Харун Хасани Горанске народне песме Јединство, Приштина 1987 Својим родитељима у знак сећања, поштовања и захвалности Прим. др Харун Хасани рођен је 1940. године у селу Бачка, у драгашкој општини. Гимназију је завршио у Пироту, стоматолошки факултет у Београду. Објавио је преко 35 стручних и научних радова из области стоматологије, социјалне медицине и организације здравствене службе. Као стоматолог-специјалиста и друштвено-политички активиста добио је бројна друштвена и стручна признања за посебан допринос развоју здравствене заштите у општини и шире. Један је од првих лекара који се вратио у свој завичај (1965). Од тада се не само бринуо и залагао за успешно лечење својих пацијената, већ је и упоредо радио на прикупљању и сређивању библиографске грађе о Гори и сакупљању народних умотворина из овог краја који заокружује овом збирком горанске народне поезије. Од 1999. живи у Београду. Садржај • • Предговор Горанске народне песме o o o o o o o o o o Печалбарске песме Љубавне песме Породичне песме Обредне песме (ђурђевданске песме пролећу) Песме о раду Родољубиве песме Успаванке, брзалице Баладе и друге песме Обичајне песме (свадбарске) Шаљиве песме • • Казивачи песама Речник мање познатих речи Предговор Богатство и разноврсност горанске народне поезије привукли су пажњу бројних научника, фолклориста из земље и иностранства, који су несумњиво дали драгоцен допринос на прикупљању и проучавању овог усменог стваралаштва. На жалост, сва су она била парцијална. Већег научноистраживачког пројекта на сакупљању обилне фолклорне грађе до сада није било на овом локалитету. Полазећи од чињенице да народна поезија увек одражава ону националну средину у којој је створена и чија је својина и производ, више година пратио сам горански фолклор, слушао и записивао сваку нову песму или варијанту, увек када сам био у прилици да то учиним. Како је расло моје интересовање за овај вид народног стваралаштва, запазио сам да се ради о огромном народном благу, чијих вредности и димензија нисмо били свесни ни ми сами Горанци. Можда је и то један од разлога да се до сада нико није прихватио овог веома сложеног, али за науку изузетно важног посла. Стотину најразличитијих песама снимио сам на магнетофонској траци приликом разних пригодних, обредних и других свечаности и весеља, понекад од даровитих интерпретатора, љубитеља горанске народне песме, у тренуцима њиховог посебног расположења. Ове су песме, верујем, у поетском, мелодијском и садржајном смислу најраскошније, јер приликом њихове изведбе долази максимално до изражаја креативни однос интерпретатора према фолклорном делу. Овај начин рада завршавао се, углавном, регистровањем оних песама, односно варијанти које су у "оптицају", односно које се најчешће певају. Рекло би се, оне које су најчешће у "употреби", иако се овде ради о слободном, невезаном, усменом стваралаштву. Да бих дошао до старих горанских песама, да бих завршио оне које сам забележио у фрагментима, као и оне горанске народне песме које се певају, махом, у кругу породице, морао сам да круг сарадника проширим. Потребна ми је била шира помоћ и сарадња, како бих могао да дођем до што аутентичнијег фолклорног материјала. У томе су узели учешће преко хиљаду ученика старијих разреда основних школа са подручја Горе и преко двадесет наставника и професора. Свима њима, као и директорима школа, овом приликом изражавам искрену захвалност. Ученици, као сакупљачи горанског народног стваралаштва, вредно су записивали песме на, за ову прилику посебно припремљеном анкетном листу, од најстаријих чланова у породици. У многим школама су наставници књижевности и матерњег језика, први пут до сада, посветили часове наставе усменој горанској народној поезији, са циљем ла се утврди колико она живи код најмлађих, тако да се ови млади истраживачи народног блага појављују и као казивачи народних умотворина. Сакупља смо фолклорну грађу од поетски надарених људи, обично од старијих жена. Уз помоћ просветних радника на селу и других сарадника, забележио сам веома старе песме и то у архаичном облику, поготову када се ради о баладама, које су баке у дугим зимским ноћима казивале унуцима. Млађим генерацијама су све мање доступне ове песме, што доводи до постепеног одумирања овог жанра усменог народног стваралаштва. Несумњива је помоћ и мојих пацијената да многе песме добију потпунију садржину и композицију. На овај начин је прикупљен веома обилан фолклорни материјал (песме, загонетке, пословице, прикашке и др.). Предмет мог интересовања била је, углавном, горанска народна песма. После брижљиве селекције, објављујемо оне које нам се чине да су најкарактеристичније, најбогатије. Већина њих се презентирају јавности по први пут. Објављујемо и неке од бројних варијанти, да би се истакао креативни однос народног певача према фолклорном стваралаштву (у књизи су варијанте означене римским нумерама). У науци о фолклору су познате варијанте "као поетске творевине које произилазе од усмене трансмисије народног стваралаштва", тако да су различите креативне способности уткане у интерпретирању народне песме. У нашем случају, слободно можемо рећи да постоји онолико варијаната колико има певача. С правом се наглашава да су "горанске девојке у стању да у сваком тренутку спевају нову песму на стару мелодију". Горанска народна песма до данашњих дана остала је слободна, и даље није фиксирана за одређену верзију, иако се један број ових песама налази на грамофонским плочама и магнетофонским тракама. Ово даје могућност за сагледавање и праћење даљег развоја горанске поезије у данашње време. Горанска народна поезија, као значајно културно и књижевно наследство, присутна је и у данашњем животу Горанаца у оном обиму колико може да егзистира овај вид усменог народног стваралаштва у руралној средини у време савремених медија и комуникација. На жалост део тога постепено нестаје, изумире, заједно са нестајањем старијих покољења. Горанци су веома одани свом говору песми и својим обичајима, те су се многе песме одржале у архаичном облику до данас. По речима једног од првих прикупљача фолклорног блага на овом подручју, овде је асимилирано певачко благо са читавог Балкана. Горанци печалбари не само да су доносили у свој крај силан певачки материјал , него су му давали нови с мисао и своју идејно- уметничку димензију . Данас у горанској народној поезији преовлађују лирске и баладне песме, које посебно задивљују поетском лепотом, језичким богатством и садржајем. Она је, уопште узевши, строго реалистичка, везана за време, место, људе мотиве и догађаје у Гори. Ређе ван ње. Класификација која је овде дата има условни карактер а има за циљ да упути читаоца у структуру и разноврсност горанске поезије. Овде су представљене лирске песме и баладе, које се најчешће јављају као љубавне, обичајно- обредне, печалбарске, хумористичко- сатиричне, или као успаванке и брзалице. Сликовитост и емоционалност су основни елементи горанске народне песме. Да би то постигао, народни певач стваралачки користи сва традиционална стилска изражајна средства: епитет, компарацију, метафору, хиперболу, персонификацију, симболику, алегорију и др. О карактеристикама појединих песама овде неће бити говора. Напомињем само толико да је и у горанској поезији присутна балада као лирско епска творевина, где су мотиви повезани са митолошко фантастичним појавама. Међу најстарије мотиве може да се уброји метаморфоза (претварање мајке у кукавицу, а сестру у ластавицу) за мртвим сином братом. Присутна је и општа балканска тема подношења људске жртве новој грађевини. Циљ овог обимног сакупљачког посла био је, пре свега, да се већи део овог фолклорног блага нађе на једном месту, да се региструју многе старе песме и извуку из заборава, да се јавности презентује богато народно стваралаштво Горанаца, са жељом да то, уједно, буде изазов за будућа истраживања (етномузиколошка, филолошка и др) и да се они који, који су са скепсом и ниподаштавањем гледали на овај посао, увере у фолклорни потенцијал Горе. Трудио сам се да што аутентичније региструјем сваку песму, да потпуно сачувам говор казивача, задржавајући његову изворност. Уважавао сам сва очигледна варирања у говору у зависности у коме су од 17 горанских насеља записане или снимљене. При редакцији текста моја интервенција се, у највећој мери, сводила на то да се сачувају све форме и особености овог богатог и аутентичног фолклора, исказаног, иначе, у једном специфичном облику, говорном и писаном српскохрватског језика. Због рационалности текста нису штампане, иначе, богате интерполације, рефрени и др., али то не нарушава при чом основну структуру и ритмику песме. За остваривање ове збирке горанских народних песама заслуга не припада само аутору, већ и свима онима који су на било који начин помогли да се прикупи ово народно благо и да ова књига угледа светлост дана. Иако им имена нису могла бити овде наведена, аутор им остаје дубоко захвалан на несебичној помоћи, разумевању и подршци. У индексу казивача нису могла бити обухваћена сва имена, већ само она која би била од користи будућим истраживачима (пре свега, етномузиколозима) као даљи извор фолклорних информација. Пријатно ми је задовољство да се најтоплије захвалим другу Михаилу Звицеру, бившем директору НИРО "Јединство" у Приштини и његовим најближим сарадницима на разумевању, сугестијама, подршци и залагању да се овај пројекат реализује у овој познатој косовској издавачкој кући. Посебно се захваљујем другу Бехадину Ахмету на корисним стручним саветима утоку рада на овом пројекту и пријатељској помоћи. Породична топлина супруге и деце, њихово разумевање и подршка, посебан су допринос да истрајем у овом послу. Враћајући се вредностима које је наш човек вековима стварао под врло специфичним околностима нека ово буде конкретан допринос да се ова оаза на Балкану извуче из анонимности, што је морално право и обавеза савременика, поготову Горанаца. У мери у којој ће ово дело допринети већем сазнању о богатству народног стваралаштва Горанаца, вратиће ми се део надокнаде за напоран и дугогодишњи рад да се оно презентира јавности. Пошто је ово прва збирка горанских народних песама, са захвалношћу ћу примити све сугестије, мишљења, критике, пре свега од мојих. сународника, љубитеља горанске народне песме и научних радника који се баве овом проблематиком, како би, евентуално, следеће издање било богатије и потпуније. Прим. др Харун Хасани Печалбарске песме 1 Наврвеа, кузум Нурке, гурбетчие гурбетчие, кузум Нурке, кавалчани. Иди прашај, бабо море, за Ашима аљ' ми иде, бабо море, Ашим ћаја? Ашим ћаја, Нурке ћерко, ти останау во Кавала, Нурке ћерко, во апсана, ти нарачау, Нурке ћерко, Ашим ћаја да разредиш, Нурке ћерко, ред дукати, да расплетеш голем комар, голем комар, Нурке ћерко, од шест гроша да ђе пратиш, Нурке ћерко, во Кавала, Нурке ћерко, во апсана да го пуштет, Нурке ћерко, Ашим ћаја. Та не слушај, кузум Нурке, бабо шо кажује шо кажује, бабо шо ти вели ајде да се, кузум Нурке, напромениш: да илезеш, кузум Нурке, више село да завртеш тешко оро да те виђи, кузум Нурке, Ејуп Бенго Ејуп Бенго, капетанче. Паросај го, кузум Нурке, Ашим ћаја, нека седи во Кавала, во апсана засакај го, кузум Нурке, Ејуп Бенга. Ће продавам пристапа промена, ће продавам на себе шо имам, ја ће чекам мујего Ашим ћаја дур ми дојде од Кавала, дур илезе од пуста апсана! 2 Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме, Нурка те чека, мати ти се стега. Не јдем, Мусо, не јдем бе шуро, на низам ће идем, резиф ће ме земе. Мати ће ти илезе, Абаз бе зеће, на Горње гробишта да пречека младе гурбетчије од прва година, да ге праша да л'ће дома да идеш. Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме, не тије до низам, не тије до резиф. току пусте паре немаш си ге издавав ке шо не требало. Паре ће ти дадем, резиф не ти тражим, коња ће ти купим, пешки да не идеш, само дома. Абаз бе зеће, дома да идеме. Нурка изоткала срмена промена, тебе чека не га полазила. Нека га полази, нека ме не чека, Мусо бе шуро, на низам ће идем, на ти паре Нурки да га дадеш, за мене да ти кажеш. 3 Р ано ме испрати, мајчице мила муа, на гурбет да идем, о, мила мајчице, од седом године. паре да ћарујем, мајчице мила, измећар да бидем. Пишаница била, богуано, јетим да останеш, мило материно, јетим без бабета. Ка ће легнем, богуано, све на тебе мислим, мило богуано, во сон те виђујем. Све твује другари, богуано, дома издојдоа, издојдоа, мило материно, дејке извађаа, дејке извађаа, богуано, и се оженија.. Не се стегај, мило материно, дејка ти сом нашламило материно, дејка најпристала, ка ће дојдеш, богуано, свадба ће напрајме све ти мати, мило материно, тебе уготвила. 4 Ko ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка нијена, ка кукајца, море Асан, желајечи, градне свзе, море Асан, турајечи? Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај, со ручице, море Асан, к'носане, јоште тељој, Асан море, манестечке? Слушај мене, Асан море, што ти велим: Остај гурбет, Асан море, дојди дома, три недеље, море Асан, пред Ђурђевден!" 5 II Kа ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка кукајца, желејећи, море Асан, свзе турајећи, во Габројца, море Асан, тебе мааећи, со две деца, море Аран, во нараче? Не ли ти се, море Асан, нажаљује, ка ге остај, море Асан, дечицава? Ће ти пратим, море Асан, шарка книга, шарка книга, море Асан, ем жалосна. Ће га пујеш море, Асан, и ће желаш, и другари, море Асан, ће ражелаш. Ка ме остај, Асан море, нели знајеш, со пет кила, Асан мое, потрепчинке! Сви путници, море Асан, издојдоа, ти нема си, море Асан, да ми дојдеш, во година, море Асан, ће летујеш. 6 III Ће те молим, море Мемет, да ми пишаш, шарка книга, море Мемет, Асан- гурбетчији, да му кажем, Мемет море, да ми дојде, да ми дојде, Асан гурбетчија, да не летује. три недеље, море Мемет, пред Ђурђевден: .,Ка ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка кукајца, со ручице, море Асан, к'носане, к'носане, море Асан, колчосане, со веђице, море Асан, чатмојсане, сама јена, море Асан, желајечи, руке в медра, Асан море, свзе турајечи? Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај, јоште пика, море Асан, небришена". 7 I Ено ге. дадо. идет путници Барбула га поцрнеле. Барбула, дадо душа удрила, грозјојна и леблебијојна фрљаје, дадо, пушке мартини да чујет, дадо, дејке дадене, дадене и недадене, дадо, и вогодишне. дадо, манесте да извадет руо срмено со голем мерак, дадо, ткаено; да чујет мајке старице, да стајет, дадо, грне путничко со гра и месо сушено. 8 II У дрила, мајко, душа летојна, летојна, мајко, и пролетојна ено ге, мајко, идет путници, фрљаје, мајко, пушке мавзерке да чујет, мајко, дејке дадене и годишнице манестеда турет, мајко, зимске кожуфи, да наврет, мајко, летње колсузи, да удрет, мајко, пика во чело, путници, мајко, да пречекаје, путници, мајко, сви летуанци. 9 Врнајчица, мајчице, ситно врне, пиличича, дадице, ситно пујет за путници, мајчице, све кажујет. Сви путници, мајчице, издојдоа, дадице, издојдоа, а наш путник, мајчице, не ни дојде. Шо ми фалиш, мајчице, летуачка сом облекла, мајчице, срмалије, сом ге ткала с' голем мерак, бош ће дојде, дадице, за Ђурђевден; он остана, дадо, да летује, да летује, мајчице, паре да чарује! Да сом вода, дадице, би истекла, да сом огин би изгорела, да сом пиле, дадице, би летнало, пуста младост, дадице, не се трпиовја дертој, мајчице, не се трпет, дадице, не се трпет. 10 У тре ће идем млогу далеко, млогу далеко во туђа земна, во туђа земна, во туђ мемлечет на пусти гурбет, за пусте паре. Ће се одвој'м од родбина, од фамилија, од мила мајка и од бабета, ка ће се одвој'м од карасевда' и ситен ћелеч. Кога се двојме од луде деца, уста ми збори, среце ми гори. Ах мори мајко и мили бабо, ми сте пратиле на пусти гурбет, ми сте пратиле за пусте паре. Сви работаме со стра во срце, да ли ће најдеме шо сме остајлебабета и мајка, браћа и сестре, деца и жена и цела родбина. 11 Јено сабаале срце ме заболи. срце ме заболи - на гурбет ће идем. Ја не жалим, мајко, на гурбет шо ћ'идем па не жалим, мајко, ни брата не сестра нити жалим, мајко, мој'то младо либе, току жалим, мајко, тебе ка ће остајемми си стара. мајко, стара бовникава. Ја ка ће се вратим, да ли ће те најдем, да ли ће те најдем. жива да ми бидеш. 12 Цев ден на ноге, од свакого поник, на вас мислимтија ми дава кувет, да све овја претрпим, гурбетлак да издржим, ке вас да се вратим, со вас да се орадујем. Од работа утепан, сам во одаја седим и месечина прашујем: - А ми виђујеш оца и матере, жена, деца шо ми работаје, а се здраве, а се живе одамно никаков абер немам? 13 Забејнау Стојан, побејнау, за млогу дома не дошоуза девет пусте године. Чаруау. Стојан печалиу иљаду овце моузнице, пет стотин' брава калеша, дваесет коњи самарне и десет коњи седлане. Бисађе паре насипау, па трнау дома да иде. Ка влезе во свује село, љуба га најде на чешма по шести га прстен пропознау манеста шо га даруау прв ден на гурбет ка ошоу. - Манесто. кузум невесто. да ли има конак во село ели има бела меана, јен вечер ја да ноћевам, ноћевам и да вечерам? - Овчаре, млади бећаре, чекај да прашам свекрва. - Нанице, мила свекрво, једен ме овчар прашује: "Да ли има конак во село ели има бела меана, једен да вечер ноћева, једен да вечер вечера?" - Манесто, кузум невесто, иди го викни, ћеде је и наш је Стојан вуаће. Стојан ги Стоји говори: - Манесто, кузум невесто, ка ми дадоте већера и ми послате постеља. еште да дојеш ће мене, зајено да преспијеме. Длге го путој запреле, благе го дремће ватија. Ка му виделе бисађе, свекрва вели манести: - Манесто, кузум невесто, уготви остра сећира, ка ће го дремка превари, руса му глава пресечи. Чукаје овчари, викаје: - Ћеде је Стојан, наш Стојан, ће ће му трла праиме, ће ће му овце моуземе, ће ће му ведра ставаме? - Манесто, пуста невесто, та што сме чудо напрајле, Стојана сме утепале! 14 Сви путници, даде, издојдоа, а наш путник, даде, нема ни го, ни остана, даде, да летује, летуачка, даде, три године. Ја не жалим. даде, летуачка, току желим, даде, тел ситарка, ми остана, даде, нестајена; ја не жалим, даде, летуачка, току жалим, даде, шар постеља, ми остана даде, непослана. 15 Сви путници, даде, издојдоа, а наш путник, даде, не ни дојде, ни останаф, даде, да летује, да летује, бабо, паре да ћарује. Ће ни дојде, даде, по Ђурђевден, по Ђурђевден, даде, две недеље; ће ми купи, даде, тељ ситарче, тељ ситарче, даде, манестечко; ће ме мужи, даде, по Ђурђевден, по Ђурђевден, даде, пет недељесо тупани и големе сватои, ће ме испраћаје, даде, сви бећари, сви бећари, даде, Бачковчани. 16 Оре, Туре, Туре грајанина, више тебе град ти гори. Нека гори, пусти да остане: три лета сом летуало, три зиме сом ге зимуало. Првото лето- за убавого коња, друго лето- за убав алтипатлак, трећи лето - за убава дејка. Ми дадоа коња јааного, ми дадоа носен алтипатлак, ми дадоа љуба обљубена. Нека гори, све нека изгоре. 17 Нарачује, кара Фатма, порачује по низами, кара Фатма, по Бројани. "Ка што знаје, дели- Амзо, нека дојде. кара Фатма, дели- Амзи му се омужила во Рамадана, кара Фатма, во Карамана". Ка наврве, дели Амзо, на Муриџа, само јено, дели Амзо, ка нијено, без џепана и пушка маузерка, само алтипатлак и он без фишеци да утепа, дели Амзо, стара мајка стара мајка, дели Амзо, Умбиница и Авиза сестра даденица они му га напраја оваја дубара. 18 II Нарачала кара Фатма, порачала, по Бројани, кара Фатма, по низами. "Ка што знаје, дели Амзо нека дојде, две недеље, дели Амзо, по Ђурђејен, шест месеци, дели Амзо, по Митроен. Дели- Амзи му се Фатма омужила, две недеље, кара Фатма, по Ђурђејен, за Рамадана, кара Фатма, Ђурђујего". Ка наврве дели Амзо на Муриђа, само јено, дели Амзо, ка нијено, без џепане и пушка маузерка, само алтипатлак и он без фишеци, да утепа, дели Амзо, стара мајка, стара мајка Умбиница, и Авиза, сестра даденица. 19 Ми илегла, мајка Абазова, на горна Муриџа да пречека, мајка Абазова, младе гурбетчије: - А сте дошле, младе гурбетчије, Абаз а ми иде? - Абаз не ти иде, мајко Абазова, он ће ти летује, Абаз ће летује, мајко Абазова, паре ће ћарује. Ти нарачав, мајко Абазова, дејка да му вађаш. Дојде време, младе гирбетчије, на гурбет ће идет ге испраћа, мајка Абазова, сину нарачује: - Абазу речите, младе гурбетчије, дома нека дојде, дома нека дојде, дејка му сом нашла, дејка му сом нашла, дејка најпристала, дејка најпристала, мито да не плаћа. 20 Манесто, горски трндафиљ, синојка ти дојде од гурбет и прва маана ти најде. - Асане, дилбер стопане, прва маана кажи шо ми је. - Манесто, горски трндафиљ, постеља ти најде послана, послана, мори, и расфрљана. - Асане, дилбер стопане. твује деца ти га послале, послале и расфрљале, Асане, дилбер стопане, за тебе сом га послала, сом чула да ће ми дојдеш. - Манесто, горски трндафиљ, и друга маана ти најде: ја кога дојде од гурбет, лицето ти беше јако шарено, за кого си го, мори, шарила, шарила и црвенила? - Асане, дилбер стопане, за тебе сом го шарила, шарила и црвенила, сом чула да ће да доођаш. - Манесто, горски трндафиљ, и трећа маана ти најде: ја кога дојде од гурбет, цев ноћ ти ламба гореше, ја кога влезе во одаја, на таван кого качеше? - Асане, дилбер стопане, чини ми што ће ми чиниш, он ми је први гледаник. 21 Му сом ткала, даде, беле клашне, бож ће дојде за Ђурђевден, да му шијем, даде, бев беневрек, он остана да летује, пусте паре да ћарује. Му сом ткало, даде, шарен пуас, да го носи ка ће се промена, он останав да летује, буљук овце ће купује. Му напиша, даде, шарка книга да га чита и да жела, да се стемни, да се не раздени, ка што знаје дома нека дојде. 22 Оседлај, мамо, коња доријаће идем јако далеко, ће идем девет денои, ће седим девет године, на десетата ће дојдем. Ће ти нарачам, порачам, одаја да ми намажеш, постеља да ми постељеш, ламбе да ми упалиш, па да ми л'сне одаја. ка манестина ситарка. Не му помина година, брго се назач вратило, во ненамажена одаја во непослана постеља, во ламбе неупаљене. 23 I Aјде врати глава, пољај ка навамо, ајде слушај, слушај, слушај шо ти велим: - Све твује другари дома издојдоа, а тебе те нема дома да ми дојдеш. Њиве ти уздреле, р'жој попанале, сама сом ге жњела, сама врзуала. Дете сом родила међу две копице, име му сом стајла: Алија жетварче, Алија жетварче, ем самоврзуавче. 24 II Елај, Јано, елај бе стоко, шо високо растеш и високо гледаш, да не го загледаш, Јано, бе стоко, мујего гурбетчија, кажи му, Јано бе стоко, дома нека дојде, р'жој му уздреле и му попанале. Сама сом ге жнела ем сама врзуала, во попрач сом лежала, со негуе другари, сом лежала боса распашана, гола и гологлава. Дете сом родила међу два р'жоји, међу две копице; никој не ми дошоу, никој не ме пољау, ориз не ми донеу, ни неће приганице со мед настранце сом го назуала Алија жетварче, Алија врзуаљче. 25 Арифко дејко, мори, убава, Арифко дејко, мори, пристала, та што ти реко синојка: вутре да станеш порано, да стегнеш врвке, опенка и горнесевске чорапе, ти да ме мене испратиш, до високата Ђуђојца; тује ће алаф напрајме, тује ће беса врземе: ти да ме чекаш, Арифко, дур да ти дојдем од гурбет, ја ће ти паре ћарујем, ти да ми ћилим изоткаш и тебе прилстала промена. 26 I Мело, мело, зебур Јанче, мело и желало; го загледау, зебур Јанче, прв' гледаник: - Та што желаш, зебур Јанче, што ми соузе рониш? - Сом видела, Али- аго, два лоши сонои: река Бистрица, Али- аго, зо дворој ми влегла, зид ми го поткопала, звезда Деница во скут ми панала скут ми го насипала. Да л'мене ме сакаш, Али- аго, ил' друга ће зимаш? Све другачице, Али- аго, ми се измужиле челеч учинилеја сирота за тебе остана, тебе чекајећи од гурбет да дојдеш, за тебе остана до сега немужена. 27 II Мело, мело Себуранче два равни дворои, мело, мело Себуранче, мело и желало, мело, мело Себуранче два равни дворои, со метличе- корној босиљкуе, со лопатиче- мермерно плочиче. Го загледа Себуранче нејзин прв гледаник, лудо дете, ага Али- ага, па го прашује Али бећар Себуранче: - Шо ми метеш, Себуранче, шо ми соузе рониш, соузе ка градушка? - Сом сонуало, Али- аго, двалоши сонои: звезда Деница во скут ми панала, скут ми го насипала; река Бистрица кућа ни поткопала, во дворој ни влегла и ни зела, Али- аго, бабета и матере! Шо се овја, Али- аго, два лоша сонои, да л'мене ће тураш ил' друга ће зимаш? - Ни тебе те турам, Себуранче, па ни друга зимам, двајца Влајни дома ни дојдоа, со џока белого и коња дорија, да ме поиспратиш, Себуранче, до тетоске дервени, ја ће ти идем далек на далеко, Себуранче, во града Стамбола. 28 III Мело, мело Себуанче два равни дворои, Себуанче.два равни дворои, мело, мело Себуанче, мело и желало. - Што ми метеш, Себуанче, што ми свзе рониш? - Сом видела, Али- аго, два лоши сонои, јен за тебе, Али- аго, а једен за мене: звезда Деница во скут ми панала, скут ми го насипала; река Бистрица во дворој ни влегла, кућа ни поткопала; змија со две главе во кућа ни влегла. Да ли ће ме тураш, Али- аго, ел' на гурбет ћ идеш? - Не те турам, Себуанче, на гурбет ће идем, уготвисе, Себуанче, да ме поиспратиш, да ме поиспратиш, Себуанче, до тетоскедервени, до тује Себуанче, на умот да бидеш, тује ка ће заминем, Себуанче, умот да пресечеш, ја отиде, Себуанче, далек на далеко, далек на далеко на пусти гурбет. 29 I Еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо, дечке ногаице и бела скутача, еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо, дечке плетенице? - Еште ће ђи носим, Имере бе брате, дур да жива бидем, дур да век векујем, ја ће чекам, Имере бе брате, Саита бећара. Саит ошоу, Имере бе брате, на црна низама, на црна низама од девет године. - Од Саита, Ибо, чак'р Ибо, шарка книга дошла, во каве га читаље: Саита бећара, Ибо, чак'р Ибо, Скопје го виделе, на пампур ка јанау, за Бабаешћија ти ошоу. Гледај омужи се, Ибо бе сестро, за Усен Бајмака. - Пусте останале, Имере бе брате, едренске пампури, шо ни онесоа Саита бећара, Саита бећара, брате, првого гледаника. - Ја не се мужим, Имере бе брате, век ће векујем, ја не го зимам, бе брате, Усена Бајмака, век ће векујем, Имере бе брате, Саита ће чекам. 30 II Јоште ли ге носиш, Ибо, чакар Ибо, дечке ногаице и бела скутача? - Ће ге носим, Имере бе брате, дур да жива бидем, дур да век векујем, ће го чекам, Имере бре брате, Саита бећара, првого гледаника. - Саита бећара, Ибо, чакар Ибо, Скопје го виделе, на пампур ка јанав. - Пусте останале, Имере бе брате, едренске пампури, шо ми онесоа, Имере бе брате, Саита бећара, брате, првого гледаника. Нарачала, кара Фатама, порачала, по грајани, кара Фатма, по Бројани, по Бројани, кара Фатма, по низами: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, ниве му се, дели Амзи, неоране, башће му се, дели- Амзи, некопане, беле руке ги, кара Фатми. испуцале држеећи, кара Фатма, тешко рало; тенке рила ги, кара Фатми, испуцале ка ми пила, кара Фатма, нички вода, ка имала, кара Фатма, голем с'клет". Ка ће дојде, дели Амзо, шо ће дојде, кара Фатма јена ка нијена, бовна лежи, кара Фатма, на постеља. 31 II Нарачала, кара Фатма, порачала, по Бројани, кара Фатма, по низами: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, ниве му се, дели Амзо, пред Ђурђевден. Ако дојде, дели Амзо, пред Ђурђевден, ће га најде, кара Фатма, во јелече, во јелече, кара Фатма, и бела скутача, ако дојде, дели Амзо, по Ђурђевден, ће га хајде, кара Фатма, во терлиђе". 32 II Нарачала, кара Фатма, порачала: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, три недеље, дели Амзо, пред Ђурђевден, тога дејке, дели Амзо, се давает". Амзо дојде, кара Фатми, две недеље, две недеље, кара Фатми, по Ђурђевден. Му се дала, дели Амзи, кара Фатма, за другого, кара Фатма, прв комшија. 33 Ој море, курто будала, замина време пристао, ни дојде работен вакат. Куртенце, курто будала, седи се чуди зејнепа, ка ће га бере летојна, ти си далеко од мене, во тоја туђи мемлечет. Ој море, куртр будала, сама зејнепа је асланка, сама ће бере летојна, ће ге ливађе спластује и њиве ће ге испожње. Ој море, курто будала ти дојди да ге пренесеш и да ге њиве овршиш, тија се мушке работе. 35 Курто, ле курто будала, собери прано, непрано, тебе те чека зејнепе, за Ђурен дома да дојдеш, зејнепа да га рашеташ, во тија равне ливађе, да пије вода студена, да јаде леп и сирење, да биде тенка и висока, да биде бела и црвена. 36. Куртенце, курто будала. потерај пампур за вамо, собери прано, непрано, крпено и некрпено, па трни дома да дојдеш, летничке паре ге нејћем, зајено ће работаме, поарно ће поминеме. 37 Куртенце, курто будала, угурала, курто, сирома, угур да ти се, курто, угоди, поарна срећа да сретнеш, поарна и поубава. За Ђурен дома да дојдеш, курто, летуачке паре ге нејћем, с' помало, курто, ће поминеме, зајено, курто, ће работаме, ја и ти, курто, рука под рука, душмани, курто, да испуцаје, душмани, курто, твује и мује. 38 Куртенце, курто будала, ситна ти, курто, роса зароси, путишта ти се, курто, кажујет Ај угурала, курто, натамо, угур да ти се угоди ка угодена погача, шо га месила зејнепа. Ради работај не седи, не подопирај ћушина, курто, ће ти се смијет, море, дружина, не слушај, курто, туђе умои, умои, курто, кућа тураје, после ти сеир, курто, гледаје, Не бротај, курто, не гатај, за вамо да не гајљујеш, ја и ти ће се земеме, душмани да испуцаје. 39 Ој море, курто будала, зејнепа, гајле гајљује, ка си синојка поминау, шо си синојка вечерау? - Синојка ти сом вечерау неслан, неварен бакрдан, во покроец сом го исипау. Курто будала сирома, од Белиград што доађаје јако ми лошо кажујет, јако си ајљак ми велет, црвена пара не фаћаш. - Зејнепо, око шарено, не слушај љуђи што зборет, што зборет што ти кажујет, сви ни се к'скан душмани, дека ми дућан работа, бакалам сом се исплатиу. Да идеш ће Арун - чауша, да земеш цела паштрма, ка ће ме мене сонујеш, да викнеш деда и баба да ђе најдеш паштрма. 40 Куртенце, курто будала, зејнепа се рашетала, на овја лично пролеће; зејнепа се занушала, на таја врба зелена, ка цфте врба зелена, таке да цфте зејнепа. Ој море, курто будала, та што го живот живујем, во оваја Гора зелена, шо газим трава зелена и овја цвеће шарено, шо пијем вода студена. Ој море, курто будала, та што је време пристало, шо ми се дома не седи, сега је вакат најубав за дејка и за бећара. Ој море, курто будала, кога ће се мије земеме, муа ме мати не кара, бабо и мати кабул ме чинет. 41 Курто будала сирома, ни дојде работен вакат, косачи косе шерпаје, се гответ ће закосујет, ће косет трава зелена и ће жнет њиве уздрене. Се уморила зејнепа, курто, турила честе пологе, та неје њива ка њива, току је поље Косово, без међе и без завори. 41 Куртенце, курто будала, какво је време пристало, на пролећоина удара. Ој море, курто будала, собери прано, непрано, па трни дома да дојдеш, зејнепа да га рашеташ, низ тија ниве орнице, на потке да илеземе, за Ђурен да ме изнушаш, да га полазим промена во зима шо сом га ткала. Ој море, курто будала, и овја Ђурен дома не дојде, летуачка ми га душа изгоре. Зашто за Ђурен не дојде, дертои да ти искажем, ка сом се вамо мучила, децава да ге порастем? Без тебе гајлина големе, космава ми обелела од кућне и дечке гајлина. 42 - Зимбиљо нусе убава, та што ти реко синојка, д'изметеш дворој убаво, Асан ће дојде од гурбет. Асан ка дојде од гурбет, Зимбиља дома не најде. - Зимбиљо, груба одала, во село што се зборило, свејано си била шарена, шарена и убарђана. - Асане, дилбер стопане, не слушај љуђи шо зборет, твује ме деца избарђале. 44 Ке си била, калеш Шефијо, три вечери без мене? - Ја сом била во Поточе, бела земна да накопем; бела земна да наберем, одаиче да намажем, абер дојде од Белиград, мило мује ће ми дојде. - Ке си била, калеш Шефијо, три вечери без мене? - Ја сом била во ливађе, турли цвеће да наберем, шар постеља да накитим, мило мује ће ми дојде, ће ми дојде од Белиград. 45 Спремај ми, мила мамо, брзото конче, ја ће ти одим, мила мамо, далек далеко, далек далеко, мамо, града Стамбола, далек далеко, мамо, во туђ мемлечет. Книга ће ми пратиш, мамо, право ће ми кажеш: да ли ми либе, мамо, бовно лежало ил' ми је либе, мамо, било неверно? Ако ми либе, мамо, бовно лежало, ја ће се напрајм, мамо, младо докторче, ја ће га лечим, мамо, олечим со германскете, мамо, иљачи; ако ми либе, мамо, било неверно, ја ће се напрајм, мамо, младо касапче, па ће га сечем, мамо, парче по парче. душа сака и златне колбије, дур је дома ће му се променам, дур је дома шо сакам ће носим, ће се променам, атер не му кршим. 47 Ево има две године а ја тебе не те виде. Кога беше ја на гурбет од дома ми пишујет: "Гледаница не те чека, по сокаци сама шета, со бећари млогу збори, за бегање све се готви". - Мила мати, не ме гајљуј, мати мори, ми се радуј, имаш сина баш бекрија, го сакаје млогу дејке. 48 - Шо си фурке, бре Зејнуље, потурила, да л'те мајка ил' бабајко искарале? - Нит' ме мајка, нит' бабајко искарале, току туга, бе агуле, ја тугујем, ја тугујем, бре агуле, ти летујеш, ти летујеш, бре агуле, три године, три године Скендерије. Кол'ко жалим, бе агуле, шо летујеш, тол'ко жалим, бре агуле, срмалије, сом ге ткало с'голем мерак, голем мерак, бре агуле, даденички. 49 Гледај ме гледај, либе, гледај ме гледај, а бре верно либе, нагледај ми се, гледај ме гледај, дур сом овдека, јоште денаске. Утре ће идем, либе, утре ће идем, а бре верно либе, туђа туђина. Рачај, порачај, либе, рачај, порачај, а бре верно либе, шо да ти купим. - Купи ми купи, а бре верно либе, црна шамија, црно да носим, а бре верно либе, тебе да жалим, купи ми прати, либе, зеер отрова, отров да пијем, а бре верно либе, да се отрујем, отров да пијем, либе, дертој да не гледам, дертој да не дертујем, либе, дертој летуачке. 50 Ајде дома, Емин- аго, бре, фидан бојлија, дома те чекаје, деца те викаје, Емин- аго, бре, фидан бојлија, жена ти је бовна, жена ти је бовна, Емин- аго, белки ће ти умре. Деца ће ти остај, Емкн- аго, фидан бојлија, јетим ће останет, по порте ће идујет, босе и гологлаве. 51 Кукај, кукај, кукајчице, низ Гора зелена, да те чујет, кукајчице, све госрке, манесте, све манесте, кукајчице и дејке дадене. Мужи гим се, кукајчеце, на гурбет идане, лето ће летујет, кукајчице, паре ће чарујет. 52 Седим во каве се бротам, џанам, године бргум пројдоа, пројдоа, џанам, и не се враћаје, ситен ми челеч порасте и со њи гајлина големе, сви тражет бела погача, џанам, и тражет да се облечет, млогу адети нове илегле, не може чујек на крај да илезе, а гурбет и работа притискаје, вакат за другари битиса, сакаје деца да се боравет и пре и попладно на работа, боже, да се не острамотиме, за во меане време не остана. Забротен чујек во каве ће влезе, со другари по некога да се виђи и да поседи, џанам, муабет со другари да потера, ракија некуа да испије, џанам, и гајлина да ге забрај. 53 Солунско поље суша кажујет, трава изгорела, земна испуцала, пра се дига, облаци се прајет, дадо. Сви овчари овце бројет, дома ће идујет, Сели м- ћаја, дадо, коже броји и градне свзе рони. - Седи со здравје, поље солунско, во година к'смет несом имав. - Идн со здравје, Селим- ћаја, догодина, ћаја, јопе да дојдеш, да дојдеш со овце бекице, поље солунско. 54 Накити се, либе, промени се ка манеста, либе, од прв вечер, нашари ге, либе, ручицете, натегни се, либе, веђицете, постиљај га, либе, постељата, постељата, ливе, рогожата, да те гледам, либе, још ноћеска, утре ће идем, а бре либе, надалеко, надалеко во туђ мемлечет, на пусти гурбет во Ђерманија. 55 Дојди, дојди, Чазим, за Ђурдевден, ће те чекам, Чазим, променета, ће те чекам, Чазим, нашарена, ка млајнеста од прв вечер. Дојди, дојди, Чазим, за Ђурђевден. да обришиш пика во сред чело, да обришиш, Чазим, чатме ведји, да откопчаш срмено јелече, да одврзеш, Чазим, срмен учкур. 56 Ти да станеш, бре млада млејнесто, вутрој рано да уготвиш коња дорија, да му стајиш узда стамболска, седло едренско, да му дадеш трава зелена, вода студена од зад Гумена, ја ће идем далек, далеко, далек далеко во туђа земна, на пусти гурбет. 57 Ај, угурала Горанче! - Седи со здравје, манесто, остани со здравје, манесто, со к'носане ручице, со бојојсане космице, со варосано личенце, со чатмосане веђице. - Ај, угурала Горанче, угур да ти се угоди, ка ће го ритче заминеш, ка ће ме сама остајиш, со градне свзе на очи, руке до лакчи во медра. Ој море, младо Горанче, па ка ће стигнеш туђина, книга да пратиш зејнепи, зејнепа да не гајљује тамо ка поминујеш. 58 Ој море, пиле шарено, кеде си било, кеде си шетало, кеде си било на ден Ђурђевден, да ли си било на самовила, да ли га виде муа гледаница? - Ја ти сом било на самовила и сом га видело, сом познало твуа гледаница: на глава имаше црна шамија, на ноге имаше врфке некитене, тебе те чекала, тебе ти пуала боже, ће дојдеш за Ђурђевден. 59 Куртеше, курто будала, ти нарачала зејнепа, чукни га глава палава, па се собери ћеде си, собери прано, непрано, па трни дома да дојдеш, да купиш чифте волои, да изореме њиве Ограђе и га наси бела ченица, нарани бела зејнепа со тија ситне дечица. 60 Најстар сом бећар во село, аскерлак сом го претерав, три лета шо сом летуав, још немам дејка извадена. Низ цело село сом тражив, никој ми дејка не дава, седим се чудим и прашујем: можда сом дете маанлија или ми кућа не бендисујет. Мајчице мила, премила, не жалим шо сом летуав, жаљ ми је, мајко, за тебе, заш ја не се ожени, одмен во кућа да имаш. 61 Налбантиче коња кује а дилбер му ламба држи ем му свети, ем го моли: - Коња кујеш, налбантиче, галиба ћеш путујеш? - Ја ће идем далек на далеко! - Земи меме, младо налбатинче, твуа да бидем, со тебе да дојдем! - Не можеш да дојдеш, дејче, ће зађинеш, пред мене је висока планина. - Ће се учиним јено шарено пиле, ће прелетам висока планина, ће прелетам, со тебе ће дојдем. - Пред нас има једен чести орман, не можеш да дојдеш, дејче ће зађинеш. - Ће се учиним шумска голубица, ће прелетам, со тебе ће дојдем, со тебе да бидем. - Пред мене је јено длбоко море, ћеде длбоко ту је и широко, не можеш да дојдеш, ће пропанеш. - Ће се учиним морска риба, ће препливам црно море, ће испливам, со тебе ће дојдем, твуа да бидем, со тебе да живујем. 62 Шо ти лика, Алтано бе ћерко, пожвтела, Алтано бе ћерко, лика пожвтела? - Сом имала, мајчице мила, тешко гајле, тешко гајле, гурбетчиско. Му сом плела срмене чорапе, бош ће дојде, мајчице, за Ђурђевден, он остана, мајчице, да летује, да летује, мајчица мила, три године, три године, шест месеци. - Што ти уста, Алтано бе ћерко, подгорела? - Сом имала, мајчице мила, тешко гајле, тешко гајле, мајчице, гурбетчиско. Му сом ткала шарен чилим, бош ће дојде, мајчице, да ми легне, он остана мајчице да летује, пуста летуачка, мајчице, срце ми изгоре. 63 Ај, угурала сирома, курто, угур да ти се угоди, курто, ка зејнепина погача, за тебе шо га месила, курто, на гурбет да те испрати. Темна се м'гла затемни, ка ће га прафрлиш планина, со тија кусо з'банче, курто, со тија плитке опенке, со тија тенке обојке. Куртенце, курто, сирома, ка га пароса зејнепа, на тија ритче крај село, с две рале свзе на очи, с обедве руке во медра. Слушај шо збори, курто, зејнепа: порано дома да дојдеш, кога се орет Ограђе, курто, кога се сије босиљок. Немој да, курто, летујеш, да не те фатет летње врућине, летојна је и ти ће собереме, поарно, курто, ће поминеме. Љбавне песме 64 I - Врбице, врбо зелена, шо си се рано развила, - Ја несом гајле имала, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина. От ка ми умре мајчица ме зе стари амиџа, амиџа ме даде овчару, овчарско је гајле големо, сака да рано станујеш, пред саба, во саат четири, да му осушиш обојке, да му наврвчиш опенке. 65 II - Врбице, врбо зелена, ле мори, зелена ђурђевденова, шо си се разеленила, не ли си гајле имала? Ја несом гајле имала, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина, сом расла, сом се ширила, до небо сом се вишила, до земна сом се ширила. Јено сом гајле имала, овчара мужа сом имала, овце во кућа сом немала, на стрга сом преспивала, со жоуто ведро во руће, со тељ ситарка на глава. 66 III - Врбице, врбо зелена, зелана разеленета, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна ја да ти кажем дертоји, дертоји - дечке јадои: овчара сом го имала, врбо, до повноћ сом го чекала со нашарене ручице; во лева рука ведриче, во десна рука борина, со тељ ситарка на глава, при огин сом задремала. IV Врбице, врбо зелена, врбо ђурђевденова, навени гранке до земна, врбо, врбице е другарице, ја да ти кажем дертои, дертои - мује јадои: овчара сом го имала, врбо зелена, овце сом во кућа немала, врбо зелена, разеленета, до повноћ сом го чекала на пенџер сом се успала. 68 - Врбице, врбо зелена, зелена ђурђевденова, шо си ге гранке ширнала, не ли си гајле имала шо си се рано развила? - Врбице е другачице, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина, сом расла сом се ширила. - Врбице, врбо зелена, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна ја да ти кажем дертои, дертои - дечке јадои: немој да земеш овчара, овчара сом го имала, до повноћ сом го чекала, на стрга сом се успала, со жфто ведро во руке, со кор алишта на себе. со чатмосане веђице, со к'носане ручице. 69 Врбице, врбо зелена, зелена разеленета, врбо, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна, врбо, ја да ти кажем дертоји, дертоји - дечке јадоји: овчара ка сом имала, до псвноћ сом го чекала, при огин сом задремала, мори. - Врбице е другачице, шо си тољкава порасла зар гајле неси имала? - Ја да ти кажем, другаче, мори, стара сом мајка имала, мајка и старого бабета, за тија сом вољко порасла. 70 Гледанице, ајде да се земеме! Гледанику, ка ће се земеме ка кућа немаме. - Ако кућа немаме, голем мерак имаме, беле паре сом ћаруаф, кућа ће напраиме, кућа на два ката, ја и ти да се земеме, голем мерак имаме. Давај ме, мила нане, за него, ели ће ти бегам по него, голем ти мерак имам за него, гола и боса ће одим, по месечина ће трчим, звезде на небо ће бројим: Кол'ко се звезде на небо, тол'ко је мерак за него. 72 Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај коња дорија, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем по тебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај ћустек од грло, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем по тебе 73 Мурсељ сенау више село, више село на гумена, стаиу нога преко нога. На ноге му виљ кундуре, виљ кундуре - срмене чорапе; на руке му алтан прстен, алтан прстен- сребрена колбија. Врљиу крпа преко рамо, крпа му беше редена, редена и наћитена со турлије пембије. - Ајде, Мурсељ, ајде бе брате, да вечерама - Нејдем, сестро, не ми се јаде, млогу ти сом, сестро, гајлелија, гајлелија- каарлија, ми га дале гледаница, ту је близу во комшије, за мујего прв'другара, прв другара - побратима. Побратим је душманиште, душманиште катилиште Ах, бре, Арун, пусти катиљу, триста ми чуда напраји ка ми га превзе гледаница, сом га сакау три године, шо сом имау и сом носиу! Ах, бре, Арун, бре катиљу, не л'сме биље прве побратими, не л'сме јале од јене совра, не л'сме сркале со јена ложица? 74 Сенаф Мурсељ више село, више село на гумена, сенаф Мурсељ на скемљиче, стаиф нога преко нога, на ноге му виљ кундуре, виљ кундуре, срмене чорапе. - Ајде, Мурсељ, ајде, бе брате, ајде дома да ручаме. - Нејдем, сестро, не ми се јаде, ми га дале гледаница, ми га дале во маало, ту је близу во комшије, за мујего побратима. Ће га чујем ка ће тропка со комари наредене. Побратим је душманиште, душманиште, сестро, катилиште. 75 Шо си поник, бре Бећире, застанало за Умиша, бре Бећире, Бајмакова? Умиша се, бре Бећире, омужила ту је близу, бре Бећире, во комшије, за твујего, бре Бећире, побратима, побратима је, бре Бећире, душманиште, душманиште, бре Бећире, катилиште. Не л' ти рече, Бећир- брате, да не кажеш побратиму, а бре брате, прв комшији. Не се кини, а бре брате, не се стегај има сестра, а бре брате, Умишина, има става ка Умиша, има л ика Умишина Не ме мами, а бре сестро, не ме л'жи, не је она, а бре сестро, ка Умиша. Умиша је, а бре брате, веремлија, верем лежи, а бре брате, три године, а па мараз, а бре брате, пет године. 76 II - Шо си глава, бре Бећире, преврзало, за Умиша, бре Бећире, Бајмакова? Умиша је, бре Бећире, веремлија, веремлија, бре Бећире, маразлија, верем лежи, бре Бећире, три године, а па мараз, бре Бећире, пет године. Не се стегај, бре Бећире, не се кини, имам сестра, бре Бећире, поубава. - Не ме мами, бре апапу, не ме л'жи, она нема, бре апапу, лика Умишина, нема става, бре апапу, ка Умиша. 77 Кол' ко одим, севдо мори, кол' ко шетам још ка тебе, севдо мори, ја не виде. Ти ми имаш, севдо мори, русе косе русе косе, севдо мори, за ситарка русе коси, севдо мори, за мрсане ти ми имаш, севдо мори, алтан чело алтан чело, севдо мори, за дукати ти ми имаш, севдо мори, бело лице, бело лице, севдо мори, за бељило, бело лице, севдо мори, за целиване, ти ми имаш, севдо мори, права става, права става, севдо мори, за сантин терлиџе, права става, севдо мори, за кршене. 78 А бре, Севдо, гледанице, ја ти голем мерак имам; а шчо имаш бело лице, бело лице за гледање; а шчо имаш русе косе, русе косе за комари; а шчо имаш алтан чело, алтан чело за дукати. Ће ти купим алтан капа, да га носиш - да те гледам: а шчо имаш права става, права става за терлиџе; а шчо имаш бело грло, бело грло за ђердани. 79 Гледанице, слези во дворои да ти виђим твује бело лице, бело лице мало нашарено, нашарено са скопска бела вода, скопска бела вода, тетоско белило, тетоско белило, градско црвенило! Гледанице, слези во дворои, имам нешто тебе да ти речем, да ти речем јено два- три лафа: вечер, повечер да га наредиме, рука за рука со мене да дојдеш, да влеземе во равне дворои, да страдујеме муа стара мајка Оре либе, либе, бело либе, за шого те, либе, варосујет, варосујет, либе, чатмојсујет? Даљ за младо, либе, ел' за старо? Ти ако си, либе, за младого ће ти купим ока драм, драм белило, драм белило, скопско црвенило. Ти ако си, либе, за старого да илезеш, либе, горе во плајнина, да набереш, либе, зеер чемарика да отрујеш старо старчиште. - Бећерче, тенко и високо, не ме гледај што сом ја сирото, не ме гледај што сом боса, гологлава, ток'ме гледај какво бело лице имам, пусто било, пусто останало, кога нема бећар да го љуби. Не ме гледај што сом ја сирото, ток ме гледај што русе косе имам; пусте биле, пусте останале, кога нема бећар да ге мрси! Не ме гледај што сом ја сирота, ток ме гладај што права става имам; пуста била пуста останала кога нема бећар да га крши. 82 Да желаш, дејко, да кукаш, имаш бабета лошого и још полоша матере, за мене не те даваје, они ће те дадет, омужет, за паре ће те продадет за јено старо старчиште. Ка ће му бидеш при него, уста му душа удара ка запалено буниште! Ка ће му придеш при него, лице му боде ка боде, ка покосено стрниште; мрша му боде ка боде ка на м'гила камене; руке му бодет ка бодет ка некрастено глогиште! 83 Шадијо, ћерко нанина, мори, ке ти је комар пиројка? - Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, бећари ми го одсекле, камшија ми го напрајле. - Шадо бре ћерко нанина, ке ти је ђердан од грло? - Бећари ми го окинале, во каве ми го продале за таја пуста ракија. - Шадо бре ћерко нанина, ке ти је светна ситарка? - Мајчице, мила нанице, бећари ми га трнале, на тупан ми га фрљиле. 84 - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је бела, свилена, кеде ти је бела скутача, за Ђурен шо га полази низ Л'гој дур сме шетале? - Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, бећари ми га украле, на тупан ми га стаиле! - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је, Есмо, ђердан од грло? - Мајчице мила, премила мајко, немој да кажеш бабету, бећари ми га украле, на комар га изиграле, за јено шише ракија! - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је, Есмо, комар од глава? - Мајчице мила, премила мајко, бећари ми го пресекле, камшија га напраиле. 85 Есмо ле ћерко дадина, ке ти је бело свилено, ке ти је ђердан од грло? - Мајчице мила, премила, ја ка сом била да шетам, во Исљам Чучуљве ливађе, бећари ми го украле, в' меана ми го продале, за бела љута ракија, за рујно вино црвено. Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, та неје бабо ка бабо, току је змија под камен, пред врата ће ме истера. кучића ће ме изедет. 86 Шазо е ћерко нанина, не иди доцна на вода, бећари ће те грабујет. Шазо е ћерко нанина, ке ти је комар пиројка? - Мајчице мила, премила, бећари ми го украле, камшија го напраиле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти се пуље шарене? - Мајчице мила мајчице, бећари ми ге украле, на комар ге изиграле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти је комар јелече? - Мајчице мила мајчице, бећари ми го украле, џамадан ми го напрајле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти се модре ногајце. - Мајчице мила, премила, бећари ми ге украле, бисаге ми ге напрајле ка идет долу во Призрен ће ни донесет симиди. 87 Загинала Фата ђерданчето од Фатино рудо бело грло. - Сом го нашов, Фато, не го давам, ће го дадем, Фато, во меане, во меане, Фато, за ракија, за ракија, Фато, шљивовица. Загинала Фата коланчето од Фатино тенко полојниче. - Сом го нашов, Фато, не го давам, ће го фрљим, Фато, на тупани. Загинала Фата белезија, од Фатина рука нашарена. - Сом га нашов, Фато, не га давам, на комар ће га, Фато, изиграм. 88 - Селвиче мило дадино, ке ти је бела скутача? - Мајчице мила, премила, Изет га напрајв обојке, ће иде горе в' планина, ће коси трава зелена, ће донесе турли цвећина. - Селвиче мило дадино, ке ти се модре ногајце? - Мајчице мила, премила, Изет ге напрајв бисаге, ће иде долу во Призрен, ће ми донесе симиди. 89 На срце ми лежи, мила нане, јена љута змија, ај, на срце ми лежи, мила нане, јена љута змија. Неје љута змија, мила нане, ток' је карасевда': севдините очи, мила нане, стамболске филџани, севдините косме- фидан од босиљок, севдиното чело- алтан ајмалија, севдините веђи - скадарске гајтани, севдиното нозе- овчарско шупељче, севдината уста, мила нане, бећарска кутија, севдината става, мила нане, пашина намлија, ај, севдчната става, мила нане, пашина намлија. 90 Туго, шо је онја, лили, што је онја, од пенџер што гледа, џанам, од пенџер што гледа? - Ама лице има, туго, лице има призренско симитче, солунско сомунче, чело има- алтан мамудија, бела миџидија, очи има - шарене фиљџани, грло има- млеко неварено, нозе има - сребрено ибриче, косме има - фидан од босиљок. - Идите га прашајте дејка да ми биде, дејка да ми биле, леле, прва гледаница. 91 Кара Лијо, кара ли те мајка? - Нит' ме кара, нит ме рано дига, ток' ме праћа на Дуна виљ вода, а ја не знам Дуна кеде тече. - Дуна тече долу равно поље, во пољето зелена рудина, на рудина зелена јабука, под јабука шарена 'постеља, на постеља бећар и дивојка. Се облагаа бећар и дивојка: кој ће врзе триста и три снопа. Дејка врза триста и три снопа, бећар врза двеста и два снопа. На дивојка комар ка пиројка, на бећара чучка растурена. При дивојка шарена постеља, на постеља једен мушки рулек, на рулекот јена светна пуца, на пуцата јено светно ношће. 92 Маријо, дели бела кумријо, што ти је, Маро, кротко одење, што ти је, Маро, тио зборење, да ли ти, Маро, тежи комарот ели ти, Маро, тежи ђерданот? - Нити ми, аго, тежи комарот, нити ми, аго, тежи ђерданот, току ми, аго, тежи твој мерак. - Маријо, дели бела кумријо, истерај, Маро, коњи в морава да пасет, Маро, трава зелена, да пијет, Маро, вода студена; да земеш, Маро, шише ракија, да пијем, Маро, да се опијем, во скутој, Маро, да ти преспијем, во медра, Маро, да ти зимујем, под грло, Маро, да ти летујем. 93 II Маријо, дели бела кумријо, што ти је, Маро, кротко одене, да ли ти, Маро, тежет стовнете, ели ти, Маро, тежи ђерданот? - Нити ми, аго, тежет стовнете нити ми, аго, тежи ђерданот, току ми, аго, тежи меракот, мој мерак, аго, ми је далеко, дури во града Битола, аго, тешке му пранге на ноге, ташке синџири на руке. 94 Ево идет, Касем- дајџо, устројници, да сакаје, Касем- дајџо, наша дејка. - Шо ће тражиш, Касем- дајџо, да ти дадет? Да не забрајш, Касем- дајџо, јоште нешто, јоште нешто, Касем- дајџо, мамудије, мамудије, Касем- дајџо, беш- бирлије. Млого скупо, Касем- дајџо, гим посака. Неје кртуљ, Касем- дајџо, во ливађе, да го береш, Касем- дајџо, со гребуља, току није, Касем- дајџо, бела вовна, бела вовна, Касем- дајџо све матора; неје земна, Касем- дајџо, над Враништа, току боја, Касем- дајџо, од Струмица; неје штавељ, Касем- дајџо, во Црн Камен, току им се, Касем- дајџо, иљадарка, иљадарке, Касем- дајџо, небројене. 95 Ти да станеш, Тино мори, в'утрој рано, в'утрој рано, гледанкце, попред саба, да ми месиш, Тино мори, мрсна пита, мрсна пита, гледанице, с'тенке коре, ће га једем, севдо мори, со другари, да га јадем, гледанице, страм да немам, да га јадем, Тино мори, со другари, со другари, Тино мори, Шиштејани. 96 Ти ми се, Шајзо, пофали да ће ми стаиш јадои: в'болница болен да лежим, за тебе верем да врзем. - Ој мори, Шајзо, нанина, ако те тебе не измамим, Мурат да не ме викаје, бећарско име не носим, бећар по сокак не идем! - Ој море, Мурат - бећаре, ако те тебе не земем, Шајзија име не носим, дејчечко има да немам. Од ка се Мурат ожени, Шајза го ђердан турила, кошуља не га опрала. - Ој мори, Шајзо дадина, иљези Мурата да виђиш, со млогу гостиљке пред себе и бела нуса по себе. Кога го виде Шајза Мурата, од дертој Шајза премале! Оре Рајче, Рајче пипирајче, дома ли си, Рајче, сама ли си? - Ја сом дома, бећар, несом сама, со мене је, бећар, стара мајка, стара мајка, бећар, и стар бабајко. - За бабајка, дејче, колај бива: ће му купим ока тутун, нека седи, бабо, нека пије, шо ће видји, нека не кажује. И за мајка, дејче, колај бива, ће ги купим, дејче, ока локум, нека седи, мајка, некаједе, шо ће видји, боже, не видела, шо ће ћује, нека не кажује. 98 О вчар ге овце пасеше, покрај ге река вртеше, дејка на река переше, пиројка ги пана во река, по пиројка пана и она. - Овчаре, млади бећаре, пружи го крљук во река, извади дејка убава! Ако ме жива извадиш, за век твуа ће бидем, ако ме мртва извадиш, за тебе курбан ће идем. Овчар га жива извади, - Овчаре, млади бећаре, пушти ме дома да идем, јена сом била матери! - Не можеш дома да идеш и ја сом једен материн. 99 Ка ме учини, што ме напраи, Алтано ле, ка суо дрво јаворово, изгоре бре, да ли ће се роди јоште јено дејче ка тебе, Алтано ле, јено дејче ка тебе? Иди да га прашаш твуа стара мајка, Алтано ле, да ли ћете даде тебе и за мене, изгоре бре? - И да не ме дава- кућа ти га знајем, деликанлијо, кућа ти га знајем- сама ће ти дојдем, делијо бре, ти да ме дарујеш со жфто мамудииче, делијо бре, да го обесим насред бело чело, изгоре бре, душмани да пукнет, делијо бре. 100 Мељкано е будалино, та ка не дојде синојка, на таја светна ситарка, на тија светне тељои; Мељкано е будалино, зашто не дојде синојка, на таја слатка вечера, на тија вино црвено, на тија јагње печено, муабет па попраиме и вино да попијеме? Мељкано е будалино, Ибиша сом го нејчела, Ибиш је старо старчиште, ка Прцануо волиште. Старице е Шољинице, како си била сикојка? Јако сом била убава, под врба ти сом лежала со јаболко ти сом зборила, Мељкана сом споминала ка сом го некога сакала. 101 Куртенце, курто будала, зашто не дојде синојка, џанам, на таја слатка вечере, џанам, на тија јагње печено, џанам. До пов ноћ ти сом чекало, џанам, од пов ноћ сом се успало, џанам, при огин ти сом заспало, џанам, скутача сом изгорела, џанам. 102 - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, бело лице. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, бело лице, Јусуф- дете, је дадсно. - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, црне веђк, црне веђи чатмосане. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, за другого се, Јусуф- дете, чатмосане. - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, црне очи. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, црне очи другого гледаје, црне очи, Јусуф- дете, се дадене за твујего баш другара, за твујего побратима. 103 Атиџиће, бело и црвено, тури де го сантино терлиђе, да ти виђим тенко полојниче. - И да виђиш, гледанику, фајда нема, полојниче ми је продадено, продадено близу во комшије, во комшије, твујему другару, твујему другару, побратиму. - Атиџиће, бело и црвено, тури де го модро шамииче, да ти виђим твује бело лице. - И да виђиш, гледанику, фајда нема, бело лице ми је продадено. Сом стаило модро шамииче, авале од тебе, гледанику, дека имам. 104 Мерак ми је, дејко, ноћа да те сретем, ноћа да те сретем, дејко, никого ка нема. - Ка би ми си срело, бећар, шо би ми учинило? Несом тутун, бре бећаре, в'кутија да ме стаиш, кутија да ме стаиш, бре бећаре, во џеп да ме носиш, другарам да ме даваш- џигара да ме прајет; несом локум, бре бећаре, в'пуас да ме носиш, дејкем да ме даваш - мујем другачицем. - Ни в'кутија те ставам, дејко, ни во џеп те носим, ни џигара те праим, ја ће те онесем, дејко, горе во планина, тамо ће береме, дејко, турли цвећина, турли цвећина, бре дејко, планински трндафиљ, тамо ће останеме, бре дејко, до две - три недеље, постеља ће ни биде, дејко, зелене морава. 105 Огријала, Ато дејче, месечина, шо је време, Ато дејче, за бегање. - Ће ће мије, Суљо дете, побејнеме? - Ће идеме, Ато дејче, во ливађе, во ливађе, Ато дејче, рестеличке. - С ошто ће се, Суљо дете, покриеме? - Не ми гајљуј, Ато дејче, мује гајле: ја ће земем, Ато дејче, два з'бана, два з'бана, Ато дејче, два кожува, једен за тебе а једен за мене. Шо ће мије, Суљо дете, вечераме? - Ће купиме, Ато дејче, два сомуна, једен за тебе, Ато дејче, а једен за мене, а за катак, Ато дејче, нс ми гајљуј: ће целивам, Ато дејче, твуа уста, ће целиваш, Ато дејче, муа уста. 106 Мајчице мила, премила, напрај ми плитће опенће, ја да се, маје, стејнем, престејнем, ће идем путој по река, по река во Бела Страна, ће тражим Љајкуе бачила, да не го најдем Есата, Есата прв' гледаника. Ако го него не најдем, ће најдем бело гуниче, бело гуниче и црно з'банче. Еного Есат озгора со жоута шупељка во руће. со гољем буљук пред себе, со црн караман по себе, маузерка пушка на рамо, овце ге на стрга тераше. - Атиџо, груба одала, та што си дошла овдека? - Есате бе гледанику, голема сом мука имала, ме дадуа за старо старчиште, ка Прцануо волиште. - Атиџо бе гледанице, чекај да прашам бабета, да л' ће не кабул учини; Атиџо бе гледанице, бабо не кабул учини, аџо кабул не не чини. 107 О што ми се носи, Ајрано мори, капа со дукати зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, па ће му побегнем; о што ми се носи, нане, свилена ситарка, зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем; о што ми се носи, нане, нане, златна белезија, зате ће го земем, нане, Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем, па ће му побегнем во рода ће идем; о што ми се носет, нане. сребрене колбије, зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем, Ајрано мори, во рода ће идем. Па му зела све што г и се сакало, ка ће него глава не свртела, па му побегнала и во рода дошла. 108 Налбатинче младо коња кује, коња кује - коњ му подигрује: - Не те кујем, коњу, за играње, току те кујем за пусто продавање. - Не продавај мене, младо налбатинче, току продади твуа верна љуба. - Промени се, љубо, нашари се, ће те носим, љубо, на Нове пазари. Телал вика на довно минаре: - Се продава јена верна љуба, неје скупе неје ни јефтина, кому двеста кому три стотине. Ми га купи јено младо Туре, га онесе во бели дворои. Во дворои два бела голуба, једен гуга, а други не гуга: "Чудо било још не се видело, да се земет братец и сестрица!" 109 Ја сом се напроменило, а нема кој да ме гледа, младо ми аскер отишло, с' каплара се разљутило, на сиља не ми го пушта, да дојде да ме рашета, кроз тија беле потоци, ду таја чешма Царева, да пијем вода студена, да јадем леп и сирење, да бидем бела и црвена, да растем тенка и висока, да бидем горска анема. 110 Бећарче, тенко и и високо, што си га лика менало, за кого си се кинало? - Ори дејко бела и црвена, сом чуло и сом разбрало, другого си засакало, а мене ми си остајло. - Бећарче, тенко и високо, немој да гајле гајлујеш, тебе ће чека зејнепа, другого не засакујем и тебе не те оставам. - Бећарче тенко и високо, што си га лика менало, какво си гајле имало? - Сом чуло и сом разбрало, другого си засакало а мене ми си остајло, за тија сом се кинало и лика сом га менало. - Бећарче, тенко, високо, немој да слушаш душмани, шо зборет, шо ти кажујет, слушај што вели зејнепа: ти ка ће идеш на аскер, до Драгаш ће те испратим, со дечко руо на себе; ти ка ће дојдеш од аскер, ја ће пред тебе илезем, со сантин терлик на рамо, со мушки рулек во руке, ти да ми дете дарујеш, со петстотинка Титова, ти да ми дете дарујеш, душмани да испуцаје. 112 Не ли си се наспало, Кузум бела Едије, три вечери без мене, еј, око шарено, три вечери без мене? Четвртујет ја дојде, кузум бела Едије, тебе дома не најде, еј, око шарено, ја те најде зад порта, со другого седеше, кузум бела Едије, еј, око шарено, мој муабет чинеше и мене не шпоташе. - Не ми фрљај ифтира, Ћазим- главо пијана, ја сом била во рода, ја сом била во мајкинци, Ћазим- главо пијана, беле руке сом шарило, дете сом колебало, Ћазим- главо пијана, и тебе сом чекала. - Кога дојде од пазар, кузум бела Едије, не ми рече ожгелдан; да ми рече ожгелдан, кузум бела Едије, би ти дало ситарче, за тебе сом го донело. 113 Да ли те чуле разбрале шо било чудо големо во тија село Крушево: се берет оџе ације и Џемиљина акраба, Џемиља ће га тураје, Џемиља бела и црвена, Џемиља надалеко чујена, Џемиља нишан во село, Џемиља горска анема. - Јусуфе, мило материно, Џемиља нејезатебе: ти ка си ошов во Призрен, она ти ошла во рода, ти ка си стигнав од пазар, тога се Џемиља врати од рода. Ој море, Јусуф- аџија, да знајеш имаш име големо, ти да га туриш Џемиља, Џемиља нејезатебе, мајка ће најде поарна, поарна и поубава. Ој море, Јусуф- ација, да л' ти је жаљ за дукати, или ти је жаљ за алишта? - Мајчице мила, премила, алишта огин да ге изгоре, дукати шејтан да ге изеде, ка да га Џемиља прежалим, Џемиља ми га душа изгоре. Не пројдоа ни шест недеље, Џемиља га дадоа во Шиштеец, ке материна роднина, га даље ће га зимаје со две рале свирле тупани. - Мајчиие мила, премила. ено ге, мајко, идет тупани, со Џемиљне сватои, од Бела Земна надолу, фрљаје пушке куршуми. Мајчице мила, премила, затвори врате, пенџери да не га слушам јекава, да не ге чујем тупани, да не ге виђим саватои. Еј мори, Разо сестрице, оседлај ми кона дорија, фрљи му бела теркија, Џемиља да га испратим ду шиштеечке гумена. Илезе Јусув в' сред село, на ата коња дорија, на рамо пушка граорка и алтипатлак во пуас. Сватои се угшашиа, кроз село се растурија. Јусиф ге викна сватои и Џемиљине девери: - Немојте, не се плашите, тупани не застанујте, терајте свадби редои, изин ми дајте и мене да дојдем и ја во Шиштеец, Џемиља да га испратим и да ги дадем дарои, шо ге носила Џемиља. - Еј мори, бела Џемиљо, подигни, мори, дуак од чело, још јен пут да се виђиме, ја да ти дадем дарои и алаф да се учиниме. - Ој море, Јусуф- аџија, не дигам дуак од чело, од тебе имам авале. Замале, Јусуф, премале, на шиштеттчке завори, при шиштеечке гробишта. 114 Ој море, Јусуф- аџија, та што га тури Џемиља, Џемиља - тенка и висока. Џемиља - бела и црвена, Џемиља - горска анема! Џемиља беше, ка беше, нигде га таква немаше: ни во призренска нахија, нити во Призрен касаба. - Мајчице мила, премила, затвори врате, пенџери, да не ге слушам тупани, да не ге гладам сватои. Мајчице мила, премила, оседлај ми коња дорија, Џемшва да га испратим, до шиштеечке гробишта. Мајчице мила, премила, ти ми га напрај дубара, ја да га турим Џемшва, Џемиља да се омужи, во сред село Шиштеец, за нај баш бећара Имера, 115 III Да ли сте чуле, разбрале, шо било чудо големо, во тија село, дадо, Крушево, Јуфуф га туриф Џемиља, Џемиља, дадо, нишан во село, Џемиља, дадо, тенка висока. Та што си, Јусуф, учиниф, та што га, Јусуф, тури Џемиља? Ено ге, мајко, идет тупани и Џемиљине, мајко, сватои, сватои, мајко, све Шиштеани, Џемиља ће га зимаје, далеко ће га, мајко, онесет. - Затвори, сестро, врате, пенџери, да не ге чујем, сестро, тупани и Џемиљине, сестро, сватои! - Не желај, Јусуф, не тугуј, сестра ће најде, Јусуф, поарна, поарна, Јусуф, и поубава. 116 IV Јусуф се готви на пазар, Џемиља веђи удара, она ће иде на гости, во тија село Шиштеец, ке Џаиповци дајџовци, тамо ће косме боојса, тамо ће руке нашари. Јусуф од пазар се враћа, од Бара се натурује, овчари ге прашујеше: - Овчари, млади чобани, чије се онја сватои, од Бела Земна, џанам, надолу? - Еј море, Јусуф- аџија, тија се све Шиштејани, на беле ђокој, Јусуф- јанале, Џемиља, Јусуф, ће га зимаје. со две рале, Јусуф; тупани. - Мајчице мила, премила, затворај, мајко, врата, пенџери, да не ге, мајко, чујем тупани, ка ће га, мајко, дигаје Џемиља, Џемиља, мајко, нај баш манеста. - Не желај, Јусуф, не се кини, мајка ти нашла, Јусуф, поарна поарна, Јусуф, и поубава: Исљам- агина, Јусуф, плевнарка. - Разијо, овчја пачунко. оседлај ми коња дорија Џемиља да га испратим до новосевске бачила, до шиштеечке бачила. - Сватои сви Шиштеани, да л' ће ми изин дадета, Џемиља да га дарујем? Џемиљо, горски трндафиљ, подигни, џанам, дуак нагоре, још јенош да се виђиме, ето ти носим, џанам, аманет, аманет- капа со дукати, земи и ђердан нареден, за друга, џанам, овја не личи. 117 Јусуф се готви на пазар, Џемиља веђи удара, Џемиља се готви на гости, во Џаиповци дајџовци, тамо ће руће к носа, тамо ће косме бојојса. Јусуф ка дојде од пазар, Џемиља га дома не најде. - Ој море, Јусуф- аџија, Џемиља ошла на гости, во Џаиповци дајџовци. - Пратите Раза дросуљка, нека га викне бела Џемиља. - Џемиљо, бела и црвена, Јусуф ти дошоу од пазар, свекаква ти свила надонеу, да ђе наредиш дукати. - Скрши шија, бре, Разо дросуљко, пушти ми жоуте дукати, ка не јејунак за мене - Ој море, Јусуф- аџија, Џемиља неје за тебе, во кућа никого не слуша, во кућа тербиет не знаје, тури га неке не седи, кућава неке не уљи. 118 VI Што било, мајко, чудо големо, во тија, мајко, село Крушево, Јаусуф га тури, мајко, Џамиља, Џамиља, мајко, млада манеста, Џамиља, мајко, белаи црвена, Џамиља, мајко фидан босиљок, Џамиља, мајко, горска анема. Јусуф се враћа од Призрен, од Бара се, мајко, натурује, овчари, мајко, ге прашујеше - Овчари, млади чобани, чије се, вели, овја сватои од Бела Земна, џанам, надолу? - Еј море, Јусуф- аџија, они се све Шиштејани, на беле ђокој Јусуф- јанале, Џемиља, Јусуф, ће га зимаје, далеко ће га, Јусуф, онесет, во тија село, Јусуф, Шиштеец. - Несибо, овчја пачунко, затворај, мори, врате, пенџери, да не ге, мори, чујем тупани, ка ће га, мори, дигаје Џемиља, Џемиља, мори, млада манеста. - Не желај, Јусуф, не плачи, мајкати нашла, Јусуф, поарна, поарна, Јусуф, и поубава, Исљам- агина, Јусуф, плевнарка. - Оседлај ми, мајко, коња дорија, да га испратим, мајко, Џемиља, до новоселске, мајко, бачила, до шиштеечке, мајко, гробишта. - Сватои сви Шиштејани, да ли ће ми изин, џанам, дадете, Џемиља, џанам, да га дарујем? Џемиљо горска анемо, џанам, подигни, мори, дуак нагоре, још јен пут, мори, да се виђиме, дарои ти сом, мори, донесов: капа со дукати - ђердан нареден, од мене ти се овја аманет, на друга, мори, овја не личет. 119 I - Дојди вечер, Асан, по вечера, дојди вечер, Елмас кара- Асан, вечер по вечера, Елмас кара Асан, во глуо доба, имам нешто, Елмас кара- Асан, нешто да ти кажем; матери да речеш, Елмас кара- Асан, да га израдујеш: ја ће ти дојдем вечер по вечара; да донсеш терлик сантинлија, го донеси, Елмас кара- Асан, вечер во четврток, дур је бабо, Асан, во џамија; да напрајте, Елмас кара- Асан, сарма оризлија, да собереш све свуа акраба. 120 - Дојди вечер, кара- Асан, вечер по вечера, дур ми бабо клања теравија, дур са сестре, Елмас кара- Асан, долу во комшије, имам нешто, Елмас кара- Асан, нешто да ти кажем, ће ти бегам вечер во четворток, матери да кажеш, Елмас кара- Асан, бабета да прашаш; да уготвите, Елмас кара- Асан, убава вечера, да уготвите терлик чадрлија, терлик чадрлија, Елмас кара- Асан, од убава сантина. - Матере сом прашау, Кадемшо калешо и старого бабета, мати не ме жени, Кадемшо калешо, еште сом малекау, ашиџице играм све со малекаве деца, синојка сом, Кадемшо калешо, сва ноћ не дремнало, ми га јутисале баш прва садица, Кадемшо калешо, пуста куршумлија. 121 Гугуле, море, стојуле, зашто не дојде синојка, на таја слатка вечера, на тија јагње печено, на тија вино црвено. До повноћ ти сом чекало, до јогин сом се успало, скутача сом изгорело. Ме повикале на прглен, ме потерале да тенчим со блуајчава пченица, и со душливо маслиште. 122 Остаила, Фатима дормина, врате отворене, ги влезоа, Фатими дормини, седмина бећара, га најдоа, Фатима дормина, гола гологлава, боса, гологлава. Писна викна, Фатима дормина, како љута змија: - Не се плаши, Фатимо дормино, несме лоше љуђи, мије ти сме, Фатимо дормино, бабове апапи. Ги врзаа, Фатими дормини, очи со светнарка, уста со полутка, па га турија врећа козинава, га дигнаа ка жито на рамо, ће га носет, Фатима дормина, ке Исљама Чучуља: - Отвори ни, бре, Исљам Чучуље, врата обе крила, ти носиме Фатима дормина, бела голубица. 123 Ори севдо, севдалино, не ли ти се нажаљује сом останав сам сирома, без матере и бабајка. Ори севдо. севдалино, не ли ти се нажаљује, сам легинам, сам станујем, на пов ноћ се разбудујем, лево, десно разхледујем, да не има кој до мене, да не има кој при мене. Ори севдо, севдалино, не ли ти се нажаљује, цев ноћ горим туар дрва, јопе ти сом незагријан; на ноћ јадем кило шећер, јопе ти сом необлажен. - Море дејче бело, да ли би ме зело? - Ја би те зело, бре, бећарче, ама си сирото, сирото без кућа. - Ако кућа немам, голем мерак имам, беле паре имам: кућа ће напрајме, кућа на два ката, пенџер срчалија, врата хајмалија, таван шинделија, оџак чушелија. 125 - Воденичаре, стар пријатељу, сомели ми го житенцево. - Млајнесто, кузум невесто, воденица вода нема, не ти го мељем. - Воденичаре, стар пријатељу, место вода мује свзе, аман, сомели ми го житенцево! - Ори млајнесто, кузум невесто, воденица камен ми нема, аман, не ти го мељем. - Воденичаре, бабов пријатељ, место камен муа права става, аман, сомели ми го житово! - Воденичаре, стар пријатељу, сомели ми го житенцево. - Воденица трепетељке нема, не ти го мељем. - Место трепетељке, мује беле руке, аман, сомели ми го житово! 126 Темнина беше не видех, јен јелен шета по река: на јен рок носи дивојка, на друг рок носи јунака. Јунак ги дејки збореше: - Дивојко, тенка прелио, ево ти рукајка мисирка, да ми напраиш, препраиш, од бела свила кошуља, од жоута свила шаувари. 127 Гледаниче, отвори вратиће, да ти виђим твује бело лице, нашарено со скопска бела вода, скопска бела вода, градско црвенило. Илези ми, севдо, на портиће, да ти виђим твује црне очи, да те прашам, право да ми кажеш: да л'ме сакаш, ели ме подеваш, ел' мајтап ме играш? - Гледанику, право да ти кажем, ја те сакам и мерак ти имам и од тебе невазђетисујем, не ме дава муа стара мајка, стара мајка и стари бабајко, не ме даваје, не те бендисујет, дека си сирото, дека кућа немаш. Ако кућа немам, златне руће имам, паре ћа ћарујем, кућа ће напрајме, кућа на три ката. 128 Милка седи на чардаче, на чардаче на меко јастаће, отворила, Милка, џани пенџер, ем се гледа, Милка, ем се чешља, лева рука - виндиљ чешељ, десна рука - огледало. Ка шо сом бела и црвена, еште да имам гајтан веђи, црне очи мачор аве. 129 Играећи, Ђулиза џубе оћинала, ми отиде, Ђулиза, џубе да надава, џубе да надава, ће Усен терзија. Лупна, чукна, никој не илиза. Ги илезе, Ђулизи, мајка Усенова: - Ајде вамо, Ђулизо малова, Усен не је дома, Усен ошоу, Ђулизо, долу во чаршија, комар да игра, Ђулизо, раћија да пије. Се измами, Ђулиза малова, и во кућа влезе и се скачи горе во одаја. Ко ће виђи, Ђулиза малова, шо ће виђи: Усен довчиште на црна постећија. - Ајде влези, Ђулизо, шака да прајиме. - Трни се од тује е старо довчиште, ја не знајем шака ка се праји. Ми га вати, Усен довчиште, Ђулиза малова, ми га врли на шарена постеља. 130 Илези, моме, на порта, да ти га виђим ликата, шо лика има на тебе, на книга да га нацртам, кога ће идем на асћер, ко ће ме текне за тебе, книгата ће га отворим, сликата ће га разгледам, туга зе тебе ће ми замине. 131 Брале се брале бећари, на таја трава зелена, под село на рудина, под таја врба зелена, тегнале тенка пијанка, кому ће пане Афиза. Афиза пана Дестану, Дестану, нај баш бећару, сама му дома отиде, сама му порте отвори, му пушти руде шиљејна, се скачи гор в'одаја, свекрви рука ги фати, Емина зова загрли. - Афизо, тужна и жалосна, Афизо, груба одала, за кого си избегала, Дестан ће иде на аскер, кој ће ти кроји алишта, кој ће ти фати тупани? - Емино, мила зовице, ја не ви тражим алишћа, нити ви тражим тупани, не ли сом зела Дестана, Дестана нај баш бећара. Емино, мила зовице, со дечко руо ће седим, ја ће го чекам Дестана, дур да ми дојде од аскер. 132 Ми отиде Зелијана на студенец, да насипе, Зелијана, ладна вода, ги илезе, Зелијани, Јакуп- ага, ги пресече, Зелијани, гшетен комар. Дојде дома, Зелијана, желајечи, га пречека Зелијана стара мајка: - Та што ти је, Зелијано, шо ми желаш? - Ми илезе, стара мајко, Јакуп- ага, ми пресече, стара мајко, десен комар. - Дади му го, ћерко, и левујет, неке напрај, Зелијано, тазе чорба. 133 Атиџе, бре, гледанице, отвори врате, пенџери, још вечер да се виђиме, да се виђиме и позбориме. Утре ће аскер идујем, ду кеде ће ме испратиш? - Усене, бре, гледанику, ће дојдем да те испратим, до високујет Чурулец, до жалосното заворће, ду ке ге праћаје путници, ту је ће беса врземе, да ће се мије земеме. - Атиџе, бре, гледанице, да прашаш мила матере, од дома да не те карајет да дојдеш да ме испратиш. 134 Пана м'гла во полето, жаљ ми пана на срцето, сом га сакав, нане, три године, на четврта, нане, ми избега, голем мерак, нане, ги сом имав, ми отиде, нане, невидена. - Дај да пијем, нане, да се опијем, јадоите, нане, да ге забрајм. - Не ми желај, синко, не се кини, од пијене, синко, фајда нема, ти ће најдеш дајка поубава. 135 Цев ден орем, севдо мори, цев ден копам, дојди дома, севдо мори, разљутено. - Шо ме љутиш, севдо мори, шо ме мучиш, сом уморен, севдо мори, и сом жеден. Дај ми стовна, севдо, меченица. Ги се скрши, севди, стовна меченица, ги искваси, севди, антерија, антерија, севди, манестечка, па га фати, севда, за полојна, па га фрљи, севда, на постеља, пуста ламба, севдо, се угасна: фаћа мачка, севдо мори, глушца во темнина. 136 Ори севдо, севдалино, стај го лебот на каменот, сам сом бећар ће го земем, ће го јадем и ће се опијем, во пијанство све ће ти искажем, ка сом шетаф по сокаци, ка сом гледаф туђе жене, туђе жене и туђе манесте. 137 Тетовчани ајљак љуђи, отворите дучанити, се успрајло с'нце три аршина, да купиме драм белило, драм белило и црвенило, да купиме вил кундуре, да купиме понадије. Дајте ни ге вересије, ће ни дојдет наше мужи, наше мужи, гурбетчије, гурбетчије - летаунци, ка ће дојдет ће ви платет. 138 Ми илегла, Фатима кадана, да ми се рашета, да се рашета со девет инџе буле, па ми влезе во Мулеве бостани, Муле бостанџија, нејзин прв гледаник. Засукапа, Фатима кадана, скутој до кафтани, га загледа, Фатима кадана, Муле бостанџија, нејзин прв гледаник, во негове бостани, ги ге виде, Муле бостанција, скутој засукане, ги га виде, Фатими кадани, свилена кошуља, кошуља манестечка. Ми се разболе, Муле бостанџија, болен три године, за Фатима кадана стара гледаница. 139 I Ајрија га стајле под филџен,. кој ће го филџан надигра, његова ће биде Ајрија. Назим го филџан надигра, Назиму му пана Ајрија. Назим се успав при река, при река, при воденица. Идите му викајте Ајрија, она му го знаје табијет, Назима да го разбуди. Ено га иде Ајрија со сарајлија тепсија, и сребрен ибрик во руке, и со бела крпа на рамо, Назиму да му потура, да бело лице омије. Ајријо, аро те удрило, шо си од себе учинила, си отворила ћерене, мало ли ти беа Бројани и ћираџије Журјани. Неџипица сарма варила, Ајрија не ги га јаде, големо ги гајле панало, Зејнељ га чека при река, при река, при воденица, со бели кожуф на рамо. 140 II Хајријо, харо те удрило, шо си отворила ћерање, мало ли ти бе Бројани и ћирације Журјани! Хајрија га стајле под филџан, кој ће го филџан надигра, његова ће биде Хајрија. Алим го филџан надигра, његова ће биде Хајрија. Алим се успав при река, при река, при воденица, лоше го дремке фатиле. Идите му викајте Хајрија, Хајрија да го разбуди, она му го знаје табијет и она да му нарача шо да ги купи од Призрен. Ено га иде Хајрија, со сарајлија тепсија и ибрик дугум во руке, и бела крпа на рамо, Алима да го разбуди. Купи ми, купи Алиме, за бело лице - белило, за руса коса - шан боја, за рудо грло - ђерданче, за тенка полојна - коланче. 141 III Нафија га стајле под филџан, кој ће го филџан надигра, његова ће биде Нафија, Нафија Сулејманова. Акиф го филџан надигра, нему му пана Нафија, Нафија Сулејманова, баш дејка во село Диканце. Акиф се гледа на врата со најпристала дејка во село, Тосун га чека на пенџер со крпче круше во руке. Нафијо дејко шељафе, бела ти пика во чело, црно ти се збори по село: Акиф га трна по себе, низ тија њиве ограђе, низ тија честе камење; Акиф га кабул не чини, Тосун га кабул учнини. 142 I Загинала, Беија, јеменија, играјећи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, Беија, на џамија. Не ли ти реко, Бејо дајче, аџамија, не се играј, Беијо дејче, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Загинала Беија шар скутача, играјећи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, Беија, на цамија. Не ли ти реко, Беијо дејче, аџамија, не се играј, Беијо, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Загинала, Беија, тељ ситарка, Играјечи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Не л'ти реко, Беијо, дејче аџамија, не се играј со дете Кадрија. 143 II Загинала Беија тел ситарка играјећи Беија со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија, не се играј, Беијо дејче, со Кадија, со Кадрија, Беијо дејче, чифтелија Заганала Беија вил кундури играјећи, Беија, со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија ти не играј, Беијо, ср Кадрија, со Кадрија чифтелија. Загинала Беија колан џердан играјечи, Беија, со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија, ти не играј, Беијо дејче, со Кадрија, со Кадрија, дете аџамија. 144 - Ој ливадо, ливадо зелена, шо си лика рано потурала, шо ти рано лика загинала, млогу ми си ливадице повенала? Да л'те коса, рано покосила, ил'те слана рано побарила? - Нит' ме коса рано покосила, нит'ме слана рано побарила, пројде мома боса преко мене, во нараче набра трава- детелина, ми го тури концам, братетовцам: ја'те, пи'те, конци, братетовци, ће одите далеке путишта, ће зимате девојка Солунка. На девојка, комар ка пиројка, на бећара перчин ка Солунка. 145 Да ли си од небо панала, гледанице, ели си од башћа вникнала, шо си тол'ко лична, пристала? - Несом од небо панала, гледанику, несом од башћа вникнала, мене ме мати родила, гледанику, ка што те тебе мати родила. Мене ме мати родила, гледанику, на ден Ђурјевден ме повила, со пресно млеко ме доила, гледанику. Дури ме мати к'пеше, гледанику, голем ми кувет доођаше, дури, ме мати чешљаше, гледанику, роса ми коса растеше; дури ме мати мијеше, гледанику, бело ми лице пристало, пристало, бело и црвено. 146 Заспала мома крај море, благе га дремке фатиле. Дунале ветрој од море, скршиле гранче маслинче, мома га мана по лице. Кога се мома разбуди, љуто го ветер прек'вна: "Шо беше слатко заспала, шо благе соној сонуала, тројца љуђи ми дојдоа, сви тројца ме даруаа: први ми даде јабуко, други ми даде прстенче, трећи ми даде киткиће." Тоја шо ми даде јабуко, ка јабуко да огније, тоја шо ми даде прстенче, кроз него да се провира, тоја шо ми даде киткиће, китен со мене да оди. 147 II Од море дуна ветерче, леле, скршило гранче маслинче, моми ги пана на лице, шо беше благо заспала и благе соној видела: три бећерћича седеа, леле, и мома га улавеа, прво ги даде симитче ка симит бела да биде; друго ги даде јабука ка јабукава, леле, да биде; треће ги даде прстенче кроз прстен да се провира. Прашује мома матере: - Мајчице мила, премила, леле, кој' бећар ми је најубав? - Ћерчице мила, премила, тречото ти је најверно, најверно и најубаво. 148 Ори Вено, Вен ђузел, шо имаш русе косе! - Косме тражет к'на боја, Сулејман- аго, бре, будалино. Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш бело лице! - Бело лице сака драм белило, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш гајтан веђи! - Веђи тражет шикла боја, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш бело грло! Бело грло сака куан ђердан, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш права става! - Права става сака кор алишта, Сулејман- аго, бре, будалино. 149 Од ка ти сом, маје, бећар било, во сокакот, маје, несом било, во сокакот јена нова кућа, во кућата две младе дивојке, обедве се сестре недадене, на чардак седеа и обедве везеа. Првата ми везе свилен чаршав, а другата везе свилен јорган. - Ори дејко, муа гледанице, ће те прашам право да ми кажеш, та кажи ми бећер како спије? - Бећар спије руке раширене, а во руке тетоске јабуке. 150 I У ма, ума јунак на два ума од ће да и моми дворој влезе, дејки и се порте затворене со две сламће, дејки, ржанице. Ми се скачи, јунак, на полесок, ми се вати, јунак, за две дрва, за две дрва ј'воруе. Ко ће виђи, јунак, шо ће види дејки и се дворој неметене, овчко ђубре, дејки, до колена. Ми легнала, дејка во дворои, ми легнала - руке раширене, руке раширене - косме расплетене. 151 II У ма, ума јунак на два ума, од ке да ги дејки в дворој влезе, дејки ги се порте закључане со две сламке, сламке ржанове, и две китке, дејки, босиљкове, па ги рипна, јунак, на полесок, тамо најде, јунак, јено маче, јено маче, јунак, со прапорће. - Оре маче, маче со препорће, да л'ми виде, маче, муа севда, муа севда, маче, гледаница. - Дејка ти је, јунак, во дворои, ти легнала, дејка, да преспије, ти легнала - руке раширене, косме ги се, дејки, расплетене. 152 Имам гајле, Хајро мори, гајле големо, мене аскер, Хајро мори, аскер ме викаје. Ти сом молиф, Хајро мори, мене да ме земеш, мене да ме земеш, Хајро мори, мајка да ми гледаш. Га оставам, Хајро мори, стара мајка, стара мајка, Хајро мори, сама без никого. 153 Селим- ага Севди збореше: - Еј мори, млада млајнесто, та што си млогу огрубела, не ми си таке пристала, мори, ка што си била некога. Ка што си била некога, мори, ка прва и друга година. - Селиме, море стопане, Селим, јабука се преполојла, Селим, големо сме гајле имале, девет сом деца родила, Селим, ни јено живо не ни је, за тија сом огрубела, Селим, не ти сом таке пристала, не ти сом таке пристала, Селим, ка прва и друга година. 154 - Ка ме остај, Рамизо, другого засака, ка ме остај, Рамизо, туга да тугујем, Рамизо, на тебе да мислим. Ка ни беше, Рамизо, на пенџер зборено, да се мије, Рамизо, за Ђурен земеме. Кој шо не раздвој, Рамизо, во џенем да иде, Рамизо, све лошо да тегне, све муке да тегне и мује и твује. Пишано ми било, Рамизо, бећар да останем, бећар да останем, Рамизо, тебе чекејећи. 155 Книига дојде Бајрету брлету и во книга ситно му пишује: ти сакаје, Бајро, најголемо мито и још згора од сто ока вовна. - Слушајте ме, дејке ресталичке, слушајте ме ја што ће ви кажем: ће продадем кобила и ждребе, а па ждребе, Чамке, све за ради тебе; ће продадем слама офсеница, нека чује цела Рестелица; ће продадем слама ржаница, нека чује цела Глобочица. Ће идеме, Чамке, путој покрај река, ће слеземе долу во Крушево, ту је мије живот ће живујеме. 156 Ће заминеме, ајде, ће поминеме, покрај порте Ариф - оџине, да га виђиме, ајде, да га пољаме, бела Минира Ариф- оџина, да ги виђиме, ајде, да ги пољаме, бело лице без белило, беле руке агаларске. - Кој ти го даде, Миниро, кој те даруа, Миниро, с голем дукат колалија? - Ми го дадоа, ајде, ми го дадоа, Џејменоске агалари. - Кој ти га даде, кој ти га даде, свил шамија, пералија? - Ми га дадоа, ајде, ми га дадоа, Цејменоске агалари. Ми га донесе, ајде, ми га донесе, старо дофчиште Џејменоско. Ми га дадоа, Минира, ми га дадоа, во овчари Штичаровци, за Зикрија, Минира, мераклија, ми га дадоа, ајде, га омужиа за Зикрија учитеља. 157 - Ој море бећаре, капо накривена, капа накривена, чучка начешљана, чучка начешљана, на лево на десно. - Ја сом га накривив, бре севдо, све за ради тебе. - Ој море бећаре, џамадан раскопчан, џамадан раскопчан - грђи бећарове, пуас срмалија, крпче вајкарлија. - Ја сом го раскопчав, бре севдо, све за ради тебе. 158 Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, би сом руке, лудо младо, кола, кола, нашарило. Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, чатме веђи, оре лудо младо, чатме веђи би удрило. Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, би сом лице, оре лудо младо, бело лице нашарило. Да сом знало, оре лудо младо, овја већер ће ми дојдеш, шар- постеља, оре лудо младо, шар- постеља би послало. 159 - Нешто ће те прашам, Атмано стара ле севдо, аман, право да ми кажеш, бре гледанице, ле мори, право да ми кажеш, аскер ме викаје, Атмано стара ле севдо, аман аскер три године, бре, гледанице ле мори, аман шест месеци, да ли ће ме чекаш, Атмано стара ле севдо, аман, дури да се вратим? - Тебе ће те чекам, бре, гледанику ле море, дури да се вратиш, век ће векујем, бре, гледанику ле море, тебе ће те чекам. 160 - Ори Лешо, Лешо бе дејче, мајка шо те вика? - Мајка ме вика, бре бело бећарче, тебе не ме дава, дека си сирото, бре бећарче, дека кућа немаш, дека комар играш, бре, бело бећарче, и ракија пијеш. - Ако кућа немам, Лешо бе дејче, голем мерак имам, кућа ће напрајим, кућа на два ката, кућа чардаклија со девет одаје. Ће ти купим, Лешо бе дејче, руо најубаво, јелек армелија. - Ако не ме дадет, бре бело бећарче, сама ће ти дојдем, кућа ти га знајем. Ој море пиле шарено, кеде си било, каде си шетало, да ли си било на самовила, да ли си видело муа гледаница? - Ја сом било на самовила ти сом видело твуа гледаница, оро играше, танец тегнеше и тебе те чекаше. 161/в- 162 Алтано кадано, рипни ми на колено, рипни ми на колено, на лево, на десно, нешто да ти кажем, матери да речеш: вечера да зготви, немој за млозина, ка за дејка и ка за бећара, печена кокошка, ламба упалена, нуса нашарена, во бела одаја постеља послана. 162 I - Ори Јано, Јано, дилбер Јано, илези, је Јано, на вратиче, да ти кажем, Јано, два- три лафа, мене аскер, Јано, ме викаје, а ја не знам, Јано, шо да прајим, да ли качак, Јано, да побегнем или чифлик, Јано, да продадем? - Оре Омер, Омер, црни Омер, слушај Јана, Омер, шо ти вели: нити качак, Омер, да побегнеш, нити чифлик, Омер, да продадеш, току иди, Омер, на асиерлак, ће врземе, Омер, тврда беса, ће те чекам, Омер, шест године, на седмата, Омер, ће се мужим. - Шо је врева, бабо, во селово? - Ти се мужи, Омер, дилбер Јана, за Ђорђија, Омер, капетана. 163 II - Сури Јано, Јано, дилбер Јано, илези ми еште ова вечер, имам нешто, Јано, да ти кажем: мене асћер, Јано, ме викаје, а ја не знам, Јано, што да прајим, да ли качак, Јано, да побејнем, или чифлик, Јано, да продадем. - Оре Омер, Омер, црни Омер, немој, Омер, чудо да учиниш, немој, качак, Омер, да побејнеш, нити чифлик, Омер, да продадеш, току иди, Омер, на асћерлак, мије беса, Омер, ће врземе, тврда бесе, Омер, арнаутска, ће те чекам, Омер, дур да дојдеш, дур да дојдеш, Омер, од асћерлак ја ће бидем, Омер, асћерица. - Шо је, бабо, врева во селово, шо је џумбус, бабо, во селово? - Оре Омер, Омер, црни Омер, ти се мужи, Омер, дилбер Јана, за Ђорђија, Омер, каурина, - Ори бабо, бабо, стари бабо, дадигиго Јани аманетов и и речи Јани да илезе. - Ори Јано, Јано, дилбер Јано, ваке ли се Јано беса држи? - Оре Омер, Омер, црни Омер, ме омужи, Омер, стара мајка, не могла, Омер, да ме борави. 164 Цев ден оре, цев ден копа, дома иде разљутено, разљутено, намуртено, па ме мана со столица, ми истура стовна меченица, ми исфрца антерија. 165 Се собрале све млади бећари, ће идујет коњи да трчаје, да трчаје во поље бошњачко. Отидоа во поље бошњачко, па најдоа три ора дејчича, застанаа коњи во сред оро, па им влезе, јунак, во сред дејке, па им вели, па им вели: да илезе дејка најубава, куа ће ми коња да зачуа. Му илезе дејка најубава, му го трна коња по пред него, го онесе, го онесе во свуа дома, му турила сено најубаво, го напојла со вода студена, избришала седло ибриско, го донесла коња пред јунака. Јунак ти га зеде по под рука, ми га стаји на коња дорија, га онесе, јунак, свуа кућа. 166 Брале се брале бећари од горњо и довно маало, обрале дејкин босиљок. Станала дејка порано да го навади босиљок, извикна дејка да жела: - Мајчице мила, премила, кој ми го обра босиљок? - Ћерчице мила, премила ти го обрале бећари, бећари, твује гледанци. - Мајчице мила, премила кој' ми го обраф босиљок ја ће го лошо прек'внем, девет године да лежи, на десетата да стане, на сламка да се надопре, не лешник вода да пије, да дунет силне ветрои, да го онесет в'планина, да го кљукаје орлои. 167 Три ноћа дремка сом га немало, три села сом ге шетало, во јено село дејка бендиса, Зерда се дејка викаше. - Зердо бе дејко убава, иди да прашаш, дејко, матере да ли ће те даде за мене. - За тебе ме мајка не дава, Динчо море, ели си голем фукара. - Ако сом голем фукара, Зердо, срцево ми је богато. 169 Мајчице мила, премила, фрљаје пушке над село да чујет дејке во село, дејке даденице, мајко, и вогодишње манесте. Мајчице мила, премила, та што ме роди пристала, не можем надвор д'илезем, се насипале гумина, мајко, од довно и горно маало, се чудет и се есапет: да ли да мајка раниме или да дејка грабиме? 170 Стани, Зељо, стани бе душо, Алидин те вика, на порта те чека зајено да идете. - Ево идем, сега ће дојдем, колсуз да запекљам, грђи да покријем. - Стани, Зељо, стани бе душо, ел' пишман ће бидеш, на ведрина ће идеш, ће одиш далеке путои. - Ево идем, сега ће дојдем, терлик да облечем, Кале, сантина да полазим. - Стани, Зељо, стани бе душо, на ведрина ће идеш, Зељо, преко три планине. - Ево идем, сега ће дојдем, деца да ок'пем, Кале, деца јетрвине. 171 Стани, Бисеро, стани, бе сестро Бељуљ те чека горе на Равниште, горе на Равниште со кожуф на рамо. - Ево идем, сега ће дојдем, да се пособерем, бе брате, да се пособерем, Аљиљ бе брате, скутача да опашем, кундре да обујем, бе брате. Не ме мами, не ме подевај, бе брате, мајтап не ме играј, верем не ми врзуј, Аљиљ бе брате, за Бељуља, првого гледаника. 172 Ајде, Зељо, ајде бе душо, саба се учини, котлој затракаа, петлој закукаа, на пенџер ти се успа. - Ево идем, Алија бе бећар, деца да ок'пем, деца јетрвине, деца да дарујем, да ге измилујем. - Ајде, Зељо, ајде бе душо, саба се учини. - Ево идем, Алија бе бећар, терлик да облечем, сантино терлиђе. 173 Стани, Афетко, стани, бе џузељко, Бејрама да пречекаш, Афетко, цузељко, за Ђурен ти дошоф, за Ђурен ти дошоф, Афетко џузељко, тебе да те земе, Афетко, жена да му бидеш. 174 Сом легнала, нане, на ићиндија и го чекам, нане, да ми дојде, ја го чекам, нане, да ми дојде, оно ошло, мори нане, во меана, се напило, мори нане, дома не иде. 175 - Кеде си го зело, дете, бећарско киткиче? - Вала, биља дејко, стамбов сом го купив. - Кеде си го зело, дете, бело беневређе? - Вала, биља дејко, бабо ми го сошив, бабо ми го сошив, дејко, во Брод на терзија. - Кеде си ге зело, дете, срмене чорапе? - Вала, биља дејко, мати ми ге плела, дејко, мерак ми имала. - Кеде си ге зело, дете, китене опенке су беле врвке? - Вала, биља дејко, сестра ми ге прајла, мерак ми имала. 176 - Шо ме викаш, Шефијо, долу зад џамија? - Ја те викам, делијо, нешто да ти кажем, друга ће ти вађаје, мене не бендисујет, слика ми си фрљиф, ми си га ишћепиф, немој ваке во ђуна ће влезеш, не ли сме се сакале време пет године. - Не фаћај кусур, Шефијодакеје пишано, сама знајеш мерак ти сом имаф, кој не одвој во џемен да иде. 177 Не ме задевај, мори Мендо, не ме подевај, ја сом стар чујек, мори Мендо, од сто године, ја ће ти купим, мори Мендо, сто драм белило, сто драм белило, мори Мендо, ем црвенило, ја ће ти купим, мори Мендо, ће те дарујем, со ђерданће, мори Мендо, со коланче. - Василице, мори млада манесто, Васке мори пристала, та што си тољко поник застанала? - Од твујете, Васил, неправдине, во свакој град, Васил, жена имаш, од годин в' годин дма идеш, цев ден, Васил, во меана седиш, жена, деца, Васил, не пољујеш. 179 - Схре Суљо е ћерата, шо си урнаф фес над око, боже, немаш гајле ни касамет, немаш оца ни матере кој ће ти, Суљо, гајле бере? - Сам ће го гајле берем, сам ће га свадба прајим ич пет паре ја не давам. - Суљо имајено коњче и оно је на три ноге, ама ми го срце сака. Аљо има ата коња, ама ми го срце нејће, дека има црна шија, црна шија ка ајдова. Суљо има јена кућа и она је истурана, ама ми го срце сака. Аљо има три одаје и све три се варосане, ама ми го срце нејће. Суљо има јено котле и оно је претурено, ама ми го срце сака; Аљо има две котлина и обедва калајсане, ама ми го срце нејће, дека има црна шија, црна шија ка ајдова. 180 - Не седи, дејче, во брекче, брекче се рони ће панеш, ће панеш ће се утепаш. - Дај, боже, да се утепам, Кучита мужа не зимам, Кучит ми рано станује, во повноћ дома доођа, ја да му кундре очеткам, ја да му пушка намажем, Кучити се кавгађије, Кучити се бељађије. 181 Брале се брале бећари, нане, на тија горне Равени, тегнале тенка пијанка, нане, кому ће пане Алтана. Алтана пана нај баш бећару, бећару Орчушанину, га онесоа, нане, Алтана преко тија равне чистине, га заминаа, нане, окука, га донесоа пристала Алтана во наше село, нане, Орчуша. 182 Коло води Кадемша, калеша, во срса село во Зли - Поток, коло води и се подсменује, оздола иде бећар Сејфула, глава преврзана, чучка начешљана. Ти га фати Кадемша калеша, бећар Сејфула за тенка полојна, писна врисна, Кадемша келеша, оро се истура. 183 - Деј ђиди, лудо дејче, аџамијиче, отвори ми, џанам, пенџер, сакам да те виђим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, шо да ти отворим пенџер, кога не те сакам ја. - Деј ђиди, лудо дејче, аџамијиче, отвори ми цанам порта, сакам да те виђим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, што да ти отворим порте, кога не те сакам ја. - Деј џиди, лудо дејче, аџамијиче, раскопчај ми, џанам, јелек, сакам да те грлим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, бре едепсазу, што да ти откопчам јелек, кога не те сакам ја. 184 Покрај, покрај, покрај бе севдо, да не ми се удаиш, кому ће ме остаиш. - Ако се удаим, бе бећар, што ти је жаљ за мене? - Жаљ ми је, жаљ да ми биде, ми си била гледаница, ти сом сакау три године. 185 Месечино, мори, мила посестримо, ће те прашам право да ми кажеш, да не виде мује младо Тура? - Туре ти се, мори, преженило, зова ти го, мори, преженила. - Нека му је, мори, аирлија, ће му идем, мори, зуаница, зуаница, мори, каарица, ће му носим, мори, голем бакшиш, голем бакшиш, мори, јалоица, на рогои две светне ситарке намесници свилена кошуља, а за зова срмене чорапе, да ге носи да не ге ћердоса, шо ми, мори, Туре преженила. 186 Огријало с'нце од високо, та порастов невен до колена, во невенот овчарско ведриче во ведриче овчарске кавали, со кавали и овчарско шупељче, во шупељче книгиче пишано, во книгиче име Ајшуљево. Ајша пује далеко се чује, га прочуле девет мазничара и десето само шилегаре, - Шилегаре, свилено гајтане кеде ти се твује шилејина? - Триста биле, двеста прескочиле, гледајећи село Ајшуљево. 187 Не гледај, дејко, другого имаш бабета лошого, та неје бабо ка бабо току је гуштер богина; та неје мати ка мати, току је шарка змија. Бабо ти никого не слуша, за старо старчиште ће идеш, за претерано дофчиште. Ти ка ће придеш при него, лице му душа удара ка запалено ђубриште. 188 Ајде, Фато, ајде, бе ћерко, подноћ се учини, Фато бе ћерко, подноћ се учини, још не си заспала, ич не си дремнала. - Нејдем, мајко, нејдем, бре мајчице, гледаник ми дошов, од млогу далеко, се уморив, мајко, на грђи ми заспав. - Ајде, Фато, ајде бе ћерко, резиљ ће те напрај, Фато бе ћерко, па ће те пароса. - Нејдем, мајко, нејдем бре мајчице, сега је, мајко, млогу убаво, текра, бе мајко, дејка не ти бидујем. 189 Мами, мами дејко, мене не ме мами, само мене, дејко, не ме мами, ја ти имам, дејко, до две до три бољке: прва бољка ми је тебе шо те сакам, тебе шо те сакам а не те давај друга бољка, дејко, бачкоске сокаци ден, ноћ шетам и на тебе мислим трећа бољка, дејко, аскер ме викаје аскер ме викаје, аскер две године. 190 Ој овчаре, раскопчан џамадан да ли ти пиле вода шилеина? - Двеста пиле, триста починале, починале под завор лејнале. Дур ни беше наш овчар неженет, не пасеше горе во планина, ти пасехме трава детелина, ти пиехме вода по извори, кога ни се наш овчар ожени, не пасеше долу во ограђе, ти пасехме трава изгазена, ти пиехме вода измитната. 191 Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта, најпрво црна каплама, па после кусо либаде? Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна мандулка, броћна шиврета на глава, шо сом га севда ћитила, све наоколо редена во среде беше везана. севдино име пишано. Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта манеста сом ге имала. Јусефе е налбатинче, још ли не те текина, ка ти сом нога газнала, десна ти рука цунала, пет лире ка ме даруа. 192 II Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта, најпрво црна каплама, па после кусо либаде? Јусуфе е налбатине, ка ми не позна мандуљка шо ми га севда ћитила, голем салтанат стаила? Јусуфе е налбатине, ка ми не позна подврвће, плитће опенће на нође, шо ми ге сеевда ћитила? Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна Севдинка, сам сом га одбрау од девет, сам сом га стаиу во пампур, во девет врате пампурсће, десета врата скључана, десна ми рука цунала, лева ми нога газнала, пет лире сом га даруау, за грло да ђе окује. 193 - Шо си таке, бре бећару, застанало, шо се броташ, шо си гајлелија, да не ти, бре бећару, дејка побегнала ели те аскер повикале? - Аскер сом, лудо дејче, претерав, срце ми се разболело, ме остајла, дејче, гледаница, ги сом имав голем мерак, ги сом праћав голем сељам, голем сељам од далеко. - Не се кини, бре бећару, не се стегај, не ли виђиш друге дејке, поубаве, бећар, попристале. - Не ми збори, бре Зиљбио, не ме кини, бећар сака деведесет, пусто срце, а бре дејко, само јена. 194 Рипни ми на колено, Лено, на десно, на лево, нешто да ти кажем, Лено, матери да речеш, вечера да напрај, Лено, немој за млозина, немој за млозина, Лено, ка за двајца љуђи, ка за дејка и бећара, ка за мене и ка за тебе: печена кокошка, Лено, и бела погача и мека постеља. 195 Се сакале Ћеримија и Мемет- ага, три године, три месеца и три дена, не би к'смет да се земет, да се земет Мемет- ага и Ћеримија, к'смет се угоди Асан- аги. - Оре Мемет- ага, Мемет мој побратим иди земи, Мемет, зелен бајрак и собери све другари, ће идеме, ће зимаме Ћеримија. Ми го пројде, Мемет- ага, студен пот, студен пот и градне свзе. Да го утепа жаљ му беше, да му рече страм му беше, Асан- ага му је прв' побратим. Мемет- ага собра све другари и трнаа по манеста Ћеримија, ће зимаје Ћеримија за Асан- ага. Бајрак носи ага Мемет- ага, ће зимаје дејка Ћеремија, па се моли ага Мемет- ага: "Оре господ, море господ, та ми дуни силен ветер, Ћеремији дуак да ги фрли, још јен пут Ћеремија да га виђим!" Кога га виде бела Ћеримија нички пана Мемет- ага и премале. 196 Оре аго, аго буљук баша, млогу, аго, села си шетало, млогу, моме, аго, си гледало, чије село, аго, најубаво? - Огинуо, село најубаво: млогу куће, мамо, млогу моме, во попова кућа до три моме, све три, моме. калешесте; за Ристинка - пушка давам, за Јалд' за - пет алтана, за Арифка - душа давам, душа давам, леб не јадем. 197 - Не ли ти реко, бећар море, на врата да нејдеш, мене ме караје со тебе шо зборим, ти си, бећар, сам сирома, а ја бећар од рода богата, па ми тражет еша спроти себе. - Не слушај, дејко, оца и матере, ајде, ајде, дејко, ти за мене, ја ти имам голем мерак. 198 Не ми одај Сулејман- аго, толко на големо, Сулејман- аго ле море, толко на големо, ће ми панеш, Сулејман- аго ле море, на десно колено, ће искаљавиш, Сулејман- аго ле море, бев бенаврек, бре, будалино ле море, бев беневрек, бев беневрек, бре будалино, пачалија. 199 I - Постиљај га, оре Кајмо злато, меката постеља! - Не ти га постиљам, аго бре бего, на тебе сом љуто, љуто разлутено. Шо ти сом нарачала, аго бре бего, не ми си донело, во џеп шо се носи, с кришом шо се дава, с кришом од бабајка. - Донеси ђе, оре Кајмо злато, обедве рале бисађе, ти сом донеу за грло- ђерданче, за полојна- сребрено коланче. 200 II - Постиљај га, оре Кајмо злато, меката постеја! - Не ти га постиљам, аго бре бего, на тебе сом љуто љута разлутена. Ја шо ти сом рекла, аго бре бего, не ми си донело. Ја ти сом нарачало, аго бре бего, свекор да не знаје, с кришом од свекрва, да ми донесеш, аго бре бего, во џеп шо се носи, с кришум шо се дава: две рале дукати и сребрене колбије. - Ако не га постиљаш, ор Кјумо злато, назач ће се вратим, од ке шо сом дошов. - Назач не се враћај, аго бре бего, сом се шакуало. 201 - Дејче бре, тури де го шамичето! - Не можем, аго, веруј ми, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го колсусчето! Не можем, аго, веруј ме, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го пуасчето! - Не можем, аго, веруј ме, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го кошуљчето, - Не можем, аго, веруј ме, не можем, душо, бовно сом! 202 Марика бовна легнала, Лено бе, на свилената постеља, на манестине ћилими, на пералије јастаци, на везанете јоргани. - Кога си бовно легнало, либе бе, заш мене неси кажало, иљачи да ти донесем? 203 Да ми станеш, шећер ле Вајдо, рано сабаале, да изметеш равне дворој, ће ти дојде Чамиљ ефендија, чизме до колена, да му напрајш каве кајмаклија. Ти сом сакаф, шећерли Вајдо, време три године, на аскер отиде, време пет године, во Едрене, во пуста Туркија, во чутук сом запишан султан Сулејманов. Те онесоа, шећерли Вајдо, руке заврзане, на уста шамија, те онесоа зенгил Шуаипу, си желала дур си премалела. Мерак ти сом имав, шећерли Вајдо, ка не раздвојиа, сега болен лежим, ће ти умрем од пусти верем, да ме жалиш, немој да ме забрајш. 204 I Да ли ће се мужиш, Фатимо кадано ел' во рода ће седиш? - Ће се мужим, миле тројца браћа, во рода не седим, ја ће тражим, миле тројца браћа, еша спроти себе. Се наредиле, Фатими- кадани, пет стотине сватој. - Кој је онја, Фатимо- кадано, сватои шо тегне? - Тоја ми је, миле тројца браћа, првујет гледаник. - Кој је онја, Фатимо- кадано, сватои шо двоји? - Тоја ми је, миле тројца браћа, другујет гледаник. - Кој је онја, Фатимо- кадано, на белого ђока, глава још по бела? - Тоја ми је, миле тројца браћа, трећујет гледаник, за него ће се мужим. Се измамила Фатима кадана, за ново носење, за благо јадење, старого да гледа, измет да му чини, 205 II Га сакале, Ватима кадана, старо Емин- аго, ги ватиле две рале тупани, ги собрале пет стотин" сватои, га јагнале ђока најубавого. Га прашује двјца миле браћа: - Кој је онја на крај од сватои, сватои шо гледа? - Тоја ти је твој прв' гледаник, Суљо лудо дете. - Кој је онја карши од сватои? - Тоја ти је другујет гледаник, Јусуф, Јусуф Туре. - Кој је онја во сред сватои, брада бела на којна дорија? - Тоја ти је стари Емин- аго, во него ти сме дале, за него ће идеш. Врисна писна Ватима кадана, и од којна пана, па ги дојде стари Емин- аго. - Ајде стани, Ватимо- кадано, дома да идеме, место вода - со шербет ће те појим, место леп- призренске симиди. - Трни се од тује, е старо старчиште, место шербет- вода од чопура, место симит - поземник ће јадем само младого да земем. 206 Алија, море, делија, ни оца имаш ни мајка, само јена пуста тамбура. Три села чинеа давија, четврто село шаити, зашто гим мамиш дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! Алија го викна кадија: - Алија кабадаија, три села чинет давија, четврто село шаити, зашто гим мамиш дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! Алија викна да пује, Апија зеде да свири, кадија стана да игра. - Алаф да ти се дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! 207 Ракито, пиље шарено, не летај горе високо, ће панеш долу длбоко, ће ти крилата попанет, ће ти ге берет дејке дадене, да ге во крмос вапцујет, да ге праћаје гледанцам. Гледанци идет од аскер, мааје со светне крпчића, трескае аскерске куфери. 208 Телал вика во сред село, во сред село, на џамија, растурајет голем порез, кому двеста, кому триста, Аљиљ- аги шестотина, дека има љуба најубава, дека ата коња има, дека голем чалам тера. 209 Се карале Нико и Никола, се карале и се облагале. Нико вели: "Муа је дејкава!" А Никола: "Муа је севдинка"! Нико вели: "Ја сом га засакау"! А Никола: "Ја сом га бендисау"! Нико вели: "Ја паре ти немам"! А Никола: "Ја кућа ти немам"! Нико вели: "Ако паре немам, беле лозје имам!" А Никола вели: "Ако кућа немам, паре злато имам!" Се стемнија Нико и Никола, се стемнија и се разденија и обај'ца без дејка останаа. 210 Ка ме остај, бећар море, и друга засака, ме натера, бећар море, другому да идем. - Си требала, бре Ајријо, другаче да прашаш, би ти рекле, бре Ајријо, дејка да сом имаф, да сом имаф, бре Ајријо, дејка извадена, сом доиђаф, бре Ајријо, време да ми пројде, не л' си зн'ла, бре Ајријо, да не ти сом сакаф. 211 - Кажи, Инке, кажи душо, од шого си бовна? - Ка ме прашаш, стара мајко, право да ти кажем: ја болујем, стара мајко, од пусти мерак, кого сом сакала, стара ле мајко, не ми сте дале. 212 I Мома. Мита ми је јако бовна, никој ми га Мита не пољује и никој ги, Мити, не верује. Кој' верује за паре летује. Пусто Туре, ошло во Софија, во Софија ке Смаиљ спахија. - Пратите му јена шарка книга, ка што знаје Туре нека дојде, мома Мита му је јако бовна. Ми трнало Туре на врапито, коња води, Туре, пешћи оди, вода гази, Туре, жедно оди, да побргу, Туре, дома дојде. Дур му ошла книга, дур му дошла, мома Мита Турету умрела. Ко ми стигна Туре во селото, ми навика Туре оџалари: - Ево двеста, ево три стотине, откопајте муа мома Мита. Ка ће виђи, Туре, шо ће виђи, бело лици Мити потемнело. - Ево двеста, ево три стотине, закопајте муа мома Мита. 213 II Бовна лежи Мита три године, три година, Мита, за умрене. Посакала Мита суо грозје, суо грозје, Мита, јенишерско. Па отиде Туре во Јенишер да ги купи Мити суо грозје. Ка се врати Туре од Јенишер при селото најде гуједарче. - А бре гудерче, е наше сељанче, да ли знајеш Мита а је жива? - Дур си било Туре во Јенишер твуа Мита сме га закопале. - Да се прашам со кадија, со муфтија, не л'бидује да га откопаме? Ко ће виђи, Туре, шо ће виђи: Ка' земна му Мита поцрнела, гајтан веди Мити окљувале, филџан очи Мити пропанале, беле з'би Мити попанале. 214 С'нце зајде, нан' мори, туго с'нце зајде, међу две планине. Во планина, нан' мори, туго во планина, два бела чадора. Под чадори, нан' мори, туго под чадари, болен јунак лежи, кол'ко лежи, нан' мори, тол'ко нарачује. Нарачује, нан' мори, туго нарачује, бабо да му дојде. Бабо дојде, нан" мори, туго бабо дојде, нишчо не донесе. Нарачује, јунак, порачује, нарачује мати да му дојде. Мати дојде, нан' мори, нишчо не донесе. Кол'ко лежи, нан' мори, тол'ко нарачује, нарачује жена да му дојде. Жена дојде, нан' мори, туго жена дојде, свешчо му донесе. 215 Шо се бели горе во планина, да л' се орлој ели се камнои, ели се снегои? - Нит' се орлој, нити се снегои, току ми се два бела чадора, во првујет чадор Хасан новожена, во другујет чадор, млајнеста његова. Оди 'вамо, бре, млада млајнесто, испритискај бовна мрша муа, је ће ти умрем, бре млајнесто, тебе ће те остајем, млада и зелена, васијет ти оставам ти да се омужиш, ће те молим близу не се мужи, мила мати да те не виђује. - Ја не се мужим, Хасан- новожена, Хасан- новожена, твује дете носим, него ће боравим. 216 I Во наше село чешма шарена, течеше, џанам, јечеше, на чешма вода сипеа, дејке алишта переа. Оздола дојде јено лудо дете, Алија, џанам, бекрија, дејкем гим збори, говори: - Дајте ми, дејке, јена капка вода, да пијем да се напијем. - Алија, дете бекрија, за тебе има шише ракија, да пијеш да се напијеш. - Дајте ми, моме, јена троа лебец, р'жан, јечмен само да је лебец. - Алија, дете бекрија, за тебе има скопско симитче, да јадеш, џанам, да се најадеш. 217 II - Дајте ми, дејке, јена чаша вода, м'тна, чопуруа - од вас да је. - За тебе има вода студена од Горњечка чешма, Алија кабадаија. - Дајте ми, дејке, јено парче лебец, бркано, мешано - од вас да је. - За тебе има бела погача, Алија кабадаија. - Дајте ми, дејке, јено јорганиште, дрпаво, крпено - од вас да је. - За тебе имаме, ће ти дадеме, меће шиљтина неполазене, Алија кабадаија. 218 Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај коња дорија, не груби себе за мене, сама ће то дојдем потебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај чустек од грло, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем потебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај пушка мавзерка сега се лоше године, арамије главе дигнале се збори да не раздвојет. 219 Шо је врева во горното маало? Ша караје и клетве пуштаје: - Ћилим ткајем - кола да му изгрешим, ако сакам друго дете ка тебе. Ђердан носим - ђердана да ме задави, ако сакам друго дете од тебе, ако сакам друго дете ка тебе, - Коња јаам - коњ да пукне под мене, ако сакам друго дејче од тебе. Пушка носим - пушка да ме утепа, ако сакам друго дејче од тебе, ако сакам друго дејче ка тебе. 220 I Пана м'гла, мајчице, во пољето, жаљ ми пана, мила нане, на срцето, ће се тегне нова кура, нова кура, мајчице, младе деца, ви бећари неженете. Повикаа, мајчице, турски аскер, турски аскер, пусти гим останаф. Останаа, мајчице, даденице, даденице, мајчице, и младе манесте, останаа, мајчице, заредоци, заредоци - манестечке. 221 II Пана, м'гла, мајчице, во полето, жаљ ми пана, мајчице, на срцето: ће се тегне, мајчице, нова кура, нова кура, мајчице, сви бећари, сви бећари, мајчице, неженете. Останаа, мајчице, дејке извадене, дејке извадене, тупани фатене, а ашчије јадене курдисале, останаа, мајчице, сватои собране. 222 Сом месило тенко зељаниче, ем је тенко ем је препечено, је месено ка за двајца љуђи, ка за двајца, ка за четворица, ка за Иба и ка за Неџипа. - Дојди, Неџип, вечер по вечера, дур је Рамче, Неџип, во џамија, дур исклана, Рамче, теравија, ми је ће га игра изиграме. Упаљила Иба три кандиља, три кандшва во све три одаје, ми послала Иба три постеље, три постеље во све три одаје. Ги се скачи, Неџип, по с'бице, па ги влезе Иби во одаје: - Ори Ибо, Ибо, чак'р Ибо, што је овја, Ибо, во ночвиви? Тија ми је, Неџип, зељаниче, ем је тенко ем је препечено, је месено ка за двајца љуђи. ка за Иба и ка за Неџипа. 223 На три гранке, дадо, три јабуке, на четврта, дадо, сокол седи, под твој пенџар, дадо, тебе чека, ти си пенџер, дадо, затворила, с мајка си се, дадо, загрлила, блага си, дадо, дремка заспала. 224 - Побратиме, ти виде дивојка, ти га виде горе во планина, ти га виде и ти га засака. Ти береше жоута јагличица, јагличица, побратиме, турли цвеће, го делеше на све четири стране: јено себе, јено другачици, јено сестри, јено гледанику. 225 - Атиџиће, бело и црвено, облечи џупће шарено, Идриз те чека под село, со бели кожуф на рамо, в левата руке секирче, алтипатлак во десната! - Скендере, први гледаник, купи ми вовна матора, ја да напрајим тирјанка, па да ти идем киткарка, во тија село Оргоста, во тија Горно маало. 226 Зар ја немам русе косе, свекрво ле, твој ти је, син ти је, ке го најде ја, свекрво ле, по меана иде, вино и ракија пије, дома не спија, свекрво ле, мене млада не пољује. Зар ја немам алтан чело, свекрво ле, зар ја немам бело лице, бело лице, права става, права става, беле грђи свекрво ле. 227 На асћер ће идем, чак'р Атиџиче, до ће ће ме испратиш? - Ја ћее те испратим, Бељуљ бе бећар, дур до Само Дрво, дур до Сечен Камен, рука ће ти цунем, бре гледанику, шо ће ме дарујеш? - Ја ће те дарујем, чак'р Атиџиче, бела миџидија, бела омијена, ће ти остаим, чак'р Атиџиче, обадва кључои од обадва сандаци: во првујет сандак, чак'р Атиџиче, руо новоженско, је'н пут облечено; во друђијот сандак, чак'р Атиџиче, руо манестечко, још не полазено. Породичне песме 228 Играјте, дејке, тупајте, дури сте младе зелене, дур несте терлик облекле, дур несте ћевре стаиле, дур несте коња ђока јанале, дур несте светен дуак стаиле, дур несте ошле на мужа, дур не ве гајле јанало, мужево је гајле големо: сака да рано станујеш, четири саат пред саба, кога кукаје први петлои, рано да огин упалиш, рано да вода насипеш, равне да дворој изметеш, мужево је гајле големо. 229 Гугаше голуб више село, манеста се чешља во дворој, манеста збори кажује: - Гукни ми, бела гугуро, и ја сом ка тебе гугала дури сом била ке матере и ке старога бабета. Дури ме мати чешљаше, русе ми косе растеа, кога отиде на мужа руса ми коса не расте; дури ме мати к'пеше, права ми става растеше, кога отидо на мужа, права ми става не расте; 230 Главава ме боли, мори моме млада, на две - на три стране, на две- на три стране, на три - на четири: првава страна, мори моме млада, матере ти немам, сам сом без мајчица; другава страна, мори моме млада, бабета ти немам, сам сом без бабета; трећава страна, мори моме млада, сестрице ти немам, сам сом без сестрица; четврта страна, мори моме млада, на аскер ће идем, на аскер ће идем - гледаница имам, гледаница имам, мори моме млада, кому ће га остајм! Да имам матере, мори моме млада, устројник би дошла, би те извадила; да имам бабета, мори моме млада, мито би ми платив; да имам сестрица, мори моме млада, би те пољивала, гостиљка би ми ошла. 231 Пукнала, мајко, загинала зашто ме роди пристала да не можем надвор д' илезем, од тија пусте бећари, бећари деликанлије: меке ми круше даваа, со бело ми крпче мааа, пред муа порта седеа, мој муабет тераа. бело ми лице сакаа. 232 Мати ми има кабајет, ме роди тол'ко пристала, не можем надвор да илезем, од тија пусте бећари, везден во каве шо седет и мој муабет тераје, ка ће ме млада грабујет. Не жалим шо ће ме грабет, току жалим редене комари. 233 Ће ти умрем, мајчице мила, млада и зелена, млада и зелена, мајчице мила, дејка даденица. - Иди речи, Ваит бре брате, Идризу бећару, друга нека тражи, друга попристала. - Му сом реков, Вајдо бре сестро, он нејће да чује, ће те чека, Вајдо бре сестро, дур да пооздравеш, дур да пооздравеш од постеља да станеш. - Не станујем, Идриз бре брате, млогу ви сом бовна, млогу ви сом бовна, бељки ће ви умрем, ће ви остајм, мајчице мила, млогу васијети, млогу васијети- дечке аманети: мујете аљишта на бајрак ге стајте, да идујет, мајчице мила, од свадба на свадба, да идујет да ме споминајет! 234 Три године, мила мати, ка ти бовна лежим, а ти не ме праше шо ме боли. Ће ти умрем, мила мати, млада и зелена, ће ти остајм, мила мати, ру'о неносено, јелече срмено, мила мати, још неполазено, скутача шарена, мила мати, необлечена. Да ме закопате. мила мати, горе на Царина, ја да гледам, мила мати, дејке и бећари, дејке и бећари, мила мати, ке шо се гледаје и тупанл. мила мати, кога доођаје. 235 Ми легнала, Зеља, на постеља, ми легнала. Зеља, не станује. - Стани. Зељо, стани, бе сестро, Идриз тебе чека, пред врата те чека. - Иди му кажи. Ваит бре брате, дома нека иде. ја несом за него, ће ви умрем, Ваит бре брате, млада и зелена, дејка деденица. Ће ви остајм. Ваит бре брате, млогу аманети, дечки васијети: да ми дадете. Ваит бр брате, ћилим колалија, во Довна џамија, ке шо клањаје, Ваит бре брате, оџе и аџије; да ми дадете, Ваит бре брате, ћаршав зевкалија во Горња џамија, ке шо клањаје, Ваит бре брате, све младе бећари; да ми дадете. мајчице мила муа, свилене кошуље, мујем другачем, дејке даденем, да ге носет и да ме споминет. 236 У мре и отиде, мајчице мила муа, млада и зелена. Васијет оставам да ме закопате во Горње гробишча, да ми остајте, мајчице мила муа, до три пенџерчића, првото пенџерче- дрвари ке идет, мајчице мила муа, од честе путои с'гунчича на рамо; другото пенџерче - тупани ке тупаје, мајчице мила муа, свирле ке шо свирет, а тоећото. маЈчиие мила муа. дејке ке играје, све мује другаче и мује врснице. Васијет оставам: во Горња џамија, ћилим колалија, во Довна џамија ћаршав мечкалија, тује ми клања Суљче алваџија, драмски алваџија, мајчице мила муа, севски атерџија. Умре и отиде, мајчице мила, с него невидено. 237 Мајчице мила, премила, ће ти умрем млада и зелена од петнаесет године. Мајчице мила, премила, немој за мене да жалиш, ја ти сом пиле џенетско. Мајчице мила, премила, ја ће ти остајм васијет: в'сред село да ме закопаш, трндафил да ми засадиш, другаче да ми го кинет, гледанцам да го праћаје. 238 - Кога си бовно легнало, Лено бе, заш'не си мајки кажало? Мајка да тражи иљачи, иљачи - турске дермани: пресно кисело јабуко, во вр'јабука шо расло, во пофич зелен панато, во мајкин пуас носено. 239 - Кога си бовно легнало, Лено бе, заш мене не си кажало? Ја да ти тражим иљачи, иљачи- турске дермани: пресно кисело јабуко, во вр јабука растено, во зелена башча панато. Мома га зела јабука га стајла во гола медра, удрила душа момојна, момојна и бећаројна. 240 Умрех, отидох, мајчице мила, млада и зелена, млада и зелена, тенка и висока. Васијет оставам, мајчице мила муа: да ме закопате во Горње гробишта, да ми остаите, мајчице мила муа, до три пенџерчика: Првото да гледа, мајчице мила муа, во горно маало, дејће ће се берет, оро ће играје, тује ми је, мајчице мила муа, Суљба Тајчинова, танец ми го врти. Другото да гледа, мајчице мила муа, на честе путишта, дрвари ће де идет, тује ми је, мајчице мила муа, Саитуо братче, на белого коња. Трећото да гледа, мајчице мила муа, бећари ће шетаје и ће проођаје, тује ми шета Саит лудо дете. Васијет оставам, мајчице мила муа: ћилим мечкалија, ћаршав зевалија, да ми го дадете, мајчице мила муа, во Горња цамија, тује ми клања, мајчице мила муа, Саитов бабајко. Васијет оставам милем тројцам браћам: светен алтипатлак, ка ће ге текна, ка ме наситуале, да го испуцаје. 241 Ливађе се зазелениле, удрило цвеће шарено, леле, млада Ћерима легнала, легнала бовна на постеља, стара ги мајка до глава ги збори ћерки Ћерими: - Стани ми, ћерко Ћеримо, ено го иде Сзаир, леле, ено го иде од гурбет! - Не можем, мајко. да станем, ја ти сом јако неубава, не можем. мајко, да станем, да станем да го пречекам. 242 Умрела млада Далматинка, пред умреша васијет остајла: - Ће ви дојдет свирле и тупани и ноћне алиштари, да ђе вије лично пречекате, да ђе вије лично дарујете, по старетем по јено наргуле, по младетем по јена џигара, бећаритим по јена раћија, новожени од свила кошуља, а деверу девет бошћанлака; им стаите совра од кошница, им стаите ржане лебои, им стаите дамношне ложице, им стаите чорба нећисела, им стаите месо неварено, сарма загорена, аува непечена и ге вратите личне алиштари. 243 Берите се, китени сватоји, берите се, млогу не итајте ни умрела китена манеста, умирајећи дади ги збореше: - Немој, дадо, сватој да ми вратиш, да ге трнеш в бајракли одаја, гледаника во цамли одаја, да ме виђи мерак да му пројде, да ми виђи муа права става, права става, мује бело лице. Да гим дадеш по једен портокал, а деверу китена светнарка, гледанику - муа мила сестра. 244 Мајчице мила, премила, асћер је мучен, премучен: кој ће га јаде чорбата, ни слана па ни ћисела? Ка ће ме текне за тебе, од дремка се разбудујем. 245 Ми га пратиле страдна Милена старцам на вода, коњам на трава, ми га стреле, страдна Милена црне Цигани, они ги зборет, страдни Милени она не гим одговара. Га украдоа, страдна Милена црне Цигани, дена га држет на с'нце, страдна Милена, ноћа на вериђе, да га напрајет цоно Циганче. Ту је останала, страдна Милена, до три годинице, ги дадуа стапче и торбиче,да идује од порта на порта. Таке дојде на порта материна, матере га најде овце моузејећи. - Ајде скрши шија, е црно Циганче, Цигани ми украдоа страдна Милена, црне Цигани, катар Јујупи. - Ја ти сом, маје, твуа страдна Милен, шо ме украле црне Цигани, ка ми сте пратиле, вода да насипем, којнам трава да наберем, ти ми си, мајко, пресно млеко поила, со оризлија сарме ранила. 246 Сан дивојка на крило седеше, на крило седеше и бога молеше: - Дај ми, боже, крила лабудове, дај ми, боже, очи соколове. да прелетам висока планина па да панем во турска ордија во аскер челебија, да одберем јеного јунака, макар и црног Циганина шо не пије тутун, вино и ракија. Од тутун је кућа зачурена, од ракија постеља не знаје, во постеља со љуба не легина. 247 Трнале мајка и ћерка, леле, нога за нога одеа, ће идет горе в' Ппанина, бавајку ручек да носгт. - Сврти глава навамо, ћерко, да виђиш младе косачи, да виђиш младе бећари, закосје ге редет косачи, ливада га покосиле. - Ливада га покосиле, мајко, нема ручек да гим донесет, крушеечка је плајна далеко. 248 Овчар вика Тидо понад село: - Не ми нушај, Тидо, муа сестра, врба ти је, Тидо, врбуљава, јуже ти је, Тидо, вргуљаво, место ти је, Тидо, каменливо, ће ми пане сестра, ће ми се утепа, сестра ми је, Тидо, болеслива, сестра ми је, Тидо, само јена, само јена, Тидо, богуана. Кој ће носи, Тидо, кулеста 'рка, кој ће га носи срмена скутача. 249 Шо пројде село малово и виде момче убаво. Давај ме, мајко, за него, ели ће ти бегам по него, гладна и жедна со него, гола и боса по него. - Чекај, бе ћерко, година, дури да ти дојде бавајко, со арно да ти омужи, со арно да те омужи, со дукат да те дарује. - Мајчице мила мајчице, ја не ти чекам недеља, та ће ти чекам година, дури да ми дојде бавајко. 250 На буљук, мајко, сом дошла, не велиш ке да се мужим. Ја кого ће засакам ти не ми го бендисујеш: за јеного велиш неје за тебе, за другого ни за душмана. - Потражи, ћерко, еша за себе, дејка се бргу пишмани, ишче си млада не итај, ће те стигне и тија гајле, поиграј, ћерко, пошетај со здравје, ћерко, и тија ће биде. 251 Ил'ме давај, ил' ће бегам, ја со него све се гледам, на шија ме имаш, мајко, иди викај нека прати. - Туго ћерко, нега бели, твој бавајко да не чује, чвера даф лаф другому. - А бре, мати, таке не бидује, 'ал го сакам, бабо, не прашује, кого сакам, мајко ја ће земем, со него ће век векујем. 252 Другаче се измужиле, мајко, а мене ме ћуаш ка богуана, остана, мајко, не се омужи, зар љуђи да ме шпотаје, све дејке најубавете, баш шо се надигинале, леле, никога гледанци, мајко, немале, за несакане се омужиле. Од тебе изин, мајко, тражим, доста сом чекала, мајко, сом слушала тебе и бавајка. 253 Темна ми м'гла панала, с'нце не грије ка шо гријало, замина шо сом сакала, мује за него не ме дадоа. Године се насипале, леле, сви ме прашујет шо чекам, шо седим време проођа, врснице ми се измужија, леле, зар младост да ми повене кога бећари лудујет за мене. Мајчице мила, премила, леле, доста сом во рода седала и ти ми си к'смет тражила, бећара сом нашла за себе ја ће се готвим, уготвим, мајко, за Ђурен, мајко, ће се омужим. 254 Избегала бела Фатима по присталого Дестана. - Фатимо. груба одала. не ли си го знала Дестана, Дестан је млогу сирома, кој ће ти фати тупани, кој ће ти кроји алишта? - Мајчице мила, премила, пусте ви биле тупани, пусте ви биле алишта, мерак му имам Дестану со него век ће векујем. 255 Ел' ме мужи, мати, ели ме утепај, пусти маладост ваке не се трпи, сом чекала шест године, а седмава не ти седим, да ме врзеш ће ти бегам, не ме прашај ке ће идем, ја ће идем за јеного, он сам једен цела кућа, нити бабо ни свекрва, ка шо сакам ја ће живим, сама јена со све него. 256 Врати ми се, мила мати, да ми поможеш, да ми поможеш, мила мати, да попорастем, да попорастем, мила мати, да се омужим. Кој ће пројде ће ми рече и ће замине: "А бре дејче, још си малово, ем малово, дејче, ем сирото!" 257 Ка ме остај, мила мати, тол'ко малова, ем малова, ем сирота, ем без никого. Кој ће пројде ће ме поља и ће замине, ће ми рече: "а бре дејче, још си малово, ем малова, ем сирота, ем без никого"! Врати ми се, мила мати, да ме омужиш, јено гајле, мила мати, да прегајљујеш. 258 Шо пројде село малово, шо виде во село малово, пристале моме, убаве. - Давај ме, нане, за него, ели ће ти бегам понего, гладна и жедна за него, гола и боса по него. - Зачекај, ћерко, почекај, дур не ти доје бабајко, со ковчег да те испрати, со алтан да те дарује. - Мајчице мила, премила, ја не ти чекам недеља, та ће ти чекам година. - Ако не чекаш недеља, крши га шија по него, очи да ти ге не виђим, гласот да ти го не чујем. - Еј, мори нане улава, ка ће ми дојде бабајко, ја ће пред него илезем, со мушки рулек в'нараче, ем мене ће ме дарује, ем рулек, мајко, ће ми дарује. 259 Навали се Шар- планина Навали се, навали се Шар- планина, ајде, навали се, навали се Шар- планина, ми потфати, ајде, ми потфати три овчара. Први овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам сестра шо ме жали. - Сестра жали, дур се омужи. Други овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам жена шо ме жали. - Жена жали ден до пладно. Трећи овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам, мајка шо ме жали. - Мајка жали дур'до века. 260 Јено Туре, мајчице мила муа, путој избркало. Иди да го пољаш, мајчице мила муа, да ли је женето. Ако је женето, мајчице мила муа, путој да му кажеш, путој да му кажеш, љуба ће го чека, љуба ће го чека, му се променила, руке му нашарила, веђи чатмојсала; ако је дофчиште, мајчице мила муа, под пут да го тиснеш ако је бећарће, мајчице мила муа, дома да го викнеш, дома да го викнеш, гостиљ да ни биде. - Немој, ћерко, немој ћерчице, под страм ће пенеме, под страм ће панеме, ћерко, кеде ће преспије, кеде ће преспије, ћерко, постеља немаме. - Место постеље, мајчице, шарена скутача, место јастак. мајчице мила мори, муа десна рука. 261 Ка ће ге паросам, мила нан', мори, горске планине мила нан", мори, воде студене и трава зелена, ће ти идујем, мила нан' мори, далек далеко, ох, мила нан' мори, пусти Анадол? Све ће прежалим, мила нан' мори, само јено не можем ох, мила нан' мори, само јено не можем, не можем да прежалим ру'о горанско, мила мајчице, џубе ћоано, ох, мила мајчице, вајкар скутача, мила мајчице, врфке опенке. Да ме не прежалиш, мила мајчице, маџир ће ти идем, мила мајчице, туђа туђина, ох, мила нан', мори, цел век тугујем. 262 Ка ме даде, мајко, далек надалеко, надалеко, преко Црно море, да путујем три високе планине. Се угодила, мајко, плајна каменлива, ме ук'са, мајко, змија каменарка, иљач нема, мајко, да оздравем, туга носим, мајко, да те виђим; ће ти умрем, мајко, млада и зелена, ће остајим, мајко, лудо дете, да го жалиш, јетим да го гледаш. Мене ми си, мајко, преквнала, да се мије, мајко, не виђиме. 263 Дунала сивна мећава, тиснала Ђурђа во море, Ђирђо од море говори: - Дружина, верне апапи, колите бравој калеши, дајте ге Ђурђу за душа, свим љуђам да издавате, старој да мајки не давате. 264 Бога моли сирота довица и дена и ноћа: "Дај ми, боже, јено мушко дете!" Шо молила, сирота довица, бога домолила, бог ги даде јено мушко дете. Дојде време, сирота довица, дејка му извади. Испратила свирле и тупани, ћитене сватои, све зуала, сирота довица, до ћеде земна држи, сирота довица, до ћеде с'нце грије. Не викала. сирота довица, Урум Ћесеђија и асћер челебија. Се скачила, сирота довица, на дрво големо, да ми гледа кићене свато'и. Ге затемне јена темна м'гла, низ м'глата јено бело пиле, неје пиле, току је Урум Ћесеђија со асћер челебија, ги го батисаа јено страдно дете. 265 Овце пасла, Амида, горе во планина, овце пасла, Амида, брава зађинала, Амида брава шиегара. - Ће си била, Амидо, ће си се шетала? - Ја сом било, Уснија братенце, горе во планина, горе во планина, Уснија братенце, ће шилеина. - Ка ти га викаје, Амидо, другана планина? - Ми га викаје, Уснија братенце, пусти Горчин Камен. 266 У пали го, Бахто ћеро, кандилчето, да не слезем, Бахто ћеро, во темнина, ће изгазим, Бахто ћеро, Јашар- ага, Јашар- ага, Бахто ћеро, сунетлија, сунетлија, Бахто ћеро, челебија. Постељи ђи Бахто ћеро, обедве одаје и доуната, Бахто ћеро, и горната, ће ни дојдет, Бахто ћеро, мусафири, мусафири, Бахто ћеро, агалари. Дади ми го, Бахто ћеро, кључичето да отворим, Бахто ћеро, сандачето, да земеме, Бахто ћеро, топка шећер, топка шећер, Бахто ћеро, топка јирмик, да напрајме, Бахто ћеро, блага аува, блага аува, Бахто ћеро, јирмиклија, ће ни дојдет, Бахто ћеро, мусафири, мусафири, Бахто ћеро, сви Бројани, сви Бројани, Бахто ћеро, агалари. 267 Болен ми лежи кара Мустафа, болен ми лежи, болен на постеља, више глава му седи стара мајка. свзе рони мајка, кара- Мустафи збори: - Кој ће ти га носи твуа равна капа, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делио, бре? - Нека ми га носет мујете другари, дека се покабадаије од мене, дека се побекрије од мене, бре,! - Кој ће ти га носи редена мандуљка, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делио, бре? - Нека ми га носет мујете другари, дека се по чалашкам од мене, дека се побекрије од мене, бре! - Кој ће ти го носи црното гуниче, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки, мори, делијо? - Нека ми го носет мујете другари, дека се по чалашкам од мене, дека се по кабадаије од мене, бре! - Кој ће ти га носи пушка маузерка, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делијо, бре? - Нека ми га носи најубавијот другар, дека је покабадаија од мене, дека је почаламција од мене, бре! - Кому ће га остајш твуа верна љуба, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делијо, бре? - Некага љуби мој први побратим. 268 I - Расиме распашанику, не оди ноћа слободно, не се слободне године, Булгари глава дигнале, Амида ће га грабујет, далеко ће га онесет, дури во бела Софија. - Мајчице мила, премила, булгарска пушка не пуца, булгарска сабља не сече. Ми пукна пушка озгора, Расима ми го утепа! Ка да прежелим Расима, ми остај дејка дадена, Амида дејка пристала, кој ће ги гледа дертои, ке ће ги се берет бећари? 269 II Расиме распашанику, не оди ноћа слободно, не се слободне године, не оди ноћа слободно, кроз тиа ниве орнице, сега се лоше године, ајдуци глава дигнале, Амида ће га грабујет, далеко ће га онесет, далеко во Арнаутлук. 270 Магмут ће иде во Турско, бела Ветијр- око шарено, и ти а ће дојдеш со него, бела Ветијо- око шерено, во Турско да те онесем, бела Ветијо- око шарено, во пампур да те рашетам. - Магмуте, Магмут терзија, ја не ти идем, Магмут, во Турско, не знајем турски да зборим, море, Магмуте,- Магмут терзија, во пампур ће ме заборајш. - Ја ће ти ватим алајка, бела Ветијо- око шарено, алајка и терџуманка, шо сакаш да ти искупим. - Ја не ти идем во Турско, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не оженим, Ашима, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не му идем ћиткарка, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не и стаим ситарка, дур не му заучим манеста. - Во Турско ће те онесем, бела Ветијо- око шарено, во свила ће те овијем, бала Ветијо - око шарено, во алтан ће те окујем. 271 I Се валила Магмутпашиница мужу сна постеља: Имам ћерка, оре Магмут- паша, тетоско јабоуко, ми га сакаје, оре Магмут паша, оџе и аџије, аге и бегои. Не га давам, Магмут- паша, оџем и аџијем, па ни агем и бегоам, ће га давам, Магмут- паша, Ибру кулукџији, најному гарасџији, шо ми собрау, тужен Ибро, гарас тригодишен. Се напраиу, тужен Ибро, сирота довица, со луде дечица, ми облече, тужен Ибро, ветво терлиђиште, ветво ишћинато, и ми стаи, тужен Ибро, црно шамииште, црно довичино. Ми отиде, тужен Ибро, од врата на врата, па ми стигна на порта Магмут- пашина. Му излегоа до девет алајће, девет измаћарке: - Прашајте га Магмутпашиница, во дворој да влезем, да ми даде лебец и сиренце, на чар сом останау, 'аљ ће ме остаи, Магмутпашиница, јен ноћ да ноћевам, јен ноћ ће вас да преспијем? Го пуштиле Ибра во доуна одаја, ко ће виђет шо ће виђет: Ибро кулукџија, му га дадоа Алтана дивојка, страдна богуана. 272 II Се валила Магмутпашиница мужу во постеља, имам ћерка, оре Магмут- паша, тетоско јабоуко, ми га сакеје, оре Магмут- паша, оџе и аџија, оре Магмут- паша, аге и бегои. Не га давам, Магмут- паша, оџем и аџијем, оре Магмут- паша, агем и бегоам, ће га дадем, Магмут бе паша, Ибру кулукџији, Магмут бе паша, на мному гарсџији, шо ми брау гарас три године. Га дочуле Магмутпашиница оџе и аџије, Магмутпашиница, аге и бгои, го затвориле, Ибра кулукџија, во темна апсана, џанам, во темна з'ндана. Му нарасле, Ибру кулукџији, нокчи до лакочи Ибру кулукџији, косме до пуаси, му га дале Еленка дивојка во кућа пашина, па го пуштиле, Ибра кулукџија, од темна з'ндана, па ти зеде стапче и тообиче и облече, намен Ибро, ветво терлиђиште, па ти трна, намен Ибро, од врата до врата и ти дојде, намен Ибро, на Еленкина порта, ти потражи, намен Ибро, лебец и брашенце. Ко го чула, Еленка дивојка, Ибра кулукџија, избришала, Еленка дивојка, пиће и тељои и фрљила џубе срмалија, избришала, Еленка дивојка, руче нашарене, се врлила, Еленка дивојка, во руће Ибретује. 273 II Mу се пофаљила Мамутпашиница мужу на постеља: - Имам ћерка, море Мамут- паша, тетоско јабуко, скопјанско локумче, призренско симиче. Ми га сакаје оџе и аџије, аге и бегои, ће га дадем, море Мамут- паша, Ибрету бећару, севском кулукџији, кулукџији, море Мамут- паша, на мене гаресђија, шо ми има петгодишен гарес. 274 IV Се фаљила Мамутпашиница мужу на постеља: Имам ћерка, море, Мамут- паша, нокој шо га нема, имам ћерка, море, Мамут- паша, тетоскр јабуко, га сакаје, море, Мамут- паша, оџе и аџије, оџе и аџије, море, Мамут- паша, аге и бегои. Не га давам, море, Мамут- паша, оџем и аџијем, нит га давам агем и бегоам, ће га давам, море, Мамут- паша, севском атерђији, све благо што јаде, море, Мамут- паша, све ново се носи. 275 I - Tи ли ми си дала, мајчице мила муа, ел' бабајко ме продав? Ја не ти сом дала, ћерчице мила муа, бабајко те продав, бабајко те продав Бајрету брлету, за пет стотине овце, ћерчице мила муа, шестотин' шилеина, - Пусте му останале, мајчице мила муа, јена му не блекнала! ка би чула, мајчице мила муа, Бајрета го утепале, овце му ге зеле, би сом дала, мајчице мила муа, најголем муштилок, шо ми је најмило, шо ми је најмило, мајчице мила муа, брат шо ме даруаф, жфта мамудија, капа со дукати. Би го дала, мајчице мила муа, ћилим колалија во довна џамија, старе ке клањаје, оџе и аџије. Ко ми влезе, мајчице мила муа, старо овчариште со крљук во руке, со тарчук на рамо, ми се успа, мајчице мила муа, на десно колено. 276 II Tи ли ми си дала, мајчице мила муа, ел' бабајко ме продав? - Ја не ти сом дала, ћерчице мила муа, бабајко те продав, бабајко те продав Бајрету брлету. - На шого се, мајчице мила муа, ашик учините, да л' на тија, мајчице мила муа, пет стотине овце, ил' на тија, мајчице мила муа, шестотин' јаг'нца, ил' на тија, мајчице мила муа, пет стотин' карлице све бела пченица. Пет стотине овце, мајчице мила муа, метиљ му ге сотрев! јена му не блекнала! пет стотин' карлице, мајчице мила муа, све му попанале: пусте му останале! Од прв вечер, мајчице мила муа, Бајро ми се успа, ми се успа, старо старчиште, на десно колено, на десно колено, мајчице мила муа, со крљук во руке, со тарчук на рамо. 277 Реди ђердан Фатма дејка, под гранка врбова, на трава зелена, ђердан реди Фатма дејка и матере к'вне: - Жива била, мајко, ћорава одала! што ме даде, мајчице, Бајрету брлету! На ошћо му се мајчице ашик учините, да ли на тија мајчице, пет стотине овце, шестотина шилеина, пусте му останале, јена му не блекнала! метиљ да му ге сотре, да ге не чердоса! Ја да чујем, мајчице мила муа, Бајрета г'утепале би сом дала најголем муштилокђердан од под грло, ћилим од постеља. Ја ће ти умрем, мајчице мила муа, млада и зелена, не изготвена! 278 I Ка ме омужи, мила ле нан' мори, тол'ко далеко, тол'ко далеко, о мила нан' мори, пуста туђина, мила ле нан' мори, преко Црно море. Ка ће ге прежалим, мила ле нан' мори, горске маруфети, ка ће га прежалим горске планине, со трава зелена и цвеће морава, цвеће морава и модер турчинец, о мила нан' мори и бабин з'бец? Ка ће га прежалим, мила ле нан' мори, модре ногајце, миле ле мајчице, бела скутача, бела скутача, шарено џубе, мила ле нан' мори, модра шамија, модра шамија, плитке опенке, ка ће га прежалим, мила ле нан' мори, горска промена? 279 II Ке сом сакала, ај мила нан' мори, не ми си дала, о мила нан' мори, не ми си дала. Ја сом сакака, о мила нан' мори, само јеного, мила ле нан' мори, богуаного. Ти ми си дала, мила ле нан'мори, ке сом нејчела, о мила мајчице, во лоша кућа, во, лоша кућа, мила ле нан' мори, во калабалак. 280 III - Ка ме даде, ох мила нан'мори, далек на далеко, во калабалак, со деветјетрве, не се живује, рх мила нан' мори, не се поминује, доцна легинајет. овце чекаје, овце да помвзет, рано станујет, ох мила нан' мори, лебој да замесет, на жетва идујет, не се живује, ох мила нан' мори, во калабалак, ја сом сакала само јеного, страдно - богуано. 281 - Што се бели, бабо море, горе во планина, да л' се орлој, бабо море, ил' камноои? - Нит се орлој, нусе мори, нит камнои, току ти се, нусе мори, шилеина, шилеина, нусе мори, Суљ- ћаине. Го фатиље, нусе мори, Суљо- ћаја, го фатиље, нусе мори, арамије, арамије, нусе мори, Арнаути, па му тражет, нусе мори, триста овце, триста овце нусе мори, све калеше, триста овце, нусе мори, и.двеста брава, двеста брава, нусе мори, шилегара. - Нека даде, бабо море, шестотина, Суљо ћаја, бабо море, дома нека дојде. - Отвори ге, нусе мори, обе порте, нека влезе, нусе мори, пределиште; Промени се, нусе мори, нашари се, ка прв'већер, нусе мори, во четврток, ће ти дојде, нусе мори, Суљо ћаја. 282 - Илези, старо Сајдиче, да виђиш Шабан будала, ка ти фа глава преврзав, со Ајшиното шамииче, све наоколо китено со беле паре редено, во среде беше везено, со зелен вајкар 'рбено. - Шабане, мило материно, немој да чудо учиниш, Ајшиче да го донесеш, немаме бела одаја, ће да ни Ајша страмује. Шабане, мило материно, Ајшиче не го даваје, скупо ми мито сакаје, шиесе жоуте алтани и голем дукат за чело и бешбиерде за грло, Асији рка зелена, Ветији жоута свилена. Шабане, мило материно, немој да чудо учиниш, Ајшиче да го донсеш, немаме терлик сантина, шо ће ни Ајша облече. - Наместо терлик - з'банче, само да биде Ајшиче. - Шабане, мило материно, немаме кундре виделе. - Наместо кундре- опенке само да биде Ајшиче! - Шабане, мило материно, немаме бела одаја, ће да ни Ајша страмује? - На место одајче- племниче, само да биде Ајшиче! 283 - Бисеро ћерко мајкина, не фаћај, мори, Турчин побратим, турскаје вера, мори, голема, Турчин во црква, мори, не иде, Турчин ракија, мори, не пије, од годин в' годин празнује, празнује, мори, два та Бајрама. - Мајчице мила, премила, мори, таке ми, мајко, било пишано, турска манеста да бидем, на белого коња да јаам, под везен дуак, мори да бидем, китене сватои, мори да гледам, чифте тупани, мори, да слушам, 284 - Ћерћице мила, премила, не зимај, ћерко, Турчина, не зимај турско копиле, Турчин во црква не иде, Турчин ге славе не слави, само годишње Бајрамии и по некога Ђурени; ће носиш турско фереџе, ће бидеш турска манеста. Ћерћице мила, премила, бабо ти је намен, пренамен, големо ће чудо напраи, он ће те тебе закоље, ели со пушка утепа. - Мајчице мила, премила, голема клетва му пуштам: бабо ка ошоф недошоф! црни абер му дошоф! Ја ће го земем Турчинће, турска манеста ће бидем, ће носим турско фереџе. 285 - Мајчице мила, премила, синојка сме се карела со нана и со бабета, со тија љуте Шеовци, на повноћ ме напудиле, под стреа сом ноћевала, ка не ме удавиле кучича. Ми се нажали за Ибраима, сом ошла да го покријем, Ибраим смкнав бенебрек. - Ибраиме е небиднику, сом дошла да те покријем, ти ми кажујеш постеља, не знајеш, не те текина, бабо и нана ме напудиле. 286 Синојка сме се карале, дадо, навечер, по вечера. Нана и бабо збореана мене кабает фрљаа: - Што мало место сте стајле, даљ' ви го мачка изела, мачка - манеста с две ноге? Синојка сме се карале, дадо, на повноћ ме напудиле, под стреа сом ноћевала дури кукнале петлои, дури затринџиле котлои. 287 Синојка, дадо, сме се карале, за јено пусто кокало, џанам. Бабо ги нани збореше, галиба ће те тураје, голема маана ти нашле: мачка ти квачка изела, јено ти пиле остајла, за курбан да го закољеш, фукарам да го издаваш. 288 Вечер по вечер, нане, све се караје, мене ми, мори ле даде, бејтој фрљаје: боже сом, мори ле даде, месо изела, дур сом го, мори ле даде, пржила. Пуста го мачка, мори ле даде, изела а мене ми, мори ле даде, ифтира фрљаје а мене ми, мори ле дадо, бејтој фрљаје: мачка- манеста, мори ле дадо, месо изела. 289 I - Ори Дуде, пембе Дуде, шо си дошла, Дуде, 'вол'ко рано, 'вол'ко рано, сабаале, да ли кућа не бендиса, ели свекра не андиса? - Свекор беше арен свекор, арен свекор Агмет- ага, Агмет- ага кротко јагње, кротко јагње домашарско, а свекрва, маје, љута змија, љута змија зеерлија; девер беше црвен шећер, црвен шећер колалија; а јетрва темна м'гла, темна м'гла јесеничка; з'ова беше љута кучка, љута кучка лаурлија, за тија сом дошла, маје, 'вол'ко рано, сабаале. 290 II - Oри Дуде, Дуде, пембе Дуде, шо си дошла, Дуде, вољко рано, вољко рано, Дуде, сабаале, да ли кућа, Дуде, не бендиса, ели свекор те искара; шо ти з'ова и свекрва учиниа, зар и девера, Дуде, не бендиса? - Свекор беше кротко јагње, а свекрва љута змија, љута змија зеерлија; девер беше лудо дете, лудо дете аџамија, а за з'ова не прашујте љута кучка лаурлија. 291 Иди га пољај кеде је, море синко, со кого аро арује, оф, аман и аман! Кога ти беше на чешма, море, синко, лицето јако нашарено, косматајако начешљана, кога се врати од чешма, море, синко! лицето резил напрајено, космата јако измрсана. 292 Сви овчари вечераа, Невен Пејо не вечера, заслушује карамана, караман му подланује, карађузел подблекнује. Му дојдоа арамије, Арнаути лоше љуђи, утепаа карамана, му заклаа карађузел, го врзаа Невен Пејо, му врзаа десна рука, до десната и левата. Гим се моли Невен Пеја: - Оре љуђи Арнаути, пуштите ми десна рука, до десната и левата, дајте ми го шарен кавал, да засвирим свујем овцем. Не го свири за овцете, да го чује стара севда: - Ори севдо севдалино, ако седиш, да разбереш, ако спијеш, сон да виђиш: бачило го, севдо, бастисале, карамана ми го утепале, канди кучка га раниле, мене сирома ме врзаа, буљук овце ми ге потераа, ге онесоа село Топољане, и тамо ге поделија, кому двеста, кому триста, Батијар Коловозу пет стотина. 293 - Не ми одај, кучук- Суљо, тол'ко на големо, на големо, кучук- Суљо, кроз нашево маало, кућа ти га знајем, Суљо, од плот напрајена, кучук Суљо, со слама пошијена. - Ја се шетам, дилбер- Чамо, тебе ће грабујем, ће те грабим, дилбер- Чамо, на вода ка идеш, на вода ка идеш на чешма студена. - Не ли знајеш, кучук- Суљо, ја имам акраба, ја ти имам, кучук- Суљо, девет миле браћа, девет браћа со девет ножоји. - Ја ти имам, дилбер- Чамо, сторине другари, најстариј' од другар ми је Муса Кесеђија. Ми отиде, дилбер Чама, дома во дворои, ми се скачи горе на чардаци, дилбер Чама на кула висока. Акшам се учини, миле браћа дома издојдоа. Десна рука, дилбер Чама, златното ибриће, лева рука, дилбер Чама, леђен сребрелија, преко рамо крпа срмалија, и ми влезе, дилбер Чама, во бела одаја, на руће да им тури, руће да омијет. Браћам потурује, дилбер Чама, градне свзе рони. Га прашујет, дилбер Чама, миле девет браћа: - Шо ни желаш, наша мила сестро, шо ни соузе рониш, да не ти сме мије сестро, наситиле, ели сме ти тол'ко додијале? - Вије несте, миле девет браћа, наситиле, нити ми сте, миле браћа, додијале, ми се фапи, кучук Суљо, да ће ме грабује, вода сипеећи, миле браћа, на чешма студена. Ми станаа миле девет браћа со остре ножои. Најстаријот брат гим вели:"Сабур учините, он је кавгађија, он је бељађија, не ли бидује, браћа, да му га дадеме, да му га дадеме, арка да ни биде". Нека ти је аирлија, кучук- Суљо, дилбер Чама, ће те имаме, кучук- Суљо, на место братуо, девет ге имаме, кучук- Суљо, ти биди десети. Обредне песме (Ђурђевданске, песме пролећу) 294 Ће идеме, другаче, да се рашетаме, рашетаме низ таја Бара зелена, да набереме све турли цвећина, да шетама да се рашетама, да стајме јуже нушаљка на таја врба зелена, да се мије, ја другаче, изнушаме. Нел'је сега време за шетане, нел'је сега време најубаво, три недеље, другаче, по Ђурђевден. 295 Какво је лично, пристало, пролећоина удара, свекакво цвеће се развива, најнапре личен кукурек излегоу по над Диканце. Куртеше, Курто будала, за Ђурђевден дома да дојдеш, да дојдеш да ме рашеташ низ тија њиве орнице, кроз таја Гора зелена, мандулка ти сом навезала, со вајкар сом га наћитила, за Ђурен да га полазиш, сегаје, Курто, најпристало пилића пујет и се радујет, ка шо се радује зејнепа. 296 Куртенце, Курто будала, заЂурен дома да дојдеш, да дојдеш да ме рашеташ, на ден Ђурђевден да илеземе, да илеземе да се рашетаме, дур ти сом ваке помлада, помлада и попристала, дур не не гајле јанало. Године бргу ће пројдет, младосов ће ни замине, ти на гурбет а ја дома. Дојди ми, дојди побргу, за Ђурен дома да бидеш, да дојдеш да ме рашеташ, низ тија њиве орнице, ће бидеш пишман до гроба, за овја, Курто, младе године. 297 Сви се за лето радујет, дадо, ралице не се радујет, ралице, дадо, и аскерице. Ралице не се радујет, дадо, на ден Ђурђевден зајдујет. И аскерице, дадо, не се радујет, мужи гим, дадо, аскер идујет, младе манесте, дадо, ће останет, 298 Сви се за лето радујет, ралице не се радујет, ралице и аскерице, за ден Ђурен ће заидет, дрвари млади бећари, во тија честе ормани, во далечна Мздаћа, Мздаћа и Штироица. Ено ге идет дрвари, дрвари маладо бећари, итаје, кони тераје и по зат кони шукаје, дур грије с'нце во село, дур перет дејке во река, да им исперет крпчића, крпчића локумарчића. 299 Антанас, танас, врати лето на нас, кожуфишта на трништа, а џупчића на дејчића! 300 Алаа пратив пролеће, све живо се разбудило, све живо се страдуало. Земна се напроменила, со свуа трава зелена, со свује цвеће шарено. Пилића се распуале, на тија дрва големе, и дрва се промениле со свује гранке зелене. Илегле младе јаг'нца, кроз тија поље шарено, да пасет трава зелена и мало да поиграје. Ни ткало нити кичило, за Ђурен се променило, со млогу руо пристало. 301 Какво је лично убаво, пролећоина душа удара, свекакво свеће се развило. најнапре личен кукурек, излегов понад Диканце во тија место Присоје. Сега је лично, пристало, удриле турли цвећина, трнала Зејнепа да шета со другаче да се изнуша, пролећно да цвеће набере. 302 - Ће идеме, другачице, да се рашетама, рашетама, ја другаче низ Бара зелена, ћеберемеЈадругаче, све турли цвећина, горолија, јаголика, пролећне цвећина. Ће шетаме, другачице, низ Бара зелена, мије ће се, ја другаче, тамо изнушаме, на нушаљка, другачице, на дрво зелено. - Не л' је сегаЈадругаче, време зашетане не л' је сега, ја другаче, време најубаво, три недеље, другачице, по Ђурђевден. 303 Каука, каука, Рамазана а ефендм ма султане, Усмен- ага бекри баши. Стани, дигни, манестата, да ти меси мрсна пита, мрсна пита со коприве. Стани, дигни, Усен, манестата, да ти меси баклавата, баклавата бајрамлија. Стани, Усен, бакшиш дади, ти тупале цев Рамазан, ифтар, суфур, Усен- ага, цев Рамазан! 304 Курго, будала сирома, надвор илегла зејнепа, со другаче да се рашета, гледам све наоколо, какво је, шо пристало је, удрила трава зелена, врнет пролећне дожои, реке, потоци порасле, и пујет пролећне пилића. Сега је вакат најубав, ка две недеље по Ђурен. Песме о раду (Жетелачке, орачке) Станала рано зејнепа станала уште пред саба измела равне дворои, испекла вруће лрбои, напраила плнтке опенке трнала куртета да тражи, попут далеко отишла и стрела тројца Борјани: - Борјани, море Горани да не видоте куртета? - Мори, пристала зејнепо, зар не го виде куртета, ено го курто, зад ритче, посен бакрдан јадеше, љута цигара пијеше, со светно светнарче мааше! 306 I Утре ме дигни рано, пораио, нане, рано ђе идем на жетва, наша је жетва далечна, дури во плајна Маруша, од кеде идет дрвари дрвари млади бећари, со порбене обојке и нашарене шупељке. Се наредиле жетвари, пологе ге потуриде. Седет се чудет жетвари, нема кој да ге поврзе. Манеста гам збори говори: - Не се чудите, жетвари, имам девера бећара, девер је к'скан на мене, он ће ге пологе поврзе и ће ге напрај'копице. 307 Дигни ме, нане, урте порано, рано ће идем на жетва, наша је жетва далечна, во таја плајна Маруша, од кеде, нане, идет дрвари, дрвари млади бећари. Пологе ге потуриле, нане, а нема кој да ге поврзе. - Млада манеста збореше: - Кој' ће пологе поврзе, нане, срмен ће учкур да одврзе. Имам девера већара, нане, млогу је ашик на мене, дека имам пика во чело, дека сом тенка и висока, дека сом бела и црвена. 308 III Утре ме дигни, порано, нане, рано ће идем на жетва во таја плајна Маруша, од кеде идет дрвари, дрвари млади бећари. Пологе ге потуриле, нане, нема кој да ге поврзе. Млада манеста збореше: - Имам девера бећара, млогу је ашик на мене, он ће ге пологе поврзе. - Бовно легнало деверче, нусе, на Сабирове Корита, ке шо почивает дејчича, кога се враћает од дрва. - Деверче мило, премило, кога си бовно легнало, заш мене неси кажало, да ти постељем скутача. 309 IV Дигни ме, нане, рано порано, рано да идем на вода, ладна да вода насипем, со два ибрика сребрене, тесто да лебој замесим, нел' ће имаме жетвари, жетвари млади бећари, наша је жетва далечна дури во плајна Маруша. Се наредиле жетвари, пологе ге потуриле, нане, још ге не поврзале. Имам девера бећара, девер је к'скан на мене, дека идем све променета, он ће пологе поврзе. 310 V 311 Куртенце, курто будала, слушај шо вели зејнепа, шо вели шо ти кажуја: пожнела сом њива голема, полојна ми се удрви а никој не ми верује, пологе ми останаа, јоште сом луда, малова, још кувет не ми достига. Куртенце, курто будала, заш нејдеш да ми помогнеш, затегни тенка полојна, па напрај длге јужице, ја ће ти давам пологе, ти да га нива поврзеш и да напрајме копице. 312 I Ми трнала, намна бре Гуна, да иде на жетва, горе во планина, со српче на рамо. Ми га срете, намна бре Гуна, нејзин прв' гледаник дете аџамија: - Ке си трнала, намна бре Гуно, кеде ће идујеш, со фпче на рамо? - На жетва ће идем, а бре гладанику, горе во планина. - Мене да ме слушаш назач да се вратиш, тамо те чекајет тројца арамије, со црне кошуље и беле качуљина, се фалеа, намна бре Гуно, да ће те грабујет, ће те онесет далек надалеко, во туђа туђина, во туђа туђина, намна бре Гуно, во Арнаутлук. Иди се скри, гледанице, во темне клечои. 313 II - Кеде ће идеш, намна бре Гуно, со српче на ршдо, со лебец под мишка? - Не ме прашај, бре бећар, не ме забовај, ће идем на жетва долу во Ограђе. - Назач се врати, бре дејко дадена, не иди на жетва, Долу те чекаје, намна бре Гуно, тројца арамије, тројца Арнаути, се фалеа, намна бре Гуно, тебе ће грабујет. - Шо да работам, бећар море, ржој ни уздреле, њиве ни попанале? 314 Пијан иде од града, велико, вен ђузел, мома најде на ливада, коњу трава береше, велико, ван ђузел, ке што брало заспало, велико, вен ђузел, стајло српче под глава, велико, вен ђузел, ситна трава послало, велико, вен ђузел, со прпллч се покрило. 315 Не оди, дејче, во брекче, брекчето се рони ће панеш. - Да бог даде да панем, да панем да се утепам, да не го земем овчарче, овчарче, младо Глобочанче, овчари рано станујет, четири саат пред саба, да му уготвим чорапе, да му наврвчим опенка, да му уготвим обојке, мвзнице да ге помвзем и надвор да ге истерам, со тарчук да го испратим. Родољубиве 316 Горо, душава ми га изгоре, срцево ми го разболе, свзе ми очи исцедија, за тебе Горо зелена. Какве времина имале, љуђи од глађ и бољес измреле, а ти си, Горо, трпела, со песма си се ранила често си себе зборила: "Све ће пројде, ГОРО зелена, учини сабур, ка шо си чинила!" Тешка времина пројдоа, ново те с'нце огрија, нов џенет за тебе се створи, ој, Горо, Горо зелена. 317 Године пројдоа, године пројда, Тито ка ни умре. Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Тебе жали, тебе жали и старо и младо. Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Ти ни беше, ти ни беше и отец и мати, Тито, Тито срцево не боли, душава ни гори. Мије ће ћуаме, Тито, братство и јединство,, Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Све што ни си остајв, Тито, за век ће ћуаме, Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Мије се квнеме, Тито, твој пут ће настајме, Тито, Тито, срцево ме боли, душава ни гори. 318 Што ти лика, Рукманице ле мори, тол'ко потемнела, Рукманице, ле мори, тол'ко потемнела дал' за аскера, Рукманице мори: за партизана? Иди со него, Рукманице, мори, другар да му бидеш, Рукманице, ле мори, во Гора Пушка да му носиш, Рукманице, Есеси да тепаш, Рукманице, ле мори, Дучеве фашисти слобода да браниш, Рукманице, мори Титова партија. 319 Везден везе Горанка, девојка, везден везе свилено марамче. - Комуго везеш, дејко, свилено марамче, да л'за мене ели за Мемеда? - Ни за тебе, па ни за Мемеда, ја го везем Бећир- капетану, шо ге шета горанске планине, Пукна пушка горе во планина, ми утепа Бећир- капетана. Го удрила међу чатме веђи, чатме веђи, међу црне очи. Се собрале све горанске дејке, го желаје Бећир- капетана, Бећир- капетана, горского јунака: - Пусте биле, пусте останале шо го утепате Бећир- капетана, Бећир- капетана, горского јунака. 320 I Турај кожуф, Омер- ага, ајде дома село ти го, Омер- ага, сардисава кућа ти га, Омер- ага, бастисало, арамије, Омер- ага, Очикљани. На све стране пушке курдисале, порта ти га, Омер- ага, искршиле, па ти влегле, Омер- ага, в'баш одаја, па ти зеле, Омер- ага, санд'к лире, стока ти га, Омер- ага, потерале, деца ти ге, Омер- ага, истепале, ћерка ти и жена, Омер- ага, потерале. 321 II Земи мартин, Омер- ага, ајде дома кућа ти га, Омер'ага бастисале, триста душе, Омер- ага, Кализјани ти га зеле, Омер- ага потерале, деца јетим, Омер- ага, останаа. Земи мартин, Омер- ага, ајде дома, со дружина, Омер- ага, со апапи, истерајте, Омер- ага, арамије, ти го зеле, Омер- ага, шарен ћилим го послале, Омер- ага, више село више село, Омер- ага, на гумена, завртеле, Омер- ага, калачојна, калачојна, Омер- ага; Кализјани. 322 I - Оре Кољо, Кољо, мамин Кољу, ишће ли ће шеташ низ Пирин планину низ честе ормани; не ли ти је жаљ бре, Кољо, за матере, за твуа стара мајка? - За мене је стара мајка, бре, дружина Пирин- планина за мене је стар бавајко, бре, дружина- ајдучке друмои; - Не ли ти је жаљ, бре, Кољо, за твује миле браћа? - За мене се миле браћа, бре, дружина, студене кајнаци. Не ли ти је жаљ, бре, Кољо, за твуа верна љуба? - За мене је верна љуба, бре, дружина, пушка малијорка. - Не ли те је жаљ, бре, Кољо, за ситне деца? - За мене се ситне деца, бре, дружина, малове темеци. 323 II - Оре Кољо, мамин Кољо, мамин Кољо, мамина војводо, еште ли ће шеташ, Кољо, низ Пирин- планина, низ честе ормани? Не ли ти ја жаљ, бе, Кољо, за старата мајка и старого бабета, за твуа верна љуба, верна љуба, ситне деца? - Сгара мајка ми је месечина, верна љуба - пушка маузерка, деца ми се честе ормани. 324 Врзи коња за блага јабука, па се скачи на висока кула, па разгледај долу равно поље: пусто поље аскер го поцрне, пусте топој ка сивне грмајце, пусте куршмој ка сивне градушке, пусте сабље на све стране севаје, а па крвој коњам до колена. 325 Да ли сте чуле разбрале, царево азно обрале, Мемеда мајка не пушта, Мемед га мајка не слуша, опаша чифте колани со пушка мавзерка на рамо, отиде тамо на горе да тражи свује другари. - Еј, море, млади овчаре, да л' ми га виде дружина, дружина верне другари? - Ено ге тамо нагоре под јена бук'а зелена, при јена чешма студена, сугаре јагње јадеа и твој муабет тераа. - Сељам алејчим, апапи. - Алејчим сељам, Мемеде. Мемеде, дели- Мемеде, та што је викот по тебе, три села чинет давија, четврто село шаити? Мемеде, верни апапу, не гајљуј ич не се стагај, дејке ће кинет комари, младе манесте фесоји. да го' откупет- Мемеда. 326 - Мемеде, дели диване, шо је овја викот по тебе? Мемеда ће го фаћаје, апсана ће го ставаје, апсана темна з'ндана. Дивојке кинет комари, а па манесте фесоји да го откупет Мемеда. 327 Мемеда мајка карала, Мемед га мајка не слуша, Мемеда мајка не пушта. Другари, верне другари, стегните ноге, опенке, а на пушкете кремнои, ће идеме далек, далеко, во таја Витош- планина, низ тија поље софиско. Софија поље, ход нема, Витош- планина, глед нема. - Овчарче, младо бећарче, да ли ни виде дружина? Мемеде, дели- диване, ја ти га виде дружина под јено дрво зелено, при јена чешма студене, сугаре јагне печеа, бела погача јадеа, вино црвено пијеа и твој муабет чинеа. 328 Сама седим, посестримо, ле мори сама во одаја, сама седим и се мислим, ја не знајем, посестримо, ле мори кого да прашам, посестримо, ле мори, кој да ми каже, Тебе ће те прашам, планинице, ле мори право да ми кажеш, планинице, ле мори, немој да ме мамиш Да ми кажеш, планинице, ле мори, путој крушеечке, путој крушеечке, планинице, ле мори, за во Брод шо идет, преко Кацулица. Тује ми панале, планинице, ле мори; тројца побратима. Мене мајка, гшанинице, ле мори, на пут ме испрати, планинице, ле мори, гробој да гим тражим. Успаванке брзалице 329 Н уна, нина, лудо дете, нана ће те нина, во шарена љуља, во шарена колепка. Голем да порастеш, да те на аскер испратим, да чуаш земна, домовина да браниш, мајка да спије раат има војника јунака. 330 Љуљало, пишало, дете малово, во љуља шарена, во беле пелене. Бегајте, кучича! Идите, вучића! Дете ће ми спије, јадите другого, кој не слуша нана, дете ће ми спија големо да порасте. 331 - Кан мори дадо, кан, сај ли ће ме стај'ш под џупчето, кан мори дадо, кан, сај ли ће ме стај'ш под свилена кошуља? - Дада не те става, оре лудо дете, под џупчето, под свилена кошуља, ка ће дејка најдеш, дада ће те жени, тога ће виђиш џубе шарено, џубе шарено и свилена кошуља. 332 Хајде, бубо! Хајде, куто! Не ми јади дете, изеди зајца! мати ће го љуља, во љуља шарена, дете да ми расте, големо да порасте. Иди, бубо! Иди, куто! Не јади бећарче, Изеди зајца! Дете ће ми спије, големо да порасте, на аскер да иде држава да брани, раат да бидеме. 333 Ата ће го љуља во шарена љуља, во шарена љуља, шарена колепка. Кане, Ато, кане, сај ли ће ме љуљаш? Ата не го пушта на асћер да иде, Кане, Ато, кане, сај ли не ме пушташ, Ата ће го скрије под бела скутача; кане Ато, кане, сај ли ће ме скријеш; Ата не го пушта во орман да иде, бука да пријати, дрва да набере, Ата ће го скрије под шарено џубе, кане, Ато, кане, сај ли ће ме скријеш; Ата ће го прати на школо да иде, на школо да иде учитељ да биде, кане, Ато, кане, сај ли ће ме пратиш; на школо да идем, учитељ да бидем. 334 Нина, нуна, лудо дете, нана, лудо дете, нина, во, шарена љуља, голем да порасте, на аскер да иде, земна да ми брани, мајка раат да спије, има аскера јунака. 335 Љуљало, пишило, дете да ми пиша во љуља шарено, во бела пелена, во шарен прекривач. Бегајте, кучича! Ајтите, вучича! Не к'сајте дете, дете ће ми спије, големо да порасте. 336 - Хајд' бубо, хад' куто! нана ће го љуља во шарена љуља. Нана ће му пује, дејче да ми спије, оно да порасте, крава да ми пасе. Хајд' бубо, хајд', куто! Дејче не ми јади, дејче ће ми спије, лудо маличкаво, големо да порасте. 337 Љуљу, љуљу, Сајдичево ле, мати ће го љуља, во љуља шарена, шарено колепче. во свилено постеличе. Ће ми спије Сајдичево ле, големо да порасте, све другаче, Сајдичево ле, да ђе изотпројде, оно, големо да биде, големо да порасте. - Пишај, пишај, материно! Ће ми стане Сајдичево ле, рано сабаале, рано пред саба, порте ће отвори, Сајдичево ле, дворој ће измете, ђубре ће изврља, ће ми земе Сајдичево ле два бела ђугума, обадва солунсшће, ће ми иде дејчићево на Горни на вода да ми насипе вода студена. - Пишај, пишај, материно! Ајде, ајде, дремће, ће сте забејнале? Сајдуље ве вика, ајде, бре, дремће, ајде, бре, дремће, млогу и се спије и се придремује. - Спи, мати, спи, бргу да се успијеш, голема да порастеш. Брзалице 338 I Петеу дрва цепеше, кокошка ђе редеше, боа ођен дуаше, вошка кућа метеше, гњида ђубре врљаше. 339 Пратиу кучка на вода, кучка дојде чиучејећи. - Шо ти било, кучкице? - Видох змија над вода, ме окаса за нога, ја ти писнах до бога. - Трај, трај, кучкице, ено иде бабајко, ће ти даде локумче да ти пројде ногиће. 340 Чучуљ пасе гуједа, Чучуљица по него, - Шо ми идеш по мене? - Да ми дадеш кључића да откључам сандаче. - Шо ће ти го сандаче? - Да земем масовце. - Шо ће ти го масовце? - Да месим зељаничец. - Шо ће ти го зељаничец? - Да ми јадет дечица, да ми берет прћића. - Шо ће ти ге прћића? - Да напрајме колибица, за мене, за тебе, за дечица. 341 Тинге, тинге, котличе, чије беше пустинће? Јеној жени сироти, две деца и желаа, за грнето прашуаа: Како мујеиме? Име му је преварок, превари се небо за чисто сребро, превари се каша да га јаде паша, зад кућа наша, кукнала петличе, на Цакуо вратиће. Бројалице 342 - Хајлијице, бојлијице, нароси ни ситна роса, си остајла две колепке, јена тебе, јена мене, О,о,о, о,о,о. Нароси ми ситна роса, си остајла две колепке, јена мене, јена тебе. о,о,о. о,о,о. 343 Чани, чани, дивојко, чани клечој седеа, вез, вез, везеа, свилен гајтан плетеа, бумбаречки збореа. 344 - Ори Дундо дебела, ке де ти је кедеља? - Ено га зад врата, ево јена недеља, ка не сом га фатила, ево ге сватои со дрвене стапои, свим крпа и чорапе, само Дунди дебељак. 345 Оајде с'нце задридец, Тодорица по него, - Дај ми мало од него. - Шо ће ти го од него? - Да намажем зељаниче. - Шо ће ти го зељаниче? - Да ми јадет дечица. - Шо ће ти ге дечица? - Да ми берет прћића, - Шо ће ти ге прћића? - Да напрајме јаслиће. - Шо ће ти го јаслиће? - Да ми јаде шароња, да ми оре њивица. - Шо ће ти га њивица? - Да га сијем житце. - Шо ће ти го житенце? - Да ми кљука петефец. - Шо ће ти го петефец? - Да ми рано кука, да ме рано разбудује! 346 I Озгора идет гуједа и бабина јуница, дај ми, бабо, иглица, да пребодем јуница. Немој, синко, мој синко, ће ти кажем прикажна: "Чика, чика лепика, островника зеленика; ћурило, бурило, на г'с му се стурило"! 347 II Озгора идет гуједе и бабина јуница, дај ми бабо иглица да пребодем јуница, немој, синко, мој синко, ће ти кажем прикажна. - Шо је таја прикажна? - Чика, чика, лепика, оскорушке брекинке, прднала Циганка, скршила лешник, детету во уста! 348 Од доган, до доган, до три фиља, карафиља; рочко, рочколија, конопаси, војска низамска. 349 - Љуљај, љуљај, Динчо, во шарена љуља, шарена колепка. Мати ће го љуља голем да порасте, бећар да ми биде, мати ће го ожени со нај баш дејка. 350 Илилика, пипилика, домузана, дукатана, фаизија, чилибија, тамбура, кубура, писка, клиска, оџак, машик. 351 Шишке, шике лепике, оскорушке дренине, бегајећи Циганка ишчепила шалвари, ораје ги испанаа, бргу деца берите, Циганка ни ге украла! 352 Тајна, тајна полојна, поп се кара за вечера: - Та шо не си леп месила! - Сом месила и сом го испекла, корицата препечена, средицата непечена, дојде коза леп изеде, цп, цп, пустино! Све што најде изеде, ништо за нас не остај. 353 Цуцуљ овце пасеше покрај река Ситница, па го стрете лисица: - Ке си било, Цуцуље? - Ја сом било на свадба. - Шо си чудо видело? - Вук свадба прајеше, лисица за жена зимаше. 354 Тумбе, тумбе татара, јани којна златара; мечка тесто ваљаше и појчи го апкаше; три мечича дојила, три кончича појила; прати кучка на вода, кучка дојде желајечи. - Та шо желаш, кучкице? - Нешто најде во вода ме уксза за нога. - Трај, трај, кучкице, тија ништо нети је, ће ти купим локумће, да ти пројде ногиће. 355 Петеф дрва цепеше, кокошка ге редеше; буа кућа метеше, вошка оган кладеше, мечка тесто ваљаше, три мечича ранеше. Ошла кучка на вода, искршила бокарче. Трај, кучко, не желај, тија било земнено ће купиме сребрено. 357 Тан, тан, таливан, скачи брдо на таван, да утепаш Асана. Та кеће го стаиме? Сама бука седеше, врана нога пишаше и сољца ги пушташе. Врана мене солца, ја солца овци, овца менејагне, ја јагне вуку, вук мене трбушка, ја трбушка куачу, куач мене српче, ја српче њиви, њива мене снопче, ја снопче гумнету, гумно мене житце, ја житце воденици, воденица мене брашенце ја брашенце баби, баба мене колач, ја колач хрту, хрт мене зајца, ја зајца цару, цар мене дејка, дејка Дубранка. 358 Кукурику петле, не ми гази метле, ће метем кућа, ће ни доје зеће, на глава му вреће, на г'с му торба, од мачка чорба, од глушца опаш, тулум сирење, од жаба нога, цела паштрма, и сом јала и ви сом дала. Баладе и друге песме 359 Спаинче се заженило од петнаесет године: сабаале се засакало, на пладно га извадиле, на ићиндија свадба напрајле, на акшам го затвориле, на повноћ ферман му дојдеспаинче аскер да иде. - Мајчице мила, премила, ја ће ти остајм аманет, аманет млада манеста: на порта да не илиза, во рода да га не пушташ. Кога се врати спаинче прашује мила матере: - Мајчице мила, премила, а ми го чуаш аманет? - Аманет ти је портарка, портарка и пенџерарка! - Спаинче, младо аскерче, не слушај стара матере, скачи се горе в'одаја, кеде ми свзе рониле тује ми штице огниле; кеде ми лакчој седале тује ми рупе напрајле, на пенџер ка сом седало и тебе ка сом чекало. - Спаинче, мило материно, манеста ич не ме слушала: често во рода идала, често на порта седала, со бећари ти се гледала. - Мајчице мила, премила, леле, нејчеш да гледаш два добре, сакаш да гледаш два гроба. Спаинче послуша матере извади ношће анџарче пребоде љуба и себе. 360 II Свадба се во село прајеше, мој Стојан ошоу на свадба, до поуноћ Боја седела, Стојана ми го чекала, јен туар дрва ужегла и јена страна борина, десен му рукау везала свекрва га посмијала: - Иди лејни, Бојана, мој Стојан нашоу поарна, поарна и поубава. Ошла лејнала Бојана, лејнала и се успала, поуноћ кога замина на порта чукна млад Стојан, млада го Боја не чула, стара го мајка дочула и порте му отворила, зад порте го нашушкала: - Мајчице мила, премила, ће де ми је бела Бојана да илезе да ме пречека? - До поуноћ Боја седела со другого се гледала со јено шегче- шегртче. Стојан извади ношће анџарче, Боји ги глава пресече, мртва му глава прозбори: - Стојане, мили Стојане, та ка ме мене непраша и наоколу комшије, до поуноћ ти сом чекала и таке сом се успала. Стојан извади ношће анџарче и свуа глава пресече, мртва му глава прозбори: - Мајчице мила, премила, нејчеш да гледаш два добра сакаш да гледаш два гроба. 361 Се зажени бего Алим- бего и засака дејка од далеко, га засака и му га дадоа, муга извадиа дејка бегоица. Се собрале китени сватои, ће идујет село млајнестино, ће зимаје дејка бегојица, пристала млајнеста на белого коња, пред на идет пет стотин' сватои, идејећи ветрој гим дунаа, гим дунаа дуак манестечки, ко ће видјет сватој шо ће видјет: на млајнеста биринци кошуља свилена кошуља и срмено јелече, сви сватои глава навенаа, Имер девер очи во млајнеста. Ја'на коња Имер дома дојде, фрли пушка, рани бега Алим- бега. Отворите сребрене ковчези, извадите свилене шамије, па превите ране Алим- бега, та нему се ране од душмана, току му се ране од милого брата! - Му сом давав жена со две деца, да ми даде Алимбегоица. 362 Ми засака Ђерђелин Алија дејка од далеко, он га сака они му расипујет, тија ти се, Ђерђелин Алија, све три твује сестре, ћеде ошле кућа расипале. Не послуша, Ђерђелин Алија, старе пријатељи, току собра две стотин' сватои и девет барјактари, ми отиде, Ђерђелин Алија, далек надалеко, да ми зима пристала манеста. Га дигнаа на белого коња, ће идујет сватој надалеко, гим дунаа попут силне ветрој, подигнаа црвен палак дуак, сви сватои во очи га пољаа, Аљиљ братец нички глава удри, нички глава удри, ми се опоничи. га донесоа пристала манеста дворој јунакуе, натрчаа све три миле зове: - Та ли слези, шарена манесто, во сребрена тепсија. - Не ви слизам, нити ве пољивам, дур не ми викнете Ђерђелин Алија. Ће де ти је, Ђерђелин Алија, денешното руо, срмено вермеље и свилена кошуља? 363 - Трнала мома да иде, ће оди длге путоји, бабајку ручек да носи. Га стреле тројца делије: - Кажи ни ке си трнала? - Ће идем млогу далеко, ће идем во Шар- планина, бабајку ручек да носим. - Спаија, млади спаија, ево ти дејка пристала, да ли ће га земеш за себе ил ће га чуаш за сина? - Другари, верне дружина, ја не га чуам за сина, ја ће га земем за себе. Спаија го затворија, крвава роса зароси. - Спаија, млади спаија ти га попрашај млајнеста она шо од рода имала. - Спаија, млади спаија, девет сом браћа имала, најмладо ми загинало, малово пршће немало. - Млајнесто, мори, млајнесто, ја ти сом најмладо братче. 364 Да ли т'тне или грми, ил' се земна тресе? Нити т'тне нити грми, нит' се земна тресе, току ми се тупани Хусенове, Хусен не ге чује, Хусен ошов горе во планина, овчар се учинив. - Хајде, Хусен, хајде, бе брате, тупани да пречекаш, ти сме извадиле Ата ашиклија. - Нејдем, сестро, не ме чекајте, ја сом сакав Ајша шећерлија. - Хајде, Хусен, хајде, бе брате, за атер дајџоам, рица да гим пројде. - Ка сте га извадиле, бе сестро, кого сте прашале? - Хајде Хусен, хајде, бе брате, дајџоји ти се молет и риџа ти чинет, и риџа ти чинет, Хусен бе брате, тупани да пречекаш, тупани новоженске. - Ево идем, сега ће дојдем, атер да ви напрајм, да облечем руо новоженско. - Оди вамо, пристала манесто, адет да напрејме, Ато, место мило свује, ће ми бидеш, Ато бе манесто, ка на сестрино место. Дај де ми га, Ато бе сестро, кумкума 6д полица, Ато бе сестро, дивит и муричип, тефтер од под глава, да напишам, Ато бе сестро, јена шарка книга, да га пујет петсто оиалари, да викаје, да викаје, пет стотин'гробари, да га пује пуста стара мајка, стара мајка џејменлија: да ме пројдет, да ме пројдет, Ајшине сокаци. Ка станала Ата, шо да стане, Хусен ги починав. Го пројдоа по довнујет сокак, џемазе опира; го пројда по горнујет сокак, џеназе опраји, дека прошле пред Ајшина порта. - Еј, џемајет, риџа ће ви чиним, застаните мало! Хусена да виђим, Хусена младожена, да му фрлим црвена ситарка, пуста манестечка, хоџаларам крпе абдеслије, џемајету китене мараме. Еј џемајет, бре, џемајет, поитајте, не се забовајте! ће дигнете, ће носите још јено џеназе, Ајша шећерлија. Ге закопале Ајша и Хусена, једен прц другого, гим илезе, туго, гим илезе, пембен трндафил, од трндафил трн гим се учини, душман ге раздвоји. 365 - Шо се бели, нане, во горане, во горана ће чешма студена, да л'се буље ели са снегои? - Да се буље би се помичиле, да се снегој би се истопиле, току ми се два бела чадора. Под чадори болен Асан лежи, кол'ко лежи, тол'ко нарачује: - Да ми дојде мила муа мати, да ми донесе, мати, понадије, да покани болен Асан- ага! Дојде мати, ништо не донесе, Асан- ага ми се опоничи. Кол'ко лежи, тол'ко нарачује, да му дојде мила сестра, да му донсе студена водица! Сестра дојде, ништо не донесе, Асан- ага соузе го пројдоа. Кол'ко лежи, тол'ко нарачује, да му дојде верна љуба, да отресе боуному постеља! Дојде љуба боуного да поља, болен лежи ага Асан- ага, постеља му га препослала, једва жива ми го подигнала, низ кошће му трафке проуникнале, низ ребра му пилића летаје, кроз уши му се видела гледаје, во сред перчин јена љута змија. Долетеле орли и гаврани, да му пијет боуне црне очи. Ено иде јено морско пиле, во кљун носи студена водица да напоји болен Асан- ага. 366 I Kула гради Црна Арапина, кула гради и сам себе збори: - Ка си лична, Џанам, бе куло, лична и пристала, ешта да имаш јена верна љуба, верна љуба - јена домаћинка, све дома да седи, и тебе да реди, да те реди, да те разредује, џанам бе куло, тимар да те чини. Алтан паре немам, џанам бе куло, саде имам дебеука кобилка. Му прозбори негуа бела кула: - Земи јани, Црна Арапино, дебеука кобилка со кара узенђије, ми га јагни, Црна Арапино, дебеука кобилка, па ми иди од града до града. Га престегна, Црна Арапина, дебеука кобилка, со девет колани и девет каиши, ми га швркна, дебеука кобилка, преко равно поље, низ уста ђи, дебеучи кобилки, тамне м'гле, а под нође, пластне ођној идет. Ка ми стигна, Црна Арапина, до града Стамбола, врза коња за сребрене диреци и ми чукна, Црна Арапина, на врата, на порта, му излегоа, Црни Арапину, до девет алајче: - Викни те го, бре девет алајче, цар Мурата, кажите му да му ћерка сакам! Ми напиша Алтана дивојка, јена шарка књига, па га прати Рум Чесеђији: - Ка што знаје, Рум Чесеђија, вамо нека дојде, со турска ордија, со асћер челебија, да утепа, асћер ћелебија, Црна Арапина, на ден јаде, Црна Арапина, јена фурна лебој, на ноћ сака, Црна Арапина, дејка најпристала! 367 II Kула гради Црни Арапина, кула гради и сам ебе збори: - Мори, куло, шо си лична, лична и пристала, још да имаш јена верна љуба, верна љуба, јена домаћинка, да те реди да те разредује. Ми се чуди Црни Арапина, алтан паре нема, само има дебељка кобила. Ће идује, Црна Арапина, од града до пзада. Ми отиде во града Стамбола, ће ми сека Алтана дивојка, Алтана дивојка, султан Муратова. Ми га зеде, Црна Арапина, Алтана дивојка, дејка најпристапа, ми јана дебелка кобила; . од уста ги, дебелки кобилки, темна м'гла иде, а од копита - зелене плавени, во руке му, Црни Арапини, камшија ка змија. 368 Ми месила Јана бело грло коре и погаче, ће ми иде, Јана бело грло, во рода на гости, преко три планине, Јана бело грло, преко три ридои, ће ми иде Јана бело грло с Јанкула војвода, Јана бело грло, с Јанкула војвода. Ми јанала Јана бело грло на белого коња, ђока пеливана, ми трнала Јана бело грло с Јанкула војвода, на гости да иде. Ми напраи Реџо пеливанче железне опенке, ми се стегна, Реџо пеливанче, со железне опенке, ће ми иде, Реџо пеливанче, преко три планине, Реџо пеливанче, преко три ридои, ће ми стига, Реџо пеливанче, Јанкула војвода, Јанкула војвода со Јана бело грло. Ми ге стигна Реџо пеливанче до Тетоски Дервен, до Тетоски Дервен. Ка ће врати глава Јана бело грло - Реџета го виде, Реџа пеливана: - Оре Јанкула, јунак Јанкула, Реџо по нас иде, Реџо нас ће не утепа! - Не се стегај, Јано бело грло, Јанкула је овдека, Јанкула војвода! Се затепале Реџо пеливанче и Јанкула војвода. - Донеси ми го, Јано бело грло, ношчето анџарче, да го утепам, Јано бело грло, Реџа пеливана, бродского сејмена! Му го даде, Јана бело грло, ношче анџарче, Јанкули војводи, го утепа Јанкула војвода Реџа пеливана, среце му го трна, ми отидуа Јанкула војвода и Јана бело грло, руке крвајене, ми отидуа, Јана бело грло, во родуа кућа, ге пречекала, Јана бело грло, нејзина стара мајка и стари бабајко: - Да л'си дошла, мила ћерко, с' Јанкула војвода, ел' си сама дошла? - Ти сом дошла, мили бабајко, со твујего зећа, Јанкула војвода. - Што си таке, страден бе зећу, таке замислен, руке крвајене? - Сом се тепав, стари бе дедо, на Тетоски Дервен со Реџа пеливана, бродского сејмена, бродского јунака, ти го утепа, стари бе дедо, срце му извади со Јана бело грло. Јана твуа ћерка. - Руке крвајене изми, Јанкула војвода, па сени да к'снеш. - Нити јадем, стари бе дедо, нити руке мијем, ја ти сом Јанкула војвода; пушка на рамо, стари ле дедо, во планина ћ'идем, пуста Шар- планина! Да ге виђим, дедс ле море, Реџујете деца што ми се валеја, што ми се валеја, стари ле дедо, па де ге попрашам и них да ге истепам! - Ће те прашам, мила ћерко, да ли си Туркина, ели си каурка? - Несом Туркина, мила бе маје, току сом каурка, за тиа сом, мила бе маје, ноћа путуало, ноћа сом одала преко три планине, ноћа путуала, мила бе мајко, Турци да не не виђет, фереџе да не носим, за тија сом, мила бе мајко, во роднина дошла, во родуа кућа, во родуа кућа, мила бе маје, овде ће живујеме с Јанкула војвода. 369 Зид зидале кула тројца браћа, дена го зидале ноћа се уривау. Се облагале миле тројца браћа, ћија љуба ручек ће донесе, таја ће га во звд зазидаме, зазидаме во темељ закопаме, ама женем, миле тројца браћа, не ће кажујеме. Двајца браћа женем им кажале, Асан- ага жени не и кажау, ти останау Асан- ага при облага. Ми станала Асан- аџиница, Асанаџиница постара јетрва, на вода ми ошла и ђубре исфрљала, ођин упалила Асанаџиница, дете иск'пала и дете повила, па ми ошла Асанаџиница, брашно одсијала, тиган курдисала и ми напрајла меће приганице. Терлик ми облекла Асанаџиница, па ми зела саан приганице, Асанаџиница и џугум мечеиица, ми отиде ручек да им носи. Ко га виде Асан- ага нички глава удри, зе да жела, градне соузе рони. - Та што поник седиш, млади Асан- аго, Асан- аго, зашто нички гледаш, да не ми жалиш мује мушко дете, сом го иск'пала и сом го повила, мајки сом го остајла да ми го колеба? - Ја не жалим, Ватимо, наше мушко дете, тебе те жалим, Ватимо, ка ће ме остаиш, сом се облагале на голема облага, тебе ће те, Ватимо, во темел. стаиме! - Не расипуј, млади Асан- ага, голема облага, нека ме стаите ка што сте се облагале, само ће ми остајш муа десна рука, со со десна сиса, млади Асан- ага, со руката дете да го окшаисам, со сисава дете да го изнадоим. 370 Га сакале Илинка дивојка, далек надалеко, далек надалеко, преко Црно море. Мати не ги се, Илинки дивојки, каиљ учинује, девет браћа ги, Илинки дивојки, каиљ учинија. - Сме га дале, мајчице мила, Илинка дивојка, далек надалеко, преко Црно море, коњи да јааме, мајчице мила, пушке да фрљаме, Илинка да испратиме, да се рашетаме. Ге преквна мила стара мајка све девет синои: - Чума да ве удри, синој, чума радомирска, шо ми дадоте ћерка надалеко, да дојдете све девет синои главе преврзане, главе преврзане со црне шамије, само Алија, само Алија со зелена шамија. Заминаа, Илинки дивојки, бајеги године, деца израђала, Илинка, никој не га поља, ги се посмијала, Илинки, најмладајетрва: - Никој не ти дојде, Илинко дивојко, дома да те поља, да имаш браћа, Илинко дивојко, на гости би те зеле, Илинко дивојко, на првич на гости. Ми отиде, Илинка дивојка, во река студена, Илинка дивојка, алишћа да пере. Прала, пуала, Илинка дивојка, богу се мољала: - Да л'се живе, боже сајбијенце, мује девет миле браћа, шо ге нема, боже, мили боже, на гости да ме земет, боже сајбијенца, на првич на гости? Па ги дојде Илинки дивојки постарајетрва: - Да ми дадеш, Илинко дивојко, најголем муштилок, ено ти го, Илинко дивојко, најмладото братче, Илинко дивојко, братче Алииче. - Шо ве нема, Алија бе брате, мене да пољате, ми пројдоа, Алија бе брате, ду девет године? - Работа сме имале, Илинко дивојко, кућа сме праиле, кућа сме праиле со девет одаје. - Ајде, Илинко, ајде бе сестро, вакат ми замина, вакат ми замина, бе сестро, саба не кланата. - Ево Алија, ево бе брате, деца да ок'пам, деца да ок'пем, Алија бе брате, колачи да месим! - Ајде, Илинко, ајде бе сестро, време заминује Илинко бе сестро, пладно не кланато. - Ево брате, чекај, бе братенце, себе да соберем. Ка трнала Илинка дивојка прв'ич на гости го прашује, Илинка дивојка братче Алииче: - Шо ми удараш, Алија бе братче, душа земноина? - Работа сме имале, Илинко дивојко, кућа см праиле, Илинко дивојко, со девет одаје, Илинко бе сестро, за све девет браћа. - Чудно пујет, Алија бе брате, пољскеве пилича, они пујет, Алија бе братче, жалосно кажујет: "Жива сестра, мртвого брата носи". - Таке пујет, Илинко бе сестро, пилича радомирске! Ка стигнала, Илинка дивојка, ка ке свује село, го прашује, Илинка дивојка, братче Алииче: - Шо ге нема, Алија бе братче, да ме пречекаје, дека идем, Алија бе братче, не прв'ич на гости, Алуја бе братче, на девет године? - Ће те пречекаје, Илинко бе сестро, ка ду при село. - Шо ге нема, Алија бе братче, деца да илезет, Алија бе брата, тетка да пречекаје? - Деца ошле, Илинко бе сестро, надвор да играје. - Шо немаге, Алија бе братче, снае да илезет? - Снае ошле, Илинко бе сестро, во село на гости. - Шо га нема, Алија бе братче, мати да илезе, мати да илезе, мене да пречека? Ка стигнала, Илинка дивојка, ка ке свуа кућа, го прашује Илинка дивојка братче Алииче: - Зашто ви се, Алија бе брата, порте закључане? Кеде ви се, Алија бе братче, снае да илезет, Алија бе братче, порте да отвирет? Ги се отворија, Илинки дивојки порте обе крила. Ка видела, Илинка дивојка, дворој зарудене, во дворои до девет гробои, па викнала, Илинка дивојка, свуа стара мајка: - Та илези, мила стара мајко, мене да пречекаш, ти сом дошла, мајчице мила, од млогу далеко. Ги илезе, Илинки дивојки, мила стара мајка, мила стара мајка горе на чардаче, го видела, мила стара мајка, младо Алииче, го видела во гроб влизаећи, му видела мила стара мајка само десна рука. Се учини Илинкина мајка црна кукаица, се учини Илинка дивојка пристала ластојца. 371 Ми засакау краљ Мађарина тенка Исмијана, он га сака, она го не бендисује. Ги ге вати миле двојца браћа, тенки Исмијани, Асана и Усена, па ги прати, тенки Исмијани, јена шарка књига: "Ако ме земеш, тенка Исмијано, браћа ће ти пуштим, браћа ће ти пуштим, Асана и Усена". Ка ми дојде, тенка Исмијана, на буљук да се мужи, порачује краљу Мађарину, тенка Исмијана: "Ја ће те земем, браћа да ми пуштиш, браћа да ми пуштиш, Асана и Усена. Ко ми дојде, тенка Исмијана, дворој јунакуе, моли куми краља Мађарина: - Де ми дади, краљ Мађарине, кључој од апсана, да отворим мује двојца браћа, Асана и Усена. Ко ће отвори тенка Исмијана, апсана, з'ндана, двајцам браћам косме до колена, косме до колена, нокчи до лакочи. Ко ги илезоа миле двајца браћа, сестра ге научи: - Ја ће ви дојдем, миле двајца браћа, ка ће соунце боуцне, ка ће соунце боуцне и ка ће се разгрије. Ми га затворија, тенка Исмијана, во нове клечои, со краља Мађарина, па ка ми го дремће краља превариле, глава му одсече, тенка Исмијана. Ми се променила, тенка Исмијана, со негуе алишта, руо новоженско, тенка Исмијана, јен пут облечено, па ми илезе од нове клечои. - На ти, мајко, кључој од нове клечои, да ми дадеш, мајко, паре со бисађе, да испратим, мајко, мује миле шураци, да ђе дарујем, мајко, мито да ђим платим. - Шо ми таке збориш, краљу Мађарине, краљу Мађарине зошто си глас промениу? - Турчин чедо, мајчице, таче глас менује! - Љиљи, краљу Мађарине, шо си га лика промениу? - Ме мештила, тенка Исмијана, во нове клечои! Да га дигнеш, тенка Исмијана, ка ће с'нце боуцне. Ми напрајла стара мајка меће приганице, па ми кани шарена манеста, тенка Исмијана. Ко ће влезе мајка долу в'клечои: крв се сосириу краљу Мађарину, башка глава, краљу Мађарину. башка мрша. - Лили сине, краљу Мађарине, тенка Исмијана гарес ти вратила, краљу Мађарине, со глава си платиу! 372 Во недеља, млади Асан- ага, џелина му дојде, во поноуник, млади Асан- ага, ферман му дадуа, ферман му дадуа, на асћер да иде. Мила мати, млади Асан- ађи, пита му месеше, со соузе га стрцаше; мила сестра, млади Асан- ађи, руо му диплеше; верна љуба, млади Асан- ађи, на чардак седеше ћитка му редеше и тихо збореше: - Оваја ћитка, млади Асан- ага, ће ти се развива до девет године, во десета, млади Асан- ага, ће ти заповене, ће ти заповене, млади Асан- ага, абер ће ти даде, ја ће се омужим, мпади Асан- аго, другого ће земем, ће ти земем, млади Асан- аго, твхјего другара. До девет године, млади Асан- ађи, ћитка му се развијала, десетата, млади Асан- ађи, му заповенуала, писна врисна, млади Асан- ага, како љута змија, ми го чула, млади Асан- ага, царица старица, го пуштила, млади Асан- ага, дома да ми иде.... 373 С 'нце зајде, с'нце зајде, акшам се учини, сви другари дома издојдоа, жене ге чекаје гим се промениле, промениле, промениле, ситарке стаиле, ситарке стаиле, пафте опашале, во четврток гим се промениле, а ја јаден, а ја тужен, седим во меана, пијем пиво, пијем вино, пијем ем ракија, пијеечи, пијеечи, повноћ се учини, меанђија, меанђија, меане затвора. Ја остана, ја остана, цев ноћ пред меана. Гледам лево, гледам десно, ламбе упалене, ламбе упалене, пердина пуштене, а мој пенџер, а мој пенџер, во црна темнина, а одајче, а одајче, пусто останало. 374 Тегни дома те викаје, жена и деца те чекаје, од меана те тераје, мастика не ти даваје. Тегни дома те викаје, комшије ти зазираје, не си текра за меана, за меана и мастика. Године бајеги попрошле, косма све ти обељела, гајлина те надвасале. 375 I Огријала месечина по више борска нахија, во крушеечка џамија. Пројдоа тројца Бројани, сенаа на мазен камен, на мазен камен в'сред село, тражеа кмета Идриза, да купет јагне сугаре: на девет мајке дојено. во Шар- планина гојено, на мермер камен крмено, на студен кајнак појено. Идриз гим вели кажује: - Јагне сугаре је дадено, го зеа двајца бећари, бећари Крушијани, под ладна врба седеа, сугаре јагне јадеа, млогу го скупо платиле, шестотин лире булгарска. II Tри млада бећара дојдоа, тражеа Јагне сугаре на ден Ђурђевден родено, на девет мајке дојено, во Шар- планина пасено, на мермер камен крмено, на извор вода појено. Седмина душе овчари свиреа тенке кавали, далеко гим се чујеа, дур во дл'боко Крушево: ге слушааа дејке дадене и вогодишне манесте. 376 Oј, море, јагне сугаре, на девет мајће дојено, во Шар- планина пасено, на ладен извор појено, на мермер камен крмено, од седмина душе чуано, седмина душе овчари, свиреа жоуте кавали, далеко им се чуеа, дури во село Крушево. - Слушајте, дејке дадене и двегодишне манесте: "Широко поље крај нема, убава мома глед нема". 377 Коња рани, сирома Алија, све на вересије, ми го рани, сирома Алија, со бела пченица, сирома Алија, бела симиџиска; ми го поји, сирома Алија, со љута рачија, сирома Алија, со вино црвено. - Ка си га ватиу, сирома Алија, ваће не бидује, све што најде, сирома Алија, све ни испродава, дур продаде, сирома Алија, капа бабајкуа и шамија, мила материна! Книга дојде далек од далеко, од града Велеса, везир има голема облага: кој шо има коња убаваого вамо нека дојде, да се облагаје, на облага, на облага злато небројено, на друга облага сребрена синија, во синија змија окуана со сребрене синџири, на трећа облага Алтана дивојка, ћерка везируа- страдна, богуана. 378 Зујка зуји три дена и три ноћа, нан' мори, леле, зујка зуји три дена и три ноћа. Туго ми га боли, нан' мори, з'пче срмалија, аман ми га боли, цев ноћ не заспала: - Аман, ми викајте, леле, Имера бербера, туго ми викајте Имера бербера, аман да донесе клеште бурмалије, нан' мори, клеште бурмалије, туго да извади. леле, да извади з'пче срмалија, туго да извади з'пче срмаличе. Туго зујка писна, земна се затресе, леле. 379 - Рауфе, Рауф катиљу, црно ми чудо напраи, Оруча шо го надрети Исљама да го утепа. во тија њиве бачкоске, на тија место Равниште. Исљам ми њива ореше, со чифт волои шарене, детенце му ге водеше - Ја несом надретив Оруча, сам го утепав Исљама шо му подевав матере. 380 Брале се, брале бећари од горно и довно маало, крај село, на рудина, на јена трава зелена, тегнале тенка пијанка, за јена дејка убава. Тегнале тенка пијанка кој ће го бајрак натфрљи, томуа ће биде Шемсија, Шемсија дејка најлична, најлична и најубава. Млад Есат бајрак прескочи, Есату му пана Шемсија и тешко ми се Есат разболе. - Другари, верне дружина, да зн'те ка сем збориле: ка ће кроз село пројдете немој да песме пујете немој да пушке фрљате, немој да мајки кажете! - Есате, млади војводо, право ће мајки кажеме: .,Млад Есат ти се оженив црна му земна- манеста, беле облаци- бајраци, ситне камене- сватои! - Другари, верне дружина ка ће ме на гроб носите, Шемсија да ми викате и она да ме испрати. 381 II Брале се брале бећари, нане, од горно и довно маало, под јена круша зелена, црвен го бајрак стаиље, кој ће го бајрак прерипа, тоја ће биде, нане, војвода. Млад Есат бајрак прерипа, па тешко ми се разболе. - Еј, мује верне дружина, да зн'те ка било зборено на руке да се носиме? - Есате, млади војводо, ручице ни се окинале, ножице ни се одсекле. - Другари, верне дружина, ка ће за дома идете, немој да песме пујете, немој да пушке фрљате; све мајке ће изизлезет, белки и муа ће дојде, немој да мајки право кажете! - Есате, млади војводо, право ће мајки кажеме: "Млад Есат ти се оженив, црна му земна- млајнеста, беле облаци- бајраци, ситне камене- сватои!" 382 Пушка пукна, јаг'до, пукна пушка, јагодице, горе во планина. Ми утепа, јаг'до, ми утепа, јагодице, Бећир- капетана, броцкого јунака. Душа дава, јаг'до, душа дава, јагодице, васијет остава: више глава ми, јаг'до, више глава ми, јагодице, бајрак подубите! За бајрак ми, јаг'до, коња да врзете, коњ да тропне мене да уплаши! Над срце ми, јаг'до, над срце ми, јагодице, башта напрајите, а во башта цвеће посадите. Кој ће пројде, јаг'до, кој ће пројде, јагодице нека се накити абер да онесе! Гледаници, јаг'до, гледаници, јагодице, право нека кажет, нака не ме чека, нека се омужи, а па матери, јаг'до, а па матери, јагодице, нека не кажујет! 383 383 - Шо ми поник седиш, Турчин Алија, шо ми нички глава држиш, све во црна земна гледаш? - Ка да не гледам, мила поестримо, лош абер ми дојде. Књига ми дојде од бело Едрене, од пусти вилајет. Книга ми дошла, мила посестримо, жена ми умрела, мила посестримо, деца ми остајла. Не ли бидује, мила посестримо, мене да ме земеш, мила посестримо, жена да ми бидеш, деца да ми гледаш? - Уста ти се, Турчин Алија, посушила! посушила све суа ти седала! ти сом имала, Турчин Алија, на место братуо, и на место бабајкуе! Шо сме спале, Турчин Алија, под јена каплама, шо сме јале во јено саанче, во јено саанче, Турчин Апија, со јена ложица! 384 Кроз Гусине поље темне м'гле, кроз м'глете турске пијанице. Чума да удри призренске муфтије, чума да удри тетоске кадије, што собрале деца аџамије, ге собрале ноћа глуо доба! Останале дејке даденице, останале дејке немужене, останале нусе тељосана, останале ламбе упалене. Обичајне песме (свадбарске) Свадбарске песме 385 Коло, исколо, море, Емин- аго, коло, исколо, Емин во коло. - Кажи ни га ка ти га викаје, да знајеме да ти испујеме! Сме разбрале ка ти га викаје име ги з'нЈеме не га кажујеме, си засакаф најпристала дејка, сви душмани нека испуцаје, на ден Ђурђевден ће ти испујеме: во јена башта растет два фидана, црвен карафил и пембен трндафиљ, пристала Ајрија и пристав Емин- аго, ка сте се нашле једен за другого. 386 Вино, в'вилџане, дели Есат- аго, кажи ни га ка ти га викаје, да знајема да ти испујеме, млого било, мало останало, на гранка било на лишће останало, брго ви се коњи на морава, ка сте се нашле један ка другого. 387 Дојде време, гледанице, да идујеш, во друго село, во Злипоток,, не беше к'смет зајено да бидеме. Ће те испратим до Ремзијино чешмиче, под Промкиче на Ремзијино чешмиче, тује ће алаф напрајне, гледанице, ка ће го заминеш бачкоско Промкиче, ти и ја умот ће пресечеме, за навек, гледанице, ће се одвојме, ти отиде, а бре гледанице, во Злипоток, пусти Злипоток, не биф за тебе. 388 Нека ти је, мајко, аирлија, ти ћитиме ћитка јунакуа, ће ћитиме ночви јунакуе, ће носиме квасој јунакуе, ће викаме личне лебарице! 389 I Со здравје ти, наша дејко, бело ћевре јунаково, бело ћевое. бели кожуф. да ти биде аирлија, векуечно! Још ноћеска, наша дејко, свуа кућа, утре већер, туђа кућа, од све мерак да ти пројде, још ноћеска со матере и бабета, утре већер, туђе људи! Свекрва не жали, дејко, ка матере, ће те дига, наша дејко, јако рано, јако рано во џин саба. Ти да легнеш да преспијеш, ће ти дојдет рано алиштари. 390 II Још ноћеска, наша дејко, свуа кућа! утре већер, ја другаће, туђа кућа! Нека ти је, ја другаће, аирлија, со здравје ти, ја другаће, бело ћевре, бело ћевре, ја другаће, светне р'ка, светна р'ка, ја другаће, златен прстен! Још ноћеска, ја другаће, сме зајено, овја већер, ја дугаће, ноћ година, ка во сон, ја другаће, ће ни седи, во чуше ка си седала, ја другаће, со бели кожуф на себе. Да не забрајш, наша дејко, ка сме шетале по над село, преко Гумена, со таја бела скутача, ја другаће, и тија котар јелече! 391 Дојде време, ја другаће, да идујеш, шо ни је тешко за тебе, ја другаће, ка ће не таке паросаш! Нека ти је, ја другаће, аирлија, за ништого, ја другаће, да не жалиш, и време ти се угоди, ја другаће, све свује ти се собрало, трнале да те испратет, ја другаће, пристало да те испратет, голем ти атер имаје!... 392 Шо си млого, манестиче, заличело со здравје ти кор алишта, све си тазе, ја манесто, полазила, страмуј, страмуј, манесто пристала, ка во башћа, ја манесто, посадена, да те виђи, ја манесто, мило свује, немој да не, манестиче, застрамотиш, голем мерак, ја манесто, ти имаме, кућа ни си, ја манесто, различела, јунака и мило свује страдуала! 393 Летај, летај, јеребице, да прелеташ, па да панеш дворој јунакове, да страдујеш свекра и свекрва а најпојчи младого јунака. Сте се нашле један ка другого, јен трндафиљ и једен карафиљ. 394 Ти да идеш, нашадејко, со здравјенце, блазе тебе, дејко, и преблазе, млогу време ти се, дејко, угодило, с'нце грије, наша дејко, ка за тебе, да ти свитка тељ ситарка. Ти за ништо, наша дејко, да не жалиш, те прачеје, дејко, све мило свује, мило свује материно и бабово. Немој млогу да се надигинаш, ти тупаје, дејко, чифт тупани, од све мерак, дејко, да ти пројде, шо си била, дејко, ксметлија, шо си рода, наша дејко, послушала, и со адет си се, дејко, омужила. 395 Берите се, китени сватои берите се, сватој', радујте се ће идете, китени сватои, по манеста, веће пладно, мили бабо, се учини, намој да се, мили бабо, задоцните. Наша нуса, мили бабо, мераклија, ће га шеташ, мили бабо, наоколо, наоколо, мили бабо, по надсело, по надсело, мили бабо, со тупани. 396 Летај, летај јеребице, летај да прелеташ, тебе чека, ја млајнесто, младожена, мпадожена, ја млајнесто, млади јунак, ти имаме, ја млајнесто, голем мерак, ' ели ни си, ја млајнесто, први мерек, први мерак, ја млајнесто, прва ишта. 397 - Полека одите, сватои неје готова манеста, манеста ви попорасла, фермеле не ги бидује, ће слеземе бргу во Призрен, фермеле да ги прекројме, манеста да ни распристале! 398 Зачекајте, сватој', почекајте, еште неје нуса уготвена, кор алишта неса облечене, бело лице неје нашарено, алтан чело неје врбосано, гајтан веђи неса чатмојсане, светна ситарка неије стајена! 399 Та кажи ни, наша дејко, ка си поминала, ка си поминала, ке си ноћевала? Туђа кућа, наша дејко, туђе људи, кога дојде, кого позна, ни си била, дејко, коченица, још те тражи мати по ћошина, ке си плела, наша дејко, ке си ткала. Ви лежала ваша дејке под сојбице, покријена со старо покровчиште, наш је јунак јако кочен, лудо дете, пријатељи, раскочено. 400 Тија ти беше, манесто, шо ти беше, рум- баба, друм- баба, ево га, нема га, тија ти беше, манесто, шо ти беше, ке си шетала, манесто, ке си дошла, са приближи, се наближи, ду при кућа јунакова, друм- баба манести, од рода га одвој'ме, во наша кућа га донесоме! 401 Не се страмуј, ја млајнесто, не се стегај. ће ти дојде, ја млајнесто, страмен јунак, кол'ко страмен, ја млајнесто, ток'ко страден. Шо ће сака, ја млајнесто, ће му дадеш, ће ти сака. ја млајнесто, две јабуке, две јабуке, ја млајнесто, тетоечке; ће ти слезе, ја млајнесто, во ливада, ливада во читал, ја млајнесто, за него си га чуала. Ка ће фатиш, ја јуначе, да не пушташ, она ти је, ја јуначе, шеретљива, шеретљива, ја јуначе, куветлија. 402 Шо си лично, манестиче, и пристало. ка во њива, манестиче, насијано, ка во башта, манестиче, насадено, ка трндафиљ, манестиче, ка босиљок, ден ти пројде, манестиче, ноћ ти дојде, ћошина се, манестиче, затемнеа, јоште мало, манестиче, голем радост, ће ти влезе, манестиче, млади јунак, новожена, манестиче, лудо дете, ће му фатиш, манестиче, десна рука, ће ти газне, манестиче, лева нога, да се сетиш, ја манесто, што да чиниш, ће му дадеш, ја манесто, све шо тражи. 403 Буџаци се, манестиче, затемниле, ден ти пројде, ноћ ти дојде, ћошина се засениле, ће ти дојде страмен јунак, тебе страмен, мајки страден, ће ти пуштет бесно куче, од ошамоу не разбира! Ће ти дојде дивји ореу, ће ти кљука светне пиће, светне пиће, светне веђи, ће ти мрси светне тељој, ће ти ћине срмене пекље, да му дадеш тетоске јабуке! 404 Та ка ниси, ја другаче, поминала, со јунака, ја другаче, од прв вечер, ка трчахте, бе другаче, кој пројдохте? - Ја сом дала, ја другаче, модра чоја, а сом зела, ја друтаче, брава шилегара. 405 Ка ми нашариа беле руке чиним Бајрам је, ка ме јанаа на белого коња, чиним ће шетам, ка ме донесоа во бела одаја, чиним дома сом, ка ми дојде мила нана, чиним мати је, ка ми дојде новожена, чиним брат ми је, аман, аман, чиним брат ми је, ко ми пружи десна рука, тога се сети, аман, аман, тога се сети! 406 Шо си руо, новожена, исполазиф, да ти биде, новожена, аирлија, не се млогу, новожена, надигинај, ти тупаје чифт тупани, ти ад ништо да не жалиш све адети ти напрајме. Шо си било а јуначе ксметлија, млогу ти се време угодило, со другари да се израшеташ; шо си биф, млади јунак, игбалија, сви другари ти се исобрале, голем џумбус ти напрајле, ти имале, млади јунак, голем атер. 407 I Стани, Осман, млади новожена! на врата ти, Осман, мајка чука, ти донесла меке приганице, приганице, котеф врућа вода. - Не ми носи, мати, не се јаде, млогу ме је Анка наситила, ми кажује старе ичајина, ка сом шетаф, мати, по сокаци, по сокаци, мати, по туђе дворои, ка сом гледаф, мати, туђе жене, туђе жене и дејке дадене! 408 II Стани, Бајро, стани бре бр'ле! на врата ти, Бајро, мати чука ти донесла меке приганице приганице котев врућа вода. - Не ми носи, мати, несом гладен, млогу ме је Анка наситила, ми отвори старе ићајина, ка сом шетав маје по сокаци, по сокаци, по туђе дворои, ка сом гледав, маје, туђе жене, туђе жене и туђе манесте! - Не му веруј, маје, не го слушај, од вечера, маје, се успало, мене остај, младо, уздубено со ручице, маје, нашарене, со кол'пика, маје, во сред чело, со веђице, маје, чатмосане, не го тури, маје, руо манестечко. Сгани, Бајро, стани, бре бр'ле! тупани ти тупаје, ти тупаје шо ће ге дарујеш! 409 III Од прв вечер, мајчице мила муа, Бајро ми се успав, ми се успав, на десно колено, во скут манестечки. - Стани, Бајро, стани бе брљо! стани да не станеш, стани да не станеш, саба се учини, оџа саба вика! Стани, Бајро, стани бе брљо! да избришаш пика од сред чело, пика манестечка, да измрсиш, Бајро бе брљо, тељој манестечке, да окинеш, Бајро бе брљо, учкур манестечки, учкур срмапија, па да слезрш, Бајро бе брљо, во довна јапија, па да виђиш сребрена кутија со локум насипана, да извадиш, Бајро бе брљо, златен алтипатлак, да исфрљаш све златне фишеци, ка прв вечер, Бајро бе брљо, со манеста! 410 Шо си рада, ја млајнесто, и весела ти ће идеш, ја млајнесто, во роднина, во рода ће идеш, ке оца и матере. Да отвориш, мила нане, обе врате, ће ти дојде, мила нане, твуа ћерка, твуа ћерка на прве гости. Немој кусур, пријатељи, да фаћате, ви идеме, пријатељи капабалак, све свује сме се собрале, кабиле није големо, пријатељи, никого несме осташе. Млајнесто, та што ти ноге не одет, галиба рода не ти се остава, млајнесто, лична пристала, немој да гајле гајљујеш, сега сме путој напрајле, мори, почесто во матере ће те носиме. Идите со здравје, пријатељи, арно, лошо, арно да кажете, немој кусур, пријатељи, да фаћате, ако нешто, ексик, пријатељи, останало. Шаљиве песме 411 Пред врата ги Иби бразда тече, за Неџипа Иба сама рече! Во кућа ги Иби куп пченица, со Неџипа Иба коченица! Зад врата ги Иби купче пепеф, со Неџипа Иба јарче петеф! Во плевна ги Иби купче слама, со Неџипа Иба гола спала! Пред врата ги Иби дупна врба со Неџипа Иба дупка мрда! 412 Сом стаило тељ ситарка заради него, нане нанице, заради него, глава не дига, мори нане, се разљутило, нане, нанице, шо бољка му је, шо бољка му је, мори нане, шо небидница, шо аро му је, мори нане, шо небидница? Со кого било, мори нане, кој го мађоса, нане, нанице, кој го ароса, дете малово, мори нане, ништо не знаје, нане, нанице, не го текина. Го аросапе, ја млајнсто, го мађосале! 413 Сом стаило драм белило, оно ми вели: "Даде, дадице, си се убарџало, си се убарџало, мори, урда ка си јало!" Сом стаило црвенило, оно ми вели: "Даде, дадице си се убарџало, си се убарџало, даде, ка си вапцуало!" Ту је го позна, даде, ел' је лудо дете, лудо младо, дадо, дете аџамија. Сом стаило чатме веђи, оно ми вели: "Даде, дадице, си се убарџало, си се убарџало, даде, лебој ка си пекло! Ту је го позна, даде, ел' је лудо младо, ел' је лудо младо, даде, дете аџамија, дете аџамија, даде, не го текина. 414 Шо бољка му је, мори нане, шо небидница? Ја му сом се променила, не ме пољује, нане, мила нане, не ме пољује. Сом стаила тељ ситарка, заради него, срмен јељек распекљан, не го пољује, нане, мила нане, го аројсале, мила нане, го маџосале. Ка си немало, мори нане, шо си женило, дете малово ништо не знаје, дете аџамија не го текина! 415 Упали чучка борина, кузум Џелино, кузум Паспалино! Да не ти се жбурнем в' темнина, кузум Џелино, кузум Паспалино, Ће ти се смијет јетрве, кузум Џелино, кузум Паспалино! Ће ти кажујет свекрви, казум Џелино, кузум Паспалино! 416 Хатиџа га дале, продале, преко три црне планине, преко три турске границе. Бабо га даде, продаде, за јено шише ракија; го испи во сред чаршија тује га, черка, инчар учини. 417 Ено иде, дедо подигрује, под бела се брада подсменује, се радује дејка ће го земе. Го играла, дејка, го мамила, дур му зела капа со дукати. Скрши шија, е сгаро старчиште, иди, дедо, иди се удави, за тебе је, дедо, м'тна река,м'тна река ђурђеенска, за мене је, дедо, мпадо момче, младо момче неженето. 418 - Зељо, бре Зељо, дадина, кеде си била, шетала, со бећари си се гледала, шо напрај, Зељо, шо учини, надвор да не илеземе. Седет се чудет бећари Зеља гим дете родила, се чудет када го викаје, ка ће му име ставаје: да ли на Јусуф- бећара или на Имета од Бела. Во р'бет на Бељанина во лице на Горанина! 419 Ори Рујмено, бела сејмено, ке си го нашла таквого мужа, таквого мужа недомаћина, недомаћина, невртикућа: тутун пије, гра не купује, ракија пије, дома не спије, свако месење, торба тресење, свако печење, треске кршење? - Ја сом го нашла на Росов Камен играјећи ашиговци, сом го ранила со леп и сирење, сом го поила со вода студена. 420 - А бре дејче во тенко кошуљиће, право кажи да ли ће ме земеш? - Би те зело, заш' не би те зело, иди дома, закољи бабета, па се врати мене да ме зеМеш! Не го кољем а ће го обесим. Иди дома, закољи матере, па се врати мене да ме земеш! Не га кољем а ће га одерем. Иди дома, утепај два брата! Не ге утепујем а ће ге оделим. Иди дома, закољи мила сестра! Не га кољем а ће га омужим. Шо си било дете улавесто си заклало оца и матере. - Ја ти реко, дете, ка на шака, ти учини, дете, засајечки! 421 Ја отиде на вода, оно трчи по мене; - Дадо, дадице, земи ме и мене! - Ја не ти сом дада, дакцис ти било, току ти сом жена, жељка те удрила. Ја отиде на њива, оно трчи по мене: - Дадо, дадице, земи ме и мене! - Ја не ти сом дада, дакцис ти било, току ти сом жена, жељка те удрила. Ја отиде на вода, оно трчи по мене: - Дадо, дадице, земи ме и мене! Ја не ти сом дада, оре лудо дете, даксис те удрило, току ти сом жена, жељка те превзела. Казивачи песама 1. Абази Зејнепа Рођена је у селу Лештане недалеко од Драгаша 1946. године. Зна један број печалбарских песама. Домаћица. 2. Абидини Сидика Рођена је 1943. године у Крушеву где је завршила основну школу. Песме је чула од старијих, а многе је научила спонтано, дружећи се и певајући као девојка са својим другарицама. 3. Абидини Фериз Рођен је у Крушеву 1933. године Бави се земљорадњом и сточарством. Зна читати и писати. Док је био млађи, песме је научио од другова и старијих мештана. 4. Агуши Рамаиз Рођен је у Лештану 1933. године. Сада живи у Драгашу. Завршио је вишу управну школу. Дугогодишњи друштвено- политичких радник, однедавно у пензији. Врсни познавалац мнохи старих горанских песама и мелодија, које се данас ретко чују. Спонтано запева у друштву, поготову приликом разних весеља и пригодних свечаности. Најчешће пева соло због специфичне интерпретације и боје гласа. 5. Алидини Рабша Рођена је 1945. године, у селу Млике. Завршила је основну школу. Домаћица. Песме је чула од мајке. 6. Алидини Исмаиљ Рођен је 1922. године у селу Млике. Непосредно после рата радио је као учител. у селу Орчуша, касније као службеник у Општини где је пензионисан. Зна више старих мање познатих горанских народних песама. Казивао их је деци, мање певао. Умро је крајем 1985. године. 7. Алидини Сагира Рођена је 1942. године у селу Млике, завршила је основну школу Домаћица. 8. Алидини Џева Рођена је у селу Млике 1945. године. Осморазредну основну школу завршила је у селу Враниште. Домаћица. Зна и пева горанске песме новијег датума. 9. Ајрулахи Арифка Рођена је 1936. године у селу Диканце, где је завршила четворо разредну основну школу. Домаћица. Песме је научила од мајке, а пева их најчешће са другарицама, приликом разних свечаности. 10. Алили Сагира Рођена је у селу Млике 1942. године. Домаћица. Завршила је основну школу. Песме је слушала од старијих људи и жена у селу. 11. Ализоти Атим Рођен је 1933. године у селу Орћуша. где и сада живи и ради као угоститељски радник. Радио је и у унутрашности земље. Познаје један број релативно старих песама. Био је члан фолклорне групе "Гора" из Орћуше. Истицао се певањем још у младости. Неколико његових песама емитују се преко Радио Приштине. 12. Аљиљоски Атмана Рођена је 1946. године у селу Броду. Има завршену основну школу. Домаћица Пева и удара у даире заједно са другарицама. Песме је чула од старијих жена. 13. Аљиљоски Назира Рођена је у Броду 1948. године, где је завршила основну школу. Домаћица. 14. Аљо Вајда Рођена је 1937. године у Броду. Има четвороразредну основну школу. Домаћица. Песме је чула од мајке. Певала их најчешће са другарицама приликом веридбе и свадбених свечаности "заредујење", "кога затребујет" и др.). 15. Аљиљоски Вајда Рођена је 1918. године у Броду. Домаћица. Није писмена. Зна већи број старих и за Брод карактеристичних песама. 16. Ахметлер Фериз Рођен је 1929. године у селу Зли поток. По занимању је земљорадник. Преко зиме одлази на "гурбет". Постоји могућност даје нека жена из породице казивач песме. 17. Ахметљерден Рамиза Рођена је 1940. године у селу Злипоток где је завршила четири разреда основне школе. Домаћица. 18. Ашими Сељва Рођена је у селу Бачка 1930. године. Домаћица. Зна да чита и пише. Зна доста песама "које су се раније певале". У младим годинама певала је са још једном женом или девојком приликом разних свечаности или весеља. 19. Бајмак Ата Рођена је у Броду 1915. године. Није писмена. Многе је песме научила од старијих. Домаћица. 20. Балџи Рефија Стара око 75 година. Живи у Броду. Није писмена. Зналаје много горанских лирских песама. 21. Базда Ариф Рођен је 1933. године у селу Рестелици. Има четири разреда основне школе. Бавио се углавном сточарством. Задњих година радио је као помоћни радник у Беобанци у Београду. Умро 1982. године. Забележене песме је певао соло маја 1975. године приликом једне пригодне свечаности. 22. Бектеши Менир Рођен је 1922. године у селу Глобочица. Пензионер. Зна да чита и пише. 23. Бектари Бејрам Рођен је 1920. године у Зли- потоку. Бавио се, углавном, земљорадњом, уз повремени одлазак на печалбу. Умро је 1985. године. 24. Беро Асиба Рођена је 1912. године у селу Крушеву. Домаћица. Није писмена. 22. Бећири Бастрија Рођен је 1921. године у селу Рапча. Радио је дуго као посластичарски радник. Сада је у пензији. 23. Бећироски Енива Рођена је 1923. године у Броду. Домаћица. Зна да чита и пише. 24. Бећироски Есат Рођен је 1936. године у Броду. Сада живи у Драгашу и ради као зубни техничар у Дому здравља. Имао је прилике да слуша многе старе изворне песме, поготову обичајне (свадбарске). Задржао је локални изговор ("броцки"). Аутору ове збирке доста је помогао да се задржи изворни облик песама из Брода. 25. Билали Хуснија Рођена је у селу Млике 1933. године. Домаћица. Није писмена. 26. Бреноли Мурат Рођен је 1910. године у селу Крушеву. Зна многе старе народне песме. Више их казује него што их пева. Није писмен. Бави се земљорадњом и сточарством. 27. Бреноли Развија Рођена је 1945. године у селу Крушеву. Има завршену основну школу. Песме је слушала и научила од старијих жена. Домаћица. 28. Бреноли Фејзо Рођен је 1964. године у Крушеву. Један од млађих познавалаца горанских народних песама. Многе је старе песме научио од старијих чланова иначе бројне породице. Пева појединачно; свира на тамбури. Ради као угоститељски радник у Крушеву. 29. Вурани Фирда Рођена је 1931. године у селу Глобочиц. Домаћица. Није писмена. 30. Вељан Галип Рођен је 1936. године у Броду. Ради као кувар у Ђаковици. Казао је једну од старијих песама. 31. Гунга Нафија Рођена је у Броду 1921. године Домаћица. Неписмена је. Зна више старих обичајних песама. 32. Далифи Сабрија Рођена је 1947. године у селу Диканце. Домаћица. Има завршену основну школу. Сада живи у селу Бачка. 33. Даути Рамиза Рођена је у селу Орћуша 1943. године. Домаћица. Има завршену основну школу. Зна неке песме које се ретко чују у другим селима Горе. 34. Даути Ајша Живи у Броду. Рођена је 1931. године. Домаћица. Писмена је. 35. Елези Ђуриша Живи у селу Враниште. Рођена је 1937. године. Домаћица. Писмена је. 36. Ешрефи Скендер Рођен је 1933. године у селу Глобочица. Као посластчарски радник био је у печалби у многим местима у земљи. Сада живи и ради у селу и бави се пољопривредом. Зна већи број старих печалбарских песама. 37. Зиза Магбуља Рођена је у Броду 1948. године. Има завршену основну школу. Домаћица. 38. Зуљка Ђуља Живи у селу Рестелица. Рођена је 1906. године. Породица се бави сточарством. Није писмена. Стару песму је записао Батали Менсур, ученик из истог села, рођен 1964. године. 39. Зубери Арифка Рођена је 1943. године. Има завршену основну школу. Домаћица. Сада живи у селу Рапча. 40. Ибиши Сељва Живи у селу Млике. Рођена је 1948. године. Домаћица. Писмена је. 41. Ибрахими Ирфан Рођен је 1947. године у селу Рапча. Ради као просветни радник у осмогодишњој школи у истом селу. Дао је допринос прикупљању народних умотворина и народних песама са овог подручја. 42. Ивановић Милица Рођена је 1949. године у селу Кориша код Призрена. Једно време радила је као патронажна сестра у Дому здравља у Драгашу. Тада је научила више горанских песама. Пева веома запажено. 43. Илијази Ајша Рођена је у селу Рапча 1919. године. Зна више печалбарских песама. Домаћица. Није писмена. 44. Исљами Сулејман Рођен је у селу Рапча 1939. године. Ради као посластичар у Призрену. 45. Исљами Атиџа Рођена је 1936. године у селу Бачка. Зна више старих народних песама. Домаћица. Писмена је. 46. Исмаиљи Азим Рођен је 1915. године у селу Дикаице. Бавио се сточарством и земљорадњом. Одлазио у печалбу. Песме је слушао од оца и мајке. Многе је заборавио. Није певао. Неписмен је. 47. Јахја Таип Рођен је у селу Рапча 1918. године. Рад и као посластичар у Новом Пазару. Носталгија за родним крајем и боравак у "туђини", печалба, углавном су песме које је он казивао за млађе. 48. Јахја Рамадан Рођен је 1933. године у селу Бачка. Запева у друштву по неку стару горанску песму. Ради у комуналном предузећу у Драгашу. 52. Јонузи Ђуриша Живи у селу Рапча. Рођена је 1925. године. Домаћица. Није писмена. 53. Јонузи Адем Рођен је 1938. године у селу Рапча. ради као посластичар у Сарајеву. Песму су забележила његова деца. 54. Кајкуш Ћамиља Живи у селу Глобочица. Рођена је 1924. године. Домаћица. Није писмена. 55. Калинкајакуп Има око шездесет година. Живи у Броду. Зна и пева више старих горанских песама. Неке је певао преко Радио - Скопља. Ради као посластичар у Нишу. 56. Калинка Мусо Рођен је 1941. године у Броду. Породична склоност према горанским народним песмама. Ради као посластичар у Нишу. 57. Калинка Бахта Домаћица. Рођена је 1949. године у Броду. Има завршена осмогодишњу школу. Зна више "женских" горанских песама, које се певају приликом обичајних свечаности. 58. Калинка Амзо Рођен је 1949. године у Броду где и данас живи. Ради као бурегџија у Драгашу. Песме је слушао од старијих у породици. Запева, али песме више казује. 59. Касеми Рамиза Живи у селу Орћуша. Рођена је 1948. године. Завршила је основну школу. Домаћица. Зна више успаванки и брзалица. 60. Кесаси Рајма Стара је око 65 година. Живи у Броду. Домаћица. Није писмена. 61. Кескани Ајша Рођена је 1919. године. Домаћица. Зна да чита и пише. 62. Курдали Незир Рођен је 1947. године у селу Зли поток. Ради и живи у Суботици. Повремено борави у родном месту. Сећа се неких песама из детињства. Радо запева у часовима посебног расположења. Привржен је горанском мелосу. 63. Курт Лутвија Стара је преко шездесет пет година. Домаћица. Није писмена. 64. Кртовци Рајма Рођена је 1905. године у сели Броду. Зна неке сарије песме. Више успаванки и брзалица. Домаћица. Није писмена. 65. Копач Ава Стара око 75. године. Рођена је и живи у Броду. Зна више шаљивих горанских песама. Домаћица. Није писмена 66. Љајко Мустафа Рођен је 1912. године у селу Глобочица. Као младић певао је у друштву приликом разних свечаноти и весеља. И данас, иако у годинама, запева коју стару песму, а често и заигра веома запажено. Био је у печалби у многим крајевима наше земље. Сада живи у селу. Зна читати и писати. 67. Љајко Веис Рођен је 1934. године у Глобочици где је једно време радио као учитељ. Као младић се много интересовао за горанске песме. Многе је научио од свога оца Мустафе, другова, поготову од старијих људи у селу. Неке је и сам спевао. Запева спонтано приликом разних пригодних свечаности и весеља. Најчешће пева сам због специфичности гласа. Данас ради у Дому здравља у Драгашу. 68. Љиља Фаик Рођен је у селу Брод 1936. године. Самоуки зидар. Има завршену осмогодишњу школу. Зна старе горанске песме са печалбарским мотивима. 69. Љокан Ава Рођена је 1937. године у Броду. Домаћица. Има завршену основну школу. Пошла је најчешће са другарицом (карактеристика двогласног певања у Гори). приликом свадбених и других свечаности. 70. Малези Абидин Рођен је 1936. године у Броду. Породична склоност према горанским народним песмама, поготову оних са печалбарском садржином. Наставља традицију посластичарског заната и ради у Сплиту. Породица живи у Броду. Верујемо да је и жена овде била казивач. 71. Мазлами Сајма Рођена је у селу Зли поток 1945. године. Домаћица. Има завршену основну школу. Зна неке шаљиве песме и успаванке које је научила од мајке и старијих жена у селу. 72. Мазлами Асан Рођен је у селу Зли Поток 1943. године. Један је од првих који је снимио грамофонску полочу са горанским народним песмама у аранжману Продукције грамофонских плоча РТВ Београд, која је недавно издала и магнетофонску траку са истим песмама. Данас ради као посластичар у Бачкој Тополи, а породица му борави у селу. 73. Мисини Рамадан- Дајџо Рођен је у ослу Диканце 1926. године. Дуго време на је радио као трговац у радној организацији "Шар производи", а касније као радник у рачуноводству у истој организацији. Зна многе приче и песме шаљивог карактера. Запева честоу друштву у пригодним приликама или за кафанким столом. наравно, уз чашицу. У младости запажено је играо горанске народне игре. Сада је у пензији. 74. Малићи Омер Живи у селу Враниште недалеко од Драгаша. Радио је широм земље као печалбар. И данас зна више старих песама са печалбарском садржином. Није писмен. Сада има преко осамдесет година. 75. Мустафа Екрем Рођен је 1934. године у селу Орћуша. Ради као машинбравар у "Палилули" у Београду. 76. Маслар Јалда Рођена је 1927. године у Броду. Зна да чита и пише. Домаћица. 77. Миљаими Бајрам Рођен је 1938. године, у селу Бачка. Ради као помоћни радник у угоститељској организацији "ШАР" у Драгашу. Зна и пева више старих песама. 78. Мурсељи Фатима Рођена је 1939. године у селу Бачка. Домаћица. Писмена је. Зна више обичајнихнародних песама. 79. Муртезани Изет Просветни радник у селу Орћуша, где је рођен 1944. године. Познаје горански мелос, а многе песме зна и бележи. У пригодним приликама и запева. Дао је допринос да се многе песме извуку из заборава. 80. Мустафа Мустафа Рођен је 1936. године у селу Орћуша. Сада живи у Драгашу, где ради као обућар. Зна више старих прича и песама и овде је заступљен са већим бројем старих горанских песама. Пева обично сам због карактеристичног гласа Свира на тамбури веома запажено. Његове се песме и данас слушају преко Радио - Приштине. Члан некадашње фолклорне групе "Гора". 81. Мустафа Рајма Стара око шездесет година. Рођена је и живи у Крушеву. Домаћица. Писмена је. Зна неке песме које имају локални карактер. 82. Мустафа Исмаиљ Ради као ковач у Крушеву где је и рођен. Има око шездесет година. Добар познавалац старих горанских песама. 83. Мусалар Џеза Рођен је 1929. године у селу Ресталица. Зна већи број старих народних песама. Пева обично сам веома спонтано. Бави се сточарством. Дружећи се са сточарима из Брода многе је песме научио од њих. 84. Неља Бајрам Рођенје 1961. године у селу Глобочица. Ради као наставник у осмогодишњој школи у истом селу. Интересовао се за горанске народне песме. Неке је прикупио. Спевао је неколико песама које се данас певају у селу. 85. Оруч Назмија Рођена је 1929. године у селу Орћуша. Знала је много песама које је чула од старијих. Домаћица. Није писмена. 86. Оскакач Шефко Рођен је у Броду 1934. године. Ради као посластичар у Ђевђелији. Често борави у родном месту. 87. Османи Фатима Рођена је у селу Диканце 1925. године. Многе је песме заборавила. Домаћица. Није писмена. 88. Османи Фарија Рођена је 1947. године у Крушеву. Песме је научила од старијих жена и другарица. Домаћица. Има завршену основну школу. 89. Османи Аџира Живи у селу Орћуша. Има око седамдесет пет година. Није писмена. Зна неке мање познате песме. 90. Омери Есат Ученик VI разреда основне школе у Рестелици. Забележио је неколико песама новијег датума. 91. Петливани Чебира Рођена је 1938. године у селу Зли- Поток. Домаћица. Нијеписмена. 92. Пајазити Рефик Ради као кројач у селу Враништу, где је рођен 1944. године. 93. Прчко Чамиља Рођена је 1944. године у селу Броду. Зна више обичајних горанских песама, поготовуоне које се певају приликом спремања и испраћаја младе. Домаћица. Има завршену осмогодишњу школу. 94. Пупе Рајма Стара око осамдесет шест година. Рођена је и живи у Броду. Некада је певала приликом свадбених свечаности. И данас се сећа неких старих песама. 95. Рамадани Имер Рођен је у селу Крстац 1930. године. Радио је као посластичар у многим крајевима земље. Сада ради у Прокупљу. 96. Рамчевци Шабан Рођен је у селу Зли- Поток 1943. године. Ради као посластичар у Врању. Породица му живи у селу. Неколико чланова породице зна и пева старе горанске песме (брат Јакуп, 1940. године и др.). 97. Рашити Абаз Има око седамдесет година. Рођен је у селу Радеша. Није писмен. 98. Рашити Рабиша Рођена је 1938. године у Броду. После удаје једно време живи у селу Бачка, а потом у Новом Саду. Домаћица. Има завршену основну школу. 99. Реџеплар Арза Рођена је 1948. године у селу Зли- Поток. Као ученица певала је у школи. Посебан афинитет имала је према горанским народним песмама. Старије песме је научила од оца Сеадина, мајке и браће. Снимила је две грамофонске плоче и неколико мегнетофонских трака са старим песмама, које се понекад чују преко Радио Приштине, Скопља и Београда, иако им је музичка обрада веома оскудна. 100.Реџеплар Кадрија Рођен је 1946. године у Зли Потоку. Радио је као посластичар у Београду са оцем. Сада ради и живи у Призрену. Често је у породичном кругу певао, најчешће се сестром Арзом. Свира на тамбури. Породична склоност према песми и музици. Неке је сам спевао. 101.Ређеплар Хасиба Рођена је у Зли- Потоку 1944. године. ОднедавнаживиуДрагашу. Има завршену основну школу. Певала је са другарицом и сестром, најчешће приликом свадбених свечаности и весеља. Тупа у даире. Песме је научила од старијих, поготову од мајке (Незија, стара око осамдесет година), Пева у пару са још једном женом. Карактеристично је двогласно певање у целој Гори. 102.Реџепи Фифа Стара око шездесет пет година. Рођена је и живи у селу Млике. Домаћица. Није писмена. 103. Режепи Ариф Рођен је 1948. година у селу Кукуљане, недалеко од Драгаша. Као младић показивао је велико интересовање за горанске народне песме, које је слушао и научио углавном од старијих. Док је радио у Београду, снимио је и прву грамофонску плочу са карактеристичним песмама. Његов глас се чује и са бројних магнетофонских трака. Свира на тамбури и пева соло. Ради као угоститељски радник у родном месту. 104. Ризвани Ајваз Рођен је у селу Млике 1948. године. Као наставник музичког образовања интересовао се за горанске народне песме. Сада ради као службеник у Општини Драгаш. Зна и пева релативно старе песме. 105. Ризвани Дехир Ради као продавац у селу Млике, где је и рођен 1942. године. Запева у групи друштву "своју" песму. 106.Ризвани Дуда Рођена је 1924. године у Млика- ма. Домаћица. Није писмена. 107. Сали Мехмедалија Рођен је 1930. године у селу Крстац. Ради као посластичар. Пре би се рекло да је у казивању учествовала и његова жена или неко други из породице, а ученица Сејдија Накија (1969) из Основне школе у Рапчи записала. 108. Сејрани Лифа Рођена је 1912. године у селу Крстац који се налази на падинама Коритника. Домаћица. Није писмена. 109. Селими Сечва Рођена је 1914. године у селу Крстац. Казала је неколико старих песама. Није писмена. 110. Сељмани Ремзија Рођена је 1941. године у селу Диканце. Песме је чула од старијих жена. Завршила је основну школу. Домаћица. 111. Сефери Невзат Рођен је у селу Рестелица које се налази на самим обронцима Шар-планине, на надморској висини од пеко 1.460 метара. Има завршену основну школу. 112. Сефери Ејуп Рођен је 1910. године у Крушеву. Зна и пева више старих горанских песама. Тупанадахире. Писменје. Бави се сточарством и земљорадњом. 113.Сефери Ата Рођена је и живи у Крушеву. Има око седамдесет пет година. Домаћица. Није писмена. 114. Сефери Зекерија Рођен је у Реслелици 1939. године. Ради као посластичар у истом селу. 115. Скендероски Јалда Стара око осамдесет две године. Живи у селу Брод. И данас се сећа многих песама (успаванки, обичајних и др) које се данас све ређе чују. Није писмена. 116. Скендероски Рефија Рођена је и живи у Броду. Има око осамдесет три године. Домаћица. Није писмена. 117. Скендероски Рукиша Рођена је 1944. године у Броду. Песме је чула од старијих. И сама пева, најчешће у групи, обично две. Има основну школу. Домаћица. 118. Скендери Раиф Рођен је 1921. године у селу Диканце. Радио је као посластичар у многим градовима Србије. Поред песама знао је и доста прикашки, загонетки. Умро је 1985. године. 119. Татари Хајрадин Рођен је у селу Глобочица 1959. голине. Ради као посластичар у свом селу. 120. Торо Вајда Из села Крушева. Стара око педесет пет година. Домаћица. Није писмена. 121. Тонга Џавит Рођен је 1946. године у селу Диканце. Ради као возач у Текстилној фабрици ,Дратекс" у Драгашау. Зна многе песме које је од старијих чуо. Пева сам или у дру штву, приликом разних свечаности и весеља. Запева за друштво у часовима посебног расположења. 122. Фејзо Зуфтија-Дајџо Рођен је у селу Глобочици 1920. године. До пензионисања радио је као трговац у Драгашу. Зна и пева више старих песама. Једну ("Бисеро, ћерко мајкина") пева са великим заносом и мелодијским колоритом. 123. Ферати Абаз Из села Бачке. Рођен је 1933. године. Песме је чуо од оца и старијих људи. Зна више обичајних песама као и прича са народним мотивима. Бави се сточарством. Писмен је. 124. Ферати Фехим Рођен је 1915. године у селу Рапча. Ради као посластичар у Јањеву, на Косову. Он или неко из фамилије казао је неколико успванки и брзалица. 125. Хајдари Шефка Рођена је 1912. године у селу Глобочица. Казала је неколико шаљивих песама. Знала је много више песама које је чула од старијих. Домаћица. Није писмена. 126. Хајрадини Вехбија Рођен је 1940. године у селу Рапча у многочланој породици. Магистар економских наука. Дугогодишњи друштвенополитички радник. Интересује се за горанске песме. Један је од оних који се ангажовао да се чују преко Радио Приштине и Радио Београда. Иако без довољно музичке и друге обрале, оне се и данас изузетно слушају. 127. Хајдари Шефка Стара је око седамдесет пет година. Живи у Глобочици, где је и рођена. Домаћица. Није писмена. 128. Хасани С. Зекија Мајка аутора ове збирке. Рођена је у селу Бачка 1908. године. Зна више горанских народних песама различитог садржаја и тематике. Песме нам је више казивала него певала због породичне трагедије коју је доживела у времену од 1918. до 1922. године, када је због глади и болести на овом подручју изгубила целу породицу (мајку, три сестре и брата). У породици се гаји култ о хлебу. На аналфабетском течају научила је да чита, али не и да пише. Рад и поштење - били су стална порука родитеља аутора ове збирке народних песама. 124. Хасанлар Дуда Рођена је 1939. године у Зли Потоку. Има завршену основну школу. Домаћица. 130. Хасанлар Шаћир Стар око педесет пет година. Бави се земљорадњом и сезонским угоститељским радом у Нишу. Многе песме је научио од мајке (Емина, стара око деведесет година). Често је певао у друштву са Коклевци Билалом из истог села. 131. Хасани Ћемаљ Рођен је 1941. године у селу Кукуљане. Просветни је радник. Зна више горанских песама. 132. Хасани Рагбет Рођен је у селу Враниште 1951. године. Завршиоје вишу педагошку школу. Ради као наставник српскохрватског језика у Осмогодишњој школи"25. мај"у Враништу. Песме је слушао и научио од старијих. Некејесам спевао. Многеје песме јабележио. Ради са ученицимау фолклорној и музичкој сек- цији у школи. Запажено пева и свира на гитари и тамбури. 133. Хаџи Ајша Рођена је 1918. године у селу Диканце. Знала је више песама обичајних, шаљивих и др. Домаћица. Није писмена. 134. Хоџа Омер Ученик VIII разреда Основне школе "22. децембар" у Рестелици. 135. Хоџа Исметин Ученик Основне школе "22. децембар" у Рестелици. 136. Хоџа Алтана Ученица из Рестелице. Ови вредни ученици су и казивачи и записивачи горанских народних песама. На иницијативу аутора ове збирке они су на редовном наставном часу бележили поједине песме. 137. Цако Бахта Рођена је у Броду 1904. године. Знала је више старих "броцких" изворних песама. Сада зна неке шаљиве песме и успаванке. Није писмена. 138 . Царо Бахта Стара око осамдесет пет година. Рођена је и живи у Броду. Домаћица. Није писмена. 139 . Чоко Рифат Рођен је 1966. године у Рестелици. Ученик средњошколског центрау Драгашу. 140. Чоко Мејрима Ученица VII разреда Основне школе у Рестелици. 141. Чучуљ Бахта Рођена је у Броду 1924. године. Неписмена је. Зна доста песама "које су се некада певале". 142. Чучуљ Рабиша Рођена је 1930. године у Броду. Зна више карактеристичних песама из овог села које је научила од мајке и других старијих жена. Писмена је. Сада живи у Драгашу. 143. Чучуљ Селим Стар око педесет пет година. Рођен је у Броду. Радио је као посластичар у Нишу, Зајечару, Скопљу. Зна и пева многе ралативно старе песме. Има снимљених неколико магнетофонских трака где пева са својим најближима у кругу породице. Запева у друштву, сам или у групи. Сада живи и ради у Призрену, али веома често борави у Броду. 144. Чуфта Зевџан Наставнику Основној школи у Рестелици. Има око тридесет пет година. Интересовао се за горанске песме. Неке је сам спевао и данас се могу чути у Рестелици, поготову код млађих. Стихови се римују, што нијекарактеристично за горанске песме. Шире нису прихваћене. 145. Чуфта Адем Ученик Основне школе у Рестелици. 146. Џафче Јонуз Рођен је 1915. године у Броду. Зна да чита и пише. Многе песме и приче казује унуцима. Бави се сточарством. 147. Џафче Ајрија Рођена је и живи у Броду. Има око осамдесет пет година. Није писмена. 148. Џафче Јусуф Рођен је 1938. године у Броду. Бави се сточарством. Зна више печалбареких и обичајних песама. Писмен је. 149. Џафче Магбуља Стара око осамдесет пет година .. Знала је и певала многе песме. Сада се сећа само неких од њих. Зна да чита али не и да пише. Рођена је и живи у Броду. 150.Џафери Мифтар Рођен је 1937. године у селу Рапча Економиста. Зна неке песме, а понекад запева у друштву. Сада живи и ради у Призрену. 151.Шола Зарифа Рођена је у селу Глобочици 1946. године. Домаћица. Има завршену основну школу. 152.Шок Кадемша Рођена је 1941. године у Броду. Казала је једну мање познату песму, а зна и неке обичајне песме. Писмена је. Живи у Броду. 153. Шок Есма Рођена је и живи v Броду. Има око двадесет пет година. Песме је научила од старијих жена. Завршила је основну школу. Домаћица. 154.Шокар Јусуф Рођен је 1935. године у Броду. Зна многе печалбарске и друге песме. Бави се сточарством. Писмен је. 155.Шата Скендер Рођенје 1930. годинеу Броду. Зна више старих горанских народних песама, које је чуо о старијих у породици. Бави се сточарством. Писмен је. 156.Шаини Фатима Рођена је 1925. године у селу Диканце. Домаћица. Зна више старих песама. Од ње су у породици научила неке песме и њена деца. Није писмена. 157. Шаини Мујидин Рођен је 1945. године у селу Диканце, где живи и ради као просветни радник у Основној школи. Од старијих је слушао и научио песме и приче. Запева сам или у друштву приликом разних пригодних и других весеља. 158. Шокар Ђуриша Стара око осамдесет година. Рођена је и живи у Броду. Зна неке песме које се данас ређе чују. Домаћица. Није писмена. 159. Шејапи Шемсија Стара око деведест пет година. Рођена је и живи у Враништиу. Знала је многе песме. Данас се сећа само неких, махом обичајних; није писмена. 160. Шукри Шемса Рођена је 1965. године у селу Бачка. Има завршену основну школу. Песма је научила од мајке и старијих другарица. Живи у селу Диканце. 161.Шуара Атмана Стара око педесет година. Рођена је и живи у Броду. Домаћица. Није писмена. Речник мање познатих речи • • • • • абдеслиа – крпа за брисање после узимања абдеса абдес – прање пред молитву абер – вест, глас авале – избегавање контакта са непознатом особом адет – обичај • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ађо – стриц, млађи тата акраба – родбина акшам – вече, предвечерје алишта – одела алаф – опроштај, захвалност алајка – слушкиња алтипатлак – пиштољ амиџа – стриц; стари човек андиса – допаде апап – друг апансас – изненада апсана – затвор арка – заштита; подршка аросале – опчиниле арно – убаво, добро армелија – врста јелека аскер – војник асланка – храбра жена, лавица атер – обзир, воља аџамија – непунолетан младић, наивко ашиклија – изузетно лепа девојка, жена; љубавница • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • бабо, бабајко, бавајко – отац у старијим годинама бабин з'бец – рано пролећно цвеће, нарцис Барбула – место између Крушева и Рестелице батиса – нестаде бастисале – опколиле Бели Поток – по месту где се копа земља за кречење Бела Страна – место у бродском атару бекице – добар сој оваца, обично за приплод бејт – пребацивање, подбадање белки – можда белезије – врста наруквица од ђинђува Беланин – житељ села Бела у Албанији, веома склон пљачки бендисује – допада бенебрек, беневрек – шајкане мушке панталоне, народна ношња, обично шивени код сеоских терзија бећар – момак, младић бешбијерде – златни накит бисаге – торба из два дела од козје длаке богуан, богуана – јединац, јединица; драг, мио борћ – дуг бошћа – марама • • • • • • Бројани – житељи села Брод брота се – мисли се брав – ован бу'а, боа – бува Бука – место у атару Глобочица буљук – крдо, стадо • • • • • • • • • • • • • • • вакат – време, рок вапцујет – фарбају варосује се – бели се, спремање младе стављањем белила васијет – аманет, завештање в е д р о – дрвена посуда за мужу веђа – муња верем – туберкулозан веремлија – туберкулозан ветво – изношено вил (кундуре) – сјајне ципеле вич – посета, гости са поклоном приликом значајнијих догађаја у породици (рађање детета) вилајет – завичај вошка – вашка врвке – дебље вунене врвце за везивање опанака вутре – сутра • • • • • • • • • • Габројца – место у атару Рестелица гајле – брига гарес – претња, освета гледаник – момак, вољена особа гледаница – вољена девојка Горчин Камен – место у атару села Брод гостиљка – гошћа. градушка – град гурбет – печалба гуниче – део мушког одела од шајака • • • • давија – тужба, жалба, судски спор даденица – вереница дада – мајка, сестра, вољена женска особа дајџо – ујак • • • • • • • • • • • дерт – брига дерман – лек дервен – клисура дечко руо – девојачка ношња дилбер – драги диплеше – паковаше, слагаше (одела) дросуљ – слине дуак – свечани свадбени прекривач за младу дубара – смицалица дуна – свет Дуна(в) – име чесме • • • • • ђин саба – у цик зоре ђул – ружа ђузел – леп, красан ђок – добар бели коњ Ђурђојца – место у атару Орћуша • • • • ексик – недостатак есап – рачун еш – вршњак еште – још • • • • жбурна – нагло уђе жоут – жут жела – плаче Журјани – житељи села Жур • • • • • • • • • завор – део између две њиве, природно омеђавање замаље – изгуби дах засај – стварно з'бан – шајакна кабаница зеер – врло љут, отрован зејнепа – невеста. млада жена. женско име зенгиљ – богат зећ – зет злова – љута • • зујет – зову на свадбу званци – званице; они које позивају на свадбу • • • • • • • • • • • • • ибрик – бакарна посуда за воду извадена – верена игбалија – срећна ићиндија – по подне изин – одобрење измећар – радник, слуга измет – нега, помоћ, рад иљач – лек ифтира – љага ич – уопште ичаје – прича ишта – воља; љубав ишће – још • • • • • • • јалојца – јалова овца јеменије – папуче јена – једна јетим – сиромах; особа без породице јирмик – гриз јутисале – изгубио у игри јужице – врвце од сламе за везивање снопова жита • • • • • • • • • • • • • • каарлија – забринута кабајет – кривица кабиље – родбина кабул – сагласност, пристанак кавал – врста музичког дувачког инструмента калабалак – већа породица, скупина калачојна – мушка народна игра Калисјани – житељи села Калисјан у Албанији калеша – овца са црном ознаком на челу; тамнопута особа каиљ – спреман готов каплама – шајакни огртач караман – крупан овчарски црни пас караорман – већи комплекс шуме карађузељ – лепа црна овца; лепа девојка, жена • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • катиљ – крволочан катак – додатак при јелу, јело уз хлеб Кацулица – месо близу Брода качак – бегунац, одметник клашње – шајак клеч – штала кокор – локне на женској фризури; женска коса колбије – врста наруквица колсуз – срмен јелек комар – плетенице са украсима комар – коцка копице – крстаче коченица – размажена, маза крљук – врста овчарског штапа са хватаљком крмос (боја) – затворено црвена боја крпчића – марамице кртуљ – планинска трава к'скан – љубоморан ксмет – срећа кувет – снага кумкума – мастионица кумрија – гугутка; вољена особа кундре – ципеле курто – момак; супруг, Курто – мушко име курбан – жртвени ован курдисале – навили; поставили куршум – оловно зрно кутев – женске дуге гаће • • • • • • • лаф(в) – човек изузетних особина лаурлија – љута кучка. Л'гој – место у Глобочиии лебарице – свадбарице; месиље летуачка – печалба ложица – кашика ложник – вунена тканина, душек, простире се преко рогоже или на поду • • Љајкова Маала – махала у Броду Љајкова Бачила – место у бродском атару • • • • • • • • • • • • • • • • • • • мамудија – златни накит мандуљка – марама манеста, млајнеста – невеста, млада марас – душевно обољење; туга Маруша – планина маузер – врста пушке маруфет – марифетлук мацир – сеоба мемлечет – родни крај, свој вилајет меченица – млаченица Мздаћа – шума према Гостивару, одакле често Рестеличани доносе дрва мисирка – лепа девојка мито – новац који се даје за девојку приликом веридбе морава – планинска трава пријатног мириса мрша – тело, снага муабет – разговор мурићип – мастило, мусафири – гости муштилок – награда за добру вест • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • надигнат – уображен надретив – наговорио назојке – предњи, украшени део опанака ногјце – продужетак доњег дела кутева, део народне ношње, ручно ткање са разнобојним шарама налбатин – поткивач наина – поносна наилија – цев пушке најпојчи – највише наситуале – нервирале нашушка – наговори, нахушка невазђетисујем – не одустајем нибет – сплет народних мелодија низем – редовна турска војска нички (глава) – погнуте главе нички (лежи) – потрбушке нозе – нос, нозенце новожена – младожења нуса – млада, невеста нуша – љуља нушаљка – љуљашка • • • • • • • облага – опклада обојке – шајакни омотачи за ногу, шоферице опоничи – забринути се, онерасположити се оризлија – сарма са пиринчем орман – шума ођен – ватра ожгелдан – добро дошао • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • пампур – воз пароса – остави перде – непровидна завеса перчин – чуперак косе на темену пијанка – извлачење среће, поготка, одлуке пика – шара, тачка на челу младе пиројка – пратљача, дрвени предмет за прање рубља пиша (дете) – спава пишује книга – пише писмо пишаница – судбина поарен – бољи подевај – дирај поземник – хлеб од полеглог жита покројец – покривач од вунене тканине полесок – настрешица полазено – први пут обучено полојна – струк пољај – види, погледај понадије – приде уз јело; понуда болеснику посебне хране поник – нерасположан, потиштен портарка – недомаћица потрепчинке – отпаци од жита, нечисто жито. постећија – крзно од овце пот – зној претури се – преобуци се претурен – пробушен пресно (млеко) – слатко млеко прглен – свечани ручак након две недаље по рођењу детета пристала – лепа приганице – врста уштипака, мекике пријати – обори Промка – место изнад села Бачке према Зли-Поток промена – ношња, одело • • • • • промени се – обући свечано олело пује – пева пуца – дугме прће – пруће путник – печалбар, путник • • • • • • • Равниште – место у селу Бачка ралице – звезде (Вел. кола) Расов Камен – место у Броду, испред Задкрста резиљ – брука риџа – молба руо – одело рогожа – душек од сламе, просгаре се на пoду собе • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • саанче – метални тањирић саба – јутро сабајле – изјутра сабур – стрпљење сај – стварно Сајбија – Бог, Господ сајдисај (го) – поклони му пажњу салтанат – накит, украс сантина – специјална врста црног платна сардисале – опколили сеир – весеље Сечен Камен – место у бродском атару синија – врста тепсије ситарка – велика свечана марама на глави невесте скутача – женски део народне ношње; футарка сомун – врста белог хлеба сотреле – уништили спечалив – зарадио спројде – победи срмалије – срмене чарапе сунетлија – дете за обрезивање стрга – место за мужу овце страмује – млада у младожењиној кући седи или стоји да би је видела родбина стегај се – брини се страден – јединац сугаре – задње дете у породу, миљеник • сурија – стадо оваца • • • • • • • • • • • • • • • табијет – нарав танец – коловођа тарчук – овчарска торба за хлеб текина – сећање Тетоски Дервен – место на путу Брод–Тетово терлик – црни женски мантил, носе га само удате жене терџуманка – тумач, преводилац телосана – украшена невестина коса топка – грудва, лопта трло – одбор трон – кревет турена – разведена турли – разни турчинец – врста планинског цвећа туџар – трговац • • • • • • • • ћар – зарада ћевре – бела танка марама ћелеч – # ћерлоса – наследи, искористи ћеране – јавна кућа ћерата – зла особа ћустек – сребрни ланац за сат Ћурулец – место у атару села Лештане где испраћају печалбаре, путнике, војнике • • • убавштина – згода улав (ф) – луд, луцкаст уатројник – наводаџцја • • • • • • фајда – вајда, ћар ферман – позив фес – турска капа фидан – изданак; висок, витак фићир – сугестија фукара – сиромах • • • Царева Чешма – добра планинска вода испод врха Овчинец Царина – место у мличком атару цунем – пољубим • • • • • • • • • • • чадер – сунцобран чалам – надмено понашање чакар – соко, отвореносива боја чамица – врста цвећа жуте боје челеч – деца, чељад челебија – господин, елегантан младић, племићког рода чопур – мутна вода са примесом земље чучка – предњи део фризуре (код мушкараца) чучка борина – рукохват чучка – клип од кукуруза чума – куга • • • • • • џамадан – део мушке народне ношње џемајет – старији људи у селу џеназе – мртвац џенетско – рајско џепане – муниција џигаре – цигаре • • • • • • • • • • • • • • шаити – сведоци шамија – женска марама у боји шака – шала шарка книга – шарено писмо шербет – заслађена вода шиврета – марама шилејина – старија јагњад шише – флаша Шиштејани – житељи горанског села Шиштеец, сада у Албанији шпотаје – оговарају штице – даске Штиројца – планина у рестеличком атару шукаје – звижде шупељка – врста дувачког инструмента • • • • • • • • • • Рецензенти: Др Владимир Бован и Радослав Златановић Лектор: Дафина Вујовић Техничкн уредник: Бранко Верзел Ликовна опрема књвге: Шабан Абдула Коректор: Харун Хасани Издаје: НИРО "ЈЕДИНСТВО" - ООУР ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ (Дом штампе бб), 38 000 ПРИШТИНА За издавача: Јордан Ристић Штампа: ГРО "ПРОСВЕТА", (Улица војводе Гојка 14) 18.000 Ниш Тираж: 3000 примерака YU ISBN 86- 7019- 005- 2 Каталогизација у публикацији (СIР, 886. 1/.214:398 Горанске народне песме / приредио: Харун Хасани. — Приштина: Јединство, 1987 (Ниш: Просвета). 254 стр. ; 20 см. (Библиотека Народна књижевност; 1) Предговор / Харун Хасани: стр. 710. — Речник мање, познатих речи: стр. 247—254. YU ISBN 8670190052 1. Хасани, Харун, п. пред. и прир. Обрађено у Народној библиотеци Србије, Београд Преузето са сајта Пројекат Растко http://www.rastko.rs/rastko-gora/umetnost/knjizevnost/narodna/hhasaninarodne1987/hhasani-index.php
Please download to view
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
...

Narodne Pesme Srba Muslimana Goranske Narodne Pesme

by miodrag-jovanovic

on

Report

Category:

Documents

Download: 4

Comment: 0

60

views

Comments

Description

Download Narodne Pesme Srba Muslimana Goranske Narodne Pesme

Transcript

Харун Хасани Горанске народне песме Јединство, Приштина 1987 Својим родитељима у знак сећања, поштовања и захвалности Прим. др Харун Хасани рођен је 1940. године у селу Бачка, у драгашкој општини. Гимназију је завршио у Пироту, стоматолошки факултет у Београду. Објавио је преко 35 стручних и научних радова из области стоматологије, социјалне медицине и организације здравствене службе. Као стоматолог-специјалиста и друштвено-политички активиста добио је бројна друштвена и стручна признања за посебан допринос развоју здравствене заштите у општини и шире. Један је од првих лекара који се вратио у свој завичај (1965). Од тада се не само бринуо и залагао за успешно лечење својих пацијената, већ је и упоредо радио на прикупљању и сређивању библиографске грађе о Гори и сакупљању народних умотворина из овог краја који заокружује овом збирком горанске народне поезије. Од 1999. живи у Београду. Садржај • • Предговор Горанске народне песме o o o o o o o o o o Печалбарске песме Љубавне песме Породичне песме Обредне песме (ђурђевданске песме пролећу) Песме о раду Родољубиве песме Успаванке, брзалице Баладе и друге песме Обичајне песме (свадбарске) Шаљиве песме • • Казивачи песама Речник мање познатих речи Предговор Богатство и разноврсност горанске народне поезије привукли су пажњу бројних научника, фолклориста из земље и иностранства, који су несумњиво дали драгоцен допринос на прикупљању и проучавању овог усменог стваралаштва. На жалост, сва су она била парцијална. Већег научноистраживачког пројекта на сакупљању обилне фолклорне грађе до сада није било на овом локалитету. Полазећи од чињенице да народна поезија увек одражава ону националну средину у којој је створена и чија је својина и производ, више година пратио сам горански фолклор, слушао и записивао сваку нову песму или варијанту, увек када сам био у прилици да то учиним. Како је расло моје интересовање за овај вид народног стваралаштва, запазио сам да се ради о огромном народном благу, чијих вредности и димензија нисмо били свесни ни ми сами Горанци. Можда је и то један од разлога да се до сада нико није прихватио овог веома сложеног, али за науку изузетно важног посла. Стотину најразличитијих песама снимио сам на магнетофонској траци приликом разних пригодних, обредних и других свечаности и весеља, понекад од даровитих интерпретатора, љубитеља горанске народне песме, у тренуцима њиховог посебног расположења. Ове су песме, верујем, у поетском, мелодијском и садржајном смислу најраскошније, јер приликом њихове изведбе долази максимално до изражаја креативни однос интерпретатора према фолклорном делу. Овај начин рада завршавао се, углавном, регистровањем оних песама, односно варијанти које су у "оптицају", односно које се најчешће певају. Рекло би се, оне које су најчешће у "употреби", иако се овде ради о слободном, невезаном, усменом стваралаштву. Да бих дошао до старих горанских песама, да бих завршио оне које сам забележио у фрагментима, као и оне горанске народне песме које се певају, махом, у кругу породице, морао сам да круг сарадника проширим. Потребна ми је била шира помоћ и сарадња, како бих могао да дођем до што аутентичнијег фолклорног материјала. У томе су узели учешће преко хиљаду ученика старијих разреда основних школа са подручја Горе и преко двадесет наставника и професора. Свима њима, као и директорима школа, овом приликом изражавам искрену захвалност. Ученици, као сакупљачи горанског народног стваралаштва, вредно су записивали песме на, за ову прилику посебно припремљеном анкетном листу, од најстаријих чланова у породици. У многим школама су наставници књижевности и матерњег језика, први пут до сада, посветили часове наставе усменој горанској народној поезији, са циљем ла се утврди колико она живи код најмлађих, тако да се ови млади истраживачи народног блага појављују и као казивачи народних умотворина. Сакупља смо фолклорну грађу од поетски надарених људи, обично од старијих жена. Уз помоћ просветних радника на селу и других сарадника, забележио сам веома старе песме и то у архаичном облику, поготову када се ради о баладама, које су баке у дугим зимским ноћима казивале унуцима. Млађим генерацијама су све мање доступне ове песме, што доводи до постепеног одумирања овог жанра усменог народног стваралаштва. Несумњива је помоћ и мојих пацијената да многе песме добију потпунију садржину и композицију. На овај начин је прикупљен веома обилан фолклорни материјал (песме, загонетке, пословице, прикашке и др.). Предмет мог интересовања била је, углавном, горанска народна песма. После брижљиве селекције, објављујемо оне које нам се чине да су најкарактеристичније, најбогатије. Већина њих се презентирају јавности по први пут. Објављујемо и неке од бројних варијанти, да би се истакао креативни однос народног певача према фолклорном стваралаштву (у књизи су варијанте означене римским нумерама). У науци о фолклору су познате варијанте "као поетске творевине које произилазе од усмене трансмисије народног стваралаштва", тако да су различите креативне способности уткане у интерпретирању народне песме. У нашем случају, слободно можемо рећи да постоји онолико варијаната колико има певача. С правом се наглашава да су "горанске девојке у стању да у сваком тренутку спевају нову песму на стару мелодију". Горанска народна песма до данашњих дана остала је слободна, и даље није фиксирана за одређену верзију, иако се један број ових песама налази на грамофонским плочама и магнетофонским тракама. Ово даје могућност за сагледавање и праћење даљег развоја горанске поезије у данашње време. Горанска народна поезија, као значајно културно и књижевно наследство, присутна је и у данашњем животу Горанаца у оном обиму колико може да егзистира овај вид усменог народног стваралаштва у руралној средини у време савремених медија и комуникација. На жалост део тога постепено нестаје, изумире, заједно са нестајањем старијих покољења. Горанци су веома одани свом говору песми и својим обичајима, те су се многе песме одржале у архаичном облику до данас. По речима једног од првих прикупљача фолклорног блага на овом подручју, овде је асимилирано певачко благо са читавог Балкана. Горанци печалбари не само да су доносили у свој крај силан певачки материјал , него су му давали нови с мисао и своју идејно- уметничку димензију . Данас у горанској народној поезији преовлађују лирске и баладне песме, које посебно задивљују поетском лепотом, језичким богатством и садржајем. Она је, уопште узевши, строго реалистичка, везана за време, место, људе мотиве и догађаје у Гори. Ређе ван ње. Класификација која је овде дата има условни карактер а има за циљ да упути читаоца у структуру и разноврсност горанске поезије. Овде су представљене лирске песме и баладе, које се најчешће јављају као љубавне, обичајно- обредне, печалбарске, хумористичко- сатиричне, или као успаванке и брзалице. Сликовитост и емоционалност су основни елементи горанске народне песме. Да би то постигао, народни певач стваралачки користи сва традиционална стилска изражајна средства: епитет, компарацију, метафору, хиперболу, персонификацију, симболику, алегорију и др. О карактеристикама појединих песама овде неће бити говора. Напомињем само толико да је и у горанској поезији присутна балада као лирско епска творевина, где су мотиви повезани са митолошко фантастичним појавама. Међу најстарије мотиве може да се уброји метаморфоза (претварање мајке у кукавицу, а сестру у ластавицу) за мртвим сином братом. Присутна је и општа балканска тема подношења људске жртве новој грађевини. Циљ овог обимног сакупљачког посла био је, пре свега, да се већи део овог фолклорног блага нађе на једном месту, да се региструју многе старе песме и извуку из заборава, да се јавности презентује богато народно стваралаштво Горанаца, са жељом да то, уједно, буде изазов за будућа истраживања (етномузиколошка, филолошка и др) и да се они који, који су са скепсом и ниподаштавањем гледали на овај посао, увере у фолклорни потенцијал Горе. Трудио сам се да што аутентичније региструјем сваку песму, да потпуно сачувам говор казивача, задржавајући његову изворност. Уважавао сам сва очигледна варирања у говору у зависности у коме су од 17 горанских насеља записане или снимљене. При редакцији текста моја интервенција се, у највећој мери, сводила на то да се сачувају све форме и особености овог богатог и аутентичног фолклора, исказаног, иначе, у једном специфичном облику, говорном и писаном српскохрватског језика. Због рационалности текста нису штампане, иначе, богате интерполације, рефрени и др., али то не нарушава при чом основну структуру и ритмику песме. За остваривање ове збирке горанских народних песама заслуга не припада само аутору, већ и свима онима који су на било који начин помогли да се прикупи ово народно благо и да ова књига угледа светлост дана. Иако им имена нису могла бити овде наведена, аутор им остаје дубоко захвалан на несебичној помоћи, разумевању и подршци. У индексу казивача нису могла бити обухваћена сва имена, већ само она која би била од користи будућим истраживачима (пре свега, етномузиколозима) као даљи извор фолклорних информација. Пријатно ми је задовољство да се најтоплије захвалим другу Михаилу Звицеру, бившем директору НИРО "Јединство" у Приштини и његовим најближим сарадницима на разумевању, сугестијама, подршци и залагању да се овај пројекат реализује у овој познатој косовској издавачкој кући. Посебно се захваљујем другу Бехадину Ахмету на корисним стручним саветима утоку рада на овом пројекту и пријатељској помоћи. Породична топлина супруге и деце, њихово разумевање и подршка, посебан су допринос да истрајем у овом послу. Враћајући се вредностима које је наш човек вековима стварао под врло специфичним околностима нека ово буде конкретан допринос да се ова оаза на Балкану извуче из анонимности, што је морално право и обавеза савременика, поготову Горанаца. У мери у којој ће ово дело допринети већем сазнању о богатству народног стваралаштва Горанаца, вратиће ми се део надокнаде за напоран и дугогодишњи рад да се оно презентира јавности. Пошто је ово прва збирка горанских народних песама, са захвалношћу ћу примити све сугестије, мишљења, критике, пре свега од мојих. сународника, љубитеља горанске народне песме и научних радника који се баве овом проблематиком, како би, евентуално, следеће издање било богатије и потпуније. Прим. др Харун Хасани Печалбарске песме 1 Наврвеа, кузум Нурке, гурбетчие гурбетчие, кузум Нурке, кавалчани. Иди прашај, бабо море, за Ашима аљ' ми иде, бабо море, Ашим ћаја? Ашим ћаја, Нурке ћерко, ти останау во Кавала, Нурке ћерко, во апсана, ти нарачау, Нурке ћерко, Ашим ћаја да разредиш, Нурке ћерко, ред дукати, да расплетеш голем комар, голем комар, Нурке ћерко, од шест гроша да ђе пратиш, Нурке ћерко, во Кавала, Нурке ћерко, во апсана да го пуштет, Нурке ћерко, Ашим ћаја. Та не слушај, кузум Нурке, бабо шо кажује шо кажује, бабо шо ти вели ајде да се, кузум Нурке, напромениш: да илезеш, кузум Нурке, више село да завртеш тешко оро да те виђи, кузум Нурке, Ејуп Бенго Ејуп Бенго, капетанче. Паросај го, кузум Нурке, Ашим ћаја, нека седи во Кавала, во апсана засакај го, кузум Нурке, Ејуп Бенга. Ће продавам пристапа промена, ће продавам на себе шо имам, ја ће чекам мујего Ашим ћаја дур ми дојде од Кавала, дур илезе од пуста апсана! 2 Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме, Нурка те чека, мати ти се стега. Не јдем, Мусо, не јдем бе шуро, на низам ће идем, резиф ће ме земе. Мати ће ти илезе, Абаз бе зеће, на Горње гробишта да пречека младе гурбетчије од прва година, да ге праша да л'ће дома да идеш. Ајде, Абаз, ајде бе зеће, дома да идеме, не тије до низам, не тије до резиф. току пусте паре немаш си ге издавав ке шо не требало. Паре ће ти дадем, резиф не ти тражим, коња ће ти купим, пешки да не идеш, само дома. Абаз бе зеће, дома да идеме. Нурка изоткала срмена промена, тебе чека не га полазила. Нека га полази, нека ме не чека, Мусо бе шуро, на низам ће идем, на ти паре Нурки да га дадеш, за мене да ти кажеш. 3 Р ано ме испрати, мајчице мила муа, на гурбет да идем, о, мила мајчице, од седом године. паре да ћарујем, мајчице мила, измећар да бидем. Пишаница била, богуано, јетим да останеш, мило материно, јетим без бабета. Ка ће легнем, богуано, све на тебе мислим, мило богуано, во сон те виђујем. Све твује другари, богуано, дома издојдоа, издојдоа, мило материно, дејке извађаа, дејке извађаа, богуано, и се оженија.. Не се стегај, мило материно, дејка ти сом нашламило материно, дејка најпристала, ка ће дојдеш, богуано, свадба ће напрајме све ти мати, мило материно, тебе уготвила. 4 Ko ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка нијена, ка кукајца, море Асан, желајечи, градне свзе, море Асан, турајечи? Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај, со ручице, море Асан, к'носане, јоште тељој, Асан море, манестечке? Слушај мене, Асан море, што ти велим: Остај гурбет, Асан море, дојди дома, три недеље, море Асан, пред Ђурђевден!" 5 II Kа ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка кукајца, желејећи, море Асан, свзе турајећи, во Габројца, море Асан, тебе мааећи, со две деца, море Аран, во нараче? Не ли ти се, море Асан, нажаљује, ка ге остај, море Асан, дечицава? Ће ти пратим, море Асан, шарка книга, шарка книга, море Асан, ем жалосна. Ће га пујеш море, Асан, и ће желаш, и другари, море Асан, ће ражелаш. Ка ме остај, Асан море, нели знајеш, со пет кила, Асан мое, потрепчинке! Сви путници, море Асан, издојдоа, ти нема си, море Асан, да ми дојдеш, во година, море Асан, ће летујеш. 6 III Ће те молим, море Мемет, да ми пишаш, шарка книга, море Мемет, Асан- гурбетчији, да му кажем, Мемет море, да ми дојде, да ми дојде, Асан гурбетчија, да не летује. три недеље, море Мемет, пред Ђурђевден: .,Ка ме остај, море Асан, сама јена, сама јена, море Асан, ка кукајца, со ручице, море Асан, к'носане, к'носане, море Асан, колчосане, со веђице, море Асан, чатмојсане, сама јена, море Асан, желајечи, руке в медра, Асан море, свзе турајечи? Не ли знајеш, море Асан, ка ме остај, јоште пика, море Асан, небришена". 7 I Ено ге. дадо. идет путници Барбула га поцрнеле. Барбула, дадо душа удрила, грозјојна и леблебијојна фрљаје, дадо, пушке мартини да чујет, дадо, дејке дадене, дадене и недадене, дадо, и вогодишне. дадо, манесте да извадет руо срмено со голем мерак, дадо, ткаено; да чујет мајке старице, да стајет, дадо, грне путничко со гра и месо сушено. 8 II У дрила, мајко, душа летојна, летојна, мајко, и пролетојна ено ге, мајко, идет путници, фрљаје, мајко, пушке мавзерке да чујет, мајко, дејке дадене и годишнице манестеда турет, мајко, зимске кожуфи, да наврет, мајко, летње колсузи, да удрет, мајко, пика во чело, путници, мајко, да пречекаје, путници, мајко, сви летуанци. 9 Врнајчица, мајчице, ситно врне, пиличича, дадице, ситно пујет за путници, мајчице, све кажујет. Сви путници, мајчице, издојдоа, дадице, издојдоа, а наш путник, мајчице, не ни дојде. Шо ми фалиш, мајчице, летуачка сом облекла, мајчице, срмалије, сом ге ткала с' голем мерак, бош ће дојде, дадице, за Ђурђевден; он остана, дадо, да летује, да летује, мајчице, паре да чарује! Да сом вода, дадице, би истекла, да сом огин би изгорела, да сом пиле, дадице, би летнало, пуста младост, дадице, не се трпиовја дертој, мајчице, не се трпет, дадице, не се трпет. 10 У тре ће идем млогу далеко, млогу далеко во туђа земна, во туђа земна, во туђ мемлечет на пусти гурбет, за пусте паре. Ће се одвој'м од родбина, од фамилија, од мила мајка и од бабета, ка ће се одвој'м од карасевда' и ситен ћелеч. Кога се двојме од луде деца, уста ми збори, среце ми гори. Ах мори мајко и мили бабо, ми сте пратиле на пусти гурбет, ми сте пратиле за пусте паре. Сви работаме со стра во срце, да ли ће најдеме шо сме остајлебабета и мајка, браћа и сестре, деца и жена и цела родбина. 11 Јено сабаале срце ме заболи. срце ме заболи - на гурбет ће идем. Ја не жалим, мајко, на гурбет шо ћ'идем па не жалим, мајко, ни брата не сестра нити жалим, мајко, мој'то младо либе, току жалим, мајко, тебе ка ће остајемми си стара. мајко, стара бовникава. Ја ка ће се вратим, да ли ће те најдем, да ли ће те најдем. жива да ми бидеш. 12 Цев ден на ноге, од свакого поник, на вас мислимтија ми дава кувет, да све овја претрпим, гурбетлак да издржим, ке вас да се вратим, со вас да се орадујем. Од работа утепан, сам во одаја седим и месечина прашујем: - А ми виђујеш оца и матере, жена, деца шо ми работаје, а се здраве, а се живе одамно никаков абер немам? 13 Забејнау Стојан, побејнау, за млогу дома не дошоуза девет пусте године. Чаруау. Стојан печалиу иљаду овце моузнице, пет стотин' брава калеша, дваесет коњи самарне и десет коњи седлане. Бисађе паре насипау, па трнау дома да иде. Ка влезе во свује село, љуба га најде на чешма по шести га прстен пропознау манеста шо га даруау прв ден на гурбет ка ошоу. - Манесто. кузум невесто. да ли има конак во село ели има бела меана, јен вечер ја да ноћевам, ноћевам и да вечерам? - Овчаре, млади бећаре, чекај да прашам свекрва. - Нанице, мила свекрво, једен ме овчар прашује: "Да ли има конак во село ели има бела меана, једен да вечер ноћева, једен да вечер вечера?" - Манесто, кузум невесто, иди го викни, ћеде је и наш је Стојан вуаће. Стојан ги Стоји говори: - Манесто, кузум невесто, ка ми дадоте већера и ми послате постеља. еште да дојеш ће мене, зајено да преспијеме. Длге го путој запреле, благе го дремће ватија. Ка му виделе бисађе, свекрва вели манести: - Манесто, кузум невесто, уготви остра сећира, ка ће го дремка превари, руса му глава пресечи. Чукаје овчари, викаје: - Ћеде је Стојан, наш Стојан, ће ће му трла праиме, ће ће му овце моуземе, ће ће му ведра ставаме? - Манесто, пуста невесто, та што сме чудо напрајле, Стојана сме утепале! 14 Сви путници, даде, издојдоа, а наш путник, даде, нема ни го, ни остана, даде, да летује, летуачка, даде, три године. Ја не жалим. даде, летуачка, току желим, даде, тел ситарка, ми остана, даде, нестајена; ја не жалим, даде, летуачка, току жалим, даде, шар постеља, ми остана даде, непослана. 15 Сви путници, даде, издојдоа, а наш путник, даде, не ни дојде, ни останаф, даде, да летује, да летује, бабо, паре да ћарује. Ће ни дојде, даде, по Ђурђевден, по Ђурђевден, даде, две недеље; ће ми купи, даде, тељ ситарче, тељ ситарче, даде, манестечко; ће ме мужи, даде, по Ђурђевден, по Ђурђевден, даде, пет недељесо тупани и големе сватои, ће ме испраћаје, даде, сви бећари, сви бећари, даде, Бачковчани. 16 Оре, Туре, Туре грајанина, више тебе град ти гори. Нека гори, пусти да остане: три лета сом летуало, три зиме сом ге зимуало. Првото лето- за убавого коња, друго лето- за убав алтипатлак, трећи лето - за убава дејка. Ми дадоа коња јааного, ми дадоа носен алтипатлак, ми дадоа љуба обљубена. Нека гори, све нека изгоре. 17 Нарачује, кара Фатма, порачује по низами, кара Фатма, по Бројани. "Ка што знаје, дели- Амзо, нека дојде. кара Фатма, дели- Амзи му се омужила во Рамадана, кара Фатма, во Карамана". Ка наврве, дели Амзо, на Муриџа, само јено, дели Амзо, ка нијено, без џепана и пушка маузерка, само алтипатлак и он без фишеци да утепа, дели Амзо, стара мајка стара мајка, дели Амзо, Умбиница и Авиза сестра даденица они му га напраја оваја дубара. 18 II Нарачала кара Фатма, порачала, по Бројани, кара Фатма, по низами. "Ка што знаје, дели Амзо нека дојде, две недеље, дели Амзо, по Ђурђејен, шест месеци, дели Амзо, по Митроен. Дели- Амзи му се Фатма омужила, две недеље, кара Фатма, по Ђурђејен, за Рамадана, кара Фатма, Ђурђујего". Ка наврве дели Амзо на Муриђа, само јено, дели Амзо, ка нијено, без џепане и пушка маузерка, само алтипатлак и он без фишеци, да утепа, дели Амзо, стара мајка, стара мајка Умбиница, и Авиза, сестра даденица. 19 Ми илегла, мајка Абазова, на горна Муриџа да пречека, мајка Абазова, младе гурбетчије: - А сте дошле, младе гурбетчије, Абаз а ми иде? - Абаз не ти иде, мајко Абазова, он ће ти летује, Абаз ће летује, мајко Абазова, паре ће ћарује. Ти нарачав, мајко Абазова, дејка да му вађаш. Дојде време, младе гирбетчије, на гурбет ће идет ге испраћа, мајка Абазова, сину нарачује: - Абазу речите, младе гурбетчије, дома нека дојде, дома нека дојде, дејка му сом нашла, дејка му сом нашла, дејка најпристала, дејка најпристала, мито да не плаћа. 20 Манесто, горски трндафиљ, синојка ти дојде од гурбет и прва маана ти најде. - Асане, дилбер стопане, прва маана кажи шо ми је. - Манесто, горски трндафиљ, постеља ти најде послана, послана, мори, и расфрљана. - Асане, дилбер стопане. твује деца ти га послале, послале и расфрљале, Асане, дилбер стопане, за тебе сом га послала, сом чула да ће ми дојдеш. - Манесто, горски трндафиљ, и друга маана ти најде: ја кога дојде од гурбет, лицето ти беше јако шарено, за кого си го, мори, шарила, шарила и црвенила? - Асане, дилбер стопане, за тебе сом го шарила, шарила и црвенила, сом чула да ће да доођаш. - Манесто, горски трндафиљ, и трећа маана ти најде: ја кога дојде од гурбет, цев ноћ ти ламба гореше, ја кога влезе во одаја, на таван кого качеше? - Асане, дилбер стопане, чини ми што ће ми чиниш, он ми је први гледаник. 21 Му сом ткала, даде, беле клашне, бож ће дојде за Ђурђевден, да му шијем, даде, бев беневрек, он остана да летује, пусте паре да ћарује. Му сом ткало, даде, шарен пуас, да го носи ка ће се промена, он останав да летује, буљук овце ће купује. Му напиша, даде, шарка книга да га чита и да жела, да се стемни, да се не раздени, ка што знаје дома нека дојде. 22 Оседлај, мамо, коња доријаће идем јако далеко, ће идем девет денои, ће седим девет године, на десетата ће дојдем. Ће ти нарачам, порачам, одаја да ми намажеш, постеља да ми постељеш, ламбе да ми упалиш, па да ми л'сне одаја. ка манестина ситарка. Не му помина година, брго се назач вратило, во ненамажена одаја во непослана постеља, во ламбе неупаљене. 23 I Aјде врати глава, пољај ка навамо, ајде слушај, слушај, слушај шо ти велим: - Све твује другари дома издојдоа, а тебе те нема дома да ми дојдеш. Њиве ти уздреле, р'жој попанале, сама сом ге жњела, сама врзуала. Дете сом родила међу две копице, име му сом стајла: Алија жетварче, Алија жетварче, ем самоврзуавче. 24 II Елај, Јано, елај бе стоко, шо високо растеш и високо гледаш, да не го загледаш, Јано, бе стоко, мујего гурбетчија, кажи му, Јано бе стоко, дома нека дојде, р'жој му уздреле и му попанале. Сама сом ге жнела ем сама врзуала, во попрач сом лежала, со негуе другари, сом лежала боса распашана, гола и гологлава. Дете сом родила међу два р'жоји, међу две копице; никој не ми дошоу, никој не ме пољау, ориз не ми донеу, ни неће приганице со мед настранце сом го назуала Алија жетварче, Алија врзуаљче. 25 Арифко дејко, мори, убава, Арифко дејко, мори, пристала, та што ти реко синојка: вутре да станеш порано, да стегнеш врвке, опенка и горнесевске чорапе, ти да ме мене испратиш, до високата Ђуђојца; тује ће алаф напрајме, тује ће беса врземе: ти да ме чекаш, Арифко, дур да ти дојдем од гурбет, ја ће ти паре ћарујем, ти да ми ћилим изоткаш и тебе прилстала промена. 26 I Мело, мело, зебур Јанче, мело и желало; го загледау, зебур Јанче, прв' гледаник: - Та што желаш, зебур Јанче, што ми соузе рониш? - Сом видела, Али- аго, два лоши сонои: река Бистрица, Али- аго, зо дворој ми влегла, зид ми го поткопала, звезда Деница во скут ми панала скут ми го насипала. Да л'мене ме сакаш, Али- аго, ил' друга ће зимаш? Све другачице, Али- аго, ми се измужиле челеч учинилеја сирота за тебе остана, тебе чекајећи од гурбет да дојдеш, за тебе остана до сега немужена. 27 II Мело, мело Себуранче два равни дворои, мело, мело Себуранче, мело и желало, мело, мело Себуранче два равни дворои, со метличе- корној босиљкуе, со лопатиче- мермерно плочиче. Го загледа Себуранче нејзин прв гледаник, лудо дете, ага Али- ага, па го прашује Али бећар Себуранче: - Шо ми метеш, Себуранче, шо ми соузе рониш, соузе ка градушка? - Сом сонуало, Али- аго, двалоши сонои: звезда Деница во скут ми панала, скут ми го насипала; река Бистрица кућа ни поткопала, во дворој ни влегла и ни зела, Али- аго, бабета и матере! Шо се овја, Али- аго, два лоша сонои, да л'мене ће тураш ил' друга ће зимаш? - Ни тебе те турам, Себуранче, па ни друга зимам, двајца Влајни дома ни дојдоа, со џока белого и коња дорија, да ме поиспратиш, Себуранче, до тетоске дервени, ја ће ти идем далек на далеко, Себуранче, во града Стамбола. 28 III Мело, мело Себуанче два равни дворои, Себуанче.два равни дворои, мело, мело Себуанче, мело и желало. - Што ми метеш, Себуанче, што ми свзе рониш? - Сом видела, Али- аго, два лоши сонои, јен за тебе, Али- аго, а једен за мене: звезда Деница во скут ми панала, скут ми го насипала; река Бистрица во дворој ни влегла, кућа ни поткопала; змија со две главе во кућа ни влегла. Да ли ће ме тураш, Али- аго, ел' на гурбет ћ идеш? - Не те турам, Себуанче, на гурбет ће идем, уготвисе, Себуанче, да ме поиспратиш, да ме поиспратиш, Себуанче, до тетоскедервени, до тује Себуанче, на умот да бидеш, тује ка ће заминем, Себуанче, умот да пресечеш, ја отиде, Себуанче, далек на далеко, далек на далеко на пусти гурбет. 29 I Еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо, дечке ногаице и бела скутача, еште ли ђе носиш, Ибо, чак'р Ибо, дечке плетенице? - Еште ће ђи носим, Имере бе брате, дур да жива бидем, дур да век векујем, ја ће чекам, Имере бе брате, Саита бећара. Саит ошоу, Имере бе брате, на црна низама, на црна низама од девет године. - Од Саита, Ибо, чак'р Ибо, шарка книга дошла, во каве га читаље: Саита бећара, Ибо, чак'р Ибо, Скопје го виделе, на пампур ка јанау, за Бабаешћија ти ошоу. Гледај омужи се, Ибо бе сестро, за Усен Бајмака. - Пусте останале, Имере бе брате, едренске пампури, шо ни онесоа Саита бећара, Саита бећара, брате, првого гледаника. - Ја не се мужим, Имере бе брате, век ће векујем, ја не го зимам, бе брате, Усена Бајмака, век ће векујем, Имере бе брате, Саита ће чекам. 30 II Јоште ли ге носиш, Ибо, чакар Ибо, дечке ногаице и бела скутача? - Ће ге носим, Имере бе брате, дур да жива бидем, дур да век векујем, ће го чекам, Имере бре брате, Саита бећара, првого гледаника. - Саита бећара, Ибо, чакар Ибо, Скопје го виделе, на пампур ка јанав. - Пусте останале, Имере бе брате, едренске пампури, шо ми онесоа, Имере бе брате, Саита бећара, брате, првого гледаника. Нарачала, кара Фатама, порачала, по грајани, кара Фатма, по Бројани, по Бројани, кара Фатма, по низами: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, ниве му се, дели Амзи, неоране, башће му се, дели- Амзи, некопане, беле руке ги, кара Фатми. испуцале држеећи, кара Фатма, тешко рало; тенке рила ги, кара Фатми, испуцале ка ми пила, кара Фатма, нички вода, ка имала, кара Фатма, голем с'клет". Ка ће дојде, дели Амзо, шо ће дојде, кара Фатма јена ка нијена, бовна лежи, кара Фатма, на постеља. 31 II Нарачала, кара Фатма, порачала, по Бројани, кара Фатма, по низами: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, ниве му се, дели Амзо, пред Ђурђевден. Ако дојде, дели Амзо, пред Ђурђевден, ће га најде, кара Фатма, во јелече, во јелече, кара Фатма, и бела скутача, ако дојде, дели Амзо, по Ђурђевден, ће га хајде, кара Фатма, во терлиђе". 32 II Нарачала, кара Фатма, порачала: "Ка што знаје, дели Амзо, нека дојде, три недеље, дели Амзо, пред Ђурђевден, тога дејке, дели Амзо, се давает". Амзо дојде, кара Фатми, две недеље, две недеље, кара Фатми, по Ђурђевден. Му се дала, дели Амзи, кара Фатма, за другого, кара Фатма, прв комшија. 33 Ој море, курто будала, замина време пристао, ни дојде работен вакат. Куртенце, курто будала, седи се чуди зејнепа, ка ће га бере летојна, ти си далеко од мене, во тоја туђи мемлечет. Ој море, куртр будала, сама зејнепа је асланка, сама ће бере летојна, ће ге ливађе спластује и њиве ће ге испожње. Ој море, курто будала ти дојди да ге пренесеш и да ге њиве овршиш, тија се мушке работе. 35 Курто, ле курто будала, собери прано, непрано, тебе те чека зејнепе, за Ђурен дома да дојдеш, зејнепа да га рашеташ, во тија равне ливађе, да пије вода студена, да јаде леп и сирење, да биде тенка и висока, да биде бела и црвена. 36. Куртенце, курто будала. потерај пампур за вамо, собери прано, непрано, крпено и некрпено, па трни дома да дојдеш, летничке паре ге нејћем, зајено ће работаме, поарно ће поминеме. 37 Куртенце, курто будала, угурала, курто, сирома, угур да ти се, курто, угоди, поарна срећа да сретнеш, поарна и поубава. За Ђурен дома да дојдеш, курто, летуачке паре ге нејћем, с' помало, курто, ће поминеме, зајено, курто, ће работаме, ја и ти, курто, рука под рука, душмани, курто, да испуцаје, душмани, курто, твује и мује. 38 Куртенце, курто будала, ситна ти, курто, роса зароси, путишта ти се, курто, кажујет Ај угурала, курто, натамо, угур да ти се угоди ка угодена погача, шо га месила зејнепа. Ради работај не седи, не подопирај ћушина, курто, ће ти се смијет, море, дружина, не слушај, курто, туђе умои, умои, курто, кућа тураје, после ти сеир, курто, гледаје, Не бротај, курто, не гатај, за вамо да не гајљујеш, ја и ти ће се земеме, душмани да испуцаје. 39 Ој море, курто будала, зејнепа, гајле гајљује, ка си синојка поминау, шо си синојка вечерау? - Синојка ти сом вечерау неслан, неварен бакрдан, во покроец сом го исипау. Курто будала сирома, од Белиград што доађаје јако ми лошо кажујет, јако си ајљак ми велет, црвена пара не фаћаш. - Зејнепо, око шарено, не слушај љуђи што зборет, што зборет што ти кажујет, сви ни се к'скан душмани, дека ми дућан работа, бакалам сом се исплатиу. Да идеш ће Арун - чауша, да земеш цела паштрма, ка ће ме мене сонујеш, да викнеш деда и баба да ђе најдеш паштрма. 40 Куртенце, курто будала, зејнепа се рашетала, на овја лично пролеће; зејнепа се занушала, на таја врба зелена, ка цфте врба зелена, таке да цфте зејнепа. Ој море, курто будала, та што го живот живујем, во оваја Гора зелена, шо газим трава зелена и овја цвеће шарено, шо пијем вода студена. Ој море, курто будала, та што је време пристало, шо ми се дома не седи, сега је вакат најубав за дејка и за бећара. Ој море, курто будала, кога ће се мије земеме, муа ме мати не кара, бабо и мати кабул ме чинет. 41 Курто будала сирома, ни дојде работен вакат, косачи косе шерпаје, се гответ ће закосујет, ће косет трава зелена и ће жнет њиве уздрене. Се уморила зејнепа, курто, турила честе пологе, та неје њива ка њива, току је поље Косово, без међе и без завори. 41 Куртенце, курто будала, какво је време пристало, на пролећоина удара. Ој море, курто будала, собери прано, непрано, па трни дома да дојдеш, зејнепа да га рашеташ, низ тија ниве орнице, на потке да илеземе, за Ђурен да ме изнушаш, да га полазим промена во зима шо сом га ткала. Ој море, курто будала, и овја Ђурен дома не дојде, летуачка ми га душа изгоре. Зашто за Ђурен не дојде, дертои да ти искажем, ка сом се вамо мучила, децава да ге порастем? Без тебе гајлина големе, космава ми обелела од кућне и дечке гајлина. 42 - Зимбиљо нусе убава, та што ти реко синојка, д'изметеш дворој убаво, Асан ће дојде од гурбет. Асан ка дојде од гурбет, Зимбиља дома не најде. - Зимбиљо, груба одала, во село што се зборило, свејано си била шарена, шарена и убарђана. - Асане, дилбер стопане, не слушај љуђи шо зборет, твује ме деца избарђале. 44 Ке си била, калеш Шефијо, три вечери без мене? - Ја сом била во Поточе, бела земна да накопем; бела земна да наберем, одаиче да намажем, абер дојде од Белиград, мило мује ће ми дојде. - Ке си била, калеш Шефијо, три вечери без мене? - Ја сом била во ливађе, турли цвеће да наберем, шар постеља да накитим, мило мује ће ми дојде, ће ми дојде од Белиград. 45 Спремај ми, мила мамо, брзото конче, ја ће ти одим, мила мамо, далек далеко, далек далеко, мамо, града Стамбола, далек далеко, мамо, во туђ мемлечет. Книга ће ми пратиш, мамо, право ће ми кажеш: да ли ми либе, мамо, бовно лежало ил' ми је либе, мамо, било неверно? Ако ми либе, мамо, бовно лежало, ја ће се напрајм, мамо, младо докторче, ја ће га лечим, мамо, олечим со германскете, мамо, иљачи; ако ми либе, мамо, било неверно, ја ће се напрајм, мамо, младо касапче, па ће га сечем, мамо, парче по парче. душа сака и златне колбије, дур је дома ће му се променам, дур је дома шо сакам ће носим, ће се променам, атер не му кршим. 47 Ево има две године а ја тебе не те виде. Кога беше ја на гурбет од дома ми пишујет: "Гледаница не те чека, по сокаци сама шета, со бећари млогу збори, за бегање све се готви". - Мила мати, не ме гајљуј, мати мори, ми се радуј, имаш сина баш бекрија, го сакаје млогу дејке. 48 - Шо си фурке, бре Зејнуље, потурила, да л'те мајка ил' бабајко искарале? - Нит' ме мајка, нит' бабајко искарале, току туга, бе агуле, ја тугујем, ја тугујем, бре агуле, ти летујеш, ти летујеш, бре агуле, три године, три године Скендерије. Кол'ко жалим, бе агуле, шо летујеш, тол'ко жалим, бре агуле, срмалије, сом ге ткало с'голем мерак, голем мерак, бре агуле, даденички. 49 Гледај ме гледај, либе, гледај ме гледај, а бре верно либе, нагледај ми се, гледај ме гледај, дур сом овдека, јоште денаске. Утре ће идем, либе, утре ће идем, а бре верно либе, туђа туђина. Рачај, порачај, либе, рачај, порачај, а бре верно либе, шо да ти купим. - Купи ми купи, а бре верно либе, црна шамија, црно да носим, а бре верно либе, тебе да жалим, купи ми прати, либе, зеер отрова, отров да пијем, а бре верно либе, да се отрујем, отров да пијем, либе, дертој да не гледам, дертој да не дертујем, либе, дертој летуачке. 50 Ајде дома, Емин- аго, бре, фидан бојлија, дома те чекаје, деца те викаје, Емин- аго, бре, фидан бојлија, жена ти је бовна, жена ти је бовна, Емин- аго, белки ће ти умре. Деца ће ти остај, Емкн- аго, фидан бојлија, јетим ће останет, по порте ће идујет, босе и гологлаве. 51 Кукај, кукај, кукајчице, низ Гора зелена, да те чујет, кукајчице, све госрке, манесте, све манесте, кукајчице и дејке дадене. Мужи гим се, кукајчеце, на гурбет идане, лето ће летујет, кукајчице, паре ће чарујет. 52 Седим во каве се бротам, џанам, године бргум пројдоа, пројдоа, џанам, и не се враћаје, ситен ми челеч порасте и со њи гајлина големе, сви тражет бела погача, џанам, и тражет да се облечет, млогу адети нове илегле, не може чујек на крај да илезе, а гурбет и работа притискаје, вакат за другари битиса, сакаје деца да се боравет и пре и попладно на работа, боже, да се не острамотиме, за во меане време не остана. Забротен чујек во каве ће влезе, со другари по некога да се виђи и да поседи, џанам, муабет со другари да потера, ракија некуа да испије, џанам, и гајлина да ге забрај. 53 Солунско поље суша кажујет, трава изгорела, земна испуцала, пра се дига, облаци се прајет, дадо. Сви овчари овце бројет, дома ће идујет, Сели м- ћаја, дадо, коже броји и градне свзе рони. - Седи со здравје, поље солунско, во година к'смет несом имав. - Идн со здравје, Селим- ћаја, догодина, ћаја, јопе да дојдеш, да дојдеш со овце бекице, поље солунско. 54 Накити се, либе, промени се ка манеста, либе, од прв вечер, нашари ге, либе, ручицете, натегни се, либе, веђицете, постиљај га, либе, постељата, постељата, ливе, рогожата, да те гледам, либе, још ноћеска, утре ће идем, а бре либе, надалеко, надалеко во туђ мемлечет, на пусти гурбет во Ђерманија. 55 Дојди, дојди, Чазим, за Ђурдевден, ће те чекам, Чазим, променета, ће те чекам, Чазим, нашарена, ка млајнеста од прв вечер. Дојди, дојди, Чазим, за Ђурђевден. да обришиш пика во сред чело, да обришиш, Чазим, чатме ведји, да откопчаш срмено јелече, да одврзеш, Чазим, срмен учкур. 56 Ти да станеш, бре млада млејнесто, вутрој рано да уготвиш коња дорија, да му стајиш узда стамболска, седло едренско, да му дадеш трава зелена, вода студена од зад Гумена, ја ће идем далек, далеко, далек далеко во туђа земна, на пусти гурбет. 57 Ај, угурала Горанче! - Седи со здравје, манесто, остани со здравје, манесто, со к'носане ручице, со бојојсане космице, со варосано личенце, со чатмосане веђице. - Ај, угурала Горанче, угур да ти се угоди, ка ће го ритче заминеш, ка ће ме сама остајиш, со градне свзе на очи, руке до лакчи во медра. Ој море, младо Горанче, па ка ће стигнеш туђина, книга да пратиш зејнепи, зејнепа да не гајљује тамо ка поминујеш. 58 Ој море, пиле шарено, кеде си било, кеде си шетало, кеде си било на ден Ђурђевден, да ли си било на самовила, да ли га виде муа гледаница? - Ја ти сом било на самовила и сом га видело, сом познало твуа гледаница: на глава имаше црна шамија, на ноге имаше врфке некитене, тебе те чекала, тебе ти пуала боже, ће дојдеш за Ђурђевден. 59 Куртеше, курто будала, ти нарачала зејнепа, чукни га глава палава, па се собери ћеде си, собери прано, непрано, па трни дома да дојдеш, да купиш чифте волои, да изореме њиве Ограђе и га наси бела ченица, нарани бела зејнепа со тија ситне дечица. 60 Најстар сом бећар во село, аскерлак сом го претерав, три лета шо сом летуав, још немам дејка извадена. Низ цело село сом тражив, никој ми дејка не дава, седим се чудим и прашујем: можда сом дете маанлија или ми кућа не бендисујет. Мајчице мила, премила, не жалим шо сом летуав, жаљ ми је, мајко, за тебе, заш ја не се ожени, одмен во кућа да имаш. 61 Налбантиче коња кује а дилбер му ламба држи ем му свети, ем го моли: - Коња кујеш, налбантиче, галиба ћеш путујеш? - Ја ће идем далек на далеко! - Земи меме, младо налбатинче, твуа да бидем, со тебе да дојдем! - Не можеш да дојдеш, дејче, ће зађинеш, пред мене је висока планина. - Ће се учиним јено шарено пиле, ће прелетам висока планина, ће прелетам, со тебе ће дојдем. - Пред нас има једен чести орман, не можеш да дојдеш, дејче ће зађинеш. - Ће се учиним шумска голубица, ће прелетам, со тебе ће дојдем, со тебе да бидем. - Пред мене је јено длбоко море, ћеде длбоко ту је и широко, не можеш да дојдеш, ће пропанеш. - Ће се учиним морска риба, ће препливам црно море, ће испливам, со тебе ће дојдем, твуа да бидем, со тебе да живујем. 62 Шо ти лика, Алтано бе ћерко, пожвтела, Алтано бе ћерко, лика пожвтела? - Сом имала, мајчице мила, тешко гајле, тешко гајле, гурбетчиско. Му сом плела срмене чорапе, бош ће дојде, мајчице, за Ђурђевден, он остана, мајчице, да летује, да летује, мајчица мила, три године, три године, шест месеци. - Што ти уста, Алтано бе ћерко, подгорела? - Сом имала, мајчице мила, тешко гајле, тешко гајле, мајчице, гурбетчиско. Му сом ткала шарен чилим, бош ће дојде, мајчице, да ми легне, он остана мајчице да летује, пуста летуачка, мајчице, срце ми изгоре. 63 Ај, угурала сирома, курто, угур да ти се угоди, курто, ка зејнепина погача, за тебе шо га месила, курто, на гурбет да те испрати. Темна се м'гла затемни, ка ће га прафрлиш планина, со тија кусо з'банче, курто, со тија плитке опенке, со тија тенке обојке. Куртенце, курто, сирома, ка га пароса зејнепа, на тија ритче крај село, с две рале свзе на очи, с обедве руке во медра. Слушај шо збори, курто, зејнепа: порано дома да дојдеш, кога се орет Ограђе, курто, кога се сије босиљок. Немој да, курто, летујеш, да не те фатет летње врућине, летојна је и ти ће собереме, поарно, курто, ће поминеме. Љбавне песме 64 I - Врбице, врбо зелена, шо си се рано развила, - Ја несом гајле имала, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина. От ка ми умре мајчица ме зе стари амиџа, амиџа ме даде овчару, овчарско је гајле големо, сака да рано станујеш, пред саба, во саат четири, да му осушиш обојке, да му наврвчиш опенке. 65 II - Врбице, врбо зелена, ле мори, зелена ђурђевденова, шо си се разеленила, не ли си гајле имала? Ја несом гајле имала, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина, сом расла, сом се ширила, до небо сом се вишила, до земна сом се ширила. Јено сом гајле имала, овчара мужа сом имала, овце во кућа сом немала, на стрга сом преспивала, со жоуто ведро во руће, со тељ ситарка на глава. 66 III - Врбице, врбо зелена, зелана разеленета, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна ја да ти кажем дертоји, дертоји - дечке јадои: овчара сом го имала, врбо, до повноћ сом го чекала со нашарене ручице; во лева рука ведриче, во десна рука борина, со тељ ситарка на глава, при огин сом задремала. IV Врбице, врбо зелена, врбо ђурђевденова, навени гранке до земна, врбо, врбице е другарице, ја да ти кажем дертои, дертои - мује јадои: овчара сом го имала, врбо зелена, овце сом во кућа немала, врбо зелена, разеленета, до повноћ сом го чекала на пенџер сом се успала. 68 - Врбице, врбо зелена, зелена ђурђевденова, шо си ге гранке ширнала, не ли си гајле имала шо си се рано развила? - Врбице е другачице, стара сом мајка имала, она ми брала гајлина, сом расла сом се ширила. - Врбице, врбо зелена, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна ја да ти кажем дертои, дертои - дечке јадои: немој да земеш овчара, овчара сом го имала, до повноћ сом го чекала, на стрга сом се успала, со жфто ведро во руке, со кор алишта на себе. со чатмосане веђице, со к'носане ручице. 69 Врбице, врбо зелена, зелена разеленета, врбо, зелена ђурђевденова, навени гранке до земна, врбо, ја да ти кажем дертоји, дертоји - дечке јадоји: овчара ка сом имала, до псвноћ сом го чекала, при огин сом задремала, мори. - Врбице е другачице, шо си тољкава порасла зар гајле неси имала? - Ја да ти кажем, другаче, мори, стара сом мајка имала, мајка и старого бабета, за тија сом вољко порасла. 70 Гледанице, ајде да се земеме! Гледанику, ка ће се земеме ка кућа немаме. - Ако кућа немаме, голем мерак имаме, беле паре сом ћаруаф, кућа ће напраиме, кућа на два ката, ја и ти да се земеме, голем мерак имаме. Давај ме, мила нане, за него, ели ће ти бегам по него, голем ти мерак имам за него, гола и боса ће одим, по месечина ће трчим, звезде на небо ће бројим: Кол'ко се звезде на небо, тол'ко је мерак за него. 72 Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај коња дорија, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем по тебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај ћустек од грло, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем по тебе 73 Мурсељ сенау више село, више село на гумена, стаиу нога преко нога. На ноге му виљ кундуре, виљ кундуре - срмене чорапе; на руке му алтан прстен, алтан прстен- сребрена колбија. Врљиу крпа преко рамо, крпа му беше редена, редена и наћитена со турлије пембије. - Ајде, Мурсељ, ајде бе брате, да вечерама - Нејдем, сестро, не ми се јаде, млогу ти сом, сестро, гајлелија, гајлелија- каарлија, ми га дале гледаница, ту је близу во комшије, за мујего прв'другара, прв другара - побратима. Побратим је душманиште, душманиште катилиште Ах, бре, Арун, пусти катиљу, триста ми чуда напраји ка ми га превзе гледаница, сом га сакау три године, шо сом имау и сом носиу! Ах, бре, Арун, бре катиљу, не л'сме биље прве побратими, не л'сме јале од јене совра, не л'сме сркале со јена ложица? 74 Сенаф Мурсељ више село, више село на гумена, сенаф Мурсељ на скемљиче, стаиф нога преко нога, на ноге му виљ кундуре, виљ кундуре, срмене чорапе. - Ајде, Мурсељ, ајде, бе брате, ајде дома да ручаме. - Нејдем, сестро, не ми се јаде, ми га дале гледаница, ми га дале во маало, ту је близу во комшије, за мујего побратима. Ће га чујем ка ће тропка со комари наредене. Побратим је душманиште, душманиште, сестро, катилиште. 75 Шо си поник, бре Бећире, застанало за Умиша, бре Бећире, Бајмакова? Умиша се, бре Бећире, омужила ту је близу, бре Бећире, во комшије, за твујего, бре Бећире, побратима, побратима је, бре Бећире, душманиште, душманиште, бре Бећире, катилиште. Не л' ти рече, Бећир- брате, да не кажеш побратиму, а бре брате, прв комшији. Не се кини, а бре брате, не се стегај има сестра, а бре брате, Умишина, има става ка Умиша, има л ика Умишина Не ме мами, а бре сестро, не ме л'жи, не је она, а бре сестро, ка Умиша. Умиша је, а бре брате, веремлија, верем лежи, а бре брате, три године, а па мараз, а бре брате, пет године. 76 II - Шо си глава, бре Бећире, преврзало, за Умиша, бре Бећире, Бајмакова? Умиша је, бре Бећире, веремлија, веремлија, бре Бећире, маразлија, верем лежи, бре Бећире, три године, а па мараз, бре Бећире, пет године. Не се стегај, бре Бећире, не се кини, имам сестра, бре Бећире, поубава. - Не ме мами, бре апапу, не ме л'жи, она нема, бре апапу, лика Умишина, нема става, бре апапу, ка Умиша. 77 Кол' ко одим, севдо мори, кол' ко шетам још ка тебе, севдо мори, ја не виде. Ти ми имаш, севдо мори, русе косе русе косе, севдо мори, за ситарка русе коси, севдо мори, за мрсане ти ми имаш, севдо мори, алтан чело алтан чело, севдо мори, за дукати ти ми имаш, севдо мори, бело лице, бело лице, севдо мори, за бељило, бело лице, севдо мори, за целиване, ти ми имаш, севдо мори, права става, права става, севдо мори, за сантин терлиџе, права става, севдо мори, за кршене. 78 А бре, Севдо, гледанице, ја ти голем мерак имам; а шчо имаш бело лице, бело лице за гледање; а шчо имаш русе косе, русе косе за комари; а шчо имаш алтан чело, алтан чело за дукати. Ће ти купим алтан капа, да га носиш - да те гледам: а шчо имаш права става, права става за терлиџе; а шчо имаш бело грло, бело грло за ђердани. 79 Гледанице, слези во дворои да ти виђим твује бело лице, бело лице мало нашарено, нашарено са скопска бела вода, скопска бела вода, тетоско белило, тетоско белило, градско црвенило! Гледанице, слези во дворои, имам нешто тебе да ти речем, да ти речем јено два- три лафа: вечер, повечер да га наредиме, рука за рука со мене да дојдеш, да влеземе во равне дворои, да страдујеме муа стара мајка Оре либе, либе, бело либе, за шого те, либе, варосујет, варосујет, либе, чатмојсујет? Даљ за младо, либе, ел' за старо? Ти ако си, либе, за младого ће ти купим ока драм, драм белило, драм белило, скопско црвенило. Ти ако си, либе, за старого да илезеш, либе, горе во плајнина, да набереш, либе, зеер чемарика да отрујеш старо старчиште. - Бећерче, тенко и високо, не ме гледај што сом ја сирото, не ме гледај што сом боса, гологлава, ток'ме гледај какво бело лице имам, пусто било, пусто останало, кога нема бећар да го љуби. Не ме гледај што сом ја сирото, ток ме гледај што русе косе имам; пусте биле, пусте останале, кога нема бећар да ге мрси! Не ме гледај што сом ја сирота, ток ме гладај што права става имам; пуста била пуста останала кога нема бећар да га крши. 82 Да желаш, дејко, да кукаш, имаш бабета лошого и још полоша матере, за мене не те даваје, они ће те дадет, омужет, за паре ће те продадет за јено старо старчиште. Ка ће му бидеш при него, уста му душа удара ка запалено буниште! Ка ће му придеш при него, лице му боде ка боде, ка покосено стрниште; мрша му боде ка боде ка на м'гила камене; руке му бодет ка бодет ка некрастено глогиште! 83 Шадијо, ћерко нанина, мори, ке ти је комар пиројка? - Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, бећари ми го одсекле, камшија ми го напрајле. - Шадо бре ћерко нанина, ке ти је ђердан од грло? - Бећари ми го окинале, во каве ми го продале за таја пуста ракија. - Шадо бре ћерко нанина, ке ти је светна ситарка? - Мајчице, мила нанице, бећари ми га трнале, на тупан ми га фрљиле. 84 - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је бела, свилена, кеде ти је бела скутача, за Ђурен шо га полази низ Л'гој дур сме шетале? - Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, бећари ми га украле, на тупан ми га стаиле! - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је, Есмо, ђердан од грло? - Мајчице мила, премила мајко, немој да кажеш бабету, бећари ми га украле, на комар га изиграле, за јено шише ракија! - Есмо ле, Есмо дадина, кеде ти је, Есмо, комар од глава? - Мајчице мила, премила мајко, бећари ми го пресекле, камшија га напраиле. 85 Есмо ле ћерко дадина, ке ти је бело свилено, ке ти је ђердан од грло? - Мајчице мила, премила, ја ка сом била да шетам, во Исљам Чучуљве ливађе, бећари ми го украле, в' меана ми го продале, за бела љута ракија, за рујно вино црвено. Мајчице мила, премила, немој да кажеш бабету, та неје бабо ка бабо, току је змија под камен, пред врата ће ме истера. кучића ће ме изедет. 86 Шазо е ћерко нанина, не иди доцна на вода, бећари ће те грабујет. Шазо е ћерко нанина, ке ти је комар пиројка? - Мајчице мила, премила, бећари ми го украле, камшија го напраиле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти се пуље шарене? - Мајчице мила мајчице, бећари ми ге украле, на комар ге изиграле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти је комар јелече? - Мајчице мила мајчице, бећари ми го украле, џамадан ми го напрајле. - Шазо е ћерко нанина, ке ти се модре ногајце. - Мајчице мила, премила, бећари ми ге украле, бисаге ми ге напрајле ка идет долу во Призрен ће ни донесет симиди. 87 Загинала Фата ђерданчето од Фатино рудо бело грло. - Сом го нашов, Фато, не го давам, ће го дадем, Фато, во меане, во меане, Фато, за ракија, за ракија, Фато, шљивовица. Загинала Фата коланчето од Фатино тенко полојниче. - Сом го нашов, Фато, не го давам, ће го фрљим, Фато, на тупани. Загинала Фата белезија, од Фатина рука нашарена. - Сом га нашов, Фато, не га давам, на комар ће га, Фато, изиграм. 88 - Селвиче мило дадино, ке ти је бела скутача? - Мајчице мила, премила, Изет га напрајв обојке, ће иде горе в' планина, ће коси трава зелена, ће донесе турли цвећина. - Селвиче мило дадино, ке ти се модре ногајце? - Мајчице мила, премила, Изет ге напрајв бисаге, ће иде долу во Призрен, ће ми донесе симиди. 89 На срце ми лежи, мила нане, јена љута змија, ај, на срце ми лежи, мила нане, јена љута змија. Неје љута змија, мила нане, ток' је карасевда': севдините очи, мила нане, стамболске филџани, севдините косме- фидан од босиљок, севдиното чело- алтан ајмалија, севдините веђи - скадарске гајтани, севдиното нозе- овчарско шупељче, севдината уста, мила нане, бећарска кутија, севдината става, мила нане, пашина намлија, ај, севдчната става, мила нане, пашина намлија. 90 Туго, шо је онја, лили, што је онја, од пенџер што гледа, џанам, од пенџер што гледа? - Ама лице има, туго, лице има призренско симитче, солунско сомунче, чело има- алтан мамудија, бела миџидија, очи има - шарене фиљџани, грло има- млеко неварено, нозе има - сребрено ибриче, косме има - фидан од босиљок. - Идите га прашајте дејка да ми биде, дејка да ми биле, леле, прва гледаница. 91 Кара Лијо, кара ли те мајка? - Нит' ме кара, нит ме рано дига, ток' ме праћа на Дуна виљ вода, а ја не знам Дуна кеде тече. - Дуна тече долу равно поље, во пољето зелена рудина, на рудина зелена јабука, под јабука шарена 'постеља, на постеља бећар и дивојка. Се облагаа бећар и дивојка: кој ће врзе триста и три снопа. Дејка врза триста и три снопа, бећар врза двеста и два снопа. На дивојка комар ка пиројка, на бећара чучка растурена. При дивојка шарена постеља, на постеља једен мушки рулек, на рулекот јена светна пуца, на пуцата јено светно ношће. 92 Маријо, дели бела кумријо, што ти је, Маро, кротко одење, што ти је, Маро, тио зборење, да ли ти, Маро, тежи комарот ели ти, Маро, тежи ђерданот? - Нити ми, аго, тежи комарот, нити ми, аго, тежи ђерданот, току ми, аго, тежи твој мерак. - Маријо, дели бела кумријо, истерај, Маро, коњи в морава да пасет, Маро, трава зелена, да пијет, Маро, вода студена; да земеш, Маро, шише ракија, да пијем, Маро, да се опијем, во скутој, Маро, да ти преспијем, во медра, Маро, да ти зимујем, под грло, Маро, да ти летујем. 93 II Маријо, дели бела кумријо, што ти је, Маро, кротко одене, да ли ти, Маро, тежет стовнете, ели ти, Маро, тежи ђерданот? - Нити ми, аго, тежет стовнете нити ми, аго, тежи ђерданот, току ми, аго, тежи меракот, мој мерак, аго, ми је далеко, дури во града Битола, аго, тешке му пранге на ноге, ташке синџири на руке. 94 Ево идет, Касем- дајџо, устројници, да сакаје, Касем- дајџо, наша дејка. - Шо ће тражиш, Касем- дајџо, да ти дадет? Да не забрајш, Касем- дајџо, јоште нешто, јоште нешто, Касем- дајџо, мамудије, мамудије, Касем- дајџо, беш- бирлије. Млого скупо, Касем- дајџо, гим посака. Неје кртуљ, Касем- дајџо, во ливађе, да го береш, Касем- дајџо, со гребуља, току није, Касем- дајџо, бела вовна, бела вовна, Касем- дајџо све матора; неје земна, Касем- дајџо, над Враништа, току боја, Касем- дајџо, од Струмица; неје штавељ, Касем- дајџо, во Црн Камен, току им се, Касем- дајџо, иљадарка, иљадарке, Касем- дајџо, небројене. 95 Ти да станеш, Тино мори, в'утрој рано, в'утрој рано, гледанкце, попред саба, да ми месиш, Тино мори, мрсна пита, мрсна пита, гледанице, с'тенке коре, ће га једем, севдо мори, со другари, да га јадем, гледанице, страм да немам, да га јадем, Тино мори, со другари, со другари, Тино мори, Шиштејани. 96 Ти ми се, Шајзо, пофали да ће ми стаиш јадои: в'болница болен да лежим, за тебе верем да врзем. - Ој мори, Шајзо, нанина, ако те тебе не измамим, Мурат да не ме викаје, бећарско име не носим, бећар по сокак не идем! - Ој море, Мурат - бећаре, ако те тебе не земем, Шајзија име не носим, дејчечко има да немам. Од ка се Мурат ожени, Шајза го ђердан турила, кошуља не га опрала. - Ој мори, Шајзо дадина, иљези Мурата да виђиш, со млогу гостиљке пред себе и бела нуса по себе. Кога го виде Шајза Мурата, од дертој Шајза премале! Оре Рајче, Рајче пипирајче, дома ли си, Рајче, сама ли си? - Ја сом дома, бећар, несом сама, со мене је, бећар, стара мајка, стара мајка, бећар, и стар бабајко. - За бабајка, дејче, колај бива: ће му купим ока тутун, нека седи, бабо, нека пије, шо ће видји, нека не кажује. И за мајка, дејче, колај бива, ће ги купим, дејче, ока локум, нека седи, мајка, некаједе, шо ће видји, боже, не видела, шо ће ћује, нека не кажује. 98 О вчар ге овце пасеше, покрај ге река вртеше, дејка на река переше, пиројка ги пана во река, по пиројка пана и она. - Овчаре, млади бећаре, пружи го крљук во река, извади дејка убава! Ако ме жива извадиш, за век твуа ће бидем, ако ме мртва извадиш, за тебе курбан ће идем. Овчар га жива извади, - Овчаре, млади бећаре, пушти ме дома да идем, јена сом била матери! - Не можеш дома да идеш и ја сом једен материн. 99 Ка ме учини, што ме напраи, Алтано ле, ка суо дрво јаворово, изгоре бре, да ли ће се роди јоште јено дејче ка тебе, Алтано ле, јено дејче ка тебе? Иди да га прашаш твуа стара мајка, Алтано ле, да ли ћете даде тебе и за мене, изгоре бре? - И да не ме дава- кућа ти га знајем, деликанлијо, кућа ти га знајем- сама ће ти дојдем, делијо бре, ти да ме дарујеш со жфто мамудииче, делијо бре, да го обесим насред бело чело, изгоре бре, душмани да пукнет, делијо бре. 100 Мељкано е будалино, та ка не дојде синојка, на таја светна ситарка, на тија светне тељои; Мељкано е будалино, зашто не дојде синојка, на таја слатка вечера, на тија вино црвено, на тија јагње печено, муабет па попраиме и вино да попијеме? Мељкано е будалино, Ибиша сом го нејчела, Ибиш је старо старчиште, ка Прцануо волиште. Старице е Шољинице, како си била сикојка? Јако сом била убава, под врба ти сом лежала со јаболко ти сом зборила, Мељкана сом споминала ка сом го некога сакала. 101 Куртенце, курто будала, зашто не дојде синојка, џанам, на таја слатка вечере, џанам, на тија јагње печено, џанам. До пов ноћ ти сом чекало, џанам, од пов ноћ сом се успало, џанам, при огин ти сом заспало, џанам, скутача сом изгорела, џанам. 102 - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, бело лице. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, бело лице, Јусуф- дете, је дадсно. - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, црне веђк, црне веђи чатмосане. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, за другого се, Јусуф- дете, чатмосане. - Илези де, бела Аво, на вратиче, да ти виђим, бела Аво, црне очи. - И да виђиш, Јусуф- дете, фајда нема, црне очи другого гледаје, црне очи, Јусуф- дете, се дадене за твујего баш другара, за твујего побратима. 103 Атиџиће, бело и црвено, тури де го сантино терлиђе, да ти виђим тенко полојниче. - И да виђиш, гледанику, фајда нема, полојниче ми је продадено, продадено близу во комшије, во комшије, твујему другару, твујему другару, побратиму. - Атиџиће, бело и црвено, тури де го модро шамииче, да ти виђим твује бело лице. - И да виђиш, гледанику, фајда нема, бело лице ми је продадено. Сом стаило модро шамииче, авале од тебе, гледанику, дека имам. 104 Мерак ми је, дејко, ноћа да те сретем, ноћа да те сретем, дејко, никого ка нема. - Ка би ми си срело, бећар, шо би ми учинило? Несом тутун, бре бећаре, в'кутија да ме стаиш, кутија да ме стаиш, бре бећаре, во џеп да ме носиш, другарам да ме даваш- џигара да ме прајет; несом локум, бре бећаре, в'пуас да ме носиш, дејкем да ме даваш - мујем другачицем. - Ни в'кутија те ставам, дејко, ни во џеп те носим, ни џигара те праим, ја ће те онесем, дејко, горе во планина, тамо ће береме, дејко, турли цвећина, турли цвећина, бре дејко, планински трндафиљ, тамо ће останеме, бре дејко, до две - три недеље, постеља ће ни биде, дејко, зелене морава. 105 Огријала, Ато дејче, месечина, шо је време, Ато дејче, за бегање. - Ће ће мије, Суљо дете, побејнеме? - Ће идеме, Ато дејче, во ливађе, во ливађе, Ато дејче, рестеличке. - С ошто ће се, Суљо дете, покриеме? - Не ми гајљуј, Ато дејче, мује гајле: ја ће земем, Ато дејче, два з'бана, два з'бана, Ато дејче, два кожува, једен за тебе а једен за мене. Шо ће мије, Суљо дете, вечераме? - Ће купиме, Ато дејче, два сомуна, једен за тебе, Ато дејче, а једен за мене, а за катак, Ато дејче, нс ми гајљуј: ће целивам, Ато дејче, твуа уста, ће целиваш, Ато дејче, муа уста. 106 Мајчице мила, премила, напрај ми плитће опенће, ја да се, маје, стејнем, престејнем, ће идем путој по река, по река во Бела Страна, ће тражим Љајкуе бачила, да не го најдем Есата, Есата прв' гледаника. Ако го него не најдем, ће најдем бело гуниче, бело гуниче и црно з'банче. Еного Есат озгора со жоута шупељка во руће. со гољем буљук пред себе, со црн караман по себе, маузерка пушка на рамо, овце ге на стрга тераше. - Атиџо, груба одала, та што си дошла овдека? - Есате бе гледанику, голема сом мука имала, ме дадуа за старо старчиште, ка Прцануо волиште. - Атиџо бе гледанице, чекај да прашам бабета, да л' ће не кабул учини; Атиџо бе гледанице, бабо не кабул учини, аџо кабул не не чини. 107 О што ми се носи, Ајрано мори, капа со дукати зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, па ће му побегнем; о што ми се носи, нане, свилена ситарка, зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем; о што ми се носи, нане, нане, златна белезија, зате ће го земем, нане, Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем, па ће му побегнем во рода ће идем; о што ми се носет, нане. сребрене колбије, зате ће го земем Бећира туџара, ће му се наносим, нане, па ће му побегнем, Ајрано мори, во рода ће идем. Па му зела све што г и се сакало, ка ће него глава не свртела, па му побегнала и во рода дошла. 108 Налбатинче младо коња кује, коња кује - коњ му подигрује: - Не те кујем, коњу, за играње, току те кујем за пусто продавање. - Не продавај мене, младо налбатинче, току продади твуа верна љуба. - Промени се, љубо, нашари се, ће те носим, љубо, на Нове пазари. Телал вика на довно минаре: - Се продава јена верна љуба, неје скупе неје ни јефтина, кому двеста кому три стотине. Ми га купи јено младо Туре, га онесе во бели дворои. Во дворои два бела голуба, једен гуга, а други не гуга: "Чудо било још не се видело, да се земет братец и сестрица!" 109 Ја сом се напроменило, а нема кој да ме гледа, младо ми аскер отишло, с' каплара се разљутило, на сиља не ми го пушта, да дојде да ме рашета, кроз тија беле потоци, ду таја чешма Царева, да пијем вода студена, да јадем леп и сирење, да бидем бела и црвена, да растем тенка и висока, да бидем горска анема. 110 Бећарче, тенко и и високо, што си га лика менало, за кого си се кинало? - Ори дејко бела и црвена, сом чуло и сом разбрало, другого си засакало, а мене ми си остајло. - Бећарче, тенко и високо, немој да гајле гајлујеш, тебе ће чека зејнепа, другого не засакујем и тебе не те оставам. - Бећарче тенко и високо, што си га лика менало, какво си гајле имало? - Сом чуло и сом разбрало, другого си засакало а мене ми си остајло, за тија сом се кинало и лика сом га менало. - Бећарче, тенко, високо, немој да слушаш душмани, шо зборет, шо ти кажујет, слушај што вели зејнепа: ти ка ће идеш на аскер, до Драгаш ће те испратим, со дечко руо на себе; ти ка ће дојдеш од аскер, ја ће пред тебе илезем, со сантин терлик на рамо, со мушки рулек во руке, ти да ми дете дарујеш, со петстотинка Титова, ти да ми дете дарујеш, душмани да испуцаје. 112 Не ли си се наспало, Кузум бела Едије, три вечери без мене, еј, око шарено, три вечери без мене? Четвртујет ја дојде, кузум бела Едије, тебе дома не најде, еј, око шарено, ја те најде зад порта, со другого седеше, кузум бела Едије, еј, око шарено, мој муабет чинеше и мене не шпоташе. - Не ми фрљај ифтира, Ћазим- главо пијана, ја сом била во рода, ја сом била во мајкинци, Ћазим- главо пијана, беле руке сом шарило, дете сом колебало, Ћазим- главо пијана, и тебе сом чекала. - Кога дојде од пазар, кузум бела Едије, не ми рече ожгелдан; да ми рече ожгелдан, кузум бела Едије, би ти дало ситарче, за тебе сом го донело. 113 Да ли те чуле разбрале шо било чудо големо во тија село Крушево: се берет оџе ације и Џемиљина акраба, Џемиља ће га тураје, Џемиља бела и црвена, Џемиља надалеко чујена, Џемиља нишан во село, Џемиља горска анема. - Јусуфе, мило материно, Џемиља нејезатебе: ти ка си ошов во Призрен, она ти ошла во рода, ти ка си стигнав од пазар, тога се Џемиља врати од рода. Ој море, Јусуф- аџија, да знајеш имаш име големо, ти да га туриш Џемиља, Џемиља нејезатебе, мајка ће најде поарна, поарна и поубава. Ој море, Јусуф- ација, да л' ти је жаљ за дукати, или ти је жаљ за алишта? - Мајчице мила, премила, алишта огин да ге изгоре, дукати шејтан да ге изеде, ка да га Џемиља прежалим, Џемиља ми га душа изгоре. Не пројдоа ни шест недеље, Џемиља га дадоа во Шиштеец, ке материна роднина, га даље ће га зимаје со две рале свирле тупани. - Мајчиие мила, премила. ено ге, мајко, идет тупани, со Џемиљне сватои, од Бела Земна надолу, фрљаје пушке куршуми. Мајчице мила, премила, затвори врате, пенџери да не га слушам јекава, да не ге чујем тупани, да не ге виђим саватои. Еј мори, Разо сестрице, оседлај ми кона дорија, фрљи му бела теркија, Џемиља да га испратим ду шиштеечке гумена. Илезе Јусув в' сред село, на ата коња дорија, на рамо пушка граорка и алтипатлак во пуас. Сватои се угшашиа, кроз село се растурија. Јусиф ге викна сватои и Џемиљине девери: - Немојте, не се плашите, тупани не застанујте, терајте свадби редои, изин ми дајте и мене да дојдем и ја во Шиштеец, Џемиља да га испратим и да ги дадем дарои, шо ге носила Џемиља. - Еј мори, бела Џемиљо, подигни, мори, дуак од чело, још јен пут да се виђиме, ја да ти дадем дарои и алаф да се учиниме. - Ој море, Јусуф- аџија, не дигам дуак од чело, од тебе имам авале. Замале, Јусуф, премале, на шиштеттчке завори, при шиштеечке гробишта. 114 Ој море, Јусуф- аџија, та што га тури Џемиља, Џемиља - тенка и висока. Џемиља - бела и црвена, Џемиља - горска анема! Џемиља беше, ка беше, нигде га таква немаше: ни во призренска нахија, нити во Призрен касаба. - Мајчице мила, премила, затвори врате, пенџери, да не ге слушам тупани, да не ге гладам сватои. Мајчице мила, премила, оседлај ми коња дорија, Џемшва да га испратим, до шиштеечке гробишта. Мајчице мила, премила, ти ми га напрај дубара, ја да га турим Џемшва, Џемиља да се омужи, во сред село Шиштеец, за нај баш бећара Имера, 115 III Да ли сте чуле, разбрале, шо било чудо големо, во тија село, дадо, Крушево, Јуфуф га туриф Џемиља, Џемиља, дадо, нишан во село, Џемиља, дадо, тенка висока. Та што си, Јусуф, учиниф, та што га, Јусуф, тури Џемиља? Ено ге, мајко, идет тупани и Џемиљине, мајко, сватои, сватои, мајко, све Шиштеани, Џемиља ће га зимаје, далеко ће га, мајко, онесет. - Затвори, сестро, врате, пенџери, да не ге чујем, сестро, тупани и Џемиљине, сестро, сватои! - Не желај, Јусуф, не тугуј, сестра ће најде, Јусуф, поарна, поарна, Јусуф, и поубава. 116 IV Јусуф се готви на пазар, Џемиља веђи удара, она ће иде на гости, во тија село Шиштеец, ке Џаиповци дајџовци, тамо ће косме боојса, тамо ће руке нашари. Јусуф од пазар се враћа, од Бара се натурује, овчари ге прашујеше: - Овчари, млади чобани, чије се онја сватои, од Бела Земна, џанам, надолу? - Еј море, Јусуф- аџија, тија се све Шиштејани, на беле ђокој, Јусуф- јанале, Џемиља, Јусуф, ће га зимаје. со две рале, Јусуф; тупани. - Мајчице мила, премила, затворај, мајко, врата, пенџери, да не ге, мајко, чујем тупани, ка ће га, мајко, дигаје Џемиља, Џемиља, мајко, нај баш манеста. - Не желај, Јусуф, не се кини, мајка ти нашла, Јусуф, поарна поарна, Јусуф, и поубава: Исљам- агина, Јусуф, плевнарка. - Разијо, овчја пачунко. оседлај ми коња дорија Џемиља да га испратим до новосевске бачила, до шиштеечке бачила. - Сватои сви Шиштеани, да л' ће ми изин дадета, Џемиља да га дарујем? Џемиљо, горски трндафиљ, подигни, џанам, дуак нагоре, још јенош да се виђиме, ето ти носим, џанам, аманет, аманет- капа со дукати, земи и ђердан нареден, за друга, џанам, овја не личи. 117 Јусуф се готви на пазар, Џемиља веђи удара, Џемиља се готви на гости, во Џаиповци дајџовци, тамо ће руће к носа, тамо ће косме бојојса. Јусуф ка дојде од пазар, Џемиља га дома не најде. - Ој море, Јусуф- аџија, Џемиља ошла на гости, во Џаиповци дајџовци. - Пратите Раза дросуљка, нека га викне бела Џемиља. - Џемиљо, бела и црвена, Јусуф ти дошоу од пазар, свекаква ти свила надонеу, да ђе наредиш дукати. - Скрши шија, бре, Разо дросуљко, пушти ми жоуте дукати, ка не јејунак за мене - Ој море, Јусуф- аџија, Џемиља неје за тебе, во кућа никого не слуша, во кућа тербиет не знаје, тури га неке не седи, кућава неке не уљи. 118 VI Што било, мајко, чудо големо, во тија, мајко, село Крушево, Јаусуф га тури, мајко, Џамиља, Џамиља, мајко, млада манеста, Џамиља, мајко, белаи црвена, Џамиља, мајко фидан босиљок, Џамиља, мајко, горска анема. Јусуф се враћа од Призрен, од Бара се, мајко, натурује, овчари, мајко, ге прашујеше - Овчари, млади чобани, чије се, вели, овја сватои од Бела Земна, џанам, надолу? - Еј море, Јусуф- аџија, они се све Шиштејани, на беле ђокој Јусуф- јанале, Џемиља, Јусуф, ће га зимаје, далеко ће га, Јусуф, онесет, во тија село, Јусуф, Шиштеец. - Несибо, овчја пачунко, затворај, мори, врате, пенџери, да не ге, мори, чујем тупани, ка ће га, мори, дигаје Џемиља, Џемиља, мори, млада манеста. - Не желај, Јусуф, не плачи, мајкати нашла, Јусуф, поарна, поарна, Јусуф, и поубава, Исљам- агина, Јусуф, плевнарка. - Оседлај ми, мајко, коња дорија, да га испратим, мајко, Џемиља, до новоселске, мајко, бачила, до шиштеечке, мајко, гробишта. - Сватои сви Шиштејани, да ли ће ми изин, џанам, дадете, Џемиља, џанам, да га дарујем? Џемиљо горска анемо, џанам, подигни, мори, дуак нагоре, још јен пут, мори, да се виђиме, дарои ти сом, мори, донесов: капа со дукати - ђердан нареден, од мене ти се овја аманет, на друга, мори, овја не личет. 119 I - Дојди вечер, Асан, по вечера, дојди вечер, Елмас кара- Асан, вечер по вечера, Елмас кара Асан, во глуо доба, имам нешто, Елмас кара- Асан, нешто да ти кажем; матери да речеш, Елмас кара- Асан, да га израдујеш: ја ће ти дојдем вечер по вечара; да донсеш терлик сантинлија, го донеси, Елмас кара- Асан, вечер во четврток, дур је бабо, Асан, во џамија; да напрајте, Елмас кара- Асан, сарма оризлија, да собереш све свуа акраба. 120 - Дојди вечер, кара- Асан, вечер по вечера, дур ми бабо клања теравија, дур са сестре, Елмас кара- Асан, долу во комшије, имам нешто, Елмас кара- Асан, нешто да ти кажем, ће ти бегам вечер во четворток, матери да кажеш, Елмас кара- Асан, бабета да прашаш; да уготвите, Елмас кара- Асан, убава вечера, да уготвите терлик чадрлија, терлик чадрлија, Елмас кара- Асан, од убава сантина. - Матере сом прашау, Кадемшо калешо и старого бабета, мати не ме жени, Кадемшо калешо, еште сом малекау, ашиџице играм све со малекаве деца, синојка сом, Кадемшо калешо, сва ноћ не дремнало, ми га јутисале баш прва садица, Кадемшо калешо, пуста куршумлија. 121 Гугуле, море, стојуле, зашто не дојде синојка, на таја слатка вечера, на тија јагње печено, на тија вино црвено. До повноћ ти сом чекало, до јогин сом се успало, скутача сом изгорело. Ме повикале на прглен, ме потерале да тенчим со блуајчава пченица, и со душливо маслиште. 122 Остаила, Фатима дормина, врате отворене, ги влезоа, Фатими дормини, седмина бећара, га најдоа, Фатима дормина, гола гологлава, боса, гологлава. Писна викна, Фатима дормина, како љута змија: - Не се плаши, Фатимо дормино, несме лоше љуђи, мије ти сме, Фатимо дормино, бабове апапи. Ги врзаа, Фатими дормини, очи со светнарка, уста со полутка, па га турија врећа козинава, га дигнаа ка жито на рамо, ће га носет, Фатима дормина, ке Исљама Чучуља: - Отвори ни, бре, Исљам Чучуље, врата обе крила, ти носиме Фатима дормина, бела голубица. 123 Ори севдо, севдалино, не ли ти се нажаљује сом останав сам сирома, без матере и бабајка. Ори севдо. севдалино, не ли ти се нажаљује, сам легинам, сам станујем, на пов ноћ се разбудујем, лево, десно разхледујем, да не има кој до мене, да не има кој при мене. Ори севдо, севдалино, не ли ти се нажаљује, цев ноћ горим туар дрва, јопе ти сом незагријан; на ноћ јадем кило шећер, јопе ти сом необлажен. - Море дејче бело, да ли би ме зело? - Ја би те зело, бре, бећарче, ама си сирото, сирото без кућа. - Ако кућа немам, голем мерак имам, беле паре имам: кућа ће напрајме, кућа на два ката, пенџер срчалија, врата хајмалија, таван шинделија, оџак чушелија. 125 - Воденичаре, стар пријатељу, сомели ми го житенцево. - Млајнесто, кузум невесто, воденица вода нема, не ти го мељем. - Воденичаре, стар пријатељу, место вода мује свзе, аман, сомели ми го житенцево! - Ори млајнесто, кузум невесто, воденица камен ми нема, аман, не ти го мељем. - Воденичаре, бабов пријатељ, место камен муа права става, аман, сомели ми го житово! - Воденичаре, стар пријатељу, сомели ми го житенцево. - Воденица трепетељке нема, не ти го мељем. - Место трепетељке, мује беле руке, аман, сомели ми го житово! 126 Темнина беше не видех, јен јелен шета по река: на јен рок носи дивојка, на друг рок носи јунака. Јунак ги дејки збореше: - Дивојко, тенка прелио, ево ти рукајка мисирка, да ми напраиш, препраиш, од бела свила кошуља, од жоута свила шаувари. 127 Гледаниче, отвори вратиће, да ти виђим твује бело лице, нашарено со скопска бела вода, скопска бела вода, градско црвенило. Илези ми, севдо, на портиће, да ти виђим твује црне очи, да те прашам, право да ми кажеш: да л'ме сакаш, ели ме подеваш, ел' мајтап ме играш? - Гледанику, право да ти кажем, ја те сакам и мерак ти имам и од тебе невазђетисујем, не ме дава муа стара мајка, стара мајка и стари бабајко, не ме даваје, не те бендисујет, дека си сирото, дека кућа немаш. Ако кућа немам, златне руће имам, паре ћа ћарујем, кућа ће напрајме, кућа на три ката. 128 Милка седи на чардаче, на чардаче на меко јастаће, отворила, Милка, џани пенџер, ем се гледа, Милка, ем се чешља, лева рука - виндиљ чешељ, десна рука - огледало. Ка шо сом бела и црвена, еште да имам гајтан веђи, црне очи мачор аве. 129 Играећи, Ђулиза џубе оћинала, ми отиде, Ђулиза, џубе да надава, џубе да надава, ће Усен терзија. Лупна, чукна, никој не илиза. Ги илезе, Ђулизи, мајка Усенова: - Ајде вамо, Ђулизо малова, Усен не је дома, Усен ошоу, Ђулизо, долу во чаршија, комар да игра, Ђулизо, раћија да пије. Се измами, Ђулиза малова, и во кућа влезе и се скачи горе во одаја. Ко ће виђи, Ђулиза малова, шо ће виђи: Усен довчиште на црна постећија. - Ајде влези, Ђулизо, шака да прајиме. - Трни се од тује е старо довчиште, ја не знајем шака ка се праји. Ми га вати, Усен довчиште, Ђулиза малова, ми га врли на шарена постеља. 130 Илези, моме, на порта, да ти га виђим ликата, шо лика има на тебе, на книга да га нацртам, кога ће идем на асћер, ко ће ме текне за тебе, книгата ће га отворим, сликата ће га разгледам, туга зе тебе ће ми замине. 131 Брале се брале бећари, на таја трава зелена, под село на рудина, под таја врба зелена, тегнале тенка пијанка, кому ће пане Афиза. Афиза пана Дестану, Дестану, нај баш бећару, сама му дома отиде, сама му порте отвори, му пушти руде шиљејна, се скачи гор в'одаја, свекрви рука ги фати, Емина зова загрли. - Афизо, тужна и жалосна, Афизо, груба одала, за кого си избегала, Дестан ће иде на аскер, кој ће ти кроји алишта, кој ће ти фати тупани? - Емино, мила зовице, ја не ви тражим алишћа, нити ви тражим тупани, не ли сом зела Дестана, Дестана нај баш бећара. Емино, мила зовице, со дечко руо ће седим, ја ће го чекам Дестана, дур да ми дојде од аскер. 132 Ми отиде Зелијана на студенец, да насипе, Зелијана, ладна вода, ги илезе, Зелијани, Јакуп- ага, ги пресече, Зелијани, гшетен комар. Дојде дома, Зелијана, желајечи, га пречека Зелијана стара мајка: - Та што ти је, Зелијано, шо ми желаш? - Ми илезе, стара мајко, Јакуп- ага, ми пресече, стара мајко, десен комар. - Дади му го, ћерко, и левујет, неке напрај, Зелијано, тазе чорба. 133 Атиџе, бре, гледанице, отвори врате, пенџери, још вечер да се виђиме, да се виђиме и позбориме. Утре ће аскер идујем, ду кеде ће ме испратиш? - Усене, бре, гледанику, ће дојдем да те испратим, до високујет Чурулец, до жалосното заворће, ду ке ге праћаје путници, ту је ће беса врземе, да ће се мије земеме. - Атиџе, бре, гледанице, да прашаш мила матере, од дома да не те карајет да дојдеш да ме испратиш. 134 Пана м'гла во полето, жаљ ми пана на срцето, сом га сакав, нане, три године, на четврта, нане, ми избега, голем мерак, нане, ги сом имав, ми отиде, нане, невидена. - Дај да пијем, нане, да се опијем, јадоите, нане, да ге забрајм. - Не ми желај, синко, не се кини, од пијене, синко, фајда нема, ти ће најдеш дајка поубава. 135 Цев ден орем, севдо мори, цев ден копам, дојди дома, севдо мори, разљутено. - Шо ме љутиш, севдо мори, шо ме мучиш, сом уморен, севдо мори, и сом жеден. Дај ми стовна, севдо, меченица. Ги се скрши, севди, стовна меченица, ги искваси, севди, антерија, антерија, севди, манестечка, па га фати, севда, за полојна, па га фрљи, севда, на постеља, пуста ламба, севдо, се угасна: фаћа мачка, севдо мори, глушца во темнина. 136 Ори севдо, севдалино, стај го лебот на каменот, сам сом бећар ће го земем, ће го јадем и ће се опијем, во пијанство све ће ти искажем, ка сом шетаф по сокаци, ка сом гледаф туђе жене, туђе жене и туђе манесте. 137 Тетовчани ајљак љуђи, отворите дучанити, се успрајло с'нце три аршина, да купиме драм белило, драм белило и црвенило, да купиме вил кундуре, да купиме понадије. Дајте ни ге вересије, ће ни дојдет наше мужи, наше мужи, гурбетчије, гурбетчије - летаунци, ка ће дојдет ће ви платет. 138 Ми илегла, Фатима кадана, да ми се рашета, да се рашета со девет инџе буле, па ми влезе во Мулеве бостани, Муле бостанџија, нејзин прв гледаник. Засукапа, Фатима кадана, скутој до кафтани, га загледа, Фатима кадана, Муле бостанџија, нејзин прв гледаник, во негове бостани, ги ге виде, Муле бостанција, скутој засукане, ги га виде, Фатими кадани, свилена кошуља, кошуља манестечка. Ми се разболе, Муле бостанџија, болен три године, за Фатима кадана стара гледаница. 139 I Ајрија га стајле под филџен,. кој ће го филџан надигра, његова ће биде Ајрија. Назим го филџан надигра, Назиму му пана Ајрија. Назим се успав при река, при река, при воденица. Идите му викајте Ајрија, она му го знаје табијет, Назима да го разбуди. Ено га иде Ајрија со сарајлија тепсија, и сребрен ибрик во руке, и со бела крпа на рамо, Назиму да му потура, да бело лице омије. Ајријо, аро те удрило, шо си од себе учинила, си отворила ћерене, мало ли ти беа Бројани и ћираџије Журјани. Неџипица сарма варила, Ајрија не ги га јаде, големо ги гајле панало, Зејнељ га чека при река, при река, при воденица, со бели кожуф на рамо. 140 II Хајријо, харо те удрило, шо си отворила ћерање, мало ли ти бе Бројани и ћирације Журјани! Хајрија га стајле под филџан, кој ће го филџан надигра, његова ће биде Хајрија. Алим го филџан надигра, његова ће биде Хајрија. Алим се успав при река, при река, при воденица, лоше го дремке фатиле. Идите му викајте Хајрија, Хајрија да го разбуди, она му го знаје табијет и она да му нарача шо да ги купи од Призрен. Ено га иде Хајрија, со сарајлија тепсија и ибрик дугум во руке, и бела крпа на рамо, Алима да го разбуди. Купи ми, купи Алиме, за бело лице - белило, за руса коса - шан боја, за рудо грло - ђерданче, за тенка полојна - коланче. 141 III Нафија га стајле под филџан, кој ће го филџан надигра, његова ће биде Нафија, Нафија Сулејманова. Акиф го филџан надигра, нему му пана Нафија, Нафија Сулејманова, баш дејка во село Диканце. Акиф се гледа на врата со најпристала дејка во село, Тосун га чека на пенџер со крпче круше во руке. Нафијо дејко шељафе, бела ти пика во чело, црно ти се збори по село: Акиф га трна по себе, низ тија њиве ограђе, низ тија честе камење; Акиф га кабул не чини, Тосун га кабул учнини. 142 I Загинала, Беија, јеменија, играјећи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, Беија, на џамија. Не ли ти реко, Бејо дајче, аџамија, не се играј, Беијо дејче, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Загинала Беија шар скутача, играјећи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, Беија, на цамија. Не ли ти реко, Беијо дејче, аџамија, не се играј, Беијо, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Загинала, Беија, тељ ситарка, Играјечи, Беија, со Кадрија, со Кадрија, дете чифтелија. Не л'ти реко, Беијо, дејче аџамија, не се играј со дете Кадрија. 143 II Загинала Беија тел ситарка играјећи Беија со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија, не се играј, Беијо дејче, со Кадија, со Кадрија, Беијо дејче, чифтелија Заганала Беија вил кундури играјећи, Беија, со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија ти не играј, Беијо, ср Кадрија, со Кадрија чифтелија. Загинала Беија колан џердан играјечи, Беија, со Кадрија. Не л'ти реко, Беијо дејче, дејче аџамија, ти не играј, Беијо дејче, со Кадрија, со Кадрија, дете аџамија. 144 - Ој ливадо, ливадо зелена, шо си лика рано потурала, шо ти рано лика загинала, млогу ми си ливадице повенала? Да л'те коса, рано покосила, ил'те слана рано побарила? - Нит' ме коса рано покосила, нит'ме слана рано побарила, пројде мома боса преко мене, во нараче набра трава- детелина, ми го тури концам, братетовцам: ја'те, пи'те, конци, братетовци, ће одите далеке путишта, ће зимате девојка Солунка. На девојка, комар ка пиројка, на бећара перчин ка Солунка. 145 Да ли си од небо панала, гледанице, ели си од башћа вникнала, шо си тол'ко лична, пристала? - Несом од небо панала, гледанику, несом од башћа вникнала, мене ме мати родила, гледанику, ка што те тебе мати родила. Мене ме мати родила, гледанику, на ден Ђурјевден ме повила, со пресно млеко ме доила, гледанику. Дури ме мати к'пеше, гледанику, голем ми кувет доођаше, дури, ме мати чешљаше, гледанику, роса ми коса растеше; дури ме мати мијеше, гледанику, бело ми лице пристало, пристало, бело и црвено. 146 Заспала мома крај море, благе га дремке фатиле. Дунале ветрој од море, скршиле гранче маслинче, мома га мана по лице. Кога се мома разбуди, љуто го ветер прек'вна: "Шо беше слатко заспала, шо благе соној сонуала, тројца љуђи ми дојдоа, сви тројца ме даруаа: први ми даде јабуко, други ми даде прстенче, трећи ми даде киткиће." Тоја шо ми даде јабуко, ка јабуко да огније, тоја шо ми даде прстенче, кроз него да се провира, тоја шо ми даде киткиће, китен со мене да оди. 147 II Од море дуна ветерче, леле, скршило гранче маслинче, моми ги пана на лице, шо беше благо заспала и благе соној видела: три бећерћича седеа, леле, и мома га улавеа, прво ги даде симитче ка симит бела да биде; друго ги даде јабука ка јабукава, леле, да биде; треће ги даде прстенче кроз прстен да се провира. Прашује мома матере: - Мајчице мила, премила, леле, кој' бећар ми је најубав? - Ћерчице мила, премила, тречото ти је најверно, најверно и најубаво. 148 Ори Вено, Вен ђузел, шо имаш русе косе! - Косме тражет к'на боја, Сулејман- аго, бре, будалино. Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш бело лице! - Бело лице сака драм белило, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш гајтан веђи! - Веђи тражет шикла боја, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш бело грло! Бело грло сака куан ђердан, Сулејман- аго, бре, будалино. - Ори Вено, Вен ђузељ, шо имаш права става! - Права става сака кор алишта, Сулејман- аго, бре, будалино. 149 Од ка ти сом, маје, бећар било, во сокакот, маје, несом било, во сокакот јена нова кућа, во кућата две младе дивојке, обедве се сестре недадене, на чардак седеа и обедве везеа. Првата ми везе свилен чаршав, а другата везе свилен јорган. - Ори дејко, муа гледанице, ће те прашам право да ми кажеш, та кажи ми бећер како спије? - Бећар спије руке раширене, а во руке тетоске јабуке. 150 I У ма, ума јунак на два ума од ће да и моми дворој влезе, дејки и се порте затворене со две сламће, дејки, ржанице. Ми се скачи, јунак, на полесок, ми се вати, јунак, за две дрва, за две дрва ј'воруе. Ко ће виђи, јунак, шо ће види дејки и се дворој неметене, овчко ђубре, дејки, до колена. Ми легнала, дејка во дворои, ми легнала - руке раширене, руке раширене - косме расплетене. 151 II У ма, ума јунак на два ума, од ке да ги дејки в дворој влезе, дејки ги се порте закључане со две сламке, сламке ржанове, и две китке, дејки, босиљкове, па ги рипна, јунак, на полесок, тамо најде, јунак, јено маче, јено маче, јунак, со прапорће. - Оре маче, маче со препорће, да л'ми виде, маче, муа севда, муа севда, маче, гледаница. - Дејка ти је, јунак, во дворои, ти легнала, дејка, да преспије, ти легнала - руке раширене, косме ги се, дејки, расплетене. 152 Имам гајле, Хајро мори, гајле големо, мене аскер, Хајро мори, аскер ме викаје. Ти сом молиф, Хајро мори, мене да ме земеш, мене да ме земеш, Хајро мори, мајка да ми гледаш. Га оставам, Хајро мори, стара мајка, стара мајка, Хајро мори, сама без никого. 153 Селим- ага Севди збореше: - Еј мори, млада млајнесто, та што си млогу огрубела, не ми си таке пристала, мори, ка што си била некога. Ка што си била некога, мори, ка прва и друга година. - Селиме, море стопане, Селим, јабука се преполојла, Селим, големо сме гајле имале, девет сом деца родила, Селим, ни јено живо не ни је, за тија сом огрубела, Селим, не ти сом таке пристала, не ти сом таке пристала, Селим, ка прва и друга година. 154 - Ка ме остај, Рамизо, другого засака, ка ме остај, Рамизо, туга да тугујем, Рамизо, на тебе да мислим. Ка ни беше, Рамизо, на пенџер зборено, да се мије, Рамизо, за Ђурен земеме. Кој шо не раздвој, Рамизо, во џенем да иде, Рамизо, све лошо да тегне, све муке да тегне и мује и твује. Пишано ми било, Рамизо, бећар да останем, бећар да останем, Рамизо, тебе чекејећи. 155 Книига дојде Бајрету брлету и во книга ситно му пишује: ти сакаје, Бајро, најголемо мито и још згора од сто ока вовна. - Слушајте ме, дејке ресталичке, слушајте ме ја што ће ви кажем: ће продадем кобила и ждребе, а па ждребе, Чамке, све за ради тебе; ће продадем слама офсеница, нека чује цела Рестелица; ће продадем слама ржаница, нека чује цела Глобочица. Ће идеме, Чамке, путој покрај река, ће слеземе долу во Крушево, ту је мије живот ће живујеме. 156 Ће заминеме, ајде, ће поминеме, покрај порте Ариф - оџине, да га виђиме, ајде, да га пољаме, бела Минира Ариф- оџина, да ги виђиме, ајде, да ги пољаме, бело лице без белило, беле руке агаларске. - Кој ти го даде, Миниро, кој те даруа, Миниро, с голем дукат колалија? - Ми го дадоа, ајде, ми го дадоа, Џејменоске агалари. - Кој ти га даде, кој ти га даде, свил шамија, пералија? - Ми га дадоа, ајде, ми га дадоа, Цејменоске агалари. Ми га донесе, ајде, ми га донесе, старо дофчиште Џејменоско. Ми га дадоа, Минира, ми га дадоа, во овчари Штичаровци, за Зикрија, Минира, мераклија, ми га дадоа, ајде, га омужиа за Зикрија учитеља. 157 - Ој море бећаре, капо накривена, капа накривена, чучка начешљана, чучка начешљана, на лево на десно. - Ја сом га накривив, бре севдо, све за ради тебе. - Ој море бећаре, џамадан раскопчан, џамадан раскопчан - грђи бећарове, пуас срмалија, крпче вајкарлија. - Ја сом го раскопчав, бре севдо, све за ради тебе. 158 Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, би сом руке, лудо младо, кола, кола, нашарило. Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, чатме веђи, оре лудо младо, чатме веђи би удрило. Да сом знало, оре лудо младо, овја вечер ће ми дојдеш, би сом лице, оре лудо младо, бело лице нашарило. Да сом знало, оре лудо младо, овја већер ће ми дојдеш, шар- постеља, оре лудо младо, шар- постеља би послало. 159 - Нешто ће те прашам, Атмано стара ле севдо, аман, право да ми кажеш, бре гледанице, ле мори, право да ми кажеш, аскер ме викаје, Атмано стара ле севдо, аман аскер три године, бре, гледанице ле мори, аман шест месеци, да ли ће ме чекаш, Атмано стара ле севдо, аман, дури да се вратим? - Тебе ће те чекам, бре, гледанику ле море, дури да се вратиш, век ће векујем, бре, гледанику ле море, тебе ће те чекам. 160 - Ори Лешо, Лешо бе дејче, мајка шо те вика? - Мајка ме вика, бре бело бећарче, тебе не ме дава, дека си сирото, бре бећарче, дека кућа немаш, дека комар играш, бре, бело бећарче, и ракија пијеш. - Ако кућа немам, Лешо бе дејче, голем мерак имам, кућа ће напрајим, кућа на два ката, кућа чардаклија со девет одаје. Ће ти купим, Лешо бе дејче, руо најубаво, јелек армелија. - Ако не ме дадет, бре бело бећарче, сама ће ти дојдем, кућа ти га знајем. Ој море пиле шарено, кеде си било, каде си шетало, да ли си било на самовила, да ли си видело муа гледаница? - Ја сом било на самовила ти сом видело твуа гледаница, оро играше, танец тегнеше и тебе те чекаше. 161/в- 162 Алтано кадано, рипни ми на колено, рипни ми на колено, на лево, на десно, нешто да ти кажем, матери да речеш: вечера да зготви, немој за млозина, ка за дејка и ка за бећара, печена кокошка, ламба упалена, нуса нашарена, во бела одаја постеља послана. 162 I - Ори Јано, Јано, дилбер Јано, илези, је Јано, на вратиче, да ти кажем, Јано, два- три лафа, мене аскер, Јано, ме викаје, а ја не знам, Јано, шо да прајим, да ли качак, Јано, да побегнем или чифлик, Јано, да продадем? - Оре Омер, Омер, црни Омер, слушај Јана, Омер, шо ти вели: нити качак, Омер, да побегнеш, нити чифлик, Омер, да продадеш, току иди, Омер, на асиерлак, ће врземе, Омер, тврда беса, ће те чекам, Омер, шест године, на седмата, Омер, ће се мужим. - Шо је врева, бабо, во селово? - Ти се мужи, Омер, дилбер Јана, за Ђорђија, Омер, капетана. 163 II - Сури Јано, Јано, дилбер Јано, илези ми еште ова вечер, имам нешто, Јано, да ти кажем: мене асћер, Јано, ме викаје, а ја не знам, Јано, што да прајим, да ли качак, Јано, да побејнем, или чифлик, Јано, да продадем. - Оре Омер, Омер, црни Омер, немој, Омер, чудо да учиниш, немој, качак, Омер, да побејнеш, нити чифлик, Омер, да продадеш, току иди, Омер, на асћерлак, мије беса, Омер, ће врземе, тврда бесе, Омер, арнаутска, ће те чекам, Омер, дур да дојдеш, дур да дојдеш, Омер, од асћерлак ја ће бидем, Омер, асћерица. - Шо је, бабо, врева во селово, шо је џумбус, бабо, во селово? - Оре Омер, Омер, црни Омер, ти се мужи, Омер, дилбер Јана, за Ђорђија, Омер, каурина, - Ори бабо, бабо, стари бабо, дадигиго Јани аманетов и и речи Јани да илезе. - Ори Јано, Јано, дилбер Јано, ваке ли се Јано беса држи? - Оре Омер, Омер, црни Омер, ме омужи, Омер, стара мајка, не могла, Омер, да ме борави. 164 Цев ден оре, цев ден копа, дома иде разљутено, разљутено, намуртено, па ме мана со столица, ми истура стовна меченица, ми исфрца антерија. 165 Се собрале све млади бећари, ће идујет коњи да трчаје, да трчаје во поље бошњачко. Отидоа во поље бошњачко, па најдоа три ора дејчича, застанаа коњи во сред оро, па им влезе, јунак, во сред дејке, па им вели, па им вели: да илезе дејка најубава, куа ће ми коња да зачуа. Му илезе дејка најубава, му го трна коња по пред него, го онесе, го онесе во свуа дома, му турила сено најубаво, го напојла со вода студена, избришала седло ибриско, го донесла коња пред јунака. Јунак ти га зеде по под рука, ми га стаји на коња дорија, га онесе, јунак, свуа кућа. 166 Брале се брале бећари од горњо и довно маало, обрале дејкин босиљок. Станала дејка порано да го навади босиљок, извикна дејка да жела: - Мајчице мила, премила, кој ми го обра босиљок? - Ћерчице мила, премила ти го обрале бећари, бећари, твује гледанци. - Мајчице мила, премила кој' ми го обраф босиљок ја ће го лошо прек'внем, девет године да лежи, на десетата да стане, на сламка да се надопре, не лешник вода да пије, да дунет силне ветрои, да го онесет в'планина, да го кљукаје орлои. 167 Три ноћа дремка сом га немало, три села сом ге шетало, во јено село дејка бендиса, Зерда се дејка викаше. - Зердо бе дејко убава, иди да прашаш, дејко, матере да ли ће те даде за мене. - За тебе ме мајка не дава, Динчо море, ели си голем фукара. - Ако сом голем фукара, Зердо, срцево ми је богато. 169 Мајчице мила, премила, фрљаје пушке над село да чујет дејке во село, дејке даденице, мајко, и вогодишње манесте. Мајчице мила, премила, та што ме роди пристала, не можем надвор д'илезем, се насипале гумина, мајко, од довно и горно маало, се чудет и се есапет: да ли да мајка раниме или да дејка грабиме? 170 Стани, Зељо, стани бе душо, Алидин те вика, на порта те чека зајено да идете. - Ево идем, сега ће дојдем, колсуз да запекљам, грђи да покријем. - Стани, Зељо, стани бе душо, ел' пишман ће бидеш, на ведрина ће идеш, ће одиш далеке путои. - Ево идем, сега ће дојдем, терлик да облечем, Кале, сантина да полазим. - Стани, Зељо, стани бе душо, на ведрина ће идеш, Зељо, преко три планине. - Ево идем, сега ће дојдем, деца да ок'пем, Кале, деца јетрвине. 171 Стани, Бисеро, стани, бе сестро Бељуљ те чека горе на Равниште, горе на Равниште со кожуф на рамо. - Ево идем, сега ће дојдем, да се пособерем, бе брате, да се пособерем, Аљиљ бе брате, скутача да опашем, кундре да обујем, бе брате. Не ме мами, не ме подевај, бе брате, мајтап не ме играј, верем не ми врзуј, Аљиљ бе брате, за Бељуља, првого гледаника. 172 Ајде, Зељо, ајде бе душо, саба се учини, котлој затракаа, петлој закукаа, на пенџер ти се успа. - Ево идем, Алија бе бећар, деца да ок'пем, деца јетрвине, деца да дарујем, да ге измилујем. - Ајде, Зељо, ајде бе душо, саба се учини. - Ево идем, Алија бе бећар, терлик да облечем, сантино терлиђе. 173 Стани, Афетко, стани, бе џузељко, Бејрама да пречекаш, Афетко, цузељко, за Ђурен ти дошоф, за Ђурен ти дошоф, Афетко џузељко, тебе да те земе, Афетко, жена да му бидеш. 174 Сом легнала, нане, на ићиндија и го чекам, нане, да ми дојде, ја го чекам, нане, да ми дојде, оно ошло, мори нане, во меана, се напило, мори нане, дома не иде. 175 - Кеде си го зело, дете, бећарско киткиче? - Вала, биља дејко, стамбов сом го купив. - Кеде си го зело, дете, бело беневређе? - Вала, биља дејко, бабо ми го сошив, бабо ми го сошив, дејко, во Брод на терзија. - Кеде си ге зело, дете, срмене чорапе? - Вала, биља дејко, мати ми ге плела, дејко, мерак ми имала. - Кеде си ге зело, дете, китене опенке су беле врвке? - Вала, биља дејко, сестра ми ге прајла, мерак ми имала. 176 - Шо ме викаш, Шефијо, долу зад џамија? - Ја те викам, делијо, нешто да ти кажем, друга ће ти вађаје, мене не бендисујет, слика ми си фрљиф, ми си га ишћепиф, немој ваке во ђуна ће влезеш, не ли сме се сакале време пет године. - Не фаћај кусур, Шефијодакеје пишано, сама знајеш мерак ти сом имаф, кој не одвој во џемен да иде. 177 Не ме задевај, мори Мендо, не ме подевај, ја сом стар чујек, мори Мендо, од сто године, ја ће ти купим, мори Мендо, сто драм белило, сто драм белило, мори Мендо, ем црвенило, ја ће ти купим, мори Мендо, ће те дарујем, со ђерданће, мори Мендо, со коланче. - Василице, мори млада манесто, Васке мори пристала, та што си тољко поник застанала? - Од твујете, Васил, неправдине, во свакој град, Васил, жена имаш, од годин в' годин дма идеш, цев ден, Васил, во меана седиш, жена, деца, Васил, не пољујеш. 179 - Схре Суљо е ћерата, шо си урнаф фес над око, боже, немаш гајле ни касамет, немаш оца ни матере кој ће ти, Суљо, гајле бере? - Сам ће го гајле берем, сам ће га свадба прајим ич пет паре ја не давам. - Суљо имајено коњче и оно је на три ноге, ама ми го срце сака. Аљо има ата коња, ама ми го срце нејће, дека има црна шија, црна шија ка ајдова. Суљо има јена кућа и она је истурана, ама ми го срце сака. Аљо има три одаје и све три се варосане, ама ми го срце нејће. Суљо има јено котле и оно је претурено, ама ми го срце сака; Аљо има две котлина и обедва калајсане, ама ми го срце нејће, дека има црна шија, црна шија ка ајдова. 180 - Не седи, дејче, во брекче, брекче се рони ће панеш, ће панеш ће се утепаш. - Дај, боже, да се утепам, Кучита мужа не зимам, Кучит ми рано станује, во повноћ дома доођа, ја да му кундре очеткам, ја да му пушка намажем, Кучити се кавгађије, Кучити се бељађије. 181 Брале се брале бећари, нане, на тија горне Равени, тегнале тенка пијанка, нане, кому ће пане Алтана. Алтана пана нај баш бећару, бећару Орчушанину, га онесоа, нане, Алтана преко тија равне чистине, га заминаа, нане, окука, га донесоа пристала Алтана во наше село, нане, Орчуша. 182 Коло води Кадемша, калеша, во срса село во Зли - Поток, коло води и се подсменује, оздола иде бећар Сејфула, глава преврзана, чучка начешљана. Ти га фати Кадемша калеша, бећар Сејфула за тенка полојна, писна врисна, Кадемша келеша, оро се истура. 183 - Деј ђиди, лудо дејче, аџамијиче, отвори ми, џанам, пенџер, сакам да те виђим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, шо да ти отворим пенџер, кога не те сакам ја. - Деј ђиди, лудо дејче, аџамијиче, отвори ми цанам порта, сакам да те виђим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, што да ти отворим порте, кога не те сакам ја. - Деј џиди, лудо дејче, аџамијиче, раскопчај ми, џанам, јелек, сакам да те грлим ја. - Деј ђиди, лудо дете, бре будалино, бре едепсазу, што да ти откопчам јелек, кога не те сакам ја. 184 Покрај, покрај, покрај бе севдо, да не ми се удаиш, кому ће ме остаиш. - Ако се удаим, бе бећар, што ти је жаљ за мене? - Жаљ ми је, жаљ да ми биде, ми си била гледаница, ти сом сакау три године. 185 Месечино, мори, мила посестримо, ће те прашам право да ми кажеш, да не виде мује младо Тура? - Туре ти се, мори, преженило, зова ти го, мори, преженила. - Нека му је, мори, аирлија, ће му идем, мори, зуаница, зуаница, мори, каарица, ће му носим, мори, голем бакшиш, голем бакшиш, мори, јалоица, на рогои две светне ситарке намесници свилена кошуља, а за зова срмене чорапе, да ге носи да не ге ћердоса, шо ми, мори, Туре преженила. 186 Огријало с'нце од високо, та порастов невен до колена, во невенот овчарско ведриче во ведриче овчарске кавали, со кавали и овчарско шупељче, во шупељче книгиче пишано, во книгиче име Ајшуљево. Ајша пује далеко се чује, га прочуле девет мазничара и десето само шилегаре, - Шилегаре, свилено гајтане кеде ти се твује шилејина? - Триста биле, двеста прескочиле, гледајећи село Ајшуљево. 187 Не гледај, дејко, другого имаш бабета лошого, та неје бабо ка бабо току је гуштер богина; та неје мати ка мати, току је шарка змија. Бабо ти никого не слуша, за старо старчиште ће идеш, за претерано дофчиште. Ти ка ће придеш при него, лице му душа удара ка запалено ђубриште. 188 Ајде, Фато, ајде, бе ћерко, подноћ се учини, Фато бе ћерко, подноћ се учини, још не си заспала, ич не си дремнала. - Нејдем, мајко, нејдем, бре мајчице, гледаник ми дошов, од млогу далеко, се уморив, мајко, на грђи ми заспав. - Ајде, Фато, ајде бе ћерко, резиљ ће те напрај, Фато бе ћерко, па ће те пароса. - Нејдем, мајко, нејдем бре мајчице, сега је, мајко, млогу убаво, текра, бе мајко, дејка не ти бидујем. 189 Мами, мами дејко, мене не ме мами, само мене, дејко, не ме мами, ја ти имам, дејко, до две до три бољке: прва бољка ми је тебе шо те сакам, тебе шо те сакам а не те давај друга бољка, дејко, бачкоске сокаци ден, ноћ шетам и на тебе мислим трећа бољка, дејко, аскер ме викаје аскер ме викаје, аскер две године. 190 Ој овчаре, раскопчан џамадан да ли ти пиле вода шилеина? - Двеста пиле, триста починале, починале под завор лејнале. Дур ни беше наш овчар неженет, не пасеше горе во планина, ти пасехме трава детелина, ти пиехме вода по извори, кога ни се наш овчар ожени, не пасеше долу во ограђе, ти пасехме трава изгазена, ти пиехме вода измитната. 191 Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта, најпрво црна каплама, па после кусо либаде? Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна мандулка, броћна шиврета на глава, шо сом га севда ћитила, све наоколо редена во среде беше везана. севдино име пишано. Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта манеста сом ге имала. Јусефе е налбатинче, још ли не те текина, ка ти сом нога газнала, десна ти рука цунала, пет лире ка ме даруа. 192 II Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна алишта, најпрво црна каплама, па после кусо либаде? Јусуфе е налбатине, ка ми не позна мандуљка шо ми га севда ћитила, голем салтанат стаила? Јусуфе е налбатине, ка ми не позна подврвће, плитће опенће на нође, шо ми ге сеевда ћитила? Јусуфе е налбатинче, ка ми не позна Севдинка, сам сом га одбрау од девет, сам сом га стаиу во пампур, во девет врате пампурсће, десета врата скључана, десна ми рука цунала, лева ми нога газнала, пет лире сом га даруау, за грло да ђе окује. 193 - Шо си таке, бре бећару, застанало, шо се броташ, шо си гајлелија, да не ти, бре бећару, дејка побегнала ели те аскер повикале? - Аскер сом, лудо дејче, претерав, срце ми се разболело, ме остајла, дејче, гледаница, ги сом имав голем мерак, ги сом праћав голем сељам, голем сељам од далеко. - Не се кини, бре бећару, не се стегај, не ли виђиш друге дејке, поубаве, бећар, попристале. - Не ми збори, бре Зиљбио, не ме кини, бећар сака деведесет, пусто срце, а бре дејко, само јена. 194 Рипни ми на колено, Лено, на десно, на лево, нешто да ти кажем, Лено, матери да речеш, вечера да напрај, Лено, немој за млозина, немој за млозина, Лено, ка за двајца љуђи, ка за дејка и бећара, ка за мене и ка за тебе: печена кокошка, Лено, и бела погача и мека постеља. 195 Се сакале Ћеримија и Мемет- ага, три године, три месеца и три дена, не би к'смет да се земет, да се земет Мемет- ага и Ћеримија, к'смет се угоди Асан- аги. - Оре Мемет- ага, Мемет мој побратим иди земи, Мемет, зелен бајрак и собери све другари, ће идеме, ће зимаме Ћеримија. Ми го пројде, Мемет- ага, студен пот, студен пот и градне свзе. Да го утепа жаљ му беше, да му рече страм му беше, Асан- ага му је прв' побратим. Мемет- ага собра све другари и трнаа по манеста Ћеримија, ће зимаје Ћеримија за Асан- ага. Бајрак носи ага Мемет- ага, ће зимаје дејка Ћеремија, па се моли ага Мемет- ага: "Оре господ, море господ, та ми дуни силен ветер, Ћеремији дуак да ги фрли, још јен пут Ћеремија да га виђим!" Кога га виде бела Ћеримија нички пана Мемет- ага и премале. 196 Оре аго, аго буљук баша, млогу, аго, села си шетало, млогу, моме, аго, си гледало, чије село, аго, најубаво? - Огинуо, село најубаво: млогу куће, мамо, млогу моме, во попова кућа до три моме, све три, моме. калешесте; за Ристинка - пушка давам, за Јалд' за - пет алтана, за Арифка - душа давам, душа давам, леб не јадем. 197 - Не ли ти реко, бећар море, на врата да нејдеш, мене ме караје со тебе шо зборим, ти си, бећар, сам сирома, а ја бећар од рода богата, па ми тражет еша спроти себе. - Не слушај, дејко, оца и матере, ајде, ајде, дејко, ти за мене, ја ти имам голем мерак. 198 Не ми одај Сулејман- аго, толко на големо, Сулејман- аго ле море, толко на големо, ће ми панеш, Сулејман- аго ле море, на десно колено, ће искаљавиш, Сулејман- аго ле море, бев бенаврек, бре, будалино ле море, бев беневрек, бев беневрек, бре будалино, пачалија. 199 I - Постиљај га, оре Кајмо злато, меката постеља! - Не ти га постиљам, аго бре бего, на тебе сом љуто, љуто разлутено. Шо ти сом нарачала, аго бре бего, не ми си донело, во џеп шо се носи, с кришом шо се дава, с кришом од бабајка. - Донеси ђе, оре Кајмо злато, обедве рале бисађе, ти сом донеу за грло- ђерданче, за полојна- сребрено коланче. 200 II - Постиљај га, оре Кајмо злато, меката постеја! - Не ти га постиљам, аго бре бего, на тебе сом љуто љута разлутена. Ја шо ти сом рекла, аго бре бего, не ми си донело. Ја ти сом нарачало, аго бре бего, свекор да не знаје, с кришом од свекрва, да ми донесеш, аго бре бего, во џеп шо се носи, с кришум шо се дава: две рале дукати и сребрене колбије. - Ако не га постиљаш, ор Кјумо злато, назач ће се вратим, од ке шо сом дошов. - Назач не се враћај, аго бре бего, сом се шакуало. 201 - Дејче бре, тури де го шамичето! - Не можем, аго, веруј ми, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го колсусчето! Не можем, аго, веруј ме, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го пуасчето! - Не можем, аго, веруј ме, не можем, либе, бовно сом! - Дејче, бре, тури де го кошуљчето, - Не можем, аго, веруј ме, не можем, душо, бовно сом! 202 Марика бовна легнала, Лено бе, на свилената постеља, на манестине ћилими, на пералије јастаци, на везанете јоргани. - Кога си бовно легнало, либе бе, заш мене неси кажало, иљачи да ти донесем? 203 Да ми станеш, шећер ле Вајдо, рано сабаале, да изметеш равне дворој, ће ти дојде Чамиљ ефендија, чизме до колена, да му напрајш каве кајмаклија. Ти сом сакаф, шећерли Вајдо, време три године, на аскер отиде, време пет године, во Едрене, во пуста Туркија, во чутук сом запишан султан Сулејманов. Те онесоа, шећерли Вајдо, руке заврзане, на уста шамија, те онесоа зенгил Шуаипу, си желала дур си премалела. Мерак ти сом имав, шећерли Вајдо, ка не раздвојиа, сега болен лежим, ће ти умрем од пусти верем, да ме жалиш, немој да ме забрајш. 204 I Да ли ће се мужиш, Фатимо кадано ел' во рода ће седиш? - Ће се мужим, миле тројца браћа, во рода не седим, ја ће тражим, миле тројца браћа, еша спроти себе. Се наредиле, Фатими- кадани, пет стотине сватој. - Кој је онја, Фатимо- кадано, сватои шо тегне? - Тоја ми је, миле тројца браћа, првујет гледаник. - Кој је онја, Фатимо- кадано, сватои шо двоји? - Тоја ми је, миле тројца браћа, другујет гледаник. - Кој је онја, Фатимо- кадано, на белого ђока, глава још по бела? - Тоја ми је, миле тројца браћа, трећујет гледаник, за него ће се мужим. Се измамила Фатима кадана, за ново носење, за благо јадење, старого да гледа, измет да му чини, 205 II Га сакале, Ватима кадана, старо Емин- аго, ги ватиле две рале тупани, ги собрале пет стотин" сватои, га јагнале ђока најубавого. Га прашује двјца миле браћа: - Кој је онја на крај од сватои, сватои шо гледа? - Тоја ти је твој прв' гледаник, Суљо лудо дете. - Кој је онја карши од сватои? - Тоја ти је другујет гледаник, Јусуф, Јусуф Туре. - Кој је онја во сред сватои, брада бела на којна дорија? - Тоја ти је стари Емин- аго, во него ти сме дале, за него ће идеш. Врисна писна Ватима кадана, и од којна пана, па ги дојде стари Емин- аго. - Ајде стани, Ватимо- кадано, дома да идеме, место вода - со шербет ће те појим, место леп- призренске симиди. - Трни се од тује, е старо старчиште, место шербет- вода од чопура, место симит - поземник ће јадем само младого да земем. 206 Алија, море, делија, ни оца имаш ни мајка, само јена пуста тамбура. Три села чинеа давија, четврто село шаити, зашто гим мамиш дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! Алија го викна кадија: - Алија кабадаија, три села чинет давија, четврто село шаити, зашто гим мамиш дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! Алија викна да пује, Апија зеде да свири, кадија стана да игра. - Алаф да ти се дејчича и калешесте млајнесте и сиротице 'довице! 207 Ракито, пиље шарено, не летај горе високо, ће панеш долу длбоко, ће ти крилата попанет, ће ти ге берет дејке дадене, да ге во крмос вапцујет, да ге праћаје гледанцам. Гледанци идет од аскер, мааје со светне крпчића, трескае аскерске куфери. 208 Телал вика во сред село, во сред село, на џамија, растурајет голем порез, кому двеста, кому триста, Аљиљ- аги шестотина, дека има љуба најубава, дека ата коња има, дека голем чалам тера. 209 Се карале Нико и Никола, се карале и се облагале. Нико вели: "Муа је дејкава!" А Никола: "Муа је севдинка"! Нико вели: "Ја сом га засакау"! А Никола: "Ја сом га бендисау"! Нико вели: "Ја паре ти немам"! А Никола: "Ја кућа ти немам"! Нико вели: "Ако паре немам, беле лозје имам!" А Никола вели: "Ако кућа немам, паре злато имам!" Се стемнија Нико и Никола, се стемнија и се разденија и обај'ца без дејка останаа. 210 Ка ме остај, бећар море, и друга засака, ме натера, бећар море, другому да идем. - Си требала, бре Ајријо, другаче да прашаш, би ти рекле, бре Ајријо, дејка да сом имаф, да сом имаф, бре Ајријо, дејка извадена, сом доиђаф, бре Ајријо, време да ми пројде, не л' си зн'ла, бре Ајријо, да не ти сом сакаф. 211 - Кажи, Инке, кажи душо, од шого си бовна? - Ка ме прашаш, стара мајко, право да ти кажем: ја болујем, стара мајко, од пусти мерак, кого сом сакала, стара ле мајко, не ми сте дале. 212 I Мома. Мита ми је јако бовна, никој ми га Мита не пољује и никој ги, Мити, не верује. Кој' верује за паре летује. Пусто Туре, ошло во Софија, во Софија ке Смаиљ спахија. - Пратите му јена шарка книга, ка што знаје Туре нека дојде, мома Мита му је јако бовна. Ми трнало Туре на врапито, коња води, Туре, пешћи оди, вода гази, Туре, жедно оди, да побргу, Туре, дома дојде. Дур му ошла книга, дур му дошла, мома Мита Турету умрела. Ко ми стигна Туре во селото, ми навика Туре оџалари: - Ево двеста, ево три стотине, откопајте муа мома Мита. Ка ће виђи, Туре, шо ће виђи, бело лици Мити потемнело. - Ево двеста, ево три стотине, закопајте муа мома Мита. 213 II Бовна лежи Мита три године, три година, Мита, за умрене. Посакала Мита суо грозје, суо грозје, Мита, јенишерско. Па отиде Туре во Јенишер да ги купи Мити суо грозје. Ка се врати Туре од Јенишер при селото најде гуједарче. - А бре гудерче, е наше сељанче, да ли знајеш Мита а је жива? - Дур си било Туре во Јенишер твуа Мита сме га закопале. - Да се прашам со кадија, со муфтија, не л'бидује да га откопаме? Ко ће виђи, Туре, шо ће виђи: Ка' земна му Мита поцрнела, гајтан веди Мити окљувале, филџан очи Мити пропанале, беле з'би Мити попанале. 214 С'нце зајде, нан' мори, туго с'нце зајде, међу две планине. Во планина, нан' мори, туго во планина, два бела чадора. Под чадори, нан' мори, туго под чадари, болен јунак лежи, кол'ко лежи, нан' мори, тол'ко нарачује. Нарачује, нан' мори, туго нарачује, бабо да му дојде. Бабо дојде, нан" мори, туго бабо дојде, нишчо не донесе. Нарачује, јунак, порачује, нарачује мати да му дојде. Мати дојде, нан' мори, нишчо не донесе. Кол'ко лежи, нан' мори, тол'ко нарачује, нарачује жена да му дојде. Жена дојде, нан' мори, туго жена дојде, свешчо му донесе. 215 Шо се бели горе во планина, да л' се орлој ели се камнои, ели се снегои? - Нит' се орлој, нити се снегои, току ми се два бела чадора, во првујет чадор Хасан новожена, во другујет чадор, млајнеста његова. Оди 'вамо, бре, млада млајнесто, испритискај бовна мрша муа, је ће ти умрем, бре млајнесто, тебе ће те остајем, млада и зелена, васијет ти оставам ти да се омужиш, ће те молим близу не се мужи, мила мати да те не виђује. - Ја не се мужим, Хасан- новожена, Хасан- новожена, твује дете носим, него ће боравим. 216 I Во наше село чешма шарена, течеше, џанам, јечеше, на чешма вода сипеа, дејке алишта переа. Оздола дојде јено лудо дете, Алија, џанам, бекрија, дејкем гим збори, говори: - Дајте ми, дејке, јена капка вода, да пијем да се напијем. - Алија, дете бекрија, за тебе има шише ракија, да пијеш да се напијеш. - Дајте ми, моме, јена троа лебец, р'жан, јечмен само да је лебец. - Алија, дете бекрија, за тебе има скопско симитче, да јадеш, џанам, да се најадеш. 217 II - Дајте ми, дејке, јена чаша вода, м'тна, чопуруа - од вас да је. - За тебе има вода студена од Горњечка чешма, Алија кабадаија. - Дајте ми, дејке, јено парче лебец, бркано, мешано - од вас да је. - За тебе има бела погача, Алија кабадаија. - Дајте ми, дејке, јено јорганиште, дрпаво, крпено - од вас да је. - За тебе имаме, ће ти дадеме, меће шиљтина неполазене, Алија кабадаија. 218 Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај коња дорија, не груби себе за мене, сама ће то дојдем потебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај чустек од грло, не груби себе за мене, сама ће ти дојдем потебе. Алиљ- аго, фидан бојлија, не продавај пушка мавзерка сега се лоше године, арамије главе дигнале се збори да не раздвојет. 219 Шо је врева во горното маало? Ша караје и клетве пуштаје: - Ћилим ткајем - кола да му изгрешим, ако сакам друго дете ка тебе. Ђердан носим - ђердана да ме задави, ако сакам друго дете од тебе, ако сакам друго дете ка тебе, - Коња јаам - коњ да пукне под мене, ако сакам друго дејче од тебе. Пушка носим - пушка да ме утепа, ако сакам друго дејче од тебе, ако сакам друго дејче ка тебе. 220 I Пана м'гла, мајчице, во пољето, жаљ ми пана, мила нане, на срцето, ће се тегне нова кура, нова кура, мајчице, младе деца, ви бећари неженете. Повикаа, мајчице, турски аскер, турски аскер, пусти гим останаф. Останаа, мајчице, даденице, даденице, мајчице, и младе манесте, останаа, мајчице, заредоци, заредоци - манестечке. 221 II Пана, м'гла, мајчице, во полето, жаљ ми пана, мајчице, на срцето: ће се тегне, мајчице, нова кура, нова кура, мајчице, сви бећари, сви бећари, мајчице, неженете. Останаа, мајчице, дејке извадене, дејке извадене, тупани фатене, а ашчије јадене курдисале, останаа, мајчице, сватои собране. 222 Сом месило тенко зељаниче, ем је тенко ем је препечено, је месено ка за двајца љуђи, ка за двајца, ка за четворица, ка за Иба и ка за Неџипа. - Дојди, Неџип, вечер по вечера, дур је Рамче, Неџип, во џамија, дур исклана, Рамче, теравија, ми је ће га игра изиграме. Упаљила Иба три кандиља, три кандшва во све три одаје, ми послала Иба три постеље, три постеље во све три одаје. Ги се скачи, Неџип, по с'бице, па ги влезе Иби во одаје: - Ори Ибо, Ибо, чак'р Ибо, што је овја, Ибо, во ночвиви? Тија ми је, Неџип, зељаниче, ем је тенко ем је препечено, је месено ка за двајца љуђи. ка за Иба и ка за Неџипа. 223 На три гранке, дадо, три јабуке, на четврта, дадо, сокол седи, под твој пенџар, дадо, тебе чека, ти си пенџер, дадо, затворила, с мајка си се, дадо, загрлила, блага си, дадо, дремка заспала. 224 - Побратиме, ти виде дивојка, ти га виде горе во планина, ти га виде и ти га засака. Ти береше жоута јагличица, јагличица, побратиме, турли цвеће, го делеше на све четири стране: јено себе, јено другачици, јено сестри, јено гледанику. 225 - Атиџиће, бело и црвено, облечи џупће шарено, Идриз те чека под село, со бели кожуф на рамо, в левата руке секирче, алтипатлак во десната! - Скендере, први гледаник, купи ми вовна матора, ја да напрајим тирјанка, па да ти идем киткарка, во тија село Оргоста, во тија Горно маало. 226 Зар ја немам русе косе, свекрво ле, твој ти је, син ти је, ке го најде ја, свекрво ле, по меана иде, вино и ракија пије, дома не спија, свекрво ле, мене млада не пољује. Зар ја немам алтан чело, свекрво ле, зар ја немам бело лице, бело лице, права става, права става, беле грђи свекрво ле. 227 На асћер ће идем, чак'р Атиџиче, до ће ће ме испратиш? - Ја ћее те испратим, Бељуљ бе бећар, дур до Само Дрво, дур до Сечен Камен, рука ће ти цунем, бре гледанику, шо ће ме дарујеш? - Ја ће те дарујем, чак'р Атиџиче, бела миџидија, бела омијена, ће ти остаим, чак'р Атиџиче, обадва кључои од обадва сандаци: во првујет сандак, чак'р Атиџиче, руо новоженско, је'н пут облечено; во друђијот сандак, чак'р Атиџиче, руо манестечко, још не полазено. Породичне песме 228 Играјте, дејке, тупајте, дури сте младе зелене, дур несте терлик облекле, дур несте ћевре стаиле, дур несте коња ђока јанале, дур несте светен дуак стаиле, дур несте ошле на мужа, дур не ве гајле јанало, мужево је гајле големо: сака да рано станујеш, четири саат пред саба, кога кукаје први петлои, рано да огин упалиш, рано да вода насипеш, равне да дворој изметеш, мужево је гајле големо. 229 Гугаше голуб више село, манеста се чешља во дворој, манеста збори кажује: - Гукни ми, бела гугуро, и ја сом ка тебе гугала дури сом била ке матере и ке старога бабета. Дури ме мати чешљаше, русе ми косе растеа, кога отиде на мужа руса ми коса не расте; дури ме мати к'пеше, права ми става растеше, кога отидо на мужа, права ми става не расте; 230 Главава ме боли, мори моме млада, на две - на три стране, на две- на три стране, на три - на четири: првава страна, мори моме млада, матере ти немам, сам сом без мајчица; другава страна, мори моме млада, бабета ти немам, сам сом без бабета; трећава страна, мори моме млада, сестрице ти немам, сам сом без сестрица; четврта страна, мори моме млада, на аскер ће идем, на аскер ће идем - гледаница имам, гледаница имам, мори моме млада, кому ће га остајм! Да имам матере, мори моме млада, устројник би дошла, би те извадила; да имам бабета, мори моме млада, мито би ми платив; да имам сестрица, мори моме млада, би те пољивала, гостиљка би ми ошла. 231 Пукнала, мајко, загинала зашто ме роди пристала да не можем надвор д' илезем, од тија пусте бећари, бећари деликанлије: меке ми круше даваа, со бело ми крпче мааа, пред муа порта седеа, мој муабет тераа. бело ми лице сакаа. 232 Мати ми има кабајет, ме роди тол'ко пристала, не можем надвор да илезем, од тија пусте бећари, везден во каве шо седет и мој муабет тераје, ка ће ме млада грабујет. Не жалим шо ће ме грабет, току жалим редене комари. 233 Ће ти умрем, мајчице мила, млада и зелена, млада и зелена, мајчице мила, дејка даденица. - Иди речи, Ваит бре брате, Идризу бећару, друга нека тражи, друга попристала. - Му сом реков, Вајдо бре сестро, он нејће да чује, ће те чека, Вајдо бре сестро, дур да пооздравеш, дур да пооздравеш од постеља да станеш. - Не станујем, Идриз бре брате, млогу ви сом бовна, млогу ви сом бовна, бељки ће ви умрем, ће ви остајм, мајчице мила, млогу васијети, млогу васијети- дечке аманети: мујете аљишта на бајрак ге стајте, да идујет, мајчице мила, од свадба на свадба, да идујет да ме споминајет! 234 Три године, мила мати, ка ти бовна лежим, а ти не ме праше шо ме боли. Ће ти умрем, мила мати, млада и зелена, ће ти остајм, мила мати, ру'о неносено, јелече срмено, мила мати, још неполазено, скутача шарена, мила мати, необлечена. Да ме закопате. мила мати, горе на Царина, ја да гледам, мила мати, дејке и бећари, дејке и бећари, мила мати, ке шо се гледаје и тупанл. мила мати, кога доођаје. 235 Ми легнала, Зеља, на постеља, ми легнала. Зеља, не станује. - Стани. Зељо, стани, бе сестро, Идриз тебе чека, пред врата те чека. - Иди му кажи. Ваит бре брате, дома нека иде. ја несом за него, ће ви умрем, Ваит бре брате, млада и зелена, дејка деденица. Ће ви остајм. Ваит бре брате, млогу аманети, дечки васијети: да ми дадете. Ваит бр брате, ћилим колалија, во Довна џамија, ке шо клањаје, Ваит бре брате, оџе и аџије; да ми дадете, Ваит бре брате, ћаршав зевкалија во Горња џамија, ке шо клањаје, Ваит бре брате, све младе бећари; да ми дадете. мајчице мила муа, свилене кошуље, мујем другачем, дејке даденем, да ге носет и да ме споминет. 236 У мре и отиде, мајчице мила муа, млада и зелена. Васијет оставам да ме закопате во Горње гробишча, да ми остајте, мајчице мила муа, до три пенџерчића, првото пенџерче- дрвари ке идет, мајчице мила муа, од честе путои с'гунчича на рамо; другото пенџерче - тупани ке тупаје, мајчице мила муа, свирле ке шо свирет, а тоећото. маЈчиие мила муа. дејке ке играје, све мује другаче и мује врснице. Васијет оставам: во Горња џамија, ћилим колалија, во Довна џамија ћаршав мечкалија, тује ми клања Суљче алваџија, драмски алваџија, мајчице мила муа, севски атерџија. Умре и отиде, мајчице мила, с него невидено. 237 Мајчице мила, премила, ће ти умрем млада и зелена од петнаесет године. Мајчице мила, премила, немој за мене да жалиш, ја ти сом пиле џенетско. Мајчице мила, премила, ја ће ти остајм васијет: в'сред село да ме закопаш, трндафил да ми засадиш, другаче да ми го кинет, гледанцам да го праћаје. 238 - Кога си бовно легнало, Лено бе, заш'не си мајки кажало? Мајка да тражи иљачи, иљачи - турске дермани: пресно кисело јабуко, во вр'јабука шо расло, во пофич зелен панато, во мајкин пуас носено. 239 - Кога си бовно легнало, Лено бе, заш мене не си кажало? Ја да ти тражим иљачи, иљачи- турске дермани: пресно кисело јабуко, во вр јабука растено, во зелена башча панато. Мома га зела јабука га стајла во гола медра, удрила душа момојна, момојна и бећаројна. 240 Умрех, отидох, мајчице мила, млада и зелена, млада и зелена, тенка и висока. Васијет оставам, мајчице мила муа: да ме закопате во Горње гробишта, да ми остаите, мајчице мила муа, до три пенџерчика: Првото да гледа, мајчице мила муа, во горно маало, дејће ће се берет, оро ће играје, тује ми је, мајчице мила муа, Суљба Тајчинова, танец ми го врти. Другото да гледа, мајчице мила муа, на честе путишта, дрвари ће де идет, тује ми је, мајчице мила муа, Саитуо братче, на белого коња. Трећото да гледа, мајчице мила муа, бећари ће шетаје и ће проођаје, тује ми шета Саит лудо дете. Васијет оставам, мајчице мила муа: ћилим мечкалија, ћаршав зевалија, да ми го дадете, мајчице мила муа, во Горња цамија, тује ми клања, мајчице мила муа, Саитов бабајко. Васијет оставам милем тројцам браћам: светен алтипатлак, ка ће ге текна, ка ме наситуале, да го испуцаје. 241 Ливађе се зазелениле, удрило цвеће шарено, леле, млада Ћерима легнала, легнала бовна на постеља, стара ги мајка до глава ги збори ћерки Ћерими: - Стани ми, ћерко Ћеримо, ено го иде Сзаир, леле, ено го иде од гурбет! - Не можем, мајко. да станем, ја ти сом јако неубава, не можем. мајко, да станем, да станем да го пречекам. 242 Умрела млада Далматинка, пред умреша васијет остајла: - Ће ви дојдет свирле и тупани и ноћне алиштари, да ђе вије лично пречекате, да ђе вије лично дарујете, по старетем по јено наргуле, по младетем по јена џигара, бећаритим по јена раћија, новожени од свила кошуља, а деверу девет бошћанлака; им стаите совра од кошница, им стаите ржане лебои, им стаите дамношне ложице, им стаите чорба нећисела, им стаите месо неварено, сарма загорена, аува непечена и ге вратите личне алиштари. 243 Берите се, китени сватоји, берите се, млогу не итајте ни умрела китена манеста, умирајећи дади ги збореше: - Немој, дадо, сватој да ми вратиш, да ге трнеш в бајракли одаја, гледаника во цамли одаја, да ме виђи мерак да му пројде, да ми виђи муа права става, права става, мује бело лице. Да гим дадеш по једен портокал, а деверу китена светнарка, гледанику - муа мила сестра. 244 Мајчице мила, премила, асћер је мучен, премучен: кој ће га јаде чорбата, ни слана па ни ћисела? Ка ће ме текне за тебе, од дремка се разбудујем. 245 Ми га пратиле страдна Милена старцам на вода, коњам на трава, ми га стреле, страдна Милена црне Цигани, они ги зборет, страдни Милени она не гим одговара. Га украдоа, страдна Милена црне Цигани, дена га држет на с'нце, страдна Милена, ноћа на вериђе, да га напрајет цоно Циганче. Ту је останала, страдна Милена, до три годинице, ги дадуа стапче и торбиче,да идује од порта на порта. Таке дојде на порта материна, матере га најде овце моузејећи. - Ајде скрши шија, е црно Циганче, Цигани ми украдоа страдна Милена, црне Цигани, катар Јујупи. - Ја ти сом, маје, твуа страдна Милен, шо ме украле црне Цигани, ка ми сте пратиле, вода да насипем, којнам трава да наберем, ти ми си, мајко, пресно млеко поила, со оризлија сарме ранила. 246 Сан дивојка на крило седеше, на крило седеше и бога молеше: - Дај ми, боже, крила лабудове, дај ми, боже, очи соколове. да прелетам висока планина па да панем во турска ордија во аскер челебија, да одберем јеного јунака, макар и црног Циганина шо не пије тутун, вино и ракија. Од тутун је кућа зачурена, од ракија постеља не знаје, во постеља со љуба не легина. 247 Трнале мајка и ћерка, леле, нога за нога одеа, ће идет горе в' Ппанина, бавајку ручек да носгт. - Сврти глава навамо, ћерко, да виђиш младе косачи, да виђиш младе бећари, закосје ге редет косачи, ливада га покосиле. - Ливада га покосиле, мајко, нема ручек да гим донесет, крушеечка је плајна далеко. 248 Овчар вика Тидо понад село: - Не ми нушај, Тидо, муа сестра, врба ти је, Тидо, врбуљава, јуже ти је, Тидо, вргуљаво, место ти је, Тидо, каменливо, ће ми пане сестра, ће ми се утепа, сестра ми је, Тидо, болеслива, сестра ми је, Тидо, само јена, само јена, Тидо, богуана. Кој ће носи, Тидо, кулеста 'рка, кој ће га носи срмена скутача. 249 Шо пројде село малово и виде момче убаво. Давај ме, мајко, за него, ели ће ти бегам по него, гладна и жедна со него, гола и боса по него. - Чекај, бе ћерко, година, дури да ти дојде бавајко, со арно да ти омужи, со арно да те омужи, со дукат да те дарује. - Мајчице мила мајчице, ја не ти чекам недеља, та ће ти чекам година, дури да ми дојде бавајко. 250 На буљук, мајко, сом дошла, не велиш ке да се мужим. Ја кого ће засакам ти не ми го бендисујеш: за јеного велиш неје за тебе, за другого ни за душмана. - Потражи, ћерко, еша за себе, дејка се бргу пишмани, ишче си млада не итај, ће те стигне и тија гајле, поиграј, ћерко, пошетај со здравје, ћерко, и тија ће биде. 251 Ил'ме давај, ил' ће бегам, ја со него све се гледам, на шија ме имаш, мајко, иди викај нека прати. - Туго ћерко, нега бели, твој бавајко да не чује, чвера даф лаф другому. - А бре, мати, таке не бидује, 'ал го сакам, бабо, не прашује, кого сакам, мајко ја ће земем, со него ће век векујем. 252 Другаче се измужиле, мајко, а мене ме ћуаш ка богуана, остана, мајко, не се омужи, зар љуђи да ме шпотаје, све дејке најубавете, баш шо се надигинале, леле, никога гледанци, мајко, немале, за несакане се омужиле. Од тебе изин, мајко, тражим, доста сом чекала, мајко, сом слушала тебе и бавајка. 253 Темна ми м'гла панала, с'нце не грије ка шо гријало, замина шо сом сакала, мује за него не ме дадоа. Године се насипале, леле, сви ме прашујет шо чекам, шо седим време проођа, врснице ми се измужија, леле, зар младост да ми повене кога бећари лудујет за мене. Мајчице мила, премила, леле, доста сом во рода седала и ти ми си к'смет тражила, бећара сом нашла за себе ја ће се готвим, уготвим, мајко, за Ђурен, мајко, ће се омужим. 254 Избегала бела Фатима по присталого Дестана. - Фатимо. груба одала. не ли си го знала Дестана, Дестан је млогу сирома, кој ће ти фати тупани, кој ће ти кроји алишта? - Мајчице мила, премила, пусте ви биле тупани, пусте ви биле алишта, мерак му имам Дестану со него век ће векујем. 255 Ел' ме мужи, мати, ели ме утепај, пусти маладост ваке не се трпи, сом чекала шест године, а седмава не ти седим, да ме врзеш ће ти бегам, не ме прашај ке ће идем, ја ће идем за јеного, он сам једен цела кућа, нити бабо ни свекрва, ка шо сакам ја ће живим, сама јена со све него. 256 Врати ми се, мила мати, да ми поможеш, да ми поможеш, мила мати, да попорастем, да попорастем, мила мати, да се омужим. Кој ће пројде ће ми рече и ће замине: "А бре дејче, још си малово, ем малово, дејче, ем сирото!" 257 Ка ме остај, мила мати, тол'ко малова, ем малова, ем сирота, ем без никого. Кој ће пројде ће ме поља и ће замине, ће ми рече: "а бре дејче, још си малово, ем малова, ем сирота, ем без никого"! Врати ми се, мила мати, да ме омужиш, јено гајле, мила мати, да прегајљујеш. 258 Шо пројде село малово, шо виде во село малово, пристале моме, убаве. - Давај ме, нане, за него, ели ће ти бегам понего, гладна и жедна за него, гола и боса по него. - Зачекај, ћерко, почекај, дур не ти доје бабајко, со ковчег да те испрати, со алтан да те дарује. - Мајчице мила, премила, ја не ти чекам недеља, та ће ти чекам година. - Ако не чекаш недеља, крши га шија по него, очи да ти ге не виђим, гласот да ти го не чујем. - Еј, мори нане улава, ка ће ми дојде бабајко, ја ће пред него илезем, со мушки рулек в'нараче, ем мене ће ме дарује, ем рулек, мајко, ће ми дарује. 259 Навали се Шар- планина Навали се, навали се Шар- планина, ајде, навали се, навали се Шар- планина, ми потфати, ајде, ми потфати три овчара. Први овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам сестра шо ме жали. - Сестра жали, дур се омужи. Други овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам жена шо ме жали. - Жена жали ден до пладно. Трећи овчар ги се моли: - Пушти мене, Шар- планино, имам, мајка шо ме жали. - Мајка жали дур'до века. 260 Јено Туре, мајчице мила муа, путој избркало. Иди да го пољаш, мајчице мила муа, да ли је женето. Ако је женето, мајчице мила муа, путој да му кажеш, путој да му кажеш, љуба ће го чека, љуба ће го чека, му се променила, руке му нашарила, веђи чатмојсала; ако је дофчиште, мајчице мила муа, под пут да го тиснеш ако је бећарће, мајчице мила муа, дома да го викнеш, дома да го викнеш, гостиљ да ни биде. - Немој, ћерко, немој ћерчице, под страм ће пенеме, под страм ће панеме, ћерко, кеде ће преспије, кеде ће преспије, ћерко, постеља немаме. - Место постеље, мајчице, шарена скутача, место јастак. мајчице мила мори, муа десна рука. 261 Ка ће ге паросам, мила нан', мори, горске планине мила нан", мори, воде студене и трава зелена, ће ти идујем, мила нан' мори, далек далеко, ох, мила нан' мори, пусти Анадол? Све ће прежалим, мила нан' мори, само јено не можем ох, мила нан' мори, само јено не можем, не можем да прежалим ру'о горанско, мила мајчице, џубе ћоано, ох, мила мајчице, вајкар скутача, мила мајчице, врфке опенке. Да ме не прежалиш, мила мајчице, маџир ће ти идем, мила мајчице, туђа туђина, ох, мила нан', мори, цел век тугујем. 262 Ка ме даде, мајко, далек надалеко, надалеко, преко Црно море, да путујем три високе планине. Се угодила, мајко, плајна каменлива, ме ук'са, мајко, змија каменарка, иљач нема, мајко, да оздравем, туга носим, мајко, да те виђим; ће ти умрем, мајко, млада и зелена, ће остајим, мајко, лудо дете, да го жалиш, јетим да го гледаш. Мене ми си, мајко, преквнала, да се мије, мајко, не виђиме. 263 Дунала сивна мећава, тиснала Ђурђа во море, Ђирђо од море говори: - Дружина, верне апапи, колите бравој калеши, дајте ге Ђурђу за душа, свим љуђам да издавате, старој да мајки не давате. 264 Бога моли сирота довица и дена и ноћа: "Дај ми, боже, јено мушко дете!" Шо молила, сирота довица, бога домолила, бог ги даде јено мушко дете. Дојде време, сирота довица, дејка му извади. Испратила свирле и тупани, ћитене сватои, све зуала, сирота довица, до ћеде земна држи, сирота довица, до ћеде с'нце грије. Не викала. сирота довица, Урум Ћесеђија и асћер челебија. Се скачила, сирота довица, на дрво големо, да ми гледа кићене свато'и. Ге затемне јена темна м'гла, низ м'глата јено бело пиле, неје пиле, току је Урум Ћесеђија со асћер челебија, ги го батисаа јено страдно дете. 265 Овце пасла, Амида, горе во планина, овце пасла, Амида, брава зађинала, Амида брава шиегара. - Ће си била, Амидо, ће си се шетала? - Ја сом било, Уснија братенце, горе во планина, горе во планина, Уснија братенце, ће шилеина. - Ка ти га викаје, Амидо, другана планина? - Ми га викаје, Уснија братенце, пусти Горчин Камен. 266 У пали го, Бахто ћеро, кандилчето, да не слезем, Бахто ћеро, во темнина, ће изгазим, Бахто ћеро, Јашар- ага, Јашар- ага, Бахто ћеро, сунетлија, сунетлија, Бахто ћеро, челебија. Постељи ђи Бахто ћеро, обедве одаје и доуната, Бахто ћеро, и горната, ће ни дојдет, Бахто ћеро, мусафири, мусафири, Бахто ћеро, агалари. Дади ми го, Бахто ћеро, кључичето да отворим, Бахто ћеро, сандачето, да земеме, Бахто ћеро, топка шећер, топка шећер, Бахто ћеро, топка јирмик, да напрајме, Бахто ћеро, блага аува, блага аува, Бахто ћеро, јирмиклија, ће ни дојдет, Бахто ћеро, мусафири, мусафири, Бахто ћеро, сви Бројани, сви Бројани, Бахто ћеро, агалари. 267 Болен ми лежи кара Мустафа, болен ми лежи, болен на постеља, више глава му седи стара мајка. свзе рони мајка, кара- Мустафи збори: - Кој ће ти га носи твуа равна капа, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делио, бре? - Нека ми га носет мујете другари, дека се покабадаије од мене, дека се побекрије од мене, бре,! - Кој ће ти га носи редена мандуљка, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делио, бре? - Нека ми га носет мујете другари, дека се по чалашкам од мене, дека се побекрије од мене, бре! - Кој ће ти го носи црното гуниче, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки, мори, делијо? - Нека ми го носет мујете другари, дека се по чалашкам од мене, дека се по кабадаије од мене, бре! - Кој ће ти га носи пушка маузерка, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делијо, бре? - Нека ми га носи најубавијот другар, дека је покабадаија од мене, дека је почаламција од мене, бре! - Кому ће га остајш твуа верна љуба, деј ђиди, кара- болен Мустафа, деј ђиди, броцки делијо, бре? - Некага љуби мој први побратим. 268 I - Расиме распашанику, не оди ноћа слободно, не се слободне године, Булгари глава дигнале, Амида ће га грабујет, далеко ће га онесет, дури во бела Софија. - Мајчице мила, премила, булгарска пушка не пуца, булгарска сабља не сече. Ми пукна пушка озгора, Расима ми го утепа! Ка да прежелим Расима, ми остај дејка дадена, Амида дејка пристала, кој ће ги гледа дертои, ке ће ги се берет бећари? 269 II Расиме распашанику, не оди ноћа слободно, не се слободне године, не оди ноћа слободно, кроз тиа ниве орнице, сега се лоше године, ајдуци глава дигнале, Амида ће га грабујет, далеко ће га онесет, далеко во Арнаутлук. 270 Магмут ће иде во Турско, бела Ветијр- око шарено, и ти а ће дојдеш со него, бела Ветијо- око шерено, во Турско да те онесем, бела Ветијо- око шарено, во пампур да те рашетам. - Магмуте, Магмут терзија, ја не ти идем, Магмут, во Турско, не знајем турски да зборим, море, Магмуте,- Магмут терзија, во пампур ће ме заборајш. - Ја ће ти ватим алајка, бела Ветијо- око шарено, алајка и терџуманка, шо сакаш да ти искупим. - Ја не ти идем во Турско, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не оженим, Ашима, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не му идем ћиткарка, море Магмуте, - Магмут терзија, дур не и стаим ситарка, дур не му заучим манеста. - Во Турско ће те онесем, бела Ветијо- око шарено, во свила ће те овијем, бала Ветијо - око шарено, во алтан ће те окујем. 271 I Се валила Магмутпашиница мужу сна постеља: Имам ћерка, оре Магмут- паша, тетоско јабоуко, ми га сакаје, оре Магмут паша, оџе и аџије, аге и бегои. Не га давам, Магмут- паша, оџем и аџијем, па ни агем и бегоам, ће га давам, Магмут- паша, Ибру кулукџији, најному гарасџији, шо ми собрау, тужен Ибро, гарас тригодишен. Се напраиу, тужен Ибро, сирота довица, со луде дечица, ми облече, тужен Ибро, ветво терлиђиште, ветво ишћинато, и ми стаи, тужен Ибро, црно шамииште, црно довичино. Ми отиде, тужен Ибро, од врата на врата, па ми стигна на порта Магмут- пашина. Му излегоа до девет алајће, девет измаћарке: - Прашајте га Магмутпашиница, во дворој да влезем, да ми даде лебец и сиренце, на чар сом останау, 'аљ ће ме остаи, Магмутпашиница, јен ноћ да ноћевам, јен ноћ ће вас да преспијем? Го пуштиле Ибра во доуна одаја, ко ће виђет шо ће виђет: Ибро кулукџија, му га дадоа Алтана дивојка, страдна богуана. 272 II Се валила Магмутпашиница мужу во постеља, имам ћерка, оре Магмут- паша, тетоско јабоуко, ми га сакеје, оре Магмут- паша, оџе и аџија, оре Магмут- паша, аге и бегои. Не га давам, Магмут- паша, оџем и аџијем, оре Магмут- паша, агем и бегоам, ће га дадем, Магмут бе паша, Ибру кулукџији, Магмут бе паша, на мному гарсџији, шо ми брау гарас три године. Га дочуле Магмутпашиница оџе и аџије, Магмутпашиница, аге и бгои, го затвориле, Ибра кулукџија, во темна апсана, џанам, во темна з'ндана. Му нарасле, Ибру кулукџији, нокчи до лакочи Ибру кулукџији, косме до пуаси, му га дале Еленка дивојка во кућа пашина, па го пуштиле, Ибра кулукџија, од темна з'ндана, па ти зеде стапче и тообиче и облече, намен Ибро, ветво терлиђиште, па ти трна, намен Ибро, од врата до врата и ти дојде, намен Ибро, на Еленкина порта, ти потражи, намен Ибро, лебец и брашенце. Ко го чула, Еленка дивојка, Ибра кулукџија, избришала, Еленка дивојка, пиће и тељои и фрљила џубе срмалија, избришала, Еленка дивојка, руче нашарене, се врлила, Еленка дивојка, во руће Ибретује. 273 II Mу се пофаљила Мамутпашиница мужу на постеља: - Имам ћерка, море Мамут- паша, тетоско јабуко, скопјанско локумче, призренско симиче. Ми га сакаје оџе и аџије, аге и бегои, ће га дадем, море Мамут- паша, Ибрету бећару, севском кулукџији, кулукџији, море Мамут- паша, на мене гаресђија, шо ми има петгодишен гарес. 274 IV Се фаљила Мамутпашиница мужу на постеља: Имам ћерка, море, Мамут- паша, нокој шо га нема, имам ћерка, море, Мамут- паша, тетоскр јабуко, га сакаје, море, Мамут- паша, оџе и аџије, оџе и аџије, море, Мамут- паша, аге и бегои. Не га давам, море, Мамут- паша, оџем и аџијем, нит га давам агем и бегоам, ће га давам, море, Мамут- паша, севском атерђији, све благо што јаде, море, Мамут- паша, све ново се носи. 275 I - Tи ли ми си дала, мајчице мила муа, ел' бабајко ме продав? Ја не ти сом дала, ћерчице мила муа, бабајко те продав, бабајко те продав Бајрету брлету, за пет стотине овце, ћерчице мила муа, шестотин' шилеина, - Пусте му останале, мајчице мила муа, јена му не блекнала! ка би чула, мајчице мила муа, Бајрета го утепале, овце му ге зеле, би сом дала, мајчице мила муа, најголем муштилок, шо ми је најмило, шо ми је најмило, мајчице мила муа, брат шо ме даруаф, жфта мамудија, капа со дукати. Би го дала, мајчице мила муа, ћилим колалија во довна џамија, старе ке клањаје, оџе и аџије. Ко ми влезе, мајчице мила муа, старо овчариште со крљук во руке, со тарчук на рамо, ми се успа, мајчице мила муа, на десно колено. 276 II Tи ли ми си дала, мајчице мила муа, ел' бабајко ме продав? - Ја не ти сом дала, ћерчице мила муа, бабајко те продав, бабајко те продав Бајрету брлету. - На шого се, мајчице мила муа, ашик учините, да л' на тија, мајчице мила муа, пет стотине овце, ил' на тија, мајчице мила муа, шестотин' јаг'нца, ил' на тија, мајчице мила муа, пет стотин' карлице све бела пченица. Пет стотине овце, мајчице мила муа, метиљ му ге сотрев! јена му не блекнала! пет стотин' карлице, мајчице мила муа, све му попанале: пусте му останале! Од прв вечер, мајчице мила муа, Бајро ми се успа, ми се успа, старо старчиште, на десно колено, на десно колено, мајчице мила муа, со крљук во руке, со тарчук на рамо. 277 Реди ђердан Фатма дејка, под гранка врбова, на трава зелена, ђердан реди Фатма дејка и матере к'вне: - Жива била, мајко, ћорава одала! што ме даде, мајчице, Бајрету брлету! На ошћо му се мајчице ашик учините, да ли на тија мајчице, пет стотине овце, шестотина шилеина, пусте му останале, јена му не блекнала! метиљ да му ге сотре, да ге не чердоса! Ја да чујем, мајчице мила муа, Бајрета г'утепале би сом дала најголем муштилокђердан од под грло, ћилим од постеља. Ја ће ти умрем, мајчице мила муа, млада и зелена, не изготвена! 278 I Ка ме омужи, мила ле нан' мори, тол'ко далеко, тол'ко далеко, о мила нан' мори, пуста туђина, мила ле нан' мори, преко Црно море. Ка ће ге прежалим, мила ле нан' мори, горске маруфети, ка ће га прежалим горске планине, со трава зелена и цвеће морава, цвеће морава и модер турчинец, о мила нан' мори и бабин з'бец? Ка ће га прежалим, мила ле нан' мори, модре ногајце, миле ле мајчице, бела скутача, бела скутача, шарено џубе, мила ле нан' мори, модра шамија, модра шамија, плитке опенке, ка ће га прежалим, мила ле нан' мори, горска промена? 279 II Ке сом сакала, ај мила нан' мори, не ми си дала, о мила нан' мори, не ми си дала. Ја сом сакака, о мила нан' мори, само јеного, мила ле нан' мори, богуаного. Ти ми си дала, мила ле нан'мори, ке сом нејчела, о мила мајчице, во лоша кућа, во, лоша кућа, мила ле нан' мори, во калабалак. 280 III - Ка ме даде, ох мила нан'мори, далек на далеко, во калабалак, со деветјетрве, не се живује, рх мила нан' мори, не се поминује, доцна легинајет. овце чекаје, овце да помвзет, рано станујет, ох мила нан' мори, лебој да замесет, на жетва идујет, не се живује, ох мила нан' мори, во калабалак, ја сом сакала само јеного, страдно - богуано. 281 - Што се бели, бабо море, горе во планина, да л' се орлој, бабо море, ил' камноои? - Нит се орлој, нусе мори, нит камнои, току ти се, нусе мори, шилеина, шилеина, нусе мори, Суљ- ћаине. Го фатиље, нусе мори, Суљо- ћаја, го фатиље, нусе мори, арамије, арамије, нусе мори, Арнаути, па му тражет, нусе мори, триста овце, триста овце нусе мори, све калеше, триста овце, нусе мори, и.двеста брава, двеста брава, нусе мори, шилегара. - Нека даде, бабо море, шестотина, Суљо ћаја, бабо море, дома нека дојде. - Отвори ге, нусе мори, обе порте, нека влезе, нусе мори, пределиште; Промени се, нусе мори, нашари се, ка прв'већер, нусе мори, во четврток, ће ти дојде, нусе мори, Суљо ћаја. 282 - Илези, старо Сајдиче, да виђиш Шабан будала, ка ти фа глава преврзав, со Ајшиното шамииче, све наоколо китено со беле паре редено, во среде беше везено, со зелен вајкар 'рбено. - Шабане, мило материно, немој да чудо учиниш, Ајшиче да го донесеш, немаме бела одаја, ће да ни Ајша страмује. Шабане, мило материно, Ајшиче не го даваје, скупо ми мито сакаје, шиесе жоуте алтани и голем дукат за чело и бешбиерде за грло, Асији рка зелена, Ветији жоута свилена. Шабане, мило материно, немој да чудо учиниш, Ајшиче да го донсеш, немаме терлик сантина, шо ће ни Ајша облече. - Наместо терлик - з'банче, само да биде Ајшиче. - Шабане, мило материно, немаме кундре виделе. - Наместо кундре- опенке само да биде Ајшиче! - Шабане, мило материно, немаме бела одаја, ће да ни Ајша страмује? - На место одајче- племниче, само да биде Ајшиче! 283 - Бисеро ћерко мајкина, не фаћај, мори, Турчин побратим, турскаје вера, мори, голема, Турчин во црква, мори, не иде, Турчин ракија, мори, не пије, од годин в' годин празнује, празнује, мори, два та Бајрама. - Мајчице мила, премила, мори, таке ми, мајко, било пишано, турска манеста да бидем, на белого коња да јаам, под везен дуак, мори да бидем, китене сватои, мори да гледам, чифте тупани, мори, да слушам, 284 - Ћерћице мила, премила, не зимај, ћерко, Турчина, не зимај турско копиле, Турчин во црква не иде, Турчин ге славе не слави, само годишње Бајрамии и по некога Ђурени; ће носиш турско фереџе, ће бидеш турска манеста. Ћерћице мила, премила, бабо ти је намен, пренамен, големо ће чудо напраи, он ће те тебе закоље, ели со пушка утепа. - Мајчице мила, премила, голема клетва му пуштам: бабо ка ошоф недошоф! црни абер му дошоф! Ја ће го земем Турчинће, турска манеста ће бидем, ће носим турско фереџе. 285 - Мајчице мила, премила, синојка сме се карела со нана и со бабета, со тија љуте Шеовци, на повноћ ме напудиле, под стреа сом ноћевала, ка не ме удавиле кучича. Ми се нажали за Ибраима, сом ошла да го покријем, Ибраим смкнав бенебрек. - Ибраиме е небиднику, сом дошла да те покријем, ти ми кажујеш постеља, не знајеш, не те текина, бабо и нана ме напудиле. 286 Синојка сме се карале, дадо, навечер, по вечера. Нана и бабо збореана мене кабает фрљаа: - Што мало место сте стајле, даљ' ви го мачка изела, мачка - манеста с две ноге? Синојка сме се карале, дадо, на повноћ ме напудиле, под стреа сом ноћевала дури кукнале петлои, дури затринџиле котлои. 287 Синојка, дадо, сме се карале, за јено пусто кокало, џанам. Бабо ги нани збореше, галиба ће те тураје, голема маана ти нашле: мачка ти квачка изела, јено ти пиле остајла, за курбан да го закољеш, фукарам да го издаваш. 288 Вечер по вечер, нане, све се караје, мене ми, мори ле даде, бејтој фрљаје: боже сом, мори ле даде, месо изела, дур сом го, мори ле даде, пржила. Пуста го мачка, мори ле даде, изела а мене ми, мори ле даде, ифтира фрљаје а мене ми, мори ле дадо, бејтој фрљаје: мачка- манеста, мори ле дадо, месо изела. 289 I - Ори Дуде, пембе Дуде, шо си дошла, Дуде, 'вол'ко рано, 'вол'ко рано, сабаале, да ли кућа не бендиса, ели свекра не андиса? - Свекор беше арен свекор, арен свекор Агмет- ага, Агмет- ага кротко јагње, кротко јагње домашарско, а свекрва, маје, љута змија, љута змија зеерлија; девер беше црвен шећер, црвен шећер колалија; а јетрва темна м'гла, темна м'гла јесеничка; з'ова беше љута кучка, љута кучка лаурлија, за тија сом дошла, маје, 'вол'ко рано, сабаале. 290 II - Oри Дуде, Дуде, пембе Дуде, шо си дошла, Дуде, вољко рано, вољко рано, Дуде, сабаале, да ли кућа, Дуде, не бендиса, ели свекор те искара; шо ти з'ова и свекрва учиниа, зар и девера, Дуде, не бендиса? - Свекор беше кротко јагње, а свекрва љута змија, љута змија зеерлија; девер беше лудо дете, лудо дете аџамија, а за з'ова не прашујте љута кучка лаурлија. 291 Иди га пољај кеде је, море синко, со кого аро арује, оф, аман и аман! Кога ти беше на чешма, море, синко, лицето јако нашарено, косматајако начешљана, кога се врати од чешма, море, синко! лицето резил напрајено, космата јако измрсана. 292 Сви овчари вечераа, Невен Пејо не вечера, заслушује карамана, караман му подланује, карађузел подблекнује. Му дојдоа арамије, Арнаути лоше љуђи, утепаа карамана, му заклаа карађузел, го врзаа Невен Пејо, му врзаа десна рука, до десната и левата. Гим се моли Невен Пеја: - Оре љуђи Арнаути, пуштите ми десна рука, до десната и левата, дајте ми го шарен кавал, да засвирим свујем овцем. Не го свири за овцете, да го чује стара севда: - Ори севдо севдалино, ако седиш, да разбереш, ако спијеш, сон да виђиш: бачило го, севдо, бастисале, карамана ми го утепале, канди кучка га раниле, мене сирома ме врзаа, буљук овце ми ге потераа, ге онесоа село Топољане, и тамо ге поделија, кому двеста, кому триста, Батијар Коловозу пет стотина. 293 - Не ми одај, кучук- Суљо, тол'ко на големо, на големо, кучук- Суљо, кроз нашево маало, кућа ти га знајем, Суљо, од плот напрајена, кучук Суљо, со слама пошијена. - Ја се шетам, дилбер- Чамо, тебе ће грабујем, ће те грабим, дилбер- Чамо, на вода ка идеш, на вода ка идеш на чешма студена. - Не ли знајеш, кучук- Суљо, ја имам акраба, ја ти имам, кучук- Суљо, девет миле браћа, девет браћа со девет ножоји. - Ја ти имам, дилбер- Чамо, сторине другари, најстариј' од другар ми је Муса Кесеђија. Ми отиде, дилбер Чама, дома во дворои, ми се скачи горе на чардаци, дилбер Чама на кула висока. Акшам се учини, миле браћа дома издојдоа. Десна рука, дилбер Чама, златното ибриће, лева рука, дилбер Чама, леђен сребрелија, преко рамо крпа срмалија, и ми влезе, дилбер Чама, во бела одаја, на руће да им тури, руће да омијет. Браћам потурује, дилбер Чама, градне свзе рони. Га прашујет, дилбер Чама, миле девет браћа: - Шо ни желаш, наша мила сестро, шо ни соузе рониш, да не ти сме мије сестро, наситиле, ели сме ти тол'ко додијале? - Вије несте, миле девет браћа, наситиле, нити ми сте, миле браћа, додијале, ми се фапи, кучук Суљо, да ће ме грабује, вода сипеећи, миле браћа, на чешма студена. Ми станаа миле девет браћа со остре ножои. Најстаријот брат гим вели:"Сабур учините, он је кавгађија, он је бељађија, не ли бидује, браћа, да му га дадеме, да му га дадеме, арка да ни биде". Нека ти је аирлија, кучук- Суљо, дилбер Чама, ће те имаме, кучук- Суљо, на место братуо, девет ге имаме, кучук- Суљо, ти биди десети. Обредне песме (Ђурђевданске, песме пролећу) 294 Ће идеме, другаче, да се рашетаме, рашетаме низ таја Бара зелена, да набереме све турли цвећина, да шетама да се рашетама, да стајме јуже нушаљка на таја врба зелена, да се мије, ја другаче, изнушаме. Нел'је сега време за шетане, нел'је сега време најубаво, три недеље, другаче, по Ђурђевден. 295 Какво је лично, пристало, пролећоина удара, свекакво цвеће се развива, најнапре личен кукурек излегоу по над Диканце. Куртеше, Курто будала, за Ђурђевден дома да дојдеш, да дојдеш да ме рашеташ низ тија њиве орнице, кроз таја Гора зелена, мандулка ти сом навезала, со вајкар сом га наћитила, за Ђурен да га полазиш, сегаје, Курто, најпристало пилића пујет и се радујет, ка шо се радује зејнепа. 296 Куртенце, Курто будала, заЂурен дома да дојдеш, да дојдеш да ме рашеташ, на ден Ђурђевден да илеземе, да илеземе да се рашетаме, дур ти сом ваке помлада, помлада и попристала, дур не не гајле јанало. Године бргу ће пројдет, младосов ће ни замине, ти на гурбет а ја дома. Дојди ми, дојди побргу, за Ђурен дома да бидеш, да дојдеш да ме рашеташ, низ тија њиве орнице, ће бидеш пишман до гроба, за овја, Курто, младе године. 297 Сви се за лето радујет, дадо, ралице не се радујет, ралице, дадо, и аскерице. Ралице не се радујет, дадо, на ден Ђурђевден зајдујет. И аскерице, дадо, не се радујет, мужи гим, дадо, аскер идујет, младе манесте, дадо, ће останет, 298 Сви се за лето радујет, ралице не се радујет, ралице и аскерице, за ден Ђурен ће заидет, дрвари млади бећари, во тија честе ормани, во далечна Мздаћа, Мздаћа и Штироица. Ено ге идет дрвари, дрвари маладо бећари, итаје, кони тераје и по зат кони шукаје, дур грије с'нце во село, дур перет дејке во река, да им исперет крпчића, крпчића локумарчића. 299 Антанас, танас, врати лето на нас, кожуфишта на трништа, а џупчића на дејчића! 300 Алаа пратив пролеће, све живо се разбудило, све живо се страдуало. Земна се напроменила, со свуа трава зелена, со свује цвеће шарено. Пилића се распуале, на тија дрва големе, и дрва се промениле со свује гранке зелене. Илегле младе јаг'нца, кроз тија поље шарено, да пасет трава зелена и мало да поиграје. Ни ткало нити кичило, за Ђурен се променило, со млогу руо пристало. 301 Какво је лично убаво, пролећоина душа удара, свекакво свеће се развило. најнапре личен кукурек, излегов понад Диканце во тија место Присоје. Сега је лично, пристало, удриле турли цвећина, трнала Зејнепа да шета со другаче да се изнуша, пролећно да цвеће набере. 302 - Ће идеме, другачице, да се рашетама, рашетама, ја другаче низ Бара зелена, ћеберемеЈадругаче, све турли цвећина, горолија, јаголика, пролећне цвећина. Ће шетаме, другачице, низ Бара зелена, мије ће се, ја другаче, тамо изнушаме, на нушаљка, другачице, на дрво зелено. - Не л' је сегаЈадругаче, време зашетане не л' је сега, ја другаче, време најубаво, три недеље, другачице, по Ђурђевден. 303 Каука, каука, Рамазана а ефендм ма султане, Усмен- ага бекри баши. Стани, дигни, манестата, да ти меси мрсна пита, мрсна пита со коприве. Стани, дигни, Усен, манестата, да ти меси баклавата, баклавата бајрамлија. Стани, Усен, бакшиш дади, ти тупале цев Рамазан, ифтар, суфур, Усен- ага, цев Рамазан! 304 Курго, будала сирома, надвор илегла зејнепа, со другаче да се рашета, гледам све наоколо, какво је, шо пристало је, удрила трава зелена, врнет пролећне дожои, реке, потоци порасле, и пујет пролећне пилића. Сега је вакат најубав, ка две недеље по Ђурен. Песме о раду (Жетелачке, орачке) Станала рано зејнепа станала уште пред саба измела равне дворои, испекла вруће лрбои, напраила плнтке опенке трнала куртета да тражи, попут далеко отишла и стрела тројца Борјани: - Борјани, море Горани да не видоте куртета? - Мори, пристала зејнепо, зар не го виде куртета, ено го курто, зад ритче, посен бакрдан јадеше, љута цигара пијеше, со светно светнарче мааше! 306 I Утре ме дигни рано, пораио, нане, рано ђе идем на жетва, наша је жетва далечна, дури во плајна Маруша, од кеде идет дрвари дрвари млади бећари, со порбене обојке и нашарене шупељке. Се наредиле жетвари, пологе ге потуриде. Седет се чудет жетвари, нема кој да ге поврзе. Манеста гам збори говори: - Не се чудите, жетвари, имам девера бећара, девер је к'скан на мене, он ће ге пологе поврзе и ће ге напрај'копице. 307 Дигни ме, нане, урте порано, рано ће идем на жетва, наша је жетва далечна, во таја плајна Маруша, од кеде, нане, идет дрвари, дрвари млади бећари. Пологе ге потуриле, нане, а нема кој да ге поврзе. - Млада манеста збореше: - Кој' ће пологе поврзе, нане, срмен ће учкур да одврзе. Имам девера већара, нане, млогу је ашик на мене, дека имам пика во чело, дека сом тенка и висока, дека сом бела и црвена. 308 III Утре ме дигни, порано, нане, рано ће идем на жетва во таја плајна Маруша, од кеде идет дрвари, дрвари млади бећари. Пологе ге потуриле, нане, нема кој да ге поврзе. Млада манеста збореше: - Имам девера бећара, млогу је ашик на мене, он ће ге пологе поврзе. - Бовно легнало деверче, нусе, на Сабирове Корита, ке шо почивает дејчича, кога се враћает од дрва. - Деверче мило, премило, кога си бовно легнало, заш мене неси кажало, да ти постељем скутача. 309 IV Дигни ме, нане, рано порано, рано да идем на вода, ладна да вода насипем, со два ибрика сребрене, тесто да лебој замесим, нел' ће имаме жетвари, жетвари млади бећари, наша је жетва далечна дури во плајна Маруша. Се наредиле жетвари, пологе ге потуриле, нане, још ге не поврзале. Имам девера бећара, девер је к'скан на мене, дека идем све променета, он ће пологе поврзе. 310 V 311 Куртенце, курто будала, слушај шо вели зејнепа, шо вели шо ти кажуја: пожнела сом њива голема, полојна ми се удрви а никој не ми верује, пологе ми останаа, јоште сом луда, малова, још кувет не ми достига. Куртенце, курто будала, заш нејдеш да ми помогнеш, затегни тенка полојна, па напрај длге јужице, ја ће ти давам пологе, ти да га нива поврзеш и да напрајме копице. 312 I Ми трнала, намна бре Гуна, да иде на жетва, горе во планина, со српче на рамо. Ми га срете, намна бре Гуна, нејзин прв' гледаник дете аџамија: - Ке си трнала, намна бре Гуно, кеде ће идујеш, со фпче на рамо? - На жетва ће идем, а бре гладанику, горе во планина. - Мене да ме слушаш назач да се вратиш, тамо те чекајет тројца арамије, со црне кошуље и беле качуљина, се фалеа, намна бре Гуно, да ће те грабујет, ће те онесет далек надалеко, во туђа туђина, во туђа туђина, намна бре Гуно, во Арнаутлук. Иди се скри, гледанице, во темне клечои. 313 II - Кеде ће идеш, намна бре Гуно, со српче на ршдо, со лебец под мишка? - Не ме прашај, бре бећар, не ме забовај, ће идем на жетва долу во Ограђе. - Назач се врати, бре дејко дадена, не иди на жетва, Долу те чекаје, намна бре Гуно, тројца арамије, тројца Арнаути, се фалеа, намна бре Гуно, тебе ће грабујет. - Шо да работам, бећар море, ржој ни уздреле, њиве ни попанале? 314 Пијан иде од града, велико, вен ђузел, мома најде на ливада, коњу трава береше, велико, ван ђузел, ке што брало заспало, велико, вен ђузел, стајло српче под глава, велико, вен ђузел, ситна трава послало, велико, вен ђузел, со прпллч се покрило. 315 Не оди, дејче, во брекче, брекчето се рони ће панеш. - Да бог даде да панем, да панем да се утепам, да не го земем овчарче, овчарче, младо Глобочанче, овчари рано станујет, четири саат пред саба, да му уготвим чорапе, да му наврвчим опенка, да му уготвим обојке, мвзнице да ге помвзем и надвор да ге истерам, со тарчук да го испратим. Родољубиве 316 Горо, душава ми га изгоре, срцево ми го разболе, свзе ми очи исцедија, за тебе Горо зелена. Какве времина имале, љуђи од глађ и бољес измреле, а ти си, Горо, трпела, со песма си се ранила често си себе зборила: "Све ће пројде, ГОРО зелена, учини сабур, ка шо си чинила!" Тешка времина пројдоа, ново те с'нце огрија, нов џенет за тебе се створи, ој, Горо, Горо зелена. 317 Године пројдоа, године пројда, Тито ка ни умре. Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Тебе жали, тебе жали и старо и младо. Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Ти ни беше, ти ни беше и отец и мати, Тито, Тито срцево не боли, душава ни гори. Мије ће ћуаме, Тито, братство и јединство,, Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Све што ни си остајв, Тито, за век ће ћуаме, Тито, Тито, срцево не боли, душава ни гори. Мије се квнеме, Тито, твој пут ће настајме, Тито, Тито, срцево ме боли, душава ни гори. 318 Што ти лика, Рукманице ле мори, тол'ко потемнела, Рукманице, ле мори, тол'ко потемнела дал' за аскера, Рукманице мори: за партизана? Иди со него, Рукманице, мори, другар да му бидеш, Рукманице, ле мори, во Гора Пушка да му носиш, Рукманице, Есеси да тепаш, Рукманице, ле мори, Дучеве фашисти слобода да браниш, Рукманице, мори Титова партија. 319 Везден везе Горанка, девојка, везден везе свилено марамче. - Комуго везеш, дејко, свилено марамче, да л'за мене ели за Мемеда? - Ни за тебе, па ни за Мемеда, ја го везем Бећир- капетану, шо ге шета горанске планине, Пукна пушка горе во планина, ми утепа Бећир- капетана. Го удрила међу чатме веђи, чатме веђи, међу црне очи. Се собрале све горанске дејке, го желаје Бећир- капетана, Бећир- капетана, горского јунака: - Пусте биле, пусте останале шо го утепате Бећир- капетана, Бећир- капетана, горского јунака. 320 I Турај кожуф, Омер- ага, ајде дома село ти го, Омер- ага, сардисава кућа ти га, Омер- ага, бастисало, арамије, Омер- ага, Очикљани. На све стране пушке курдисале, порта ти га, Омер- ага, искршиле, па ти влегле, Омер- ага, в'баш одаја, па ти зеле, Омер- ага, санд'к лире, стока ти га, Омер- ага, потерале, деца ти ге, Омер- ага, истепале, ћерка ти и жена, Омер- ага, потерале. 321 II Земи мартин, Омер- ага, ајде дома кућа ти га, Омер'ага бастисале, триста душе, Омер- ага, Кализјани ти га зеле, Омер- ага потерале, деца јетим, Омер- ага, останаа. Земи мартин, Омер- ага, ајде дома, со дружина, Омер- ага, со апапи, истерајте, Омер- ага, арамије, ти го зеле, Омер- ага, шарен ћилим го послале, Омер- ага, више село више село, Омер- ага, на гумена, завртеле, Омер- ага, калачојна, калачојна, Омер- ага; Кализјани. 322 I - Оре Кољо, Кољо, мамин Кољу, ишће ли ће шеташ низ Пирин планину низ честе ормани; не ли ти је жаљ бре, Кољо, за матере, за твуа стара мајка? - За мене је стара мајка, бре, дружина Пирин- планина за мене је стар бавајко, бре, дружина- ајдучке друмои; - Не ли ти је жаљ, бре, Кољо, за твује миле браћа? - За мене се миле браћа, бре, дружина, студене кајнаци. Не ли ти је жаљ, бре, Кољо, за твуа верна љуба? - За мене је верна љуба, бре, дружина, пушка малијорка. - Не ли те је жаљ, бре, Кољо, за ситне деца? - За мене се ситне деца, бре, дружина, малове темеци. 323 II - Оре Кољо, мамин Кољо, мамин Кољо, мамина војводо, еште ли ће шеташ, Кољо, низ Пирин- планина, низ честе ормани? Не ли ти ја жаљ, бе, Кољо, за старата мајка и старого бабета, за твуа верна љуба, верна љуба, ситне деца? - Сгара мајка ми је месечина, верна љуба - пушка маузерка, деца ми се честе ормани. 324 Врзи коња за блага јабука, па се скачи на висока кула, па разгледај долу равно поље: пусто поље аскер го поцрне, пусте топој ка сивне грмајце, пусте куршмој ка сивне градушке, пусте сабље на све стране севаје, а па крвој коњам до колена. 325 Да ли сте чуле разбрале, царево азно обрале, Мемеда мајка не пушта, Мемед га мајка не слуша, опаша чифте колани со пушка мавзерка на рамо, отиде тамо на горе да тражи свује другари. - Еј, море, млади овчаре, да л' ми га виде дружина, дружина верне другари? - Ено ге тамо нагоре под јена бук'а зелена, при јена чешма студена, сугаре јагње јадеа и твој муабет тераа. - Сељам алејчим, апапи. - Алејчим сељам, Мемеде. Мемеде, дели- Мемеде, та што је викот по тебе, три села чинет давија, четврто село шаити? Мемеде, верни апапу, не гајљуј ич не се стагај, дејке ће кинет комари, младе манесте фесоји. да го' откупет- Мемеда. 326 - Мемеде, дели диване, шо је овја викот по тебе? Мемеда ће го фаћаје, апсана ће го ставаје, апсана темна з'ндана. Дивојке кинет комари, а па манесте фесоји да го откупет Мемеда. 327 Мемеда мајка карала, Мемед га мајка не слуша, Мемеда мајка не пушта. Другари, верне другари, стегните ноге, опенке, а на пушкете кремнои, ће идеме далек, далеко, во таја Витош- планина, низ тија поље софиско. Софија поље, ход нема, Витош- планина, глед нема. - Овчарче, младо бећарче, да ли ни виде дружина? Мемеде, дели- диване, ја ти га виде дружина под јено дрво зелено, при јена чешма студене, сугаре јагне печеа, бела погача јадеа, вино црвено пијеа и твој муабет чинеа. 328 Сама седим, посестримо, ле мори сама во одаја, сама седим и се мислим, ја не знајем, посестримо, ле мори кого да прашам, посестримо, ле мори, кој да ми каже, Тебе ће те прашам, планинице, ле мори право да ми кажеш, планинице, ле мори, немој да ме мамиш Да ми кажеш, планинице, ле мори, путој крушеечке, путој крушеечке, планинице, ле мори, за во Брод шо идет, преко Кацулица. Тује ми панале, планинице, ле мори; тројца побратима. Мене мајка, гшанинице, ле мори, на пут ме испрати, планинице, ле мори, гробој да гим тражим. Успаванке брзалице 329 Н уна, нина, лудо дете, нана ће те нина, во шарена љуља, во шарена колепка. Голем да порастеш, да те на аскер испратим, да чуаш земна, домовина да браниш, мајка да спије раат има војника јунака. 330 Љуљало, пишало, дете малово, во љуља шарена, во беле пелене. Бегајте, кучича! Идите, вучића! Дете ће ми спије, јадите другого, кој не слуша нана, дете ће ми спија големо да порасте. 331 - Кан мори дадо, кан, сај ли ће ме стај'ш под џупчето, кан мори дадо, кан, сај ли ће ме стај'ш под свилена кошуља? - Дада не те става, оре лудо дете, под џупчето, под свилена кошуља, ка ће дејка најдеш, дада ће те жени, тога ће виђиш џубе шарено, џубе шарено и свилена кошуља. 332 Хајде, бубо! Хајде, куто! Не ми јади дете, изеди зајца! мати ће го љуља, во љуља шарена, дете да ми расте, големо да порасте. Иди, бубо! Иди, куто! Не јади бећарче, Изеди зајца! Дете ће ми спије, големо да порасте, на аскер да иде држава да брани, раат да бидеме. 333 Ата ће го љуља во шарена љуља, во шарена љуља, шарена колепка. Кане, Ато, кане, сај ли ће ме љуљаш? Ата не го пушта на асћер да иде, Кане, Ато, кане, сај ли не ме пушташ, Ата ће го скрије под бела скутача; кане Ато, кане, сај ли ће ме скријеш; Ата не го пушта во орман да иде, бука да пријати, дрва да набере, Ата ће го скрије под шарено џубе, кане, Ато, кане, сај ли ће ме скријеш; Ата ће го прати на школо да иде, на школо да иде учитељ да биде, кане, Ато, кане, сај ли ће ме пратиш; на школо да идем, учитељ да бидем. 334 Нина, нуна, лудо дете, нана, лудо дете, нина, во, шарена љуља, голем да порасте, на аскер да иде, земна да ми брани, мајка раат да спије, има аскера јунака. 335 Љуљало, пишило, дете да ми пиша во љуља шарено, во бела пелена, во шарен прекривач. Бегајте, кучича! Ајтите, вучича! Не к'сајте дете, дете ће ми спије, големо да порасте. 336 - Хајд' бубо, хад' куто! нана ће го љуља во шарена љуља. Нана ће му пује, дејче да ми спије, оно да порасте, крава да ми пасе. Хајд' бубо, хајд', куто! Дејче не ми јади, дејче ће ми спије, лудо маличкаво, големо да порасте. 337 Љуљу, љуљу, Сајдичево ле, мати ће го љуља, во љуља шарена, шарено колепче. во свилено постеличе. Ће ми спије Сајдичево ле, големо да порасте, све другаче, Сајдичево ле, да ђе изотпројде, оно, големо да биде, големо да порасте. - Пишај, пишај, материно! Ће ми стане Сајдичево ле, рано сабаале, рано пред саба, порте ће отвори, Сајдичево ле, дворој ће измете, ђубре ће изврља, ће ми земе Сајдичево ле два бела ђугума, обадва солунсшће, ће ми иде дејчићево на Горни на вода да ми насипе вода студена. - Пишај, пишај, материно! Ајде, ајде, дремће, ће сте забејнале? Сајдуље ве вика, ајде, бре, дремће, ајде, бре, дремће, млогу и се спије и се придремује. - Спи, мати, спи, бргу да се успијеш, голема да порастеш. Брзалице 338 I Петеу дрва цепеше, кокошка ђе редеше, боа ођен дуаше, вошка кућа метеше, гњида ђубре врљаше. 339 Пратиу кучка на вода, кучка дојде чиучејећи. - Шо ти било, кучкице? - Видох змија над вода, ме окаса за нога, ја ти писнах до бога. - Трај, трај, кучкице, ено иде бабајко, ће ти даде локумче да ти пројде ногиће. 340 Чучуљ пасе гуједа, Чучуљица по него, - Шо ми идеш по мене? - Да ми дадеш кључића да откључам сандаче. - Шо ће ти го сандаче? - Да земем масовце. - Шо ће ти го масовце? - Да месим зељаничец. - Шо ће ти го зељаничец? - Да ми јадет дечица, да ми берет прћића. - Шо ће ти ге прћића? - Да напрајме колибица, за мене, за тебе, за дечица. 341 Тинге, тинге, котличе, чије беше пустинће? Јеној жени сироти, две деца и желаа, за грнето прашуаа: Како мујеиме? Име му је преварок, превари се небо за чисто сребро, превари се каша да га јаде паша, зад кућа наша, кукнала петличе, на Цакуо вратиће. Бројалице 342 - Хајлијице, бојлијице, нароси ни ситна роса, си остајла две колепке, јена тебе, јена мене, О,о,о, о,о,о. Нароси ми ситна роса, си остајла две колепке, јена мене, јена тебе. о,о,о. о,о,о. 343 Чани, чани, дивојко, чани клечој седеа, вез, вез, везеа, свилен гајтан плетеа, бумбаречки збореа. 344 - Ори Дундо дебела, ке де ти је кедеља? - Ено га зад врата, ево јена недеља, ка не сом га фатила, ево ге сватои со дрвене стапои, свим крпа и чорапе, само Дунди дебељак. 345 Оајде с'нце задридец, Тодорица по него, - Дај ми мало од него. - Шо ће ти го од него? - Да намажем зељаниче. - Шо ће ти го зељаниче? - Да ми јадет дечица. - Шо ће ти ге дечица? - Да ми берет прћића, - Шо ће ти ге прћића? - Да напрајме јаслиће. - Шо ће ти го јаслиће? - Да ми јаде шароња, да ми оре њивица. - Шо ће ти га њивица? - Да га сијем житце. - Шо ће ти го житенце? - Да ми кљука петефец. - Шо ће ти го петефец? - Да ми рано кука, да ме рано разбудује! 346 I Озгора идет гуједа и бабина јуница, дај ми, бабо, иглица, да пребодем јуница. Немој, синко, мој синко, ће ти кажем прикажна: "Чика, чика лепика, островника зеленика; ћурило, бурило, на г'с му се стурило"! 347 II Озгора идет гуједе и бабина јуница, дај ми бабо иглица да пребодем јуница, немој, синко, мој синко, ће ти кажем прикажна. - Шо је таја прикажна? - Чика, чика, лепика, оскорушке брекинке, прднала Циганка, скршила лешник, детету во уста! 348 Од доган, до доган, до три фиља, карафиља; рочко, рочколија, конопаси, војска низамска. 349 - Љуљај, љуљај, Динчо, во шарена љуља, шарена колепка. Мати ће го љуља голем да порасте, бећар да ми биде, мати ће го ожени со нај баш дејка. 350 Илилика, пипилика, домузана, дукатана, фаизија, чилибија, тамбура, кубура, писка, клиска, оџак, машик. 351 Шишке, шике лепике, оскорушке дренине, бегајећи Циганка ишчепила шалвари, ораје ги испанаа, бргу деца берите, Циганка ни ге украла! 352 Тајна, тајна полојна, поп се кара за вечера: - Та шо не си леп месила! - Сом месила и сом го испекла, корицата препечена, средицата непечена, дојде коза леп изеде, цп, цп, пустино! Све што најде изеде, ништо за нас не остај. 353 Цуцуљ овце пасеше покрај река Ситница, па го стрете лисица: - Ке си било, Цуцуље? - Ја сом било на свадба. - Шо си чудо видело? - Вук свадба прајеше, лисица за жена зимаше. 354 Тумбе, тумбе татара, јани којна златара; мечка тесто ваљаше и појчи го апкаше; три мечича дојила, три кончича појила; прати кучка на вода, кучка дојде желајечи. - Та шо желаш, кучкице? - Нешто најде во вода ме уксза за нога. - Трај, трај, кучкице, тија ништо нети је, ће ти купим локумће, да ти пројде ногиће. 355 Петеф дрва цепеше, кокошка ге редеше; буа кућа метеше, вошка оган кладеше, мечка тесто ваљаше, три мечича ранеше. Ошла кучка на вода, искршила бокарче. Трај, кучко, не желај, тија било земнено ће купиме сребрено. 357 Тан, тан, таливан, скачи брдо на таван, да утепаш Асана. Та кеће го стаиме? Сама бука седеше, врана нога пишаше и сољца ги пушташе. Врана мене солца, ја солца овци, овца менејагне, ја јагне вуку, вук мене трбушка, ја трбушка куачу, куач мене српче, ја српче њиви, њива мене снопче, ја снопче гумнету, гумно мене житце, ја житце воденици, воденица мене брашенце ја брашенце баби, баба мене колач, ја колач хрту, хрт мене зајца, ја зајца цару, цар мене дејка, дејка Дубранка. 358 Кукурику петле, не ми гази метле, ће метем кућа, ће ни доје зеће, на глава му вреће, на г'с му торба, од мачка чорба, од глушца опаш, тулум сирење, од жаба нога, цела паштрма, и сом јала и ви сом дала. Баладе и друге песме 359 Спаинче се заженило од петнаесет године: сабаале се засакало, на пладно га извадиле, на ићиндија свадба напрајле, на акшам го затвориле, на повноћ ферман му дојдеспаинче аскер да иде. - Мајчице мила, премила, ја ће ти остајм аманет, аманет млада манеста: на порта да не илиза, во рода да га не пушташ. Кога се врати спаинче прашује мила матере: - Мајчице мила, премила, а ми го чуаш аманет? - Аманет ти је портарка, портарка и пенџерарка! - Спаинче, младо аскерче, не слушај стара матере, скачи се горе в'одаја, кеде ми свзе рониле тује ми штице огниле; кеде ми лакчој седале тује ми рупе напрајле, на пенџер ка сом седало и тебе ка сом чекало. - Спаинче, мило материно, манеста ич не ме слушала: често во рода идала, често на порта седала, со бећари ти се гледала. - Мајчице мила, премила, леле, нејчеш да гледаш два добре, сакаш да гледаш два гроба. Спаинче послуша матере извади ношће анџарче пребоде љуба и себе. 360 II Свадба се во село прајеше, мој Стојан ошоу на свадба, до поуноћ Боја седела, Стојана ми го чекала, јен туар дрва ужегла и јена страна борина, десен му рукау везала свекрва га посмијала: - Иди лејни, Бојана, мој Стојан нашоу поарна, поарна и поубава. Ошла лејнала Бојана, лејнала и се успала, поуноћ кога замина на порта чукна млад Стојан, млада го Боја не чула, стара го мајка дочула и порте му отворила, зад порте го нашушкала: - Мајчице мила, премила, ће де ми је бела Бојана да илезе да ме пречека? - До поуноћ Боја седела со другого се гледала со јено шегче- шегртче. Стојан извади ношће анџарче, Боји ги глава пресече, мртва му глава прозбори: - Стојане, мили Стојане, та ка ме мене непраша и наоколу комшије, до поуноћ ти сом чекала и таке сом се успала. Стојан извади ношће анџарче и свуа глава пресече, мртва му глава прозбори: - Мајчице мила, премила, нејчеш да гледаш два добра сакаш да гледаш два гроба. 361 Се зажени бего Алим- бего и засака дејка од далеко, га засака и му га дадоа, муга извадиа дејка бегоица. Се собрале китени сватои, ће идујет село млајнестино, ће зимаје дејка бегојица, пристала млајнеста на белого коња, пред на идет пет стотин' сватои, идејећи ветрој гим дунаа, гим дунаа дуак манестечки, ко ће видјет сватој шо ће видјет: на млајнеста биринци кошуља свилена кошуља и срмено јелече, сви сватои глава навенаа, Имер девер очи во млајнеста. Ја'на коња Имер дома дојде, фрли пушка, рани бега Алим- бега. Отворите сребрене ковчези, извадите свилене шамије, па превите ране Алим- бега, та нему се ране од душмана, току му се ране од милого брата! - Му сом давав жена со две деца, да ми даде Алимбегоица. 362 Ми засака Ђерђелин Алија дејка од далеко, он га сака они му расипујет, тија ти се, Ђерђелин Алија, све три твује сестре, ћеде ошле кућа расипале. Не послуша, Ђерђелин Алија, старе пријатељи, току собра две стотин' сватои и девет барјактари, ми отиде, Ђерђелин Алија, далек надалеко, да ми зима пристала манеста. Га дигнаа на белого коња, ће идујет сватој надалеко, гим дунаа попут силне ветрој, подигнаа црвен палак дуак, сви сватои во очи га пољаа, Аљиљ братец нички глава удри, нички глава удри, ми се опоничи. га донесоа пристала манеста дворој јунакуе, натрчаа све три миле зове: - Та ли слези, шарена манесто, во сребрена тепсија. - Не ви слизам, нити ве пољивам, дур не ми викнете Ђерђелин Алија. Ће де ти је, Ђерђелин Алија, денешното руо, срмено вермеље и свилена кошуља? 363 - Трнала мома да иде, ће оди длге путоји, бабајку ручек да носи. Га стреле тројца делије: - Кажи ни ке си трнала? - Ће идем млогу далеко, ће идем во Шар- планина, бабајку ручек да носим. - Спаија, млади спаија, ево ти дејка пристала, да ли ће га земеш за себе ил ће га чуаш за сина? - Другари, верне дружина, ја не га чуам за сина, ја ће га земем за себе. Спаија го затворија, крвава роса зароси. - Спаија, млади спаија ти га попрашај млајнеста она шо од рода имала. - Спаија, млади спаија, девет сом браћа имала, најмладо ми загинало, малово пршће немало. - Млајнесто, мори, млајнесто, ја ти сом најмладо братче. 364 Да ли т'тне или грми, ил' се земна тресе? Нити т'тне нити грми, нит' се земна тресе, току ми се тупани Хусенове, Хусен не ге чује, Хусен ошов горе во планина, овчар се учинив. - Хајде, Хусен, хајде, бе брате, тупани да пречекаш, ти сме извадиле Ата ашиклија. - Нејдем, сестро, не ме чекајте, ја сом сакав Ајша шећерлија. - Хајде, Хусен, хајде, бе брате, за атер дајџоам, рица да гим пројде. - Ка сте га извадиле, бе сестро, кого сте прашале? - Хајде Хусен, хајде, бе брате, дајџоји ти се молет и риџа ти чинет, и риџа ти чинет, Хусен бе брате, тупани да пречекаш, тупани новоженске. - Ево идем, сега ће дојдем, атер да ви напрајм, да облечем руо новоженско. - Оди вамо, пристала манесто, адет да напрејме, Ато, место мило свује, ће ми бидеш, Ато бе манесто, ка на сестрино место. Дај де ми га, Ато бе сестро, кумкума 6д полица, Ато бе сестро, дивит и муричип, тефтер од под глава, да напишам, Ато бе сестро, јена шарка книга, да га пујет петсто оиалари, да викаје, да викаје, пет стотин'гробари, да га пује пуста стара мајка, стара мајка џејменлија: да ме пројдет, да ме пројдет, Ајшине сокаци. Ка станала Ата, шо да стане, Хусен ги починав. Го пројдоа по довнујет сокак, џемазе опира; го пројда по горнујет сокак, џеназе опраји, дека прошле пред Ајшина порта. - Еј, џемајет, риџа ће ви чиним, застаните мало! Хусена да виђим, Хусена младожена, да му фрлим црвена ситарка, пуста манестечка, хоџаларам крпе абдеслије, џемајету китене мараме. Еј џемајет, бре, џемајет, поитајте, не се забовајте! ће дигнете, ће носите још јено џеназе, Ајша шећерлија. Ге закопале Ајша и Хусена, једен прц другого, гим илезе, туго, гим илезе, пембен трндафил, од трндафил трн гим се учини, душман ге раздвоји. 365 - Шо се бели, нане, во горане, во горана ће чешма студена, да л'се буље ели са снегои? - Да се буље би се помичиле, да се снегој би се истопиле, току ми се два бела чадора. Под чадори болен Асан лежи, кол'ко лежи, тол'ко нарачује: - Да ми дојде мила муа мати, да ми донесе, мати, понадије, да покани болен Асан- ага! Дојде мати, ништо не донесе, Асан- ага ми се опоничи. Кол'ко лежи, тол'ко нарачује, да му дојде мила сестра, да му донсе студена водица! Сестра дојде, ништо не донесе, Асан- ага соузе го пројдоа. Кол'ко лежи, тол'ко нарачује, да му дојде верна љуба, да отресе боуному постеља! Дојде љуба боуного да поља, болен лежи ага Асан- ага, постеља му га препослала, једва жива ми го подигнала, низ кошће му трафке проуникнале, низ ребра му пилића летаје, кроз уши му се видела гледаје, во сред перчин јена љута змија. Долетеле орли и гаврани, да му пијет боуне црне очи. Ено иде јено морско пиле, во кљун носи студена водица да напоји болен Асан- ага. 366 I Kула гради Црна Арапина, кула гради и сам себе збори: - Ка си лична, Џанам, бе куло, лична и пристала, ешта да имаш јена верна љуба, верна љуба - јена домаћинка, све дома да седи, и тебе да реди, да те реди, да те разредује, џанам бе куло, тимар да те чини. Алтан паре немам, џанам бе куло, саде имам дебеука кобилка. Му прозбори негуа бела кула: - Земи јани, Црна Арапино, дебеука кобилка со кара узенђије, ми га јагни, Црна Арапино, дебеука кобилка, па ми иди од града до града. Га престегна, Црна Арапина, дебеука кобилка, со девет колани и девет каиши, ми га швркна, дебеука кобилка, преко равно поље, низ уста ђи, дебеучи кобилки, тамне м'гле, а под нође, пластне ођној идет. Ка ми стигна, Црна Арапина, до града Стамбола, врза коња за сребрене диреци и ми чукна, Црна Арапина, на врата, на порта, му излегоа, Црни Арапину, до девет алајче: - Викни те го, бре девет алајче, цар Мурата, кажите му да му ћерка сакам! Ми напиша Алтана дивојка, јена шарка књига, па га прати Рум Чесеђији: - Ка што знаје, Рум Чесеђија, вамо нека дојде, со турска ордија, со асћер челебија, да утепа, асћер ћелебија, Црна Арапина, на ден јаде, Црна Арапина, јена фурна лебој, на ноћ сака, Црна Арапина, дејка најпристала! 367 II Kула гради Црни Арапина, кула гради и сам ебе збори: - Мори, куло, шо си лична, лична и пристала, још да имаш јена верна љуба, верна љуба, јена домаћинка, да те реди да те разредује. Ми се чуди Црни Арапина, алтан паре нема, само има дебељка кобила. Ће идује, Црна Арапина, од града до пзада. Ми отиде во града Стамбола, ће ми сека Алтана дивојка, Алтана дивојка, султан Муратова. Ми га зеде, Црна Арапина, Алтана дивојка, дејка најпристапа, ми јана дебелка кобила; . од уста ги, дебелки кобилки, темна м'гла иде, а од копита - зелене плавени, во руке му, Црни Арапини, камшија ка змија. 368 Ми месила Јана бело грло коре и погаче, ће ми иде, Јана бело грло, во рода на гости, преко три планине, Јана бело грло, преко три ридои, ће ми иде Јана бело грло с Јанкула војвода, Јана бело грло, с Јанкула војвода. Ми јанала Јана бело грло на белого коња, ђока пеливана, ми трнала Јана бело грло с Јанкула војвода, на гости да иде. Ми напраи Реџо пеливанче железне опенке, ми се стегна, Реџо пеливанче, со железне опенке, ће ми иде, Реџо пеливанче, преко три планине, Реџо пеливанче, преко три ридои, ће ми стига, Реџо пеливанче, Јанкула војвода, Јанкула војвода со Јана бело грло. Ми ге стигна Реџо пеливанче до Тетоски Дервен, до Тетоски Дервен. Ка ће врати глава Јана бело грло - Реџета го виде, Реџа пеливана: - Оре Јанкула, јунак Јанкула, Реџо по нас иде, Реџо нас ће не утепа! - Не се стегај, Јано бело грло, Јанкула је овдека, Јанкула војвода! Се затепале Реџо пеливанче и Јанкула војвода. - Донеси ми го, Јано бело грло, ношчето анџарче, да го утепам, Јано бело грло, Реџа пеливана, бродского сејмена! Му го даде, Јана бело грло, ношче анџарче, Јанкули војводи, го утепа Јанкула војвода Реџа пеливана, среце му го трна, ми отидуа Јанкула војвода и Јана бело грло, руке крвајене, ми отидуа, Јана бело грло, во родуа кућа, ге пречекала, Јана бело грло, нејзина стара мајка и стари бабајко: - Да л'си дошла, мила ћерко, с' Јанкула војвода, ел' си сама дошла? - Ти сом дошла, мили бабајко, со твујего зећа, Јанкула војвода. - Што си таке, страден бе зећу, таке замислен, руке крвајене? - Сом се тепав, стари бе дедо, на Тетоски Дервен со Реџа пеливана, бродского сејмена, бродского јунака, ти го утепа, стари бе дедо, срце му извади со Јана бело грло. Јана твуа ћерка. - Руке крвајене изми, Јанкула војвода, па сени да к'снеш. - Нити јадем, стари бе дедо, нити руке мијем, ја ти сом Јанкула војвода; пушка на рамо, стари ле дедо, во планина ћ'идем, пуста Шар- планина! Да ге виђим, дедс ле море, Реџујете деца што ми се валеја, што ми се валеја, стари ле дедо, па де ге попрашам и них да ге истепам! - Ће те прашам, мила ћерко, да ли си Туркина, ели си каурка? - Несом Туркина, мила бе маје, току сом каурка, за тиа сом, мила бе маје, ноћа путуало, ноћа сом одала преко три планине, ноћа путуала, мила бе мајко, Турци да не не виђет, фереџе да не носим, за тија сом, мила бе мајко, во роднина дошла, во родуа кућа, во родуа кућа, мила бе маје, овде ће живујеме с Јанкула војвода. 369 Зид зидале кула тројца браћа, дена го зидале ноћа се уривау. Се облагале миле тројца браћа, ћија љуба ручек ће донесе, таја ће га во звд зазидаме, зазидаме во темељ закопаме, ама женем, миле тројца браћа, не ће кажујеме. Двајца браћа женем им кажале, Асан- ага жени не и кажау, ти останау Асан- ага при облага. Ми станала Асан- аџиница, Асанаџиница постара јетрва, на вода ми ошла и ђубре исфрљала, ођин упалила Асанаџиница, дете иск'пала и дете повила, па ми ошла Асанаџиница, брашно одсијала, тиган курдисала и ми напрајла меће приганице. Терлик ми облекла Асанаџиница, па ми зела саан приганице, Асанаџиница и џугум мечеиица, ми отиде ручек да им носи. Ко га виде Асан- ага нички глава удри, зе да жела, градне соузе рони. - Та што поник седиш, млади Асан- аго, Асан- аго, зашто нички гледаш, да не ми жалиш мује мушко дете, сом го иск'пала и сом го повила, мајки сом го остајла да ми го колеба? - Ја не жалим, Ватимо, наше мушко дете, тебе те жалим, Ватимо, ка ће ме остаиш, сом се облагале на голема облага, тебе ће те, Ватимо, во темел. стаиме! - Не расипуј, млади Асан- ага, голема облага, нека ме стаите ка што сте се облагале, само ће ми остајш муа десна рука, со со десна сиса, млади Асан- ага, со руката дете да го окшаисам, со сисава дете да го изнадоим. 370 Га сакале Илинка дивојка, далек надалеко, далек надалеко, преко Црно море. Мати не ги се, Илинки дивојки, каиљ учинује, девет браћа ги, Илинки дивојки, каиљ учинија. - Сме га дале, мајчице мила, Илинка дивојка, далек надалеко, преко Црно море, коњи да јааме, мајчице мила, пушке да фрљаме, Илинка да испратиме, да се рашетаме. Ге преквна мила стара мајка све девет синои: - Чума да ве удри, синој, чума радомирска, шо ми дадоте ћерка надалеко, да дојдете све девет синои главе преврзане, главе преврзане со црне шамије, само Алија, само Алија со зелена шамија. Заминаа, Илинки дивојки, бајеги године, деца израђала, Илинка, никој не га поља, ги се посмијала, Илинки, најмладајетрва: - Никој не ти дојде, Илинко дивојко, дома да те поља, да имаш браћа, Илинко дивојко, на гости би те зеле, Илинко дивојко, на првич на гости. Ми отиде, Илинка дивојка, во река студена, Илинка дивојка, алишћа да пере. Прала, пуала, Илинка дивојка, богу се мољала: - Да л'се живе, боже сајбијенце, мује девет миле браћа, шо ге нема, боже, мили боже, на гости да ме земет, боже сајбијенца, на првич на гости? Па ги дојде Илинки дивојки постарајетрва: - Да ми дадеш, Илинко дивојко, најголем муштилок, ено ти го, Илинко дивојко, најмладото братче, Илинко дивојко, братче Алииче. - Шо ве нема, Алија бе брате, мене да пољате, ми пројдоа, Алија бе брате, ду девет године? - Работа сме имале, Илинко дивојко, кућа сме праиле, кућа сме праиле со девет одаје. - Ајде, Илинко, ајде бе сестро, вакат ми замина, вакат ми замина, бе сестро, саба не кланата. - Ево Алија, ево бе брате, деца да ок'пам, деца да ок'пем, Алија бе брате, колачи да месим! - Ајде, Илинко, ајде бе сестро, време заминује Илинко бе сестро, пладно не кланато. - Ево брате, чекај, бе братенце, себе да соберем. Ка трнала Илинка дивојка прв'ич на гости го прашује, Илинка дивојка братче Алииче: - Шо ми удараш, Алија бе братче, душа земноина? - Работа сме имале, Илинко дивојко, кућа см праиле, Илинко дивојко, со девет одаје, Илинко бе сестро, за све девет браћа. - Чудно пујет, Алија бе брате, пољскеве пилича, они пујет, Алија бе братче, жалосно кажујет: "Жива сестра, мртвого брата носи". - Таке пујет, Илинко бе сестро, пилича радомирске! Ка стигнала, Илинка дивојка, ка ке свује село, го прашује, Илинка дивојка, братче Алииче: - Шо ге нема, Алија бе братче, да ме пречекаје, дека идем, Алија бе братче, не прв'ич на гости, Алуја бе братче, на девет године? - Ће те пречекаје, Илинко бе сестро, ка ду при село. - Шо ге нема, Алија бе братче, деца да илезет, Алија бе брата, тетка да пречекаје? - Деца ошле, Илинко бе сестро, надвор да играје. - Шо немаге, Алија бе братче, снае да илезет? - Снае ошле, Илинко бе сестро, во село на гости. - Шо га нема, Алија бе братче, мати да илезе, мати да илезе, мене да пречека? Ка стигнала, Илинка дивојка, ка ке свуа кућа, го прашује Илинка дивојка братче Алииче: - Зашто ви се, Алија бе брата, порте закључане? Кеде ви се, Алија бе братче, снае да илезет, Алија бе братче, порте да отвирет? Ги се отворија, Илинки дивојки порте обе крила. Ка видела, Илинка дивојка, дворој зарудене, во дворои до девет гробои, па викнала, Илинка дивојка, свуа стара мајка: - Та илези, мила стара мајко, мене да пречекаш, ти сом дошла, мајчице мила, од млогу далеко. Ги илезе, Илинки дивојки, мила стара мајка, мила стара мајка горе на чардаче, го видела, мила стара мајка, младо Алииче, го видела во гроб влизаећи, му видела мила стара мајка само десна рука. Се учини Илинкина мајка црна кукаица, се учини Илинка дивојка пристала ластојца. 371 Ми засакау краљ Мађарина тенка Исмијана, он га сака, она го не бендисује. Ги ге вати миле двојца браћа, тенки Исмијани, Асана и Усена, па ги прати, тенки Исмијани, јена шарка књига: "Ако ме земеш, тенка Исмијано, браћа ће ти пуштим, браћа ће ти пуштим, Асана и Усена". Ка ми дојде, тенка Исмијана, на буљук да се мужи, порачује краљу Мађарину, тенка Исмијана: "Ја ће те земем, браћа да ми пуштиш, браћа да ми пуштиш, Асана и Усена. Ко ми дојде, тенка Исмијана, дворој јунакуе, моли куми краља Мађарина: - Де ми дади, краљ Мађарине, кључој од апсана, да отворим мује двојца браћа, Асана и Усена. Ко ће отвори тенка Исмијана, апсана, з'ндана, двајцам браћам косме до колена, косме до колена, нокчи до лакочи. Ко ги илезоа миле двајца браћа, сестра ге научи: - Ја ће ви дојдем, миле двајца браћа, ка ће соунце боуцне, ка ће соунце боуцне и ка ће се разгрије. Ми га затворија, тенка Исмијана, во нове клечои, со краља Мађарина, па ка ми го дремће краља превариле, глава му одсече, тенка Исмијана. Ми се променила, тенка Исмијана, со негуе алишта, руо новоженско, тенка Исмијана, јен пут облечено, па ми илезе од нове клечои. - На ти, мајко, кључој од нове клечои, да ми дадеш, мајко, паре со бисађе, да испратим, мајко, мује миле шураци, да ђе дарујем, мајко, мито да ђим платим. - Шо ми таке збориш, краљу Мађарине, краљу Мађарине зошто си глас промениу? - Турчин чедо, мајчице, таче глас менује! - Љиљи, краљу Мађарине, шо си га лика промениу? - Ме мештила, тенка Исмијана, во нове клечои! Да га дигнеш, тенка Исмијана, ка ће с'нце боуцне. Ми напрајла стара мајка меће приганице, па ми кани шарена манеста, тенка Исмијана. Ко ће влезе мајка долу в'клечои: крв се сосириу краљу Мађарину, башка глава, краљу Мађарину. башка мрша. - Лили сине, краљу Мађарине, тенка Исмијана гарес ти вратила, краљу Мађарине, со глава си платиу! 372 Во недеља, млади Асан- ага, џелина му дојде, во поноуник, млади Асан- ага, ферман му дадуа, ферман му дадуа, на асћер да иде. Мила мати, млади Асан- ађи, пита му месеше, со соузе га стрцаше; мила сестра, млади Асан- ађи, руо му диплеше; верна љуба, млади Асан- ађи, на чардак седеше ћитка му редеше и тихо збореше: - Оваја ћитка, млади Асан- ага, ће ти се развива до девет године, во десета, млади Асан- ага, ће ти заповене, ће ти заповене, млади Асан- ага, абер ће ти даде, ја ће се омужим, мпади Асан- аго, другого ће земем, ће ти земем, млади Асан- аго, твхјего другара. До девет године, млади Асан- ађи, ћитка му се развијала, десетата, млади Асан- ађи, му заповенуала, писна врисна, млади Асан- ага, како љута змија, ми го чула, млади Асан- ага, царица старица, го пуштила, млади Асан- ага, дома да ми иде.... 373 С 'нце зајде, с'нце зајде, акшам се учини, сви другари дома издојдоа, жене ге чекаје гим се промениле, промениле, промениле, ситарке стаиле, ситарке стаиле, пафте опашале, во четврток гим се промениле, а ја јаден, а ја тужен, седим во меана, пијем пиво, пијем вино, пијем ем ракија, пијеечи, пијеечи, повноћ се учини, меанђија, меанђија, меане затвора. Ја остана, ја остана, цев ноћ пред меана. Гледам лево, гледам десно, ламбе упалене, ламбе упалене, пердина пуштене, а мој пенџер, а мој пенџер, во црна темнина, а одајче, а одајче, пусто останало. 374 Тегни дома те викаје, жена и деца те чекаје, од меана те тераје, мастика не ти даваје. Тегни дома те викаје, комшије ти зазираје, не си текра за меана, за меана и мастика. Године бајеги попрошле, косма све ти обељела, гајлина те надвасале. 375 I Огријала месечина по више борска нахија, во крушеечка џамија. Пројдоа тројца Бројани, сенаа на мазен камен, на мазен камен в'сред село, тражеа кмета Идриза, да купет јагне сугаре: на девет мајке дојено. во Шар- планина гојено, на мермер камен крмено, на студен кајнак појено. Идриз гим вели кажује: - Јагне сугаре је дадено, го зеа двајца бећари, бећари Крушијани, под ладна врба седеа, сугаре јагне јадеа, млогу го скупо платиле, шестотин лире булгарска. II Tри млада бећара дојдоа, тражеа Јагне сугаре на ден Ђурђевден родено, на девет мајке дојено, во Шар- планина пасено, на мермер камен крмено, на извор вода појено. Седмина душе овчари свиреа тенке кавали, далеко гим се чујеа, дур во дл'боко Крушево: ге слушааа дејке дадене и вогодишне манесте. 376 Oј, море, јагне сугаре, на девет мајће дојено, во Шар- планина пасено, на ладен извор појено, на мермер камен крмено, од седмина душе чуано, седмина душе овчари, свиреа жоуте кавали, далеко им се чуеа, дури во село Крушево. - Слушајте, дејке дадене и двегодишне манесте: "Широко поље крај нема, убава мома глед нема". 377 Коња рани, сирома Алија, све на вересије, ми го рани, сирома Алија, со бела пченица, сирома Алија, бела симиџиска; ми го поји, сирома Алија, со љута рачија, сирома Алија, со вино црвено. - Ка си га ватиу, сирома Алија, ваће не бидује, све што најде, сирома Алија, све ни испродава, дур продаде, сирома Алија, капа бабајкуа и шамија, мила материна! Книга дојде далек од далеко, од града Велеса, везир има голема облага: кој шо има коња убаваого вамо нека дојде, да се облагаје, на облага, на облага злато небројено, на друга облага сребрена синија, во синија змија окуана со сребрене синџири, на трећа облага Алтана дивојка, ћерка везируа- страдна, богуана. 378 Зујка зуји три дена и три ноћа, нан' мори, леле, зујка зуји три дена и три ноћа. Туго ми га боли, нан' мори, з'пче срмалија, аман ми га боли, цев ноћ не заспала: - Аман, ми викајте, леле, Имера бербера, туго ми викајте Имера бербера, аман да донесе клеште бурмалије, нан' мори, клеште бурмалије, туго да извади. леле, да извади з'пче срмалија, туго да извади з'пче срмаличе. Туго зујка писна, земна се затресе, леле. 379 - Рауфе, Рауф катиљу, црно ми чудо напраи, Оруча шо го надрети Исљама да го утепа. во тија њиве бачкоске, на тија место Равниште. Исљам ми њива ореше, со чифт волои шарене, детенце му ге водеше - Ја несом надретив Оруча, сам го утепав Исљама шо му подевав матере. 380 Брале се, брале бећари од горно и довно маало, крај село, на рудина, на јена трава зелена, тегнале тенка пијанка, за јена дејка убава. Тегнале тенка пијанка кој ће го бајрак натфрљи, томуа ће биде Шемсија, Шемсија дејка најлична, најлична и најубава. Млад Есат бајрак прескочи, Есату му пана Шемсија и тешко ми се Есат разболе. - Другари, верне дружина, да зн'те ка сем збориле: ка ће кроз село пројдете немој да песме пујете немој да пушке фрљате, немој да мајки кажете! - Есате, млади војводо, право ће мајки кажеме: .,Млад Есат ти се оженив црна му земна- манеста, беле облаци- бајраци, ситне камене- сватои! - Другари, верне дружина ка ће ме на гроб носите, Шемсија да ми викате и она да ме испрати. 381 II Брале се брале бећари, нане, од горно и довно маало, под јена круша зелена, црвен го бајрак стаиље, кој ће го бајрак прерипа, тоја ће биде, нане, војвода. Млад Есат бајрак прерипа, па тешко ми се разболе. - Еј, мује верне дружина, да зн'те ка било зборено на руке да се носиме? - Есате, млади војводо, ручице ни се окинале, ножице ни се одсекле. - Другари, верне дружина, ка ће за дома идете, немој да песме пујете, немој да пушке фрљате; све мајке ће изизлезет, белки и муа ће дојде, немој да мајки право кажете! - Есате, млади војводо, право ће мајки кажеме: "Млад Есат ти се оженив, црна му земна- млајнеста, беле облаци- бајраци, ситне камене- сватои!" 382 Пушка пукна, јаг'до, пукна пушка, јагодице, горе во планина. Ми утепа, јаг'до, ми утепа, јагодице, Бећир- капетана, броцкого јунака. Душа дава, јаг'до, душа дава, јагодице, васијет остава: више глава ми, јаг'до, више глава ми, јагодице, бајрак подубите! За бајрак ми, јаг'до, коња да врзете, коњ да тропне мене да уплаши! Над срце ми, јаг'до, над срце ми, јагодице, башта напрајите, а во башта цвеће посадите. Кој ће пројде, јаг'до, кој ће пројде, јагодице нека се накити абер да онесе! Гледаници, јаг'до, гледаници, јагодице, право нека кажет, нака не ме чека, нека се омужи, а па матери, јаг'до, а па матери, јагодице, нека не кажујет! 383 383 - Шо ми поник седиш, Турчин Алија, шо ми нички глава држиш, све во црна земна гледаш? - Ка да не гледам, мила поестримо, лош абер ми дојде. Књига ми дојде од бело Едрене, од пусти вилајет. Книга ми дошла, мила посестримо, жена ми умрела, мила посестримо, деца ми остајла. Не ли бидује, мила посестримо, мене да ме земеш, мила посестримо, жена да ми бидеш, деца да ми гледаш? - Уста ти се, Турчин Алија, посушила! посушила све суа ти седала! ти сом имала, Турчин Алија, на место братуо, и на место бабајкуе! Шо сме спале, Турчин Алија, под јена каплама, шо сме јале во јено саанче, во јено саанче, Турчин Апија, со јена ложица! 384 Кроз Гусине поље темне м'гле, кроз м'глете турске пијанице. Чума да удри призренске муфтије, чума да удри тетоске кадије, што собрале деца аџамије, ге собрале ноћа глуо доба! Останале дејке даденице, останале дејке немужене, останале нусе тељосана, останале ламбе упалене. Обичајне песме (свадбарске) Свадбарске песме 385 Коло, исколо, море, Емин- аго, коло, исколо, Емин во коло. - Кажи ни га ка ти га викаје, да знајеме да ти испујеме! Сме разбрале ка ти га викаје име ги з'нЈеме не га кажујеме, си засакаф најпристала дејка, сви душмани нека испуцаје, на ден Ђурђевден ће ти испујеме: во јена башта растет два фидана, црвен карафил и пембен трндафиљ, пристала Ајрија и пристав Емин- аго, ка сте се нашле једен за другого. 386 Вино, в'вилџане, дели Есат- аго, кажи ни га ка ти га викаје, да знајема да ти испујеме, млого било, мало останало, на гранка било на лишће останало, брго ви се коњи на морава, ка сте се нашле један ка другого. 387 Дојде време, гледанице, да идујеш, во друго село, во Злипоток,, не беше к'смет зајено да бидеме. Ће те испратим до Ремзијино чешмиче, под Промкиче на Ремзијино чешмиче, тује ће алаф напрајне, гледанице, ка ће го заминеш бачкоско Промкиче, ти и ја умот ће пресечеме, за навек, гледанице, ће се одвојме, ти отиде, а бре гледанице, во Злипоток, пусти Злипоток, не биф за тебе. 388 Нека ти је, мајко, аирлија, ти ћитиме ћитка јунакуа, ће ћитиме ночви јунакуе, ће носиме квасој јунакуе, ће викаме личне лебарице! 389 I Со здравје ти, наша дејко, бело ћевре јунаково, бело ћевое. бели кожуф. да ти биде аирлија, векуечно! Још ноћеска, наша дејко, свуа кућа, утре већер, туђа кућа, од све мерак да ти пројде, још ноћеска со матере и бабета, утре већер, туђе људи! Свекрва не жали, дејко, ка матере, ће те дига, наша дејко, јако рано, јако рано во џин саба. Ти да легнеш да преспијеш, ће ти дојдет рано алиштари. 390 II Још ноћеска, наша дејко, свуа кућа! утре већер, ја другаће, туђа кућа! Нека ти је, ја другаће, аирлија, со здравје ти, ја другаће, бело ћевре, бело ћевре, ја другаће, светне р'ка, светна р'ка, ја другаће, златен прстен! Још ноћеска, ја другаће, сме зајено, овја већер, ја дугаће, ноћ година, ка во сон, ја другаће, ће ни седи, во чуше ка си седала, ја другаће, со бели кожуф на себе. Да не забрајш, наша дејко, ка сме шетале по над село, преко Гумена, со таја бела скутача, ја другаће, и тија котар јелече! 391 Дојде време, ја другаће, да идујеш, шо ни је тешко за тебе, ја другаће, ка ће не таке паросаш! Нека ти је, ја другаће, аирлија, за ништого, ја другаће, да не жалиш, и време ти се угоди, ја другаће, све свује ти се собрало, трнале да те испратет, ја другаће, пристало да те испратет, голем ти атер имаје!... 392 Шо си млого, манестиче, заличело со здравје ти кор алишта, све си тазе, ја манесто, полазила, страмуј, страмуј, манесто пристала, ка во башћа, ја манесто, посадена, да те виђи, ја манесто, мило свује, немој да не, манестиче, застрамотиш, голем мерак, ја манесто, ти имаме, кућа ни си, ја манесто, различела, јунака и мило свује страдуала! 393 Летај, летај, јеребице, да прелеташ, па да панеш дворој јунакове, да страдујеш свекра и свекрва а најпојчи младого јунака. Сте се нашле један ка другого, јен трндафиљ и једен карафиљ. 394 Ти да идеш, нашадејко, со здравјенце, блазе тебе, дејко, и преблазе, млогу време ти се, дејко, угодило, с'нце грије, наша дејко, ка за тебе, да ти свитка тељ ситарка. Ти за ништо, наша дејко, да не жалиш, те прачеје, дејко, све мило свује, мило свује материно и бабово. Немој млогу да се надигинаш, ти тупаје, дејко, чифт тупани, од све мерак, дејко, да ти пројде, шо си била, дејко, ксметлија, шо си рода, наша дејко, послушала, и со адет си се, дејко, омужила. 395 Берите се, китени сватои берите се, сватој', радујте се ће идете, китени сватои, по манеста, веће пладно, мили бабо, се учини, намој да се, мили бабо, задоцните. Наша нуса, мили бабо, мераклија, ће га шеташ, мили бабо, наоколо, наоколо, мили бабо, по надсело, по надсело, мили бабо, со тупани. 396 Летај, летај јеребице, летај да прелеташ, тебе чека, ја млајнесто, младожена, мпадожена, ја млајнесто, млади јунак, ти имаме, ја млајнесто, голем мерак, ' ели ни си, ја млајнесто, први мерек, први мерак, ја млајнесто, прва ишта. 397 - Полека одите, сватои неје готова манеста, манеста ви попорасла, фермеле не ги бидује, ће слеземе бргу во Призрен, фермеле да ги прекројме, манеста да ни распристале! 398 Зачекајте, сватој', почекајте, еште неје нуса уготвена, кор алишта неса облечене, бело лице неје нашарено, алтан чело неје врбосано, гајтан веђи неса чатмојсане, светна ситарка неије стајена! 399 Та кажи ни, наша дејко, ка си поминала, ка си поминала, ке си ноћевала? Туђа кућа, наша дејко, туђе људи, кога дојде, кого позна, ни си била, дејко, коченица, још те тражи мати по ћошина, ке си плела, наша дејко, ке си ткала. Ви лежала ваша дејке под сојбице, покријена со старо покровчиште, наш је јунак јако кочен, лудо дете, пријатељи, раскочено. 400 Тија ти беше, манесто, шо ти беше, рум- баба, друм- баба, ево га, нема га, тија ти беше, манесто, шо ти беше, ке си шетала, манесто, ке си дошла, са приближи, се наближи, ду при кућа јунакова, друм- баба манести, од рода га одвој'ме, во наша кућа га донесоме! 401 Не се страмуј, ја млајнесто, не се стегај. ће ти дојде, ја млајнесто, страмен јунак, кол'ко страмен, ја млајнесто, ток'ко страден. Шо ће сака, ја млајнесто, ће му дадеш, ће ти сака. ја млајнесто, две јабуке, две јабуке, ја млајнесто, тетоечке; ће ти слезе, ја млајнесто, во ливада, ливада во читал, ја млајнесто, за него си га чуала. Ка ће фатиш, ја јуначе, да не пушташ, она ти је, ја јуначе, шеретљива, шеретљива, ја јуначе, куветлија. 402 Шо си лично, манестиче, и пристало. ка во њива, манестиче, насијано, ка во башта, манестиче, насадено, ка трндафиљ, манестиче, ка босиљок, ден ти пројде, манестиче, ноћ ти дојде, ћошина се, манестиче, затемнеа, јоште мало, манестиче, голем радост, ће ти влезе, манестиче, млади јунак, новожена, манестиче, лудо дете, ће му фатиш, манестиче, десна рука, ће ти газне, манестиче, лева нога, да се сетиш, ја манесто, што да чиниш, ће му дадеш, ја манесто, све шо тражи. 403 Буџаци се, манестиче, затемниле, ден ти пројде, ноћ ти дојде, ћошина се засениле, ће ти дојде страмен јунак, тебе страмен, мајки страден, ће ти пуштет бесно куче, од ошамоу не разбира! Ће ти дојде дивји ореу, ће ти кљука светне пиће, светне пиће, светне веђи, ће ти мрси светне тељој, ће ти ћине срмене пекље, да му дадеш тетоске јабуке! 404 Та ка ниси, ја другаче, поминала, со јунака, ја другаче, од прв вечер, ка трчахте, бе другаче, кој пројдохте? - Ја сом дала, ја другаче, модра чоја, а сом зела, ја друтаче, брава шилегара. 405 Ка ми нашариа беле руке чиним Бајрам је, ка ме јанаа на белого коња, чиним ће шетам, ка ме донесоа во бела одаја, чиним дома сом, ка ми дојде мила нана, чиним мати је, ка ми дојде новожена, чиним брат ми је, аман, аман, чиним брат ми је, ко ми пружи десна рука, тога се сети, аман, аман, тога се сети! 406 Шо си руо, новожена, исполазиф, да ти биде, новожена, аирлија, не се млогу, новожена, надигинај, ти тупаје чифт тупани, ти ад ништо да не жалиш све адети ти напрајме. Шо си било а јуначе ксметлија, млогу ти се време угодило, со другари да се израшеташ; шо си биф, млади јунак, игбалија, сви другари ти се исобрале, голем џумбус ти напрајле, ти имале, млади јунак, голем атер. 407 I Стани, Осман, млади новожена! на врата ти, Осман, мајка чука, ти донесла меке приганице, приганице, котеф врућа вода. - Не ми носи, мати, не се јаде, млогу ме је Анка наситила, ми кажује старе ичајина, ка сом шетаф, мати, по сокаци, по сокаци, мати, по туђе дворои, ка сом гледаф, мати, туђе жене, туђе жене и дејке дадене! 408 II Стани, Бајро, стани бре бр'ле! на врата ти, Бајро, мати чука ти донесла меке приганице приганице котев врућа вода. - Не ми носи, мати, несом гладен, млогу ме је Анка наситила, ми отвори старе ићајина, ка сом шетав маје по сокаци, по сокаци, по туђе дворои, ка сом гледав, маје, туђе жене, туђе жене и туђе манесте! - Не му веруј, маје, не го слушај, од вечера, маје, се успало, мене остај, младо, уздубено со ручице, маје, нашарене, со кол'пика, маје, во сред чело, со веђице, маје, чатмосане, не го тури, маје, руо манестечко. Сгани, Бајро, стани, бре бр'ле! тупани ти тупаје, ти тупаје шо ће ге дарујеш! 409 III Од прв вечер, мајчице мила муа, Бајро ми се успав, ми се успав, на десно колено, во скут манестечки. - Стани, Бајро, стани бе брљо! стани да не станеш, стани да не станеш, саба се учини, оџа саба вика! Стани, Бајро, стани бе брљо! да избришаш пика од сред чело, пика манестечка, да измрсиш, Бајро бе брљо, тељој манестечке, да окинеш, Бајро бе брљо, учкур манестечки, учкур срмапија, па да слезрш, Бајро бе брљо, во довна јапија, па да виђиш сребрена кутија со локум насипана, да извадиш, Бајро бе брљо, златен алтипатлак, да исфрљаш све златне фишеци, ка прв вечер, Бајро бе брљо, со манеста! 410 Шо си рада, ја млајнесто, и весела ти ће идеш, ја млајнесто, во роднина, во рода ће идеш, ке оца и матере. Да отвориш, мила нане, обе врате, ће ти дојде, мила нане, твуа ћерка, твуа ћерка на прве гости. Немој кусур, пријатељи, да фаћате, ви идеме, пријатељи капабалак, све свује сме се собрале, кабиле није големо, пријатељи, никого несме осташе. Млајнесто, та што ти ноге не одет, галиба рода не ти се остава, млајнесто, лична пристала, немој да гајле гајљујеш, сега сме путој напрајле, мори, почесто во матере ће те носиме. Идите со здравје, пријатељи, арно, лошо, арно да кажете, немој кусур, пријатељи, да фаћате, ако нешто, ексик, пријатељи, останало. Шаљиве песме 411 Пред врата ги Иби бразда тече, за Неџипа Иба сама рече! Во кућа ги Иби куп пченица, со Неџипа Иба коченица! Зад врата ги Иби купче пепеф, со Неџипа Иба јарче петеф! Во плевна ги Иби купче слама, со Неџипа Иба гола спала! Пред врата ги Иби дупна врба со Неџипа Иба дупка мрда! 412 Сом стаило тељ ситарка заради него, нане нанице, заради него, глава не дига, мори нане, се разљутило, нане, нанице, шо бољка му је, шо бољка му је, мори нане, шо небидница, шо аро му је, мори нане, шо небидница? Со кого било, мори нане, кој го мађоса, нане, нанице, кој го ароса, дете малово, мори нане, ништо не знаје, нане, нанице, не го текина. Го аросапе, ја млајнсто, го мађосале! 413 Сом стаило драм белило, оно ми вели: "Даде, дадице, си се убарџало, си се убарџало, мори, урда ка си јало!" Сом стаило црвенило, оно ми вели: "Даде, дадице си се убарџало, си се убарџало, даде, ка си вапцуало!" Ту је го позна, даде, ел' је лудо дете, лудо младо, дадо, дете аџамија. Сом стаило чатме веђи, оно ми вели: "Даде, дадице, си се убарџало, си се убарџало, даде, лебој ка си пекло! Ту је го позна, даде, ел' је лудо младо, ел' је лудо младо, даде, дете аџамија, дете аџамија, даде, не го текина. 414 Шо бољка му је, мори нане, шо небидница? Ја му сом се променила, не ме пољује, нане, мила нане, не ме пољује. Сом стаила тељ ситарка, заради него, срмен јељек распекљан, не го пољује, нане, мила нане, го аројсале, мила нане, го маџосале. Ка си немало, мори нане, шо си женило, дете малово ништо не знаје, дете аџамија не го текина! 415 Упали чучка борина, кузум Џелино, кузум Паспалино! Да не ти се жбурнем в' темнина, кузум Џелино, кузум Паспалино, Ће ти се смијет јетрве, кузум Џелино, кузум Паспалино! Ће ти кажујет свекрви, казум Џелино, кузум Паспалино! 416 Хатиџа га дале, продале, преко три црне планине, преко три турске границе. Бабо га даде, продаде, за јено шише ракија; го испи во сред чаршија тује га, черка, инчар учини. 417 Ено иде, дедо подигрује, под бела се брада подсменује, се радује дејка ће го земе. Го играла, дејка, го мамила, дур му зела капа со дукати. Скрши шија, е сгаро старчиште, иди, дедо, иди се удави, за тебе је, дедо, м'тна река,м'тна река ђурђеенска, за мене је, дедо, мпадо момче, младо момче неженето. 418 - Зељо, бре Зељо, дадина, кеде си била, шетала, со бећари си се гледала, шо напрај, Зељо, шо учини, надвор да не илеземе. Седет се чудет бећари Зеља гим дете родила, се чудет када го викаје, ка ће му име ставаје: да ли на Јусуф- бећара или на Имета од Бела. Во р'бет на Бељанина во лице на Горанина! 419 Ори Рујмено, бела сејмено, ке си го нашла таквого мужа, таквого мужа недомаћина, недомаћина, невртикућа: тутун пије, гра не купује, ракија пије, дома не спије, свако месење, торба тресење, свако печење, треске кршење? - Ја сом го нашла на Росов Камен играјећи ашиговци, сом го ранила со леп и сирење, сом го поила со вода студена. 420 - А бре дејче во тенко кошуљиће, право кажи да ли ће ме земеш? - Би те зело, заш' не би те зело, иди дома, закољи бабета, па се врати мене да ме зеМеш! Не го кољем а ће го обесим. Иди дома, закољи матере, па се врати мене да ме земеш! Не га кољем а ће га одерем. Иди дома, утепај два брата! Не ге утепујем а ће ге оделим. Иди дома, закољи мила сестра! Не га кољем а ће га омужим. Шо си било дете улавесто си заклало оца и матере. - Ја ти реко, дете, ка на шака, ти учини, дете, засајечки! 421 Ја отиде на вода, оно трчи по мене; - Дадо, дадице, земи ме и мене! - Ја не ти сом дада, дакцис ти било, току ти сом жена, жељка те удрила. Ја отиде на њива, оно трчи по мене: - Дадо, дадице, земи ме и мене! - Ја не ти сом дада, дакцис ти било, току ти сом жена, жељка те удрила. Ја отиде на вода, оно трчи по мене: - Дадо, дадице, земи ме и мене! Ја не ти сом дада, оре лудо дете, даксис те удрило, току ти сом жена, жељка те превзела. Казивачи песама 1. Абази Зејнепа Рођена је у селу Лештане недалеко од Драгаша 1946. године. Зна један број печалбарских песама. Домаћица. 2. Абидини Сидика Рођена је 1943. године у Крушеву где је завршила основну школу. Песме је чула од старијих, а многе је научила спонтано, дружећи се и певајући као девојка са својим другарицама. 3. Абидини Фериз Рођен је у Крушеву 1933. године Бави се земљорадњом и сточарством. Зна читати и писати. Док је био млађи, песме је научио од другова и старијих мештана. 4. Агуши Рамаиз Рођен је у Лештану 1933. године. Сада живи у Драгашу. Завршио је вишу управну школу. Дугогодишњи друштвено- политичких радник, однедавно у пензији. Врсни познавалац мнохи старих горанских песама и мелодија, које се данас ретко чују. Спонтано запева у друштву, поготову приликом разних весеља и пригодних свечаности. Најчешће пева соло због специфичне интерпретације и боје гласа. 5. Алидини Рабша Рођена је 1945. године, у селу Млике. Завршила је основну школу. Домаћица. Песме је чула од мајке. 6. Алидини Исмаиљ Рођен је 1922. године у селу Млике. Непосредно после рата радио је као учител. у селу Орчуша, касније као службеник у Општини где је пензионисан. Зна више старих мање познатих горанских народних песама. Казивао их је деци, мање певао. Умро је крајем 1985. године. 7. Алидини Сагира Рођена је 1942. године у селу Млике, завршила је основну школу Домаћица. 8. Алидини Џева Рођена је у селу Млике 1945. године. Осморазредну основну школу завршила је у селу Враниште. Домаћица. Зна и пева горанске песме новијег датума. 9. Ајрулахи Арифка Рођена је 1936. године у селу Диканце, где је завршила четворо разредну основну школу. Домаћица. Песме је научила од мајке, а пева их најчешће са другарицама, приликом разних свечаности. 10. Алили Сагира Рођена је у селу Млике 1942. године. Домаћица. Завршила је основну школу. Песме је слушала од старијих људи и жена у селу. 11. Ализоти Атим Рођен је 1933. године у селу Орћуша. где и сада живи и ради као угоститељски радник. Радио је и у унутрашности земље. Познаје један број релативно старих песама. Био је члан фолклорне групе "Гора" из Орћуше. Истицао се певањем још у младости. Неколико његових песама емитују се преко Радио Приштине. 12. Аљиљоски Атмана Рођена је 1946. године у селу Броду. Има завршену основну школу. Домаћица Пева и удара у даире заједно са другарицама. Песме је чула од старијих жена. 13. Аљиљоски Назира Рођена је у Броду 1948. године, где је завршила основну школу. Домаћица. 14. Аљо Вајда Рођена је 1937. године у Броду. Има четвороразредну основну школу. Домаћица. Песме је чула од мајке. Певала их најчешће са другарицама приликом веридбе и свадбених свечаности "заредујење", "кога затребујет" и др.). 15. Аљиљоски Вајда Рођена је 1918. године у Броду. Домаћица. Није писмена. Зна већи број старих и за Брод карактеристичних песама. 16. Ахметлер Фериз Рођен је 1929. године у селу Зли поток. По занимању је земљорадник. Преко зиме одлази на "гурбет". Постоји могућност даје нека жена из породице казивач песме. 17. Ахметљерден Рамиза Рођена је 1940. године у селу Злипоток где је завршила четири разреда основне школе. Домаћица. 18. Ашими Сељва Рођена је у селу Бачка 1930. године. Домаћица. Зна да чита и пише. Зна доста песама "које су се раније певале". У младим годинама певала је са још једном женом или девојком приликом разних свечаности или весеља. 19. Бајмак Ата Рођена је у Броду 1915. године. Није писмена. Многе је песме научила од старијих. Домаћица. 20. Балџи Рефија Стара око 75 година. Живи у Броду. Није писмена. Зналаје много горанских лирских песама. 21. Базда Ариф Рођен је 1933. године у селу Рестелици. Има четири разреда основне школе. Бавио се углавном сточарством. Задњих година радио је као помоћни радник у Беобанци у Београду. Умро 1982. године. Забележене песме је певао соло маја 1975. године приликом једне пригодне свечаности. 22. Бектеши Менир Рођен је 1922. године у селу Глобочица. Пензионер. Зна да чита и пише. 23. Бектари Бејрам Рођен је 1920. године у Зли- потоку. Бавио се, углавном, земљорадњом, уз повремени одлазак на печалбу. Умро је 1985. године. 24. Беро Асиба Рођена је 1912. године у селу Крушеву. Домаћица. Није писмена. 22. Бећири Бастрија Рођен је 1921. године у селу Рапча. Радио је дуго као посластичарски радник. Сада је у пензији. 23. Бећироски Енива Рођена је 1923. године у Броду. Домаћица. Зна да чита и пише. 24. Бећироски Есат Рођен је 1936. године у Броду. Сада живи у Драгашу и ради као зубни техничар у Дому здравља. Имао је прилике да слуша многе старе изворне песме, поготову обичајне (свадбарске). Задржао је локални изговор ("броцки"). Аутору ове збирке доста је помогао да се задржи изворни облик песама из Брода. 25. Билали Хуснија Рођена је у селу Млике 1933. године. Домаћица. Није писмена. 26. Бреноли Мурат Рођен је 1910. године у селу Крушеву. Зна многе старе народне песме. Више их казује него што их пева. Није писмен. Бави се земљорадњом и сточарством. 27. Бреноли Развија Рођена је 1945. године у селу Крушеву. Има завршену основну школу. Песме је слушала и научила од старијих жена. Домаћица. 28. Бреноли Фејзо Рођен је 1964. године у Крушеву. Један од млађих познавалаца горанских народних песама. Многе је старе песме научио од старијих чланова иначе бројне породице. Пева појединачно; свира на тамбури. Ради као угоститељски радник у Крушеву. 29. Вурани Фирда Рођена је 1931. године у селу Глобочиц. Домаћица. Није писмена. 30. Вељан Галип Рођен је 1936. године у Броду. Ради као кувар у Ђаковици. Казао је једну од старијих песама. 31. Гунга Нафија Рођена је у Броду 1921. године Домаћица. Неписмена је. Зна више старих обичајних песама. 32. Далифи Сабрија Рођена је 1947. године у селу Диканце. Домаћица. Има завршену основну школу. Сада живи у селу Бачка. 33. Даути Рамиза Рођена је у селу Орћуша 1943. године. Домаћица. Има завршену основну школу. Зна неке песме које се ретко чују у другим селима Горе. 34. Даути Ајша Живи у Броду. Рођена је 1931. године. Домаћица. Писмена је. 35. Елези Ђуриша Живи у селу Враниште. Рођена је 1937. године. Домаћица. Писмена је. 36. Ешрефи Скендер Рођен је 1933. године у селу Глобочица. Као посластчарски радник био је у печалби у многим местима у земљи. Сада живи и ради у селу и бави се пољопривредом. Зна већи број старих печалбарских песама. 37. Зиза Магбуља Рођена је у Броду 1948. године. Има завршену основну школу. Домаћица. 38. Зуљка Ђуља Живи у селу Рестелица. Рођена је 1906. године. Породица се бави сточарством. Није писмена. Стару песму је записао Батали Менсур, ученик из истог села, рођен 1964. године. 39. Зубери Арифка Рођена је 1943. године. Има завршену основну школу. Домаћица. Сада живи у селу Рапча. 40. Ибиши Сељва Живи у селу Млике. Рођена је 1948. године. Домаћица. Писмена је. 41. Ибрахими Ирфан Рођен је 1947. године у селу Рапча. Ради као просветни радник у осмогодишњој школи у истом селу. Дао је допринос прикупљању народних умотворина и народних песама са овог подручја. 42. Ивановић Милица Рођена је 1949. године у селу Кориша код Призрена. Једно време радила је као патронажна сестра у Дому здравља у Драгашу. Тада је научила више горанских песама. Пева веома запажено. 43. Илијази Ајша Рођена је у селу Рапча 1919. године. Зна више печалбарских песама. Домаћица. Није писмена. 44. Исљами Сулејман Рођен је у селу Рапча 1939. године. Ради као посластичар у Призрену. 45. Исљами Атиџа Рођена је 1936. године у селу Бачка. Зна више старих народних песама. Домаћица. Писмена је. 46. Исмаиљи Азим Рођен је 1915. године у селу Дикаице. Бавио се сточарством и земљорадњом. Одлазио у печалбу. Песме је слушао од оца и мајке. Многе је заборавио. Није певао. Неписмен је. 47. Јахја Таип Рођен је у селу Рапча 1918. године. Рад и као посластичар у Новом Пазару. Носталгија за родним крајем и боравак у "туђини", печалба, углавном су песме које је он казивао за млађе. 48. Јахја Рамадан Рођен је 1933. године у селу Бачка. Запева у друштву по неку стару горанску песму. Ради у комуналном предузећу у Драгашу. 52. Јонузи Ђуриша Живи у селу Рапча. Рођена је 1925. године. Домаћица. Није писмена. 53. Јонузи Адем Рођен је 1938. године у селу Рапча. ради као посластичар у Сарајеву. Песму су забележила његова деца. 54. Кајкуш Ћамиља Живи у селу Глобочица. Рођена је 1924. године. Домаћица. Није писмена. 55. Калинкајакуп Има око шездесет година. Живи у Броду. Зна и пева више старих горанских песама. Неке је певао преко Радио - Скопља. Ради као посластичар у Нишу. 56. Калинка Мусо Рођен је 1941. године у Броду. Породична склоност према горанским народним песмама. Ради као посластичар у Нишу. 57. Калинка Бахта Домаћица. Рођена је 1949. године у Броду. Има завршена осмогодишњу школу. Зна више "женских" горанских песама, које се певају приликом обичајних свечаности. 58. Калинка Амзо Рођен је 1949. године у Броду где и данас живи. Ради као бурегџија у Драгашу. Песме је слушао од старијих у породици. Запева, али песме више казује. 59. Касеми Рамиза Живи у селу Орћуша. Рођена је 1948. године. Завршила је основну школу. Домаћица. Зна више успаванки и брзалица. 60. Кесаси Рајма Стара је око 65 година. Живи у Броду. Домаћица. Није писмена. 61. Кескани Ајша Рођена је 1919. године. Домаћица. Зна да чита и пише. 62. Курдали Незир Рођен је 1947. године у селу Зли поток. Ради и живи у Суботици. Повремено борави у родном месту. Сећа се неких песама из детињства. Радо запева у часовима посебног расположења. Привржен је горанском мелосу. 63. Курт Лутвија Стара је преко шездесет пет година. Домаћица. Није писмена. 64. Кртовци Рајма Рођена је 1905. године у сели Броду. Зна неке сарије песме. Више успаванки и брзалица. Домаћица. Није писмена. 65. Копач Ава Стара око 75. године. Рођена је и живи у Броду. Зна више шаљивих горанских песама. Домаћица. Није писмена 66. Љајко Мустафа Рођен је 1912. године у селу Глобочица. Као младић певао је у друштву приликом разних свечаноти и весеља. И данас, иако у годинама, запева коју стару песму, а често и заигра веома запажено. Био је у печалби у многим крајевима наше земље. Сада живи у селу. Зна читати и писати. 67. Љајко Веис Рођен је 1934. године у Глобочици где је једно време радио као учитељ. Као младић се много интересовао за горанске песме. Многе је научио од свога оца Мустафе, другова, поготову од старијих људи у селу. Неке је и сам спевао. Запева спонтано приликом разних пригодних свечаности и весеља. Најчешће пева сам због специфичности гласа. Данас ради у Дому здравља у Драгашу. 68. Љиља Фаик Рођен је у селу Брод 1936. године. Самоуки зидар. Има завршену осмогодишњу школу. Зна старе горанске песме са печалбарским мотивима. 69. Љокан Ава Рођена је 1937. године у Броду. Домаћица. Има завршену основну школу. Пошла је најчешће са другарицом (карактеристика двогласног певања у Гори). приликом свадбених и других свечаности. 70. Малези Абидин Рођен је 1936. године у Броду. Породична склоност према горанским народним песмама, поготову оних са печалбарском садржином. Наставља традицију посластичарског заната и ради у Сплиту. Породица живи у Броду. Верујемо да је и жена овде била казивач. 71. Мазлами Сајма Рођена је у селу Зли поток 1945. године. Домаћица. Има завршену основну школу. Зна неке шаљиве песме и успаванке које је научила од мајке и старијих жена у селу. 72. Мазлами Асан Рођен је у селу Зли Поток 1943. године. Један је од првих који је снимио грамофонску полочу са горанским народним песмама у аранжману Продукције грамофонских плоча РТВ Београд, која је недавно издала и магнетофонску траку са истим песмама. Данас ради као посластичар у Бачкој Тополи, а породица му борави у селу. 73. Мисини Рамадан- Дајџо Рођен је у ослу Диканце 1926. године. Дуго време на је радио као трговац у радној организацији "Шар производи", а касније као радник у рачуноводству у истој организацији. Зна многе приче и песме шаљивог карактера. Запева честоу друштву у пригодним приликама или за кафанким столом. наравно, уз чашицу. У младости запажено је играо горанске народне игре. Сада је у пензији. 74. Малићи Омер Живи у селу Враниште недалеко од Драгаша. Радио је широм земље као печалбар. И данас зна више старих песама са печалбарском садржином. Није писмен. Сада има преко осамдесет година. 75. Мустафа Екрем Рођен је 1934. године у селу Орћуша. Ради као машинбравар у "Палилули" у Београду. 76. Маслар Јалда Рођена је 1927. године у Броду. Зна да чита и пише. Домаћица. 77. Миљаими Бајрам Рођен је 1938. године, у селу Бачка. Ради као помоћни радник у угоститељској организацији "ШАР" у Драгашу. Зна и пева више старих песама. 78. Мурсељи Фатима Рођена је 1939. године у селу Бачка. Домаћица. Писмена је. Зна више обичајнихнародних песама. 79. Муртезани Изет Просветни радник у селу Орћуша, где је рођен 1944. године. Познаје горански мелос, а многе песме зна и бележи. У пригодним приликама и запева. Дао је допринос да се многе песме извуку из заборава. 80. Мустафа Мустафа Рођен је 1936. године у селу Орћуша. Сада живи у Драгашу, где ради као обућар. Зна више старих прича и песама и овде је заступљен са већим бројем старих горанских песама. Пева обично сам због карактеристичног гласа Свира на тамбури веома запажено. Његове се песме и данас слушају преко Радио - Приштине. Члан некадашње фолклорне групе "Гора". 81. Мустафа Рајма Стара око шездесет година. Рођена је и живи у Крушеву. Домаћица. Писмена је. Зна неке песме које имају локални карактер. 82. Мустафа Исмаиљ Ради као ковач у Крушеву где је и рођен. Има око шездесет година. Добар познавалац старих горанских песама. 83. Мусалар Џеза Рођен је 1929. године у селу Ресталица. Зна већи број старих народних песама. Пева обично сам веома спонтано. Бави се сточарством. Дружећи се са сточарима из Брода многе је песме научио од њих. 84. Неља Бајрам Рођенје 1961. године у селу Глобочица. Ради као наставник у осмогодишњој школи у истом селу. Интересовао се за горанске народне песме. Неке је прикупио. Спевао је неколико песама које се данас певају у селу. 85. Оруч Назмија Рођена је 1929. године у селу Орћуша. Знала је много песама које је чула од старијих. Домаћица. Није писмена. 86. Оскакач Шефко Рођен је у Броду 1934. године. Ради као посластичар у Ђевђелији. Често борави у родном месту. 87. Османи Фатима Рођена је у селу Диканце 1925. године. Многе је песме заборавила. Домаћица. Није писмена. 88. Османи Фарија Рођена је 1947. године у Крушеву. Песме је научила од старијих жена и другарица. Домаћица. Има завршену основну школу. 89. Османи Аџира Живи у селу Орћуша. Има око седамдесет пет година. Није писмена. Зна неке мање познате песме. 90. Омери Есат Ученик VI разреда основне школе у Рестелици. Забележио је неколико песама новијег датума. 91. Петливани Чебира Рођена је 1938. године у селу Зли- Поток. Домаћица. Нијеписмена. 92. Пајазити Рефик Ради као кројач у селу Враништу, где је рођен 1944. године. 93. Прчко Чамиља Рођена је 1944. године у селу Броду. Зна више обичајних горанских песама, поготовуоне које се певају приликом спремања и испраћаја младе. Домаћица. Има завршену осмогодишњу школу. 94. Пупе Рајма Стара око осамдесет шест година. Рођена је и живи у Броду. Некада је певала приликом свадбених свечаности. И данас се сећа неких старих песама. 95. Рамадани Имер Рођен је у селу Крстац 1930. године. Радио је као посластичар у многим крајевима земље. Сада ради у Прокупљу. 96. Рамчевци Шабан Рођен је у селу Зли- Поток 1943. године. Ради као посластичар у Врању. Породица му живи у селу. Неколико чланова породице зна и пева старе горанске песме (брат Јакуп, 1940. године и др.). 97. Рашити Абаз Има око седамдесет година. Рођен је у селу Радеша. Није писмен. 98. Рашити Рабиша Рођена је 1938. године у Броду. После удаје једно време живи у селу Бачка, а потом у Новом Саду. Домаћица. Има завршену основну школу. 99. Реџеплар Арза Рођена је 1948. године у селу Зли- Поток. Као ученица певала је у школи. Посебан афинитет имала је према горанским народним песмама. Старије песме је научила од оца Сеадина, мајке и браће. Снимила је две грамофонске плоче и неколико мегнетофонских трака са старим песмама, које се понекад чују преко Радио Приштине, Скопља и Београда, иако им је музичка обрада веома оскудна. 100.Реџеплар Кадрија Рођен је 1946. године у Зли Потоку. Радио је као посластичар у Београду са оцем. Сада ради и живи у Призрену. Често је у породичном кругу певао, најчешће се сестром Арзом. Свира на тамбури. Породична склоност према песми и музици. Неке је сам спевао. 101.Ређеплар Хасиба Рођена је у Зли- Потоку 1944. године. ОднедавнаживиуДрагашу. Има завршену основну школу. Певала је са другарицом и сестром, најчешће приликом свадбених свечаности и весеља. Тупа у даире. Песме је научила од старијих, поготову од мајке (Незија, стара око осамдесет година), Пева у пару са још једном женом. Карактеристично је двогласно певање у целој Гори. 102.Реџепи Фифа Стара око шездесет пет година. Рођена је и живи у селу Млике. Домаћица. Није писмена. 103. Режепи Ариф Рођен је 1948. година у селу Кукуљане, недалеко од Драгаша. Као младић показивао је велико интересовање за горанске народне песме, које је слушао и научио углавном од старијих. Док је радио у Београду, снимио је и прву грамофонску плочу са карактеристичним песмама. Његов глас се чује и са бројних магнетофонских трака. Свира на тамбури и пева соло. Ради као угоститељски радник у родном месту. 104. Ризвани Ајваз Рођен је у селу Млике 1948. године. Као наставник музичког образовања интересовао се за горанске народне песме. Сада ради као службеник у Општини Драгаш. Зна и пева релативно старе песме. 105. Ризвани Дехир Ради као продавац у селу Млике, где је и рођен 1942. године. Запева у групи друштву "своју" песму. 106.Ризвани Дуда Рођена је 1924. године у Млика- ма. Домаћица. Није писмена. 107. Сали Мехмедалија Рођен је 1930. године у селу Крстац. Ради као посластичар. Пре би се рекло да је у казивању учествовала и његова жена или неко други из породице, а ученица Сејдија Накија (1969) из Основне школе у Рапчи записала. 108. Сејрани Лифа Рођена је 1912. године у селу Крстац који се налази на падинама Коритника. Домаћица. Није писмена. 109. Селими Сечва Рођена је 1914. године у селу Крстац. Казала је неколико старих песама. Није писмена. 110. Сељмани Ремзија Рођена је 1941. године у селу Диканце. Песме је чула од старијих жена. Завршила је основну школу. Домаћица. 111. Сефери Невзат Рођен је у селу Рестелица које се налази на самим обронцима Шар-планине, на надморској висини од пеко 1.460 метара. Има завршену основну школу. 112. Сефери Ејуп Рођен је 1910. године у Крушеву. Зна и пева више старих горанских песама. Тупанадахире. Писменје. Бави се сточарством и земљорадњом. 113.Сефери Ата Рођена је и живи у Крушеву. Има око седамдесет пет година. Домаћица. Није писмена. 114. Сефери Зекерија Рођен је у Реслелици 1939. године. Ради као посластичар у истом селу. 115. Скендероски Јалда Стара око осамдесет две године. Живи у селу Брод. И данас се сећа многих песама (успаванки, обичајних и др) које се данас све ређе чују. Није писмена. 116. Скендероски Рефија Рођена је и живи у Броду. Има око осамдесет три године. Домаћица. Није писмена. 117. Скендероски Рукиша Рођена је 1944. године у Броду. Песме је чула од старијих. И сама пева, најчешће у групи, обично две. Има основну школу. Домаћица. 118. Скендери Раиф Рођен је 1921. године у селу Диканце. Радио је као посластичар у многим градовима Србије. Поред песама знао је и доста прикашки, загонетки. Умро је 1985. године. 119. Татари Хајрадин Рођен је у селу Глобочица 1959. голине. Ради као посластичар у свом селу. 120. Торо Вајда Из села Крушева. Стара око педесет пет година. Домаћица. Није писмена. 121. Тонга Џавит Рођен је 1946. године у селу Диканце. Ради као возач у Текстилној фабрици ,Дратекс" у Драгашау. Зна многе песме које је од старијих чуо. Пева сам или у дру штву, приликом разних свечаности и весеља. Запева за друштво у часовима посебног расположења. 122. Фејзо Зуфтија-Дајџо Рођен је у селу Глобочици 1920. године. До пензионисања радио је као трговац у Драгашу. Зна и пева више старих песама. Једну ("Бисеро, ћерко мајкина") пева са великим заносом и мелодијским колоритом. 123. Ферати Абаз Из села Бачке. Рођен је 1933. године. Песме је чуо од оца и старијих људи. Зна више обичајних песама као и прича са народним мотивима. Бави се сточарством. Писмен је. 124. Ферати Фехим Рођен је 1915. године у селу Рапча. Ради као посластичар у Јањеву, на Косову. Он или неко из фамилије казао је неколико успванки и брзалица. 125. Хајдари Шефка Рођена је 1912. године у селу Глобочица. Казала је неколико шаљивих песама. Знала је много више песама које је чула од старијих. Домаћица. Није писмена. 126. Хајрадини Вехбија Рођен је 1940. године у селу Рапча у многочланој породици. Магистар економских наука. Дугогодишњи друштвенополитички радник. Интересује се за горанске песме. Један је од оних који се ангажовао да се чују преко Радио Приштине и Радио Београда. Иако без довољно музичке и друге обрале, оне се и данас изузетно слушају. 127. Хајдари Шефка Стара је око седамдесет пет година. Живи у Глобочици, где је и рођена. Домаћица. Није писмена. 128. Хасани С. Зекија Мајка аутора ове збирке. Рођена је у селу Бачка 1908. године. Зна више горанских народних песама различитог садржаја и тематике. Песме нам је више казивала него певала због породичне трагедије коју је доживела у времену од 1918. до 1922. године, када је због глади и болести на овом подручју изгубила целу породицу (мајку, три сестре и брата). У породици се гаји култ о хлебу. На аналфабетском течају научила је да чита, али не и да пише. Рад и поштење - били су стална порука родитеља аутора ове збирке народних песама. 124. Хасанлар Дуда Рођена је 1939. године у Зли Потоку. Има завршену основну школу. Домаћица. 130. Хасанлар Шаћир Стар око педесет пет година. Бави се земљорадњом и сезонским угоститељским радом у Нишу. Многе песме је научио од мајке (Емина, стара око деведесет година). Често је певао у друштву са Коклевци Билалом из истог села. 131. Хасани Ћемаљ Рођен је 1941. године у селу Кукуљане. Просветни је радник. Зна више горанских песама. 132. Хасани Рагбет Рођен је у селу Враниште 1951. године. Завршиоје вишу педагошку школу. Ради као наставник српскохрватског језика у Осмогодишњој школи"25. мај"у Враништу. Песме је слушао и научио од старијих. Некејесам спевао. Многеје песме јабележио. Ради са ученицимау фолклорној и музичкој сек- цији у школи. Запажено пева и свира на гитари и тамбури. 133. Хаџи Ајша Рођена је 1918. године у селу Диканце. Знала је више песама обичајних, шаљивих и др. Домаћица. Није писмена. 134. Хоџа Омер Ученик VIII разреда Основне школе "22. децембар" у Рестелици. 135. Хоџа Исметин Ученик Основне школе "22. децембар" у Рестелици. 136. Хоџа Алтана Ученица из Рестелице. Ови вредни ученици су и казивачи и записивачи горанских народних песама. На иницијативу аутора ове збирке они су на редовном наставном часу бележили поједине песме. 137. Цако Бахта Рођена је у Броду 1904. године. Знала је више старих "броцких" изворних песама. Сада зна неке шаљиве песме и успаванке. Није писмена. 138 . Царо Бахта Стара око осамдесет пет година. Рођена је и живи у Броду. Домаћица. Није писмена. 139 . Чоко Рифат Рођен је 1966. године у Рестелици. Ученик средњошколског центрау Драгашу. 140. Чоко Мејрима Ученица VII разреда Основне школе у Рестелици. 141. Чучуљ Бахта Рођена је у Броду 1924. године. Неписмена је. Зна доста песама "које су се некада певале". 142. Чучуљ Рабиша Рођена је 1930. године у Броду. Зна више карактеристичних песама из овог села које је научила од мајке и других старијих жена. Писмена је. Сада живи у Драгашу. 143. Чучуљ Селим Стар око педесет пет година. Рођен је у Броду. Радио је као посластичар у Нишу, Зајечару, Скопљу. Зна и пева многе ралативно старе песме. Има снимљених неколико магнетофонских трака где пева са својим најближима у кругу породице. Запева у друштву, сам или у групи. Сада живи и ради у Призрену, али веома често борави у Броду. 144. Чуфта Зевџан Наставнику Основној школи у Рестелици. Има око тридесет пет година. Интересовао се за горанске песме. Неке је сам спевао и данас се могу чути у Рестелици, поготову код млађих. Стихови се римују, што нијекарактеристично за горанске песме. Шире нису прихваћене. 145. Чуфта Адем Ученик Основне школе у Рестелици. 146. Џафче Јонуз Рођен је 1915. године у Броду. Зна да чита и пише. Многе песме и приче казује унуцима. Бави се сточарством. 147. Џафче Ајрија Рођена је и живи у Броду. Има око осамдесет пет година. Није писмена. 148. Џафче Јусуф Рођен је 1938. године у Броду. Бави се сточарством. Зна више печалбареких и обичајних песама. Писмен је. 149. Џафче Магбуља Стара око осамдесет пет година .. Знала је и певала многе песме. Сада се сећа само неких од њих. Зна да чита али не и да пише. Рођена је и живи у Броду. 150.Џафери Мифтар Рођен је 1937. године у селу Рапча Економиста. Зна неке песме, а понекад запева у друштву. Сада живи и ради у Призрену. 151.Шола Зарифа Рођена је у селу Глобочици 1946. године. Домаћица. Има завршену основну школу. 152.Шок Кадемша Рођена је 1941. године у Броду. Казала је једну мање познату песму, а зна и неке обичајне песме. Писмена је. Живи у Броду. 153. Шок Есма Рођена је и живи v Броду. Има око двадесет пет година. Песме је научила од старијих жена. Завршила је основну школу. Домаћица. 154.Шокар Јусуф Рођен је 1935. године у Броду. Зна многе печалбарске и друге песме. Бави се сточарством. Писмен је. 155.Шата Скендер Рођенје 1930. годинеу Броду. Зна више старих горанских народних песама, које је чуо о старијих у породици. Бави се сточарством. Писмен је. 156.Шаини Фатима Рођена је 1925. године у селу Диканце. Домаћица. Зна више старих песама. Од ње су у породици научила неке песме и њена деца. Није писмена. 157. Шаини Мујидин Рођен је 1945. године у селу Диканце, где живи и ради као просветни радник у Основној школи. Од старијих је слушао и научио песме и приче. Запева сам или у друштву приликом разних пригодних и других весеља. 158. Шокар Ђуриша Стара око осамдесет година. Рођена је и живи у Броду. Зна неке песме које се данас ређе чују. Домаћица. Није писмена. 159. Шејапи Шемсија Стара око деведест пет година. Рођена је и живи у Враништиу. Знала је многе песме. Данас се сећа само неких, махом обичајних; није писмена. 160. Шукри Шемса Рођена је 1965. године у селу Бачка. Има завршену основну школу. Песма је научила од мајке и старијих другарица. Живи у селу Диканце. 161.Шуара Атмана Стара око педесет година. Рођена је и живи у Броду. Домаћица. Није писмена. Речник мање познатих речи • • • • • абдеслиа – крпа за брисање после узимања абдеса абдес – прање пред молитву абер – вест, глас авале – избегавање контакта са непознатом особом адет – обичај • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ађо – стриц, млађи тата акраба – родбина акшам – вече, предвечерје алишта – одела алаф – опроштај, захвалност алајка – слушкиња алтипатлак – пиштољ амиџа – стриц; стари човек андиса – допаде апап – друг апансас – изненада апсана – затвор арка – заштита; подршка аросале – опчиниле арно – убаво, добро армелија – врста јелека аскер – војник асланка – храбра жена, лавица атер – обзир, воља аџамија – непунолетан младић, наивко ашиклија – изузетно лепа девојка, жена; љубавница • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • бабо, бабајко, бавајко – отац у старијим годинама бабин з'бец – рано пролећно цвеће, нарцис Барбула – место између Крушева и Рестелице батиса – нестаде бастисале – опколиле Бели Поток – по месту где се копа земља за кречење Бела Страна – место у бродском атару бекице – добар сој оваца, обично за приплод бејт – пребацивање, подбадање белки – можда белезије – врста наруквица од ђинђува Беланин – житељ села Бела у Албанији, веома склон пљачки бендисује – допада бенебрек, беневрек – шајкане мушке панталоне, народна ношња, обично шивени код сеоских терзија бећар – момак, младић бешбијерде – златни накит бисаге – торба из два дела од козје длаке богуан, богуана – јединац, јединица; драг, мио борћ – дуг бошћа – марама • • • • • • Бројани – житељи села Брод брота се – мисли се брав – ован бу'а, боа – бува Бука – место у атару Глобочица буљук – крдо, стадо • • • • • • • • • • • • • • • вакат – време, рок вапцујет – фарбају варосује се – бели се, спремање младе стављањем белила васијет – аманет, завештање в е д р о – дрвена посуда за мужу веђа – муња верем – туберкулозан веремлија – туберкулозан ветво – изношено вил (кундуре) – сјајне ципеле вич – посета, гости са поклоном приликом значајнијих догађаја у породици (рађање детета) вилајет – завичај вошка – вашка врвке – дебље вунене врвце за везивање опанака вутре – сутра • • • • • • • • • • Габројца – место у атару Рестелица гајле – брига гарес – претња, освета гледаник – момак, вољена особа гледаница – вољена девојка Горчин Камен – место у атару села Брод гостиљка – гошћа. градушка – град гурбет – печалба гуниче – део мушког одела од шајака • • • • давија – тужба, жалба, судски спор даденица – вереница дада – мајка, сестра, вољена женска особа дајџо – ујак • • • • • • • • • • • дерт – брига дерман – лек дервен – клисура дечко руо – девојачка ношња дилбер – драги диплеше – паковаше, слагаше (одела) дросуљ – слине дуак – свечани свадбени прекривач за младу дубара – смицалица дуна – свет Дуна(в) – име чесме • • • • • ђин саба – у цик зоре ђул – ружа ђузел – леп, красан ђок – добар бели коњ Ђурђојца – место у атару Орћуша • • • • ексик – недостатак есап – рачун еш – вршњак еште – још • • • • жбурна – нагло уђе жоут – жут жела – плаче Журјани – житељи села Жур • • • • • • • • • завор – део између две њиве, природно омеђавање замаље – изгуби дах засај – стварно з'бан – шајакна кабаница зеер – врло љут, отрован зејнепа – невеста. млада жена. женско име зенгиљ – богат зећ – зет злова – љута • • зујет – зову на свадбу званци – званице; они које позивају на свадбу • • • • • • • • • • • • • ибрик – бакарна посуда за воду извадена – верена игбалија – срећна ићиндија – по подне изин – одобрење измећар – радник, слуга измет – нега, помоћ, рад иљач – лек ифтира – љага ич – уопште ичаје – прича ишта – воља; љубав ишће – још • • • • • • • јалојца – јалова овца јеменије – папуче јена – једна јетим – сиромах; особа без породице јирмик – гриз јутисале – изгубио у игри јужице – врвце од сламе за везивање снопова жита • • • • • • • • • • • • • • каарлија – забринута кабајет – кривица кабиље – родбина кабул – сагласност, пристанак кавал – врста музичког дувачког инструмента калабалак – већа породица, скупина калачојна – мушка народна игра Калисјани – житељи села Калисјан у Албанији калеша – овца са црном ознаком на челу; тамнопута особа каиљ – спреман готов каплама – шајакни огртач караман – крупан овчарски црни пас караорман – већи комплекс шуме карађузељ – лепа црна овца; лепа девојка, жена • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • катиљ – крволочан катак – додатак при јелу, јело уз хлеб Кацулица – месо близу Брода качак – бегунац, одметник клашње – шајак клеч – штала кокор – локне на женској фризури; женска коса колбије – врста наруквица колсуз – срмен јелек комар – плетенице са украсима комар – коцка копице – крстаче коченица – размажена, маза крљук – врста овчарског штапа са хватаљком крмос (боја) – затворено црвена боја крпчића – марамице кртуљ – планинска трава к'скан – љубоморан ксмет – срећа кувет – снага кумкума – мастионица кумрија – гугутка; вољена особа кундре – ципеле курто – момак; супруг, Курто – мушко име курбан – жртвени ован курдисале – навили; поставили куршум – оловно зрно кутев – женске дуге гаће • • • • • • • лаф(в) – човек изузетних особина лаурлија – љута кучка. Л'гој – место у Глобочиии лебарице – свадбарице; месиље летуачка – печалба ложица – кашика ложник – вунена тканина, душек, простире се преко рогоже или на поду • • Љајкова Маала – махала у Броду Љајкова Бачила – место у бродском атару • • • • • • • • • • • • • • • • • • • мамудија – златни накит мандуљка – марама манеста, млајнеста – невеста, млада марас – душевно обољење; туга Маруша – планина маузер – врста пушке маруфет – марифетлук мацир – сеоба мемлечет – родни крај, свој вилајет меченица – млаченица Мздаћа – шума према Гостивару, одакле често Рестеличани доносе дрва мисирка – лепа девојка мито – новац који се даје за девојку приликом веридбе морава – планинска трава пријатног мириса мрша – тело, снага муабет – разговор мурићип – мастило, мусафири – гости муштилок – награда за добру вест • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • надигнат – уображен надретив – наговорио назојке – предњи, украшени део опанака ногјце – продужетак доњег дела кутева, део народне ношње, ручно ткање са разнобојним шарама налбатин – поткивач наина – поносна наилија – цев пушке најпојчи – највише наситуале – нервирале нашушка – наговори, нахушка невазђетисујем – не одустајем нибет – сплет народних мелодија низем – редовна турска војска нички (глава) – погнуте главе нички (лежи) – потрбушке нозе – нос, нозенце новожена – младожења нуса – млада, невеста нуша – љуља нушаљка – љуљашка • • • • • • • облага – опклада обојке – шајакни омотачи за ногу, шоферице опоничи – забринути се, онерасположити се оризлија – сарма са пиринчем орман – шума ођен – ватра ожгелдан – добро дошао • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • пампур – воз пароса – остави перде – непровидна завеса перчин – чуперак косе на темену пијанка – извлачење среће, поготка, одлуке пика – шара, тачка на челу младе пиројка – пратљача, дрвени предмет за прање рубља пиша (дете) – спава пишује книга – пише писмо пишаница – судбина поарен – бољи подевај – дирај поземник – хлеб од полеглог жита покројец – покривач од вунене тканине полесок – настрешица полазено – први пут обучено полојна – струк пољај – види, погледај понадије – приде уз јело; понуда болеснику посебне хране поник – нерасположан, потиштен портарка – недомаћица потрепчинке – отпаци од жита, нечисто жито. постећија – крзно од овце пот – зној претури се – преобуци се претурен – пробушен пресно (млеко) – слатко млеко прглен – свечани ручак након две недаље по рођењу детета пристала – лепа приганице – врста уштипака, мекике пријати – обори Промка – место изнад села Бачке према Зли-Поток промена – ношња, одело • • • • • промени се – обући свечано олело пује – пева пуца – дугме прће – пруће путник – печалбар, путник • • • • • • • Равниште – место у селу Бачка ралице – звезде (Вел. кола) Расов Камен – место у Броду, испред Задкрста резиљ – брука риџа – молба руо – одело рогожа – душек од сламе, просгаре се на пoду собе • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • саанче – метални тањирић саба – јутро сабајле – изјутра сабур – стрпљење сај – стварно Сајбија – Бог, Господ сајдисај (го) – поклони му пажњу салтанат – накит, украс сантина – специјална врста црног платна сардисале – опколили сеир – весеље Сечен Камен – место у бродском атару синија – врста тепсије ситарка – велика свечана марама на глави невесте скутача – женски део народне ношње; футарка сомун – врста белог хлеба сотреле – уништили спечалив – зарадио спројде – победи срмалије – срмене чарапе сунетлија – дете за обрезивање стрга – место за мужу овце страмује – млада у младожењиној кући седи или стоји да би је видела родбина стегај се – брини се страден – јединац сугаре – задње дете у породу, миљеник • сурија – стадо оваца • • • • • • • • • • • • • • • табијет – нарав танец – коловођа тарчук – овчарска торба за хлеб текина – сећање Тетоски Дервен – место на путу Брод–Тетово терлик – црни женски мантил, носе га само удате жене терџуманка – тумач, преводилац телосана – украшена невестина коса топка – грудва, лопта трло – одбор трон – кревет турена – разведена турли – разни турчинец – врста планинског цвећа туџар – трговац • • • • • • • • ћар – зарада ћевре – бела танка марама ћелеч – # ћерлоса – наследи, искористи ћеране – јавна кућа ћерата – зла особа ћустек – сребрни ланац за сат Ћурулец – место у атару села Лештане где испраћају печалбаре, путнике, војнике • • • убавштина – згода улав (ф) – луд, луцкаст уатројник – наводаџцја • • • • • • фајда – вајда, ћар ферман – позив фес – турска капа фидан – изданак; висок, витак фићир – сугестија фукара – сиромах • • • Царева Чешма – добра планинска вода испод врха Овчинец Царина – место у мличком атару цунем – пољубим • • • • • • • • • • • чадер – сунцобран чалам – надмено понашање чакар – соко, отвореносива боја чамица – врста цвећа жуте боје челеч – деца, чељад челебија – господин, елегантан младић, племићког рода чопур – мутна вода са примесом земље чучка – предњи део фризуре (код мушкараца) чучка борина – рукохват чучка – клип од кукуруза чума – куга • • • • • • џамадан – део мушке народне ношње џемајет – старији људи у селу џеназе – мртвац џенетско – рајско џепане – муниција џигаре – цигаре • • • • • • • • • • • • • • шаити – сведоци шамија – женска марама у боји шака – шала шарка книга – шарено писмо шербет – заслађена вода шиврета – марама шилејина – старија јагњад шише – флаша Шиштејани – житељи горанског села Шиштеец, сада у Албанији шпотаје – оговарају штице – даске Штиројца – планина у рестеличком атару шукаје – звижде шупељка – врста дувачког инструмента • • • • • • • • • • Рецензенти: Др Владимир Бован и Радослав Златановић Лектор: Дафина Вујовић Техничкн уредник: Бранко Верзел Ликовна опрема књвге: Шабан Абдула Коректор: Харун Хасани Издаје: НИРО "ЈЕДИНСТВО" - ООУР ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ (Дом штампе бб), 38 000 ПРИШТИНА За издавача: Јордан Ристић Штампа: ГРО "ПРОСВЕТА", (Улица војводе Гојка 14) 18.000 Ниш Тираж: 3000 примерака YU ISBN 86- 7019- 005- 2 Каталогизација у публикацији (СIР, 886. 1/.214:398 Горанске народне песме / приредио: Харун Хасани. — Приштина: Јединство, 1987 (Ниш: Просвета). 254 стр. ; 20 см. (Библиотека Народна књижевност; 1) Предговор / Харун Хасани: стр. 710. — Речник мање, познатих речи: стр. 247—254. YU ISBN 8670190052 1. Хасани, Харун, п. пред. и прир. Обрађено у Народној библиотеци Србије, Београд Преузето са сајта Пројекат Растко http://www.rastko.rs/rastko-gora/umetnost/knjizevnost/narodna/hhasaninarodne1987/hhasani-index.php
Fly UP