanjujemo stvari na njihove delove, uporeujemo ih, sagledavamo njihove meusobne odnose, utvrujemo ono to im je opte ili zajedniko. 1.1.2 Podela nauke

Prema UNESCO postoje 3 vrste istraivakog rada:

1.1.3

fundamentalna istraivanja brojne nauke koje ne moraju imati neposrednih praktinih, odmah primenljivih rezultata primenljivo istraivanje uveava znanja koja mogu brzo i lako biti praktino primenjena razvojno istraivanje uporedo se bavi i stvaranjem i praktinom primenom

''Teorija bez prakse je sterilna, a praksa bez teorije je skupo lutanje'' Metod nauke

Metod nauke se odlikuje primenom istraivakih postupaka, koji osiguravaju objektivnu istinitost dobijenih rezultata. 1.1.4 ta je nauni rad

Nauni rad je intelektualni rad zasnovan na primeni istraivakih postupaka i logiki pravilnog miljenja, kome je cilj da utvrdi injenice i zakonitosti zbivanja u prirodi i drutvu, na osnovu kojih se mogu unaprediti proizvodnja i drutveni odnosi, kao i sama nauka.

1.1.5

Planiranje naunih istraivanja

Ranije je pojedinac talentom i intuicijom birao probleme za istraivanje. Postoje 2. teorije:

planirana nauna istraivanja na zahtev industrije, poljoprivrede ili dravnih organa, odnosno imenovani odreuju predmet istraivanja teorija da se nauna istraivanja ne mogu planirati

Nauka treba da se razvija u svom vremenu u okviru drutvenih potreba, ali ne treba da padne pod tutorstvo. Danas se naukom retko bave pojedinci. Zbog irine i potrebe veih znanja to su timovi koje treba organizovati i koji trebaju da planiraju svoje nauno istraivanje. Planira se objekat istraivanja, pravac istraivanja, a ne planira se : postavke hipoteze, interpretacije rezultata, stvaranje teorije. Uvek treba dati prednost originalnim idejama i mislima. 1.1.6 Koordinacija naunih istraivanja

Brojnost naunih radnika i institucija angaovanih na istraivanjima zahtevaju ne samo planiranje ve i koordiniranje naunih delatnosti. Koordinacijom se postie da se:

1.21.2.1

problem reava kompleksnije i potpunije pobolja kvalitet rezultata istraivanja izbegne nepotrebna duplikacija radova ime se drugi nauni radnici oslobaaju za druge zadatke vea sigurnost u radu uspenije reavaju nauni problemi

Izbor teme za nauni radPlaniranje teme za istraivanje

Poetniku u nauci nije poznato ta se moe istraivati i na koji nain pa mu je potrebna pomo starijih naunih radnika. Naunu temu odabira mentor u skladu sa kandidatom. U ustanovi u kojoj se puno ljudi bavi naukom, gde postoji razraen program istraivanja, nov ovek je uvek dobrodoao jer iz razvijenog naunog rada raa se puno ideja i misli iz kojih stalno proizilaze nove teme za istraivanje. Tamo gde nema naunog programa teko se pronalaze nove teme za istraivanje. U takvim sredinama kada dou novi ljudi teme se izmiljaju. 1.2.2 Ideja i aktuelnost zadatka

Kada je postavljen zadatak istraivanja treba razjasniti ideju zadatka, tj. ta treba istraivati, koja se pitanja postavljaju i kakvi se odgovori trae, koje probleme treba reiti. Rukovodilac poetniku ukazuje ta je novo u preduzetim istraivanjima, ta se moe uiniti novim, ta je potrebno dokazati i objasniti. Da bi tema bila aktuelna rukovodilac mora biti upoznat sa najnovijim rezultatima istraivanja u vezi sa datom temom. Veliki broj naunika je postao slavan ne zbog sposobnosti da rei neki problem ve zbog mudrosti da ga izabere. 1.2.3 Naslov teme

Da bi kandidat znao u kom pravcu da usmeri svoja istraivanja i u kom pravcu da prouava literaturu potrebno je preciznije odrediti naslov teme. Preopirne teme ne odreuju preciznije pravac i teite istraivanja. Tema treba da bude uska i preciznije odreena iako se definitivan naslov moe dati i kasnije, nakon prouavanja literature.

1.2.4

Samostalni i timski nauni rad

Magistarski ili doktorski nauni rad mora biti samostalni nauni rad kandidata. Ako tema nee posluiti kao magistarski ili doktorski rad onda nju mogu raditi dva ili vie naunika = timski nauni rad. U savremenoj nauci timski rad je postao nunost jer naunici postaju sve ui specijalisti, a problemi i pojave su sloeni pa je za njihovo potpuno sagledavanje i reavanje potreban vei broj specijalista. Tipovi timskog rada:

itav tim je angaovan na istraivanju jednog projekta gde svaki lan ima svoj konkretan zadatak radi se kolektivno na jednom naunom projektu pod rukovodstvom glavnog istraivaa

Prednosti timskog rada radi se zajedno, sposobnosti i sklonosti se dopunjuju, diskutuje se o toku istraivanja, kritikuju se rezultati, to povlai nove misli i ideje => vredniji rezultati => pouzdaniji zakluci. Nedostaci timskog rada: neraieni odnosi u podeli naunih zadataka => loi meuljudski odnosi (nema eeg neprijatelja od oveka kome je oduzet ili nepravedno iskorien njegov intelektualni rad). 1.2.5 Nauna kola

Uspean timski rad dovodi do stvaranja naune kole. Naunu kolu predstavlja nauni kolektiv na elu sa rukovodiocem koji je uspeo da stvori zajedniki program istraivanja, koji sistematski radi na ostvarivanju tog programa i koga povezuje jedinstveni nauni rad.

1.31.3.1

Metodologija istraivanjaNauni metod - grki methodos = put, nain, traenje

Nauni metod je postupak koji se primenjuje u istraivanju stvarnosti da bi se saznala istina. Svaka nauna disciplina ima svoje specijalne naune metode za istraivanje pojedinih problema. 1.3.2 Naune injenice

Naunik treba da primeni one naune metode ili metod u svom istraivanju koje e mu omoguiti da to objektivnije utvrdi naune injenice. Naune injenice su one injenice koje doprinose reavanju odreenog naunog problema. 1.3.3 Prednost eksperimenta

Do utvrivanja naunih injenica dolazi se posmatranjem i eksperimentom. Posmatranje je ogranieno ulima te se moe stvoriti pogrena slika o predmetu ili pojavi. S'toga kad god je to mogue treba prikupljati podatke ili izvoditi eksperimente. Eksperiment znai objektivno stvaranje jedne pojave da bi se mogla prouiti. Prednost eksperimenta je u tome to ga moemo izvoditi kad god je potrebno, moemo ga ponavljati pod razliitim uslovima i vie puta ukljuujui ili iskljuujui razne faktore. 1.3.4 Merenje

Merenjem ili kvantitativnim odreivanjem precizno i objektivno se mogu odrediti injenice. injenice se oznaavaju brojkama i dr. matematikim simbolima, to omoguava da se dobijeni rezultati obrade metodama matematike ili statistike analize. Pored kvantitativnog merenja postoji i kvalitativno merenje koje se uglavnom svodi na opis reima: dobro, loe, lep, ruan, crven i td. => neprecizno i subjektivno takvi podaci se ne mogu obraditi. 1.3.5 Nauno objanjenje

Zadatak istraivanja nije samo utvrivanje i opisivanje naunih injenica, potrebno je da se one i objasne (npr. migracija ljudi iz sela u grad = utvrena injenica => objasniti razlog zato ljudi migriraju i predvideti dalju tendenciju). U zavisnosti do koje mere elimo tumaiti injenica i njihove meusobne odnose postoji nekoliko vrsta naunog objanjenja:

Statistiko objanjenje kunii sive i bele dlake => u F1 svi imaju sivu dlaku u F2 75 % sa sivim dlakom (dominantna osobina) i 25% sa belom (recesivna osobina) => zakonitost koja vai kod biljaka, ivotinja i oveka i ispoljava se u odnosu 3:1 to je samo statistiko objanjenje koje ne ulazi u pitanje zato. Genetiko objanjenje objanjava nain individue F1 su heterozigotne (Aa) i kao rezultat redukcione deobe stvaraju se dve vrste gameta A i a koje u slobodnjoj oplodnji u F2 daju kombinaciju potomaka 3:1. Kauzalno objanjenje objanjava ta je uzrok, a ta posledica ove pojave razdvajanje svojstava je posledica razdvajanja i sluajnog odlaenja hromozoma na polove u procesu redukcione deobe. Slobodnom oplodnjom takvih gameta sa haploidnim brojem hromozoma stvaraju se organizmi sa diploidnim brojem hromozoma, kod kojih s'obzirom na razlici u genetskoj strukturi dolazi do brojanog odnosa 3:1.

Naunim objanjenjem injenica dolazi se do saznanja o postojanju veze izmeu injenica. Ako jedna pojava nuno sledi iz druge u pitanju je odreena zakonitost. Osnovni zadatak naunih istraivanja je otkrivanje naunih zakona. 1.3.6 Nauna hipoteza

Hipoteze su nauni zakoni ili injenice koji jo uvek nisu dokazani. To je predpostavka kojom objanjavano izvesne injenice. U nauci je hipoteza teoretski stav ili zakljuak koji ima odreen stepen verovatnoe. Dekart prvi je uveo znaaj i vrednost hipoteza u nauci. Elementarni oblik hipoteze je stav. Ukoliko se hipooteza oslanja na druge hipoteze, utoliko je ona manje izvesna, a ako se oslanja na teorije i zakone utoliko je izvesnija. Hipoteza treba da ima odreenu verovatnou, da bude logina, neprotivrena, da je realna, da omoguava izvesne dedukcije (izvoenje izvesnih stavova -zakljuaka), da da reenje problema. 1.3.7 Nauni zakoni i nauna teorija

Ako se hipotetiki opti stav potvrdi i pokae se da ne moe biti oboren onda on postaje zakon. Zakoni nisu nepromenljivi, menjaju se u sluajevima kada se otkriju neotkrivene relevantne injenice. Vii i sloeniji oblik naunog objanjenja raspoloivih injenica je nauna teorija. Teorija obino postaje od neke obuhvatne hipoteze, kada ova bude potvrena. Teorija na celovit nain objanjava neko podruje predmeta ili pojava, a ukljuuje u sebe izvesne osnovne pojmove, druge izvedene pojmove, kao i zakone i druge stavove. 1.3.8 Opte metode istraivanja

U naunoj metodi saete su osnovne karakteristike naunih postupaka u istraivanju. Prema Zajeareviu imamo: Osnovne metode:

Eksperimentalna Aksiomatska Metod modelovanja Statistika

Posebne metode:

Analiza i sinteza Apstrakcija i konkretizacija Generalizacija i specijalizacija

1.3.8.1

Indukcija i dedukcija Induktivno-deduktivni metod

Istorijska i logika metoda

- (?) Baunkovi (verovatno podela metoda data u nastavku) Sastoji se iz sledeih faza:

sakupljanje injenica pomou eksperimenta ili zapaanja objanjenje tih injenica kroz stvaranje hipoteze ili teorije zakljuivanje na osnovu rezultata eksperimenata ili zapaanja provera ili verifikacija ako se dedukcija verifikuje hipoteza je prihvaena

Klasian pojam indukcije je kretanje miljenja od posebnog ka optem. Dedukcija je postupak konkretizacije u kome se iz optih saznanja izvode posebna pojedinana saznanja, odn. posebni i pojedinani stavovi. 1.3.8.2 Empirijski metod Primer pristupanju istraivanjima i izvoenjueksperimenata bez postavljanja hipoteze ili elje da se ona dokazuje predstavlja empirijski metod (ispitivanje u medicini koji je lek bolji). 1.3.8.3 Eksperimentalni metod Eksperimentom se trae zakoni ili neke druge relacije i predpostavlja se da postoji red meu injenicama. Ovim metodom otkriveni u mnogi prirodni zakoni. Meu relacijama koje se otkrivaju uz pomo eksperimenta posebno su znaajni uzroni odnosi. 1.3.8.4 Statistiki metod To je metod analize i obrade podataka koji se dobijaju izvoenjem eksperimenata, a slui da se verodostojnije utvrde i objasne injenice, da se sa vie sigurnosti izvode zakljuci i verifikuje hipoteza postavljena induktivno-deduktivnom metodom. Aksiomatska metoda polazi od aksioma kada se aksiomi shvataju kao osnovne istine, iz njih se onda izvodi sve ostalo to je sadrano u datom sistemu. Analiza je napredovanje od sloenog ka jednostavnom. Kod postupka analize predpostavlja se neka sloena pojava koju mi rastavljamo i tako dolazimo do njenih injenica, elemenata, delova, aspekata. Analiza je rastavljanje sloenog odn. neke celine na njene sastavne elemente-delove. Sinteza je proces spajanja delova ili elemenata u celinu ili povezivanje analizom dobijenih delova. Apstrakcija i konkretizacija sloeniji oblik analize i sinteze. Generalizacija uopteni pojmovi koji se prenose na celinu, na klasu ili na grupu predmeta. Specijalizacije suprotan proces od generalizacije u kome polazimo od opte odreenih pojmova koji se odnose na odreene skupove i traimo posebne i specifine karakteristike tih pojmova. Definicija je odreivanje pojma navodei neke njegove bitne odlike (kvadrat-pravougaoni ravnostrani etvorougao). Klasifikacija je odreivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova. Dokazivanje je utvrivanje tanosti nekog saznanja. Opovrgavanje je postupak u kome se teza odbacuje i pobija. Istorizam je metod u kojoj se celokupno znanje mora tretirati i sa gledita razvoja. Logiku metodu razvila je logika. Bitna karakteristika ove metode su njena egzatnost i sistematinost. 1.3.8.5 Nauni rad struni rad Struni rad definisan je kao onaj rad iji je glavni zadatak prikupljanje injenica, dolaenje do rezultata koji se mogu koristiti, a ne dokazivanje odreene hipoteze. Nauni rad osim karakteristika navedenih za struan rad mora da ima i vii nivo i vei struni znaaj, da bude prodor na nepoznato u slubi nauke.

1.3.8.6

Nivo istraivanja

Fundamentalna istraivanja imaju zadatak da otkriju i objasne odreene zakonitosti u prirodi i drutvu, bez obzira na primenu u praksi. Primenjena istraivanja imaju za cilj praktinu primenu rezultata do kojih se dolazi. Salmon i Hanson navode 5 nivoa istraivanja:

I nivo II nivo

zadatak koju sortu preporuiti proizvoaima predstavlja praktino istraivanje zato je jedna sorta bolja od druge primenjeno istraivanje sa elementima fundamentalnog III nivo dublje zato pored klime prouava se genotip IV nivo - jo dublje ulaenje u problem prouavanje f-je gena 1.3.8.7 Vrste strunih i naunih radova lanak za asopis asopis nauni ili struni je mesto gde se stie ''ime'' u naunim i strunim krugovima. Kompoziciju lanka odreuje asopis, a obino sadri naziv ustanove, autor(i), naslov, izvod, kljune rei, uvod, materijal, metode, rezultati, diskusije, zakljuak i literatura. Rad za str...