Najbolja Hrana Za Mozak

  • Published on
    04-Apr-2018

  • View
    222

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

<ul><li><p>7/29/2019 Najbolja Hrana Za Mozak</p><p> 1/3</p><p>Unosite dovoljno vitamina B, C, D i E</p><p>Rezultati novih istraivanja pokazuju da stariji ljudi koji imaju veu koliinu ovih vitamina u krvi bolje</p><p>pamte i bre misle. Trebalo bi da vodite rauna o ishrani i konzumirate namirnice poput mesa, ribe,</p><p>jaja i mleka koje su bogate vitaminom B12, jer njegov nedostatak dovodi do problema sa</p><p>pamenjem. Takoe, izbegavajte prenu hranu poto ona sadri trans-masti koje usporavaju</p><p>kognitivne funkcije mozga i generalno njegov rad.</p><p>Reavajte "mozgalice"</p><p>Zgodna razbibriga, ukrtene rei ili sudoku npr. pomau nam da vebamo mozak. Jo je bolje ako</p><p>sebi zadate vremensko ogranienje da reite ukrtenicu, jer na taj nain dodatno podstiete</p><p>koncentraciju, brzinu razmiljanja i sposobnost efikasnog pronalaenja reenja. Takoe, redovno</p><p>uivanje u knjigama blagotvorno deluje na pamenje i rad mozga uopte.</p><p>etajte</p><p>Vebanje povoljno utie na pamenje, jer podstie pozitivne promene u radu mozga, ukljuujui</p><p>stvaranje novih veza izmeu nervnih elija i poboljava koncentraciju, to nam pomae da bolje</p><p>pamtimo i efikasnije reavamo probleme sa kojima se susreemo. Svakodnevna poluasovna etnja</p><p>brzim hodom smanjuje rizik od demencije u poznim godinama, jer pomae da se krvni pritisak i nivo</p><p>holesterola dre pod kontrolom. to je najbolje od svega, ak i ako nemate naviku da redovno</p><p>vebate poboljanje ete osetiti gotovo odmah.</p><p>prenos teksta iz blica. mada ja smatram da pre svega da bi covek bio dobro raspolozen i zdrav prihicki, treba da je ostvario</p><p>svoje potrebe, da je radostan sa ljudima pored sebe, itd. ali i hrana je bitna, pa evo:</p><p>Najbolja hrana za mozak</p><p>Oseate se umorno, iscrpljeno, malaksalo i istroeno, a hranite se zdravo i redovno koristite vitamine. Moda je problem u</p><p>tome to ne hrana koju unosite u organizam ne hrani va mozak. Svakog dana mozak uzme ak 25 procenata kalorija koje</p><p>hranom unesete u organizam. Zbog toga je veoma bitno da vodite rauna o namirnicama koje jedete, kako bi mozak dobro</p><p>funkcionisao. Ako se budete pridravali svih saveta, biete puni energije, oseaete se zdravije i biete mnogo bolje</p><p>raspoloeni.</p><p>Masti</p><p>Mnogi nutricionisti veruju da su upravo masti te koje kontroliu raspoloenje i hrane modane elije. Ipak, previe zasienih </p><p>masti moe da izazove zapuenje na aortama, to za posledicu ima bolest srca. Pri tome, ako je aorta u mozgu zapuena,</p><p>posledica toga moe da bude log.</p><p>Ipak imajte na umu da dnevni unos masti ne bi smeo da bude vei od 35 procenata tokom dana, kako savetuje Svetska</p><p>zdravstvena organizacija. takoe imajte na umu da postoje zdrave i nezdrave masti. Ove prve unosite u organizam, a ove</p></li><li><p>7/29/2019 Najbolja Hrana Za Mozak</p><p> 2/3</p><p>druge izbegavajte koliko god moete. U zdrave masti spadaju omega tri masne kiseline i polunezasiene masti, dok u masti</p><p>koje se ne preporuuju spadaju zasiene masti koje se najee nalaze u pohovanim jelima, kolaima, tortama, margarinu i</p><p>pitama od mesa.</p><p>Proteini</p><p>Proteini su veoma vani jer upravo oni prenose sve poruke mozgu. Mnogi neurotransmiteri su sainjeni od aminokiselina,</p><p>koji su sastavni deo proteina.</p><p>I ovde imajte na umu da ne treba preterivati. Dakle dovoljna vam je jedna porcija proteina u toku dana.</p><p>Najbolje bi bilo da je uzmete tokom doruka ili ruka.</p><p>Najbolja hrana za mozak</p><p>Masna riba - losos, sardine, plava riba, koja sadri omega tri masne kiseline, veoma je vana za funkcionisanje mozga, a</p><p>istraivanja su pokazala da jaaju koncentraciju i poveavaju budnost.</p><p>Zeleno lisnato povre - neka istraivanja su dokazala da ukoliko tokom dana pojedete od jedne do tri porcije zelenog povra</p><p>(kao to je spana, zelena salata) doi e do usporenja demencije.</p><p>Jaja - ovo je bogat izvor aminokiselina koji je potreban vaem mozgu da biste dobro pamtili.Pernata ivina - sadri tirosin koji mozak koristi za pravljenje dopamina i noradrenalina, vane neurotransmitere koji</p><p>poboljavaju koncentraciju i mentalnu budnost.</p><p>Soja - nedavna istraivanja pokazuju da isoflavoni (prirodni ostrogeni koje sadri ova biljka) mogu da imaju pozitivne efekte</p><p>na poboljanje memorije.</p><p>Jagode - Jagode takoe sadre dosta flavonoida koji poboljavaju memoriju.</p><p>Avokado -je bogat vitaminom E, koji je najvaniji vitamin za memoriju.</p><p>Jabuke - smatra se da sadre guercitin, koji pomae u spreavanju Alchajmerove bolesti.</p><p>Banane - su bogat izvor karbohidrata, a takoe podiu i nivo seratonina, koji se smatra odgovornim za dobro raspoloenje.</p><p>Golica - sadri elemente koji su od vitalnog znaaja za koncentraciju, budnost i motivaciju.</p><p>Crveno vino - u principu, najvie vam pomae da se opustite jer deluje kao dobar relaksant. Ovo vino je bogatoantioksidantima i flavonoidima, a skoranja istraivanja pokazuju da moe da sprei i Alchajmerovu bolest. </p><p>Maslinovo ulje -Ako u salatu dodate malo zdrave masti, to jest maslinovog ulja, pomoi ete vaim organima da apsorbuju</p><p>vie antioksidanata iz povra.</p><p>itarice - sadre vitamin B u dovoljnim koliinama koje su bitne za kognitivna dejstva mozga i memoriju.</p><p>Dijetetski proizvodi - sadre triptofan koji u telu oslobaa seratonin i kalcijum koji jaa kosti.</p><p>Lenici - sadre vitamin E koji usporava starenje elija mozga. Takoe su bogati nezasienim masnim kiselinama koje su</p><p>dobre za arterije i protok krvi.</p><p>Slatki krompir - Sadri betakaroten, pa je znaajan borac u borbi protiv slobodnih radikala.</p><p>est pravila kojih treba da se pridravate</p><p>Trudite se da imate pet obroka dnevno i da se u svakom od njih nae voe i povre.</p><p>Zamenite beli hleb, kolae, keks, smeim pirinem i slatkim krompirom.</p><p>Imajte u svakom obroku proteine, a crveno meso svedite na minimum. Dobri proteini su riba, jaja, mleveno meso, lenici,</p><p>tofu i dijetetski proizvodi.</p><p>Pijte dosta tenosti. Tenost pomae u apsorpciji vitamina i minerala, odrava hidrataciju i poveava koncentraciju. idealno</p><p>bi bilo ako biste unosili od est do osam aa tenosti dnevno. </p></li><li><p>7/29/2019 Najbolja Hrana Za Mozak</p><p> 3/3</p><p>Svake nedelje u barem jednom obroku pojedite ribu.</p><p>to se alkohola tie konzumirajte ga u preporuenim koliinama, to jest 14 promila za ene i 21 promil za mukarce. Pomoi</p><p>e vam da spavate bolje i galva e vam biti istija.</p><p>Wau, koliko pravila :</p><p>Ali skoro sve ovo to hrani mozak mora ba umjereno dase konzumira jer teti drugim organima. Nisam znala da je crveno</p><p>meso tetnije od plavog</p><p>A ta je golica?</p><p>okolada, odn. kakao, je neprevaziena u luenju seratonina. Postoje i udruenja zavisnika od okolade.</p><p>To je i jak antidepresiv.</p><p>Fosfor najvie hrani mozak. Ali u prevelikim koliinama negativno utie na rad srca i moe biti veoma opasan. </p><p>U malo namjernica ga ima, ako se ne varam, u velikim koliinama, pa je potrebno unositi ih ee. A ima ga i u tabletama</p><p>"Acutil fosforo". To esto studenti koriste za koncentraciju. Mislim da to nije tetno, ako ovjek ne moe unositi namjernice</p><p>koje imaju u sebi forsfor, jednu tabletu svakog drugog dana ili ponekad.</p><p>Ginko tablete su sada prilino zastupljene. Ima ih raznih vrsta, odn. za razliite namjene, od lijeenja nakon loga, preko</p><p>klimaksa, do ouvanja rada mozga. Je li neko probao?</p><p>On hrani indirektno mozak, koliko saznah, popravlja cirkulaciju, a time i dotok krvi u mozak zbog ega on bolje funkcionie.</p><p>Na biljnoj je bazi, ne teti drugim organima, ak i njima pomae. Zna li neko vie neto o tome...</p><p>U principu belo meso (piletina, riba) je najpovoljniji izbor. Crveno meso moe da ima prednosti za neke sportiste. Navodno</p><p>crvena vlakna su dua pa omoguavaju bolje rezultate u sportovima gde se trai dugotrajniji rad.</p><p>U mozgu se nalaze velike koliine holesterola. Interesantno je da ljudski organizam viak holesterola istresa na zidove vena i</p><p>arterija. Neke ivotinje kao make i psi mogu da razloe holesterol tokom varenja pa im nije tetno unoenje holesterola</p><p>hranom. Opet make i psi imaju daleko manji mozak. Gde prestaje nagrada a poine kazna?</p><p>Po nekim izvorima, za rad mozga, osim kiseonika, povoljno se pokazuje glukoza kao izvor energije. Zato se okolada esto</p><p>pominje kao dobar izbor pri veim intelektualnim naporima (ali ne preterujte!).</p><p>Neki kau da alkohol smanjuje krvni pritisak i proiruje krvne sudove. Pa, navodno ak i lekari preporuuju po neku aicu</p><p>rakije. Ako se posmatra sa stanovita odnosa gustine vode i alkohola onda takvo razmiljanje moe da ima osnova u fizikimprocesima. Problem je to se ne zna ta je to "po neka aica" pa je krajnji rezultat flaica a esto i flaa. Posebnu zbrku</p><p>unose i neki lekari koji se ne trezne.</p></li></ul>