Muškarci Žrtve Porodičnog Nasilja

  • Published on
    19-Jan-2016

  • View
    29

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

Mukarci rtve porodinog nasiljaStrunjaci iz Uprave za rodnu ravnopravnost upozoravaju da je porast nasilja u porodici u Srbiji veliki problem. Najmanje sedam odstomukaracau Srbijirtvesu zlostavljanja uporodici. U prvoj i jedinoj sigurnoj mukoj kui u upriji, zlostavljanim mukarcima daju smetaj i pravnu pomo. Duan Trifunovi iz muke sigurne kue Muka sigurnost kae da veliki broj ljudi trai pomo.Nasilje u porodici prema enama i deci je viegodinji problem koji Srbija pokuava da zakonima i edukacijama smanji. Ipak sve ee rtve porodinog nasilja su mukarci, iako se oni retko odluuju da to i prijave.U prvoj i jedinoj Sigurnoj mukoj kui na Balkanu, koja se nalazi u upriji, mukarci dobijaju pomo .Pomo koju mogu dobiti jeste pre svega u realnosti da saznaju u kakvom je stanju njihov problem, tj. ta je stvarno mogue, koliko e to trajati, kome treba i ta dostavljati u pisanoj verziji, koliko trokova ima ali i podneti realnost istih. Valja napomenuti da iste situacije nije mogue reavati na iste naine u razliitim gradovima iako je isti pravni sistem u Srbiji. Ako neto uspemo u apcu ne znai da emo i u Niu,Poarevcu,Jagodini. Najvanije je da prvih 3 dana tienik uspe da isprazni duu, prihvati razgovor i odustane od brojnih ideja i namera koje ne vode nikuda i tu nema reenja koje je mogue.Koji su razlozi zbog kojih najee mukarci budu rtve nasilja.Mukarci postaju rtve nasilja najee posle uspostavljanja sigurnog ekonomskog ivota ili pada standarda. Negde je to genetika koja prati i tatino nasilno ponaanje i njene majke i sve tako unazad ali je to ree.elja da se ivi kao u panskim serijama i turskim sapunicima tj. tuim uspenim ivotima jeste beanje od istine i realnosti to daje iluzije ena da bi mogla tako rastereena da ivi ali je mu kriv to je nesposoban ,nevaspitan,ne radi,seksualno je neaktivan. Omalovavaju ga u drutvu i pred decom, pred roacima i komijama, vreaju, gaaju raznim predmetima, ne spremaju hranu, ne peru ve, ucenjuju ga seksom, uporeuju negativno sa drugim.Koliko uspeno se moe dokazati da su mukarci rtve porodinog nasilja,da li je do sada bilo osuenih zlostavljaa.Imali smo dosta presuda u kojima su ene bile osuene za nasilje u porodici jo vie onih koje je bilo sramota da se pojave pred sudom kao i onih koji odustaju u toku sudskog procesa zbog srama, nespremnosti, pretnji, trgovine ljudima .Da li se deava da u Sigurnoj kui borave mukarci sa decom?Bilo je mukaraca sa decom ali na nivou od 5 %.Koliko uspeno mukarac moe da nastavi ivot kada dobije pomo od Sigurne muke kue.Oni koji prihvate na nain pristupa reavanju problema sa lakoom se vraaju u normalan ivot ali takvih je primera malo. Svaki drugi mukarac rtva nasilja u porodici se obino povede onim to im je lake i ako svesni da to nije mogue. elja da bude onako kako se voli a ne kako je mogue je uglavnom psihika vodilja .Ovo je civilizacijski problem , jer su ene lano ohrabrene dodatnim pravima a niko im ne kae da sada pored toga to moraju biti majke i supruge moraju istovremeno biti i menaderke, sudije, predsednice, novinarke Mnogo se pria a u stvarnosti kroz globalizaciju mnogo tereta nameu, ime se deca i suprug zapostavljaju, a imaju tek po jedno dete. U tom pojaanom anksioznom stanju dolazi do nasilja ena nad mukarcima koje je poelo od nasilja nad decom , preko njegovih roditelja do njih samih. To je poetak lavirinta iz koga ena nasilnik teko izlazi ali je ohrabrena drutvenim trenutkom da je sve popularnije biti razvedeni kree tim putem. Naa istraivanja kau da ak 90 % ena u razvodu i posle sudske presude ne daju suprugu da via decu. Mi naim lanovima tu pomaemo savetima kako da stignu do izvrenja da se sprovede presuda.Da li je praksa u svetu da postoje Sigurne muke kue?Sigurnih mukih kua ima u Meksiku, Kanadi, Japanumnogo nas je ljudi kontaktiralo iz raznih zemalja, a bili smo u svim svetskim tampanim ozbiljnijim medijima, kao i na BBC, CNN, Doje veleu.Ima li planova da se napravi jo neka Sigurna kua za mukarce u Srbiji?Raspad porodice je zapaen i izraen u hrianskom svetu, to je u mnogo manjim procentima kod drugih konfesija. Kako je sve vei broj onih koji se javljaju za pomo a sredstava ni od, dogovorili smo saradnju sa NVOSamohrani roditelji Srbije .Nova kua bi trebalo da bude u Mladenovcu, ali je uslovljena novanim mogunostima.Za Korene AntigonaSADR@AJPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3I TEORIJSKI DEO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111. Pojam nasiqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131. 1. Tipologija nasiqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131. 2. Nasiqe nad `enama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141. 3. Rasprostrawenost i vrste nasiqa nad `enama u porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151. 3. 1. Vrste nasiqa nad `enama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171. 4. Teorijska odre|ewa nasiqa u porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181. 4. 1. Psiholo{ki pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191. 4. 2. Sociolo{ki pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221. 4. 3. Ostala shvatawa o uzrocima nasiqa u porodici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231. 5. Karakteristike `rtava i po~inilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271. 5. 1. Za{to `ene trpe nasiqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281. 5. 2. Mitovi i ~iwenice o nasiqu nad `enama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321. 6. Posledice nasiqa nad `enama u porodici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331. 7. Institucionalni okvir i pravni standardi borbe protiv nasiqa nad `enama u porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342. Transakciona analiza osnovne postavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372. 1. Erik Bern i transakciona analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372. 2. Kqu~ne ideje transakcione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383. @ivotne pozicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434. Ego stawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474. 1. Funkcionalna analiza ego stawa (komunikacijski model) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494. 1. 1. Ego stawe Roditeq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 504. 1. 2. Ego stawe Odrasli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514. 1. 3. Ego stawe Dete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 524. 2. Prepoznavawe ego stawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544. 3. Kateksa ego stawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 544. 4. Prednosti i mane ego stawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555. Kontrazabrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576. Transakciona analiza i nasiqe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Mukarci kao rtve nasilja uporodiciKada priamo o nasilju u porodici esto u glavi imamo slike, ena u mesnicama, pretuene dece, ali retko se setimo naeg roeka ili prijatelja koji verovatno svakodnevno preivljava nasilje od svoje partnerke ili bliske enske osobe.Stereotip o nasilnim mukarcima i pasivnim enama onemoguio je mnogim mukarcima put do pomoi i podrke u svojoj okolini. Kako svi mi tako i mukarci preivljavaju nasilje u porodinom okruenju, teko opaaju sebe kao rtve i zato ostaju uskraeni za pomo.Kao i kod svih drugih vrstanasiljarazlikuju se psiholoko, fiziko u koje spada i seksualno. esto se kodfizikog nasiljapravi razlika izmeu dva tipa: benignog i tekog. U benigno nasilje se ubrajaju postupci poput gurkanja, amaranja, upkanja i slinih postupaka koje verovatno nee prouzrokovati ozbiljniji fiziki bol ili neku povredu. Teko nasilje za posledicu uvek ima ozbiljnije pfizike posledice, ali se u teko nasilje ubraja upotreba oruja (pitolji, noevi i slino) i jedan i drugi tip nasilja podleu sudskim kaznama.

Emocionalno odnosno psihiko nasiljeini ponaanje koje ima nameru da posrami, unizi, zastrai ili ponizidrugu osobu. Primeri se kreu od vikanja do uvreda ali i ograniavanja kontakta sa drugim ljudima (porodicom i prijateljima). Ovakva vrsta nasilja esto je praena fizikim nasiljem.ta statistika kae, ko su mukarci rtve nasilja:1. Mlai mukarci,2. Vanbrani partneri,3. Mukarci koji su u estom konfliktu i u drugim segmentima ivota (posao, prevoz),4. Oni koji su u procesu promene (smanjenje prihoda, gubljenje posla, prekovremeni rad i slino).5. Sa razliitim potekoama (razliiti stepeni i oblici invalidnosti ihendikep-a)Vano je napomenuti da stepen obrazovanja i visina prihoda nisu u neposrednoj vezi sa mogunou trpljenja nasilja. Pa tako i direktori mogu biti rtve nasilja od stane ena koliko i njihov zaposleni. Ono to je pak utvreno je da i rtve i nasilnici imaju zabeleennii nivosamopotovanja.

Vano je znati: Nesuglasice su sastavni deo svake bliske veze ipak sa besom, ljutnjom i krivicom morate se suoavati na vreme kako nebi dolo do psiholokog i/ili fizikog nasilja. Ako posumnjate da je neko Vama blizak trpi nasilje,pruite podrku. Pokuajte da ne osuujete tu osobu i jasno toj osobi stavite da znanja da nije sama i da situacija u kojoj se nalazi nije niti jedinstvena niti bezizlazna. Za sebe ili za drugepotraite profesionalnu (psiho-socijalnu)pomo onu koju obezbeuju psiholozi, porodini terapeuti i socijalni radnici (pozovite VaCentar za socijalni radi raspitajte se da li nude uslugu porodine terapije).Gde mukarac koji trpi nasilje moe nai pomo:

1. Policija prijavite svaku vrstu nasilja (ukoliko I ne bude dolo a zatvorske kazne nakon prvog sukoba, vano je da svaka povreda, bilo psihika bilo fizika ostane registrovana u policijskim dosijeima);2. Centar za Socijalni Rad (slobodno potraite podrku strunjaka, oni su duni da Vam pomognu);3. Prijatelji i rodbina (ne oklevajte da se poverite svojim prijateljima, iako ste mukarac, Vaa okolina sigurno sumnja kroz ta prolazite i verovatno Vam mogu i pomoi).4. Organizacije civilnog drutva(profesionalnu ali i svaku drugu vrstu pomoi mogu Vam pruiti i neponati poput svetenika lokanle crkve, humanitarnog radnika nekeorganizacijeI slino)Mukarce je stid da prijave da su rtve porodinog nasilja

Tanjug| 05. 02. 2012. - 13:03h | Komentara: 38BEOGRAD - Stid i bojazan da e biti obeleeni spreava rtve porodinog nasilja da to i prijave, rekli su danas sagovornici Tanjuga, napominjui da nema preciznih podataka koliki broj predstavnika "jaeg pola" trpi nasilje.Koordinatorka projekta "Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja" Tamara Petrovi ukazala je da je kako za ene, tako i za mukarce sramota da prijave nasilje koje se nad njima vri, posebno imajui u vidu rodne uloge i sterotipe.Navodei da porodino nasilje nad mukarcima svakako postoji u Srbiji, kao to postoji i u drugim zemljam, ona je istakla da je mukarce verovatno sramota i da im je teko da prijave da su rtve nasilja jer se plae ta e okolina da kae. Petrovi je istakla da mnoga istraivanja pokazuju da su ene u vie od 90 odsto sluajeva rtve nasilja, kao i da rezultati republikog Zavoda za statistiku za 2009. pokazuju da je od prijavljenih punoletnih lica samo 8,6 odsto ena vrilo nasilje. Da je stid uzrok to mukarci ne prijavljuju da su rtve nasilja smatra i psiholog Aleksandra Jovanovi Maar. - Zbog kulturolokih stavova, odnosno predrasuda da su mukarci jai, hrabriji i da imaju ulogu da kontroliu i budu hranioci porodice mukarci se stide i kriju da su rtve nasilja - rekla je Jovanovi Maar.Prema njenim reima, mukarci skrivaju, potiskuju i preutkuju da su rtve nasilja da ne bi bili podvrgnuti ruglu odnosno vreanju drugih.- Stid je jedno od najteih oseanja zato to vas vodi ka izolaciji, da se povuete i utite i da ne govorite drugima nita. To je razlog zbog koga se neprijavljuje problem i ne trai pomo - rekla je Jovanovi Maar.Predsednik nevladine organizacije "Muka sigurnost-sigurnost za sve" Duan Trifunovi kae da mukarci vrlo teko prijavljuju da su rtve porodinog nasilja i da se umesto njih to uglavnom ine njihove sestre ili majke.Strah da e biti obeleeni od strane drutva je glavni uzrok to mukarci ne prijavljuju da su rtve nasilja, smatra Trifunovi i podsea da je 2009. organizacija iji je predsednik u blizini uprije otvorila Sigurnu muku kuu koja pored krova nad glavom, ugroenim mukarcima prua pravnu i svaku drugu pomo.- Vie od 50 mukaraca do sada je bilo smeteno u Sigurnoj mukoj kui u kojoj ima nekoliko leajeva, a vie od 5.000 njih se javilo organizaciji Muka sigurnost sa eljom da im se pomogne na razliite naine - rekao je Trifunovi i dodao da pomo trae uglavnom mukarci starosti od 40 do 60 godina.B92Ipak sve ee rtve porodinog nasilja su mukarci, iako se oni retko odluuju da to i prijave.U prvoj i jedinoj Sigurnoj mukoj kui na Balkanu, koja se nalazi u upriji, zlostavljani mukarci dobijaju smetaj i pravne savete.Iako se smatra da su mukarci ti koji probleme u braku esto reavaju akom o sto, i neniji pol i te kako ume da nanese udarac. Ekonomista Duan Trifunovi iz uprije bio je rtva supruge godinama."Psihiko nasilje je poelo od samog zasnivalja braka, a posle roenja treeg deteta poelo je i fiziko. Guila me je jastukom i bojao sam se za ivot", pria Duan Trifunovi.

Slina je pria i njegovog imenjaka iz Jagodine, Duana Stojkovia.

"Posvaao sam se sa suprugom, okrenuo joj lea. Ona je skoila na mene i asom me udarila u slepoonicu. Nak...