Monetarne teorije

  • View
    48

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

  • Prof. dr Izudin Keetovi

    MONETARNE TEORIJE

    II/ 2

  • LiteraturaProf. dr Izudin Keetovi: Monetarne finansije; strana 13 -28 i 87 128.Prof.dr. Ivo Periin, akademik, prof.dr. Antun okman, prof.dr. Ivan Lovrinovi : MONETARNA POLITIKA

  • Makroekonomska i monetarna politika

    Osnovni makroekonomski ciljevi koji se postavljaju pred ekonomsku politiku sadrani su u :- privredni rast;- puna zaposlenost;- stabilnost cijena;- bilansna plaanja;- efikasnost privreivanja; - ekoloki standardi,- privredne slobode i pravinost.

  • Privredni rastPrivredni rast se posmatra u porastu proizvodnih kapaciteta, to rezultira poveanju proizvodnih mogunosti. Uslov privrednog rasta je u novim tehnologijama, investicijama, razvoju obrazovnog sistema.

  • Zaposlenost Stabinost cijena- Platna bilansaPuna zaposlenost znai da postoje poslovi za svaku osobu koja eli raditi.Stabilnost cijena predstavlja opti nivo cijena na niskoj razini i stabilnoj inflaciji.Bilans plaanja podrazumjeva razmatranje uticaj monetarnih kretanja na platne bilanse

  • Efikasnost privreivanja- Ekoloki standardi- Sloboda privreivanjaEfikasnost privreivanja podrazumjeva maksimiranje proizvodnje svakog resursa kada se svaki resurs koristi na najproduktivniji nain u proizvodnji roba i usluga.Ekoloki standardi su u korelaciji sa zatitom resursa i njihove korisnosti za budue generacijePrivredne slobode i pravednost podrazumjeva slobodu poslovne incijative i legitimnost raspodjele bogatstva.

  • Monetarna politika i monetarna vlastStrategija realne monetarno kreditne politike se zasniva na stabilnosti cijena i njene usklaenosti sa potencijalnim rastom ekonomije.Efikasna monetarna politika zahtjeva intezivan privredni rast i izvozno orjentisanu privredu.Sposobnost monetarne vlasti, sadrane u centralnoj banci, je da sprovede adekvatni instrumentarij monetarno - kreditne politike.

  • TEORIJE INFLACIJEInflacija je pojava koja se manifestuje u rastu cijena to dovodi do opadanja ivotnog standarda stanovnitva, pogoranja devizne bilanse i kursa domae valute.Inflacija je heterogena i kompleksna pojava koja izaziva:-poremeaje na tritu, i- oteava kontinuelno funkcioniranje privrede.

  • Uzroci inflacijeUzroci pojave inflacije su: -ratni poremeaji, -prirodne nedae: poplave,sue, zemljotresi i sl. U novije vrijeme se ispoljava kao:- pojava sa prateom nestabilnosti privrede; -monetarnim poremeajima.

  • Model inflacije Teorija inflacije Latinskoameriki model Psiholoko

    Skandinavski model objanjenje inflacije

  • Kvantitativna teorija inflacije Kvantitativna teorija inflacije polazi od tumaenja da mnogo novca ide u lov na malu koliinu roba.To dovodi do zakljuka da se inflacija moe savladati smanjenjem novca u opticaju.Razvoj ove teorije moemo posmatrati u fazama i vezati za pojedine teoretiare.Prvo, Hjum-Rikardova formulacija, koji objanjava da cijena robe zavisi od mase novca u opticaju, odnosno da su cijene odreene koliinom novca u zemlji.

  • Fierova jednainaM = G(V) +M' D(V')QFisherova jednaina koja polazi od:-cijene su funkcija novca u opticaju; -- cijene su zavisne od obima robnog prometa.

  • M = koliina gotovog novcaG(V) = brzina opticaja gotovog novcaM' = koliina depozitnog novcaD (V) = brzina opticaja depozitnog novcaP - predstavlja opti nivo cijena koji je u korelaciji koliine gotovinskog i depozitnog novca ponderisanih sa brzinom opticaja, s jedne strane, i reciprone vrijednosti obima roba.

  • Na bazi ovih postavki proizilazi da se sudaraju dvije mase, i to novca i roba , te da se iz tog odnosa dobivaju cijene.

    Iz takvog odnosa se po kvantitativnoj teoriji dolazi do vrijednosti novca.

    Znai vie novca uzrokuje rast cijena i obrnuto (ako pretpostavimo da je koeficienat obrta konstantan).

  • Kembridska formulacija novca Kembridska formulacija novca je reformosana kvantitativna teorija. Predstavnici ove teorije su Marshall, Pigou, Kexnes, Roberston.Najznaajniji predstavnik ove teorije je Marshall koji daje naglasak na kamatnu stopu i marginalnu produktivnost kapitala.

  • Polazite ove teorije je na ranije uspostavljenom odnosu, a to je:MV = PQako se uvede izraz: V = 1 / kkako je: Q = R = Y dohodak

  • Na ovaj nain je uspostavljena veza izmeu M - koliine novca sa P - opteg nivoa cijena, kamatnom stopom - k i dohotkom Y

    P =

    M = k P Y

    MVRR

  • Grafik br.6

  • Grafiko tumaenje inflacijeNa x-osi je koliina novca, a na y osi je vrijednost novca kao reciprona vrijednost apsolutnog nivoa cijena (1/P). U taki A je ravnotea ponude i tranje novca pri niem nivou cijena. Rast ponude novca na nivo M2 dovodi do uspostavljanja nove ravnotee u taki B u kojoj je vii nivo cijena (I/P2) i nii novo realne koliine novca. Na taj nain rast ponude novca ima za posljedicu rast cijena, smanjenje realne koliine novca i izjednaavanje ponude i tranje za novcem pri viem nominalnom nivou cijena.

  • Keynes J.M. etvrta faza u razvoju kvantitativne teorije novca vezana je za Keynes J.M. i period nastanka njegov djela Opta teorija zaposlenosti, kamata i novca i velike ekonomske krize 30-tih godina 20-og vijeka. Keynes J.M Keynes je pristalica kvantitativne teorije novca sa psiholokim i dohodovnim pristupom.Model se zasniva na integralnom posmatranju procesa reprodukcije.

  • Dohodak - Y razdvaja na potronju i tednju.Osnovni problem je u odnosu prema tednji - i investicijama - I. Kamatna stopa je odreena na osnovu uravnoteavanja izmeu potranje i ponude novca.Potranja za novcem zavisi od kamatnih stopa, pri emu je pravilo da pri veim kamatnim stopama imamo vei obim kamatosnih aktiva u vrijednosnim papirima.Rezultat je da dolazi do porasta cijene vrijednosnih papira i pada kamatnih stopa.

  • Ravnotea po Keynesu je kada su faktori proizvodnje potpuno zaposleni, te kada se tedni ulozi ne zadravaju vie od normalnih odnosa i kada je veliina tednje jednaka potronji.Nacionalni dohodak je rezultat ukupne drutvene potronje i on je vei to su vei zahtjevi za potronju i rashodi za investicije.Keynes iznosi miljenje da potronja i investicije odreuju stepen zaposlenosti.Keynes smatra da je potrebna aktivna ekonomska politika koja bi jaala efektivnu potranju. Tu ulogu bi trebala da preuzme monetarna politika. U uslovima kada je sklonost potronji nedovoljna tada je kamatna stopa visoka, monetarnom politikom treba posticati potronju i obarati kamatnu stopu. Porast koliine novca je poeljan kod voenja politike podsticanja potronje i obaranja kamatnih stopa.

  • Koliina novca po Keynesu nema prvorazredni znaaj, pri emu on pridaje vei znaaj:- psiholoki stav prema potronji, likvidnosti i prinosima kapitala;- visine najamnina;- koliine novca koju definie centralna banka.Teoreska razmatranja, koje je iznio ovaj naunik, omoguila su rjeavanje niza praktinih problema, a najveim dijelom vezana za pitanje inflatornog jaza izazvanog poveanom potronjom, te je pridonio razradi intervencionistike ekonomske politike i doktrine.

  • Revolucionarnost kejnzijanske teorije u odnosu na neoklasiku proistie iz sledeih postavki:

    Odbacivanje Sayovog zakona trita i pretpostavke o punoj zaposlenosti svih faktora proizvodnje.Ne postoji automatska trina ravnotea i mogue je ciklino kretanje trine privrede.Nema automatskog uravnoteenja trita.Na tritu rada postoji nedobrovoljna nezaposlenost kao posljedica rigidnih nadnica i nedovoljne agregatne tranje.Velika depresija posljedica je pada agregatne tranje, visokih kamatnih stopa i neefikasnog djelovanja monetarne politike.Odluujui uticaj ima aktivna makroekonomska politika i prije svega fiskalna politika.Brzina opticaja novca je nestabilna, stoga je kvantitativna teorija novca zamenjena konceptom preferencije likvidnosti.

  • Osnovni makroekonomski problem Kejnesovog vremena je borba protiv nezaposlenosti Zakon koji je Ameriki kongres doneo 1946. ini predsednika i vladu odgovornim za aktivnu ekonomsku politiku i nisku stopu nezaposlenost. Rije je o Zakonu o zaposlenosti (The Emplyment Act) koji je ameriki Kongres doneo 1946. godine ugraujui kejnzijanske stavove posle Velike depresije. Prema ovom zakonu vlada treba da nastavi da dostigne nivo pune zaposlenosti i maksimalne proizvodnje.

  • Prva etapa nastupa od 1937. kada je Hicks [1937.] na osnovu Kejnesove knjige konstruisao poznati IS-LM modelModel je bio zamiljen kao pokuaj sinteze kenzijanskih i neoklasinih postavki i predstavljao je primer tzv. Neoklasine sinteze. Osnovna ideja modela je da se na tritu dobara uspostavlja jednakost tednje i investicije, a na tritu novca jednakost ponude i tranje za novcem. Istovremenim presekom IS- LM krive formira se opta privredna ravnotea i simultano odreuje ravnoteni nivo kamate i drutvenog proizvoda.

  • Druga znaajna faza u razvoju Kejnzijanizma bila je uvoenje Philipsove krive. Osnovna poruka Philipsove krive je mogunost izbora izmeu razliitih nivoa nezaposlenosti i inflacije, zavisno od preferencija vlade. Kejnzijanci su smatrali da se putem Philipsove krive moe voditi aktivna ekonomska politika kako u kratkom kao i u dugom roku. Kada se inilo da je kejnzijanizam potpuno prevladao, pojavili su se monetaristi oivljavajui neoklasinu teoriju suprostavljajui je protiv osnovnih postavki kejnzijanizma. Predvodnik ove struje kao moderne verzije neoklasine kole, bio je Milton Friedman.

  • Friedmanova verzija tranje za novcemKvantitativna teorija novca je stabilna funkcija tranje za novcem sa realnim veliinama tj. realnom koliinom novca.Novac je za pojedinca oblik dranja imovine: aktive, a za preduzee to je kapitalno dobro; te se na taj nain tranja za novcem zavisi od prin