MR - Devizno tržište i kurs dinara

  • Published on
    19-Oct-2015

  • View
    92

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

fhu

Transcript

  • UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE MASTER STUDIJE

    Studijski program: Poslovna ekonomija

    MASTER RAD Devizno trite i kurs dinara

    Mentor: Student: Prof. dr Budimir Staki Anela Pudar br. indeksa: 400412/2010

    Beograd, 2012.

  • 2

    SADRAJ

  • 3

    SADRAJ

    UVODNA RAZMATRANJA ....................................................................................................... 5

    UVODNA RAZMATRANJA ..................................................................................................... 6

    PRVI DEO

    DEVIZNO TRITE ..................................................................................................................11 1. POJAM I KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRITA ..........................................................12 2. FUNKCIJE I ZADACI DEVIZNOG TRITA ......................................................................17 3. ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRITA .............................................................................18 4. UESNICI NA DEVIZNOM TRITU ................................................................................19

    DRUGI DEO

    VRSTE DEVIZNIH TRITA I DEVIZNI RIZIK .........................................................................22 5. PROMPTNE I TERMINSKE TRANSAKCIJE NA DEVIZNOM TRITU ............................23

    5.1. SPOT ( PROMPTNE ) TRANSAKCIJE .......................................................................24 5.2. FORWARD ( TERMINSKE ) TRANSAKCIJE ..............................................................27 5.3. TRITE VALUTNIH OPCIJA .....................................................................................30 5.4. TRITE VALUTNIH FJUERSA ...............................................................................31

    6. VALUTNI ( DEVIZNI ) RIZIK ..............................................................................................32 TREI DEO

    DEVIZNI KURS .........................................................................................................................35

    7. POJAM DEVIZNOG KURSA .............................................................................................36

    8. TEORIJE FORMIRANJA DEVIZNOG KURSA ...................................................................37

    9. SISTEM FIKSNOG I FLUKTUIRAJUEG DEVIZNOG KURSA .........................................42

    10. JEDINSTVENI I VIESTRUKI DEVIZNI KURSEVI ..........................................................47 11. REALNI I RAVNOTENI DEVIZNI KURS ........................................................................48 12. PRAVILNO I NEPRAVILNO UKRTENI DEVIZNI KURSEVI ..........................................50 13. UTICAJ DEVIZNOG KURSA NA NOVANE TOKOVE U PREDUZEU .........................51

  • 4

    ETVRTI DEO

    KONVERTIBILNO I KLIRINKO POSLOVANJE .....................................................................54 14. KONVERTIBILNOST .......................................................................................................55

    14.1. Konvertibilnost dinara ................................................................................................57

    15. KLIRING ..........................................................................................................................60

    PETI DEO

    ISTORIJSKI OSVRT NA DEVIZNO TRITE JUGOSLAVIJE .................................................65 16. DEVIZNO TRITE U JUGOSLAVIJI DO 1973. GODINE ...............................................66 17. DEVIZNO TRITE U JUGOSLAVIJI OD 1973. DO KRAJA 1979. GODINE ..................67

    17.1. Funkcionisanje deviznog trita prema Zakonu o deviznom poslovanju iz 1972. godine ................................................................................................................................68

    17.2. Funkcionisanje deviznog trita prema Zakonu o deviznom poslovanju iz 1977. godine ................................................................................................................................69

    17.3. Ostvarivanje, sticanje i raspolaganje devizama .........................................................72 18. RAD JUGOSLOVENSKOG DEVIZNOG TRITA U PERIODU OD 1980. DO KRAJA 1985. GODINE ......................................................................................................................74

    18.1. Zakon o deviznom poslovanju koji je stupio na snagu 01. januara 1986. godine .......77 19. DEVIZNO TRITE JUGOSLAVIJE DEVEDESETIH GODINA .......................................80 20. PRAVNO REGULISANJE RADA DEVIZNOG TRITA ..................................................85

    ZAKLJUNA RAZMATRANJA ................................................................................................89

    ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..............................................................................................90

    LITERATURA ...........................................................................................................................93

    LITERATURA ........................................................................................................................94

  • 5

    UVODNA RAZMATRANJA

  • 6

    UVODNA RAZMATRANJA

    Devizni kurs je u svojoj istoriji prevalio dug put od isto raunsko tehnike kategorije ( valutnog pariteta ) do vanog instrumenta i indikatora makroekonomske politike. U zemljama tranzicije politika deviznog kursa je veoma znaajna jer je u tim zemljama devizni kurs jedan od najvanijih faktorskih cena koji se ne moe razmatrati izolovano, nezavisno od monetarne i fiskalne politike, kao to se ne moe razmatrati izvan konteksta tranzicije na globalizovanom svetskom tritu. Devizno trite bi mogli definisati kao sveukupnost sueljavanja ponude i tranje za devizama, gde pod devizama podrazumevamo svako potraivanje u stranoj valuti. Devizno trite moe da bude i sam bankarski aparat koji je angaovan na deviznim poslovima, a moe da bude i ire od toga ako se pretpostavi slobodan promet devizama izmeu prodavaca i kupaca koji nude, odnosno trae devize posredstvom banke, berze ili neposredno. Transakcije koje se odvijaju na deviznom tritu odreuju devizni kurs meu valutama, a on odreuje cenu kupovne strane robe i finansijskih instrumenata. Za neku stranu valutu bi se devizno trite sastojalo od svih banaka gde se ta valuta prodaje i kupuje, bez razlike gde se ono nalazi, jer je globalno i to 24 asa bez prestanka. Za nosioce ekonomske politike ono je osetljiv instrument koji registruje sve promene u zemlji i svetu. Sa deviznim tritima su povezana i nacionalna trita uz nacionalnu i nadnacionalnu valutnu politiku. Centralne banke su svugde u svetu najvaniji uesnici na finansijskim tritima, imaju regulatornu ulogu, i one su zaduene za monetarno - kreditnu politiku. Akcije centralnih banaka utiu na kamatnu stopu, koliinu kredita i novanu masu, to neposredno utie na finansijska trita, kao i celokupnu privredu.

    Trgovanje valutama ima veoma dugu istoriju i moe se pratiti unazad do drevnog Bliskog istoka i srednjeg veka kada su devize poele da poprimaju oblik nakon to su meunarodni trgovaki bankari smislili menice, koje su bile prenosive uplate koje su omoguile fleksibilnost i rast poslovanja devizama. Devizni kurs predstavlja jedan od najosetljivijih instrumenata ekonomske politike. Politika deviznog kursa svake zemlje u sebi sadri dva odnosa: odnos deviznog kursa prema svim drugim parametrima ekonomske politike, to predstavlja unutranju ekonomsko politiku komponentu politike deviznog kursa, i odnos nacionalne valute prema valutama drugih zemalja, to predstavlja intervalutarnu komponentu deviznog kursa.

    Devizni kurs je, u osnovi, cena jedne valute izraena u jedinicama druge valute. Ukoliko devizni kursevi ne bi postojali, ne bi bilo mogue preraunati meusobnu vrednost

  • 7

    razliitih valuta i ne bi postojalo meunarodno poslovanje. Ovo ujedno predstavlja i najvaniju funkciju deviznog kursa. Druga funkcija deviznog kursa je ta da devizni kurs slui da bi se meusobno uporeivale cene, dok je prema treoj funkciji jedan od najvanijih parametara u uspenoj alokaciji resursa. Devizni kurs ima vane funkcije: informativnu, alokativnu, redistributivnu i razvojnu. Promene deviznog kursa utiu na cene izvoza, na rentabilnost proizvodnje uvoznih supstituta, ali i na domae cene izvoznih dobara. Tako promena deviznog kursa utie na promene relativnih cena, pa samim tim i na redistribuciju nacionalnog dohotka, na realokaciju ekonomskih resursa i na tempo privrednog razvoja. Dejstva koja proizvodi devizni kurs mogu se ispoljiti na razne naine u pojedinim delovima ekonomskog sistema. Dok su u nekim delovima uinci poeljni i povoljni, u drugim mogu biti nepoeljni i tetni. Devizni kurs je kompleksan i viedimenzionalan, pa samim tim ne postoji jedinstveni kurs koji jednako dobro zadovoljava sve zahteve koji se pred njega postavljaju. On neposredno utie na iroku lepezu domaih cena, a posredno utie na sve cene.

    Jedan od osnovnih rizika kojima su izloene kompanije je devizni rizik. Da bi se taj rizik kontrolisao, neophodno je poznavati prirodu deviznih kurseva i valutnog rizika. Identifikovan valutni rizik treba najadekvatnijim raspoloivim sredstvima eliminisati, ili ga svesti na minimum.

    Upravljanje valutnim rizikom je jedan od kljunih faktora uspenosti poslovanja preduzea, kao i finansijskih institucija. U zemljama gde postoje vee fluktuacije devizog kursa, preduzea pokuavaju da se zatite od negativnih efekata deviznog kursa. To postiu korienjem kategorije terminskog d